PROPOLIS BOOKS 218 meke korice 388 str odlično očuvana kao nova Marku se činilo kao da se nalazi, ne u školi, već na veoma čudnoj pozornici na kojoj se odigrava veoma uvrnuta predstava. I on bi žarko želeo da može da dozove sićušne konje, da pokreće električne uređaje, da se vine u visine ili da kontroliše oblake i doziva munje. Ali u dubini njegove duše pojavila se neprijatna sumnja da se nalazi u veoma, ali baš veoma pogrešnoj školi. Mark ne može ništa od toga da uradi i pita se otkud on u školi u kojoj svako dete osim njega ima urođenu nadarenost da uradi nešto posebno. Međutim, ispostavlja se, da samo neko ko ima moć hrabrosti, moć upornosti i snažne volje, a nadasve moć okupljanja oko zajedničkog cilja može da se suprostavi polučoveku-poluosi. Izgleda da su svetu baš potrebne sposobnosti Klinca Normalca. Izuzetna ludorija – Gardijan Toliko smešno, gotovo kažnjivo – Independent ......... GREG DŽEJMS je poznati glas s radija i televizijsko lice. On vodi nagrađivanu „Drajvtajm” emisiju na Radiju BBC 1 i svakog petka pušta top-listu najvećih britanskih hitova. Greg vodi i nekoliko televizijskih emisija, ali najdraža mu je ona pod nazivom „Srcem za decu”. Često prenosi utakmice kriketa i bavi se humanitarnim radom. KRIS SMIT je višestruko nagrađivani novinar i radio-izveštač koji svakodnevno prenosi najnovije vesti milionima slušalaca putem Radija BBC 1. Kris je pre ovoga imao sjajnu književnu karijeru, kada je 1981. godine osvojio prvu nagradu na takmičenju u pisanju kratkih priča sa svojom pripovetkom „Ko je maznuo slasne grickalice?” u kategoriji dece uzrasta do deset godina.

Rusvajko je VISOKOKVALIFIKOVANI POMOĆNIK NAJODMETNUTIJE VEŠTICE U CELOM VEŠTICACARSTVU. Nije ni čudo što svaki slobodan trenutak koristi da piskara po svojim dnevnicima. To je jedino što ga još sprečava da ne poludi načisto.Kada se Hagi Agi izmotava i kada radi sve što veštice NIKAD ne bis smele da rade, ko nadrlja? JA! A šta da radim sada kada planira da gostuje u emisiji "Zvezde kuvaju za vas"???! UPOMOĆ!Pročitajte zanimljiv kraj u knjizi "Rusvajkovi dnevnici 4" Hejvina Orama.

Rusvajko je VISOKOKVALIFIKOVANI POMOĆNIK NAJODMETNUTIJE VEŠTICE U CELOM VEŠTICACARSTVU. Nije ni čudo što svaki slobodan trenutak koristi da piskara po svojim dnevnicima. To je jedino što ga još sprečava da ne poludi načisto.Kada se Hagi Agi izmotava i kada radi sve što veštice NIKAD ne bis smele da rade, ko nadrlja? JA! A šta da radim sada kada planira da gostuje u emisiji "Zvezde kuvaju za vas"???! UPOMOĆ!Pročitajte zanimljiv kraj u knjizi "Rusvajkovi dnevnici 4" Hejvina Orama.

Kako da preživiš u školi Rolan Bele Bernadet Kosta-Prad Kreativni centar Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! nova JES.20/13

Autor: Bendžamin Hof Format: 125mm x 200mm Povez: broširan Pismo: latinica Broj strana: 242 Još jedna knjiga Bendžamina Hofa u kojoj on jedan od ključnih pojmova taoizma - te objašnjava preko inače svog omiljenog lika iz Milnovih priča - Praslina. Šta da radite ako ste uplašeni, nesigurni, ako mislite da vas niko ne primećuje? Hof će vas ovom knjigom uveriti u to da vi već posedujete u sebi `te` tj. vrlinu iz unutrašnje prirode a da toga niste svesni. Od ovih likova iz Milnovih priča Praslin je, veruje Hof, najpogodniji za ilustrovanje tog procesa.

Description Dnevnik Ines Tavares – Alis Vieira Šta da radiš kada umesto ajpoda koji želiš za trinaesti rođendan dobiješ dnevnik? Praznu svesku u kojoj je “digital-pen” neupotrebljiv. Nema po čemu da se klikće po stranicama, ne otvara se nijedan prozor. Ne čuje se nikakva muzika, drugim rečima – pravi smor za Ines. Ipak, nabavila je jedan “pen” od onih koji se i dalje zovu hemijska olovka i tako su se u dnevniku našli pametnica Žonas, plavušan Domingos, njena najbolja drugarica Vanesa i dve njene najveće ljubavi – čokolada i Bred Pit.

Knjiga je namenjena onoj deci koja u drugom razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci, kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike u školi. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti. ocuvana polud

Stjepan Hranjec : KNJIŽEVNO DJELO JOŽE HORVATA , Zrinski Čakovec 1989, str. 232 Joža Horvat ; Književno delo Očuvanost 4. Stjepan Hranjec (Goričan, 1946.), književni povjesničar i folklorist, sveučilišni profesor. Životopis Rođen je 18. kolovoza 1946. u Goričanu, Međimurska županija. Nakon osnovne škole upisao je Gimnaziju u Čakovcu, a na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirao je 1971. VIII. dvopredmetnu grupu – jugoslavenske književnosti i komparativnu književnost. Stupanj magistra znanosti postigao je 1978. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu temom „Usmeni narodni teatar na tlu Međimurja“. Na istom Fakultetu postigao je 1986. znanstveni stupanj doktora znanosti iz područja humanističkih znanosti, obranivši disertaciju „Književno djelo Jože Horvata“. Godine 1991. izabran je u znanstveno-nastavno zvanje docenta za dječju književnost i usmenu književnost na Pedagoškom fakultetu (sada Filozofski fakultet) u Osijeku, 1995. za docenta za dječju književnost na čakovečkom Odsjeku pedagogijskih znanosti Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Godine 2000. izabran je u znanstveno-nastavno zvanje izvanrednog profesora, 2005. u znanstveno-nastavno zvanje redovitoga profesora a 2011. u trajno znanstveno-nastavno zvanje. Godine 2016. Senat Sveučilišta u Zagrebu izabrao ga je u počasno zvanje professor emeritus. Još kao apsolvent zaposlio se 1970. na Tehničkoj i industrijskoj školi u Čakovcu a iduće školske godine na Ekonomskoj školi u Čakovcu. Određeno vrijeme radio je izvan školstva: godine 1980. zaposlio se u Građevnom kombinatu „Međimurje“ na poslovima voditelja za obrazovanje i kulturu, a 1982. izabran je za prvog direktora tada novootvorenog Centra za kulturu Čakovec. Godine 1986. zaposlio se na čakovečkom Odsjeku zagrebačkoga Filozofskog fakulteta na poslovima bibliotekara, 1991. izabran je u zvanje docenta na Pedagoškom (Filozofskom) fakultetu u Osijeku i otad radi kao sveučilišni nastavnik na čakovečkom odsjeku Učiteljskog fakulteta u Zagrebu, do umirovljenja 2012. godine. Godine 2000. i 2008. izabran je za suradnika-izvoditelja na poslijediplomskom studiju kroatistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Živi i radi u Čakovcu.

Dečji roman na francuskom jeziku. Crno-bele ilustracije i ilustarcije u boji. Tvrd povez. 186 strana. Očuvana. Tragovi dužeg stajanja. Alisa Roi s nestrpljenjem očekuje dolazak svog prijatelja, poštara Freda Dikora koji se priprema za penziju da bi počeo da uzgaja zamorce nakon što je nasledio od svoje tetke. Ali, kada stari Fred donosi Alisi pismo iz Engleske, torba mu biva ukradena. Alisa daje sebi zadatak da rasvetli ovu misteriju i pronađe kradljivca. Prevarant je mislio da je sve savršeno isplanirao, ali se njegov plan uopšte ne dešava onako kako je on zamislio. Nimalo! Naime, prevarant nije predvideo šta će Alisa Roi raditi onog dana kad sretne . .. Alice Roi

U dobrom stanju Đura Jakšić - Miodrag Popović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1961 Beograd : Prosveta, 1961 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 331 str. ; 22 cm ISBN (Broš.) Predmetne odrednice Jakšić, Đura, 1832-1878 Miodrag Popović (Popovi, Crna Trava, 16. oktobar 1920 — Beograd, 2005) je srpski bio istoričar književnosti, esejist, pesnik, pripovedač, romanopisac i profesor Univerziteta u Beogradu. Njegovo kapitalno delo je Istorija srpske književnosti – romantizam I – III (1968—1972), u kome temeljno analizira vreme i okolnosti nastanka značajnih dela srpske književnosti 19. veka i ističe njihove vrednosti sa današnjeg stanovišta. Na nov način je protumačio i prevrednovao delo većine srpskih romantičara (Vuk Karadžić, Sima Milutinović Sarajlija, Njegoš, Zmaj, Jakšić), dok je nekim piscima dao značajnije mesto nego što su ga do tada u književnosti imali (Koder, Prota Mateja Nenadović, Stojan Novaković). Sa velikim uvažavanjem napisao je obimnu monografiju o Vuku Karadžiću (1964) i kritički pisao o kosovskom mitu, smatrajući da svoje korene vuče iz paganskih obreda i da je svoj završni oblik dobio u vreme Prvog srpskog ustanka (Vidovdan i časni krst, 1976). Ove knjige su za njegova života doživele po tri izdanja u velikim tiražima. Pre rata pripadao komunističkom pokretu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, 1939. godine. Studirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i diplomirao na Filozofskom fakultetu 1951. godine. Bio je službenik Prosvetnog odeljenja INO Beograda, sekretar i član redakcije časopisa „Mladost“ i novinar u Radio Beogradu. Uhapšen po IB-u 16. oktobra 1949. i sproveden na Goli otok, potom u Rudnik „Kreka“, da bi 1. marta 1950. bio pušten na slobodu. Od oktobra 1950. radi kao bibliotekar u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Potom je (od 1955) asistent na Filozofskom fakultetu. Doktorira 1957. s tezom „Đura Jakšić do 1868. godine“. Od 1958. je naučni saradnik na Katedri za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta, pa vanredni profesor za predmet Jugoslovenska književnost (1964) i redovni profesor Nove jugoslovenske književnosti (1971). Penzionisan je 1. novembra 1980. godine.

Knjiga kao sa slike C7 Maurice Nadeau (21. maj 1911. - 16. juna 2013.) bio je francuski učitelj, pisac, književni kritičar i urednik. Rođen je u Parizu. Bio je otac glumice Claire Nadeau i režisera filma Gilles Nadeau. Siroče tokom Prvog svetskog rata, Nadeau je prisustvovao a l`Ecole normale superieure de Saint-Cloud, gde je otkrio politiku. 1930. pridružio se Francuskoj komunističkoj partiji, gde je radio u Georges Cogniot. Izbačen je iz stranke 1932. Zatim je pročitao Lenjina i Leona Trockog, što ga je inspirisalo da se pridruži Ligue Communiste, trockističkoj partiji koju je stvorio Pierre Naville. U ovom periodu često se susretao sa Louisom Aragonom, Andreom Gideom, Andreom Bretonom, Jackuesom Prevertom i Benjaminom Peretom. Nazvan profesorom književnosti 1936. godine, predavao je do 1945., kratko vreme kao profesor književnosti u Pradesu, ali je nedugo preferirao da postane učitelj u Thiaisu kako bi se približio Parizu. Zatim je sarađivao sa Andreom Bretonom na pregledu Clea, koji je protestovao protiv internacije španskih republikanaca u Francuskoj u ranim fazama španskog građanskog rata. Nakon kratkog perioda njegove mobilizacije, ponovo se predavao pod nacističkom okupacijom i bavio se tajnim političkim aktivnostima. Njegova mreža otpora (koja je obuhvatala nemačkog vojnika koji će biti pogubljen) razorena je tokom racije. David Rousset i nekoliko njegovih drugih članova su deportovani. Roussetova supruga tada je pomogla Nadeauu da izbjegne deportaciju. Ovaj prvi deo njegovog života doveo je do objavljivanja 1945. njegovog Histoire du surrealisme (Istorija nadrealizma, objavljena u Sjedinjenim Državama 1965. i Velikoj Britaniji 1968.). Knjiga je dugo bila glavni referentni rad na nadrealizmu uprkos činjenici da mu se Andre Breton nije svidio. Nakon oslobođenja, Nadeau je postao kritičar časopisa otpora Combat u režiji Alberta Camusa, uz pomoć svog glavnog urednika Pascal Pia-e. Il je vodio književnu stranicu sedam godina i doveo do istaknutih autora kao što su Georges Bataille, Jean Genet, Rene Char, Henri Michauk, Claude Simon i Henri Miller. Takođe je započeo uređivanje dela markiza de Sadea. Zapanjio je savremenike dolaskom u odbranu Louis-Ferdinanda Celine-a.

FILOZOFIJA VINA - Bela Hamvaš Ko pročita vina drugačije će piti i drugačije razgovarati, ne samo o vinu. Još dok bude čitao, misliće na svoje prijatelje s kojima je pio vino i s kojima će opet piti i razgovarati. Neće odoleti - probudiće ih u nevreme telefonom - i pročitati nekoliko Hamvaševih misli o vinu, ženi, životu. Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku. Da bi to potkrepio i čulno približio svakom čoveku, poslužio se vinom, i na tom sakralnom piću prikazao vrednosti kojima treba težiti, kojima se treba vratiti. Zaboravili smo suštine života, srljamo obuzeti marginalnim vrednostima i ne primećujemo gde se već sada nalazimo. Kažemo: kriza! A i dalje hoćemo da živimo lagodno kao da se oko nas ništa nije ni dogodilo. Hamvaš preporučuje da se zaustavimo, osvrnemo oko sebe, popijemo čašu dobrog vina: možemo se još spasiti. Sve je poljuljano, ali život može da se vrati pravim vrednostima. Čak nam i ne treba mnogo: istovremeno ne možemo pojesti dva ili tri ručka; ali možemo zapaziti velike istine i pokušati im krenuti u susret, sami, s prijateljima, porodicom. Hamvaševa misao je okrepljujuća, svima dostupna. (Ako nekome nije, vreme je da se zabrine za sebe.) Filozofija vina je prijatna ulaznica u čudesno delo Bele Hamvaša. Ko pročita Filozofiju vina, potražiće još koji primerak knjige i prvom prilikom je poklanjati najprisnijim prijateljima. Svako dobija po kap blagoslova. Sava Babić (prevod) Izdavač: Sjećanje Banja Luka 1997 Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Stanje odlično kao novo

ZBORNIK U ČAST VOJISLAVA ĐURIĆA, Filološki fakultet-Filozofski fakultet-Institut za književnost i umetnost Beograd 1992, str. 394. Zbornik tekstova; Razni autori. Očuvanost 4. Војислав Ђурић (Мало Крчмаре, 17. јануар 1912 — Београд, 27. јул 2006) је био српски историчар књижевности, академик и универзитетски професор. Био је оснивач Катедре за општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филозофском факултету (једном од претеча Филолошког факултета) и данашњег Института за теорију књижевности и уметности. Кратка биографија Војислав Ђурић је рођен у месту Мало Крчмаре код Раче Крагујевачке, 17.01. 1912. године, а завршио је гимназију у Крагујевцу. Завршио је књижевност у Београду (1935), где је и докторирао 1939. године. Радио је на Филозофском факултету у Београду, 1956. године је изабран за редовног професора, а после оснивања Филолошког факултета (1960) прешао је да ради на њему. Оснивач је Центра (данас Института) за теорију књижевности и уметности (1950) и његов директор, у периоду од 1960. до 1966. године. Дописни члан Одељења литературе и језика САНУ постао је 21. децембра 1961. године, а за редовног члана је изабран 16. децембра 1965. године. Био је на месту секретара Одељења литературе и језика, у периоду од 01.03. 1963. до 19. децембра 1974. године, када је постао генерални секретар САНУ. Ту дужност је обављао до 15. децембра 1977. године, када је изабран за потпредседника САНУ и на том месту се налазио до 19. новембра 1981. године. Био је члан неколико одбора САНУ: Одбор за књижевне теорије (једно време председник) МАО за југословенске народне умотворине (једно време председник) Хиландарски одбор (једно време председник) Одбор за критичка издања српских писаца Одбор за проучавање историје књижевности Одбор за балканске народне умотворине Саставио је „Антологију народних јуначких песама“ чије прво издање је било 1947. године. Књига је имала већи број издања, а од 2001. се штампала под називом „Антологија српских народних јуначких песама“. Издању из 2013. године придодат је поговор који је написао књижевник Милорад Ђурић (1937—2013), његов син, чији је то био последњи текст.[1] Војислав Ђурић је преминуо 27.07. 2006. године у Београду.

KAKO DA PREŽIVIŠ U ŠKOLI, Rolan Bele i Bernadet Kosta Prad , Kreativni centar Beograd 2018 Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! Forma i način izlaganja: pitanje, problem, dilema, situacija; opis situacije, problema, pitanja; moguće dobre reakcije deteta, to su saveti – ti si na potezu; zlatno pravilo – neka životna istina prilagođena uzrastu. Tekst prate duhovite ilustracije, koje dodatno r

STANJE KNJIGE: Faktički nova knjiga, manje od 1mm iskrzan gorji ugao zadnjih korica O IZDANJU: Sabina Nojfer - Haos u porodici Kalman, Kreativni centar, 2012, meki povez sa preklopom, 232 stranice, 230g. O KNJIZI: `Zameniti porodicu? Na tu ideju sigurno nikada ne bi došli ni Ole ni njegova rođaka Anika. A i zašto bi? U njihovoj kući uvek se nešto događa, što nije nimalo čudno budući da pod istim krovom žive dve porodice. Ali onda se kod njih doselila i baka, pa je život u porodici Kalman ozbiljno uzdrman. Tada je nastao pravi haos!...`(sa zadnjih korica) O AUTORKI: Sabina Nojfer (1953) je nemačka spisateljica. Radila je kao učiteljica i profesor u srednjoj školi. Svoju prvu knjigu `Tata - projekat` napisala je 2003. godine. Od tada je napisala mnogo romana za decu.

Knjiga ima posvetu. Ilustracije Marica Kicušić. Najviše batina sam dobio kad nisam znao šta je dobro, a šta loše. Znao sam da je nešto loše tek kada dobijem batine... Ma, svašta je loše. A dobro je kad si dobar. A najbolje je kad ništa ne radiš. Onda te svi vole. Zono je nemiran dečak, ali uz pomoć svakog nestašluka on zaključi nešto novo o svetu. Zato ćete uz njega shvatiti zašto treba biti radoznao, zašto je dobro neprestano razmišljati i zašto je važno govoriti istinu. Ispovesti dečaka pomoći će vam da se uz glasno smejanje suočite sa strahovima, da se ohrabrite i spoznate da su i najmanje avanture slične dobrim knjigama – veoma su zabavne, mnogo se iz njih nauči i nikada se ne zaboravljaju! A ovo je baš knjiga koju ćete voleti i kad odrastete!

Izdavač: Klett - Beograd, 2018. god. Broširan povez, 22 cm. 118 str. Ilustrovano Edicija Čitalački maraton U romanu Neobični đaci učenici VII/2 udružuju svoju maštu i postaju ujednačena sila kojoj odrasli ne mogu ništa. Onog trenutka kada se odrasli izistinski zamisle, počinje traganje za rešenjem kako sa umnoženim dečijim „jaˮ izaći na kraj. Ali takva deca znaju zašto se suprotstavljaju i intrigiraju prosečnost. Da li je opravdano raditi što i oni? Zašto je važno suprotstaviti se? Šta se dogodi kada se okače na čiviluk, a šta kada nastavnik poredi matematiku i prašumu? Čitaćeš... Vreme je za promenu navika u školi, jer deca traže pažljivog slušaoca, nenametljivog i doslednog sagovornika. Nema posustajanja... Oni najbolje znaju ko može da im posoli pamet. Dragana Ćećez-Iljukić, član Stručnog žirija Čitalačkog maratona

Autor: Rolan Bele, Bernadet Kosta-Prad Izdavač: Kreativni centar - Beograd, 2016. Mek povez, 172 str. Format: 14 x 23 cm Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! Forma i način izlaganja: pitanje, problem, dilema, situacija; opis situacije, problema, pitanja; moguće dobre reakcije deteta, to su saveti – ti si na potezu; zlatno pravilo – neka životna istina prilagođena uzrastu. Tekst prate duhovite ilustracije, koje dodatno relaksiraju tinejdžera suočenog s problemom.

Vojislav Đurić Traganje za duhom reči Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Војислав Ђурић (Мало Крчмаре, 17. јануар 1912 — Београд, 27. јул 2006) био је српски историчар књижевности, академик и универзитетски професор. Био је оснивач Катедре за општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филозофском факултету (једном од претеча Филолошког факултета) и данашњег Института за теорију књижевности и уметности.[1] Биографија Завршио је гимназију у Крагујевцу 1931. године.[2] Завршио је књижевност у Београду (1935), где је и докторирао 1939. године.[2] Радио је на Филозофском факултету у Београду, 1956. године је изабран за редовног професора, а после оснивања Филолошког факултета (1960) прешао је да ради на њему. Оснивач је Центра (данас Института) за теорију књижевности и уметности (1950) и његов директор, у периоду од 1960. до 1966. године. Дописни члан Одељења литературе и језика САНУ постао је 21. децембра 1961. године, а за редовног члана је изабран 16. децембра 1965. године. Био је на месту секретара Одељења литературе и језика, у периоду од 01.03. 1963. до 19. децембра 1974. године, када је постао генерални секретар САНУ. Ту дужност је обављао до 15. децембра 1977. године, када је изабран за потпредседника САНУ и на том месту се налазио до 19. новембра 1981. године.[1] Био је члан неколико одбора САНУ: Одбор за књижевне теорије (једно време председник) МАО за југословенске народне умотворине (једно време председник) Хиландарски одбор (једно време председник) Одбор за критичка издања српских писаца Одбор за проучавање историје књижевности Одбор за балканске народне умотворине Саставио је „Антологију народних јуначких песама“ чије прво издање је било 1947. године. Књига је имала већи број издања, а од 2001. се штампала под називом „Антологија српских народних јуначких песама“. Издању из 2013. године придодат је поговор који је написао књижевник Милорад Ђурић (1937—2013), његов син, чији је то био последњи текст.[3] Војислав Ђурић је преминуо 27.07. 2006. године у Београду. Награде Војислав Ђурић је добио низ награда и признања:[1] Седмојулска награда Србије (1969) Плакета САНУ поводом 100 годишњице Изузетна Вукова награда (1994) Награда Српске књижевне задруге (1994) Орден рада са златним венцем (1961) Орден рада са црвеном заставом (1964) Орден Републике са сребрним венцем (1983) Почасни члан српског ПЕН центра (1998)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čovek je tvorac materijalističke teorije, a priroda posle određenog vremena počinje da ludi i stupa u štrajk. Tek ukoliko čovek prekine sa tim mehanicističkim pogledom na svet, priroda će se vratiti u svoje normalne tokove. Bajka o materijalizmu je drama sa uzbudljivim komičnim i tragičnim zapletima i zivanjima. Priroda je poludela od materijalističke nauke, te počinje da štrajkuje. Tek kad čovek, tvorac materijalističke teorije, napušta mehanicistički pogled na svet, priroda se, nakon uzbudljivih i dramatičnih zbivanja, komičnih i tragičnih zapleta, vraća u svoje uobičajene tokove. Priroda je i sama znala kako s njom stoje stvari. Stajahu dobro, naime. Večna mudrost, pramudrost, odredila je merila zemlje, utisnula u nju svoje stope, položila kamene - temeljce i podstakla ptice da iz vrelog peska iskopaju jaja koja je okotilo sunce. Jedna istina, jedno pouzdano znanje i pra - snaga uputili su divokoze kako da se rađaju na liticama i objasnila srnama trenutak kada treba da začnu. `Kada glad i mraz, potreba za krovom nad glavom i, možda, još i častoljublje bivaju zadovoljeni, šta preostaje? Nad ostalim delom egzistencije - kojeg li čudovišnog ostatka - navlači se koprena`. Alferd Deblin (nem. Alfred Döblin; Štetin, 10. avgust 1878 — Emendingen, 26. jun 1957) je bio nemački ekspresionistički književnik i dramaturg jevrejskog porekla. Njegova dela karakteriše snažna kritika društva i elementi fantazije. Najpoznatiji je po svom romanu „Berlin Aleksanderplac“ (Berlin Alexanderplatz).[1] Rođen je u jevrejskoj trgovačkoj porodici. U Berlinu je studirao medicinu, ali se istovremeno interesovao za filozofiju. Radio je kratko kao novinar, da bi kasnije otvorio psihijatrijsku ordinaciju u Berlinu. Prvi roman, „Tri skoka Vang Luna“, objavio je 1915.[1] Objavljivao je ekspresionističke pripovetke u časopisu Der šturm. Postao je predsednik Društva pisaca Nemačke 1924. Roman „Berlin Aleksanderplac“, o životu kriminalca, napisao je 1929. Kada su nacisti preuzeli vlast pobegao je u Pariz, gde je 1936. dobio francusko državljanstvo. „Amazonsku trilogiju“ napisao je 1937. Kada su Nemci okupirali Francusku preselio se u Holivud. Tu se 1941. preobratio u katolicizam citirajući filozofske inspiracije za taj čin.[1] Posle rata vratio se u Evropu i živeo u Nemačkoj i Francuskoj.

Nova knjiga, 2016. 222 strane. Lepo očuvana, listovi neznatno požuteli jer je takva vrsta papira. VDDž ili Veliki dobroćudni džin je prije svega, priča o jednom neobičnom prijateljstvu. Osim toga, to je priča o dečjim strahovima, o hrabrosti, o snovima, o rastancima. I o mnogo toga još. Svako novo čitanje ovog romana Roalda Dala otkriva novi sloj. Čitaoce očekuje uzbudljiva i nježna priča. Velika i značajna djela skrivaju mnoga značenja i poruke, i zato je Roald Dal svakako jedan od velikih pisaca. A utoliko je veći što je svoje stvaralaštvo posvetio djeci. „Djeca su najvažnija publika“, „Na mladima svijet ostaje“, sve su to mnogo puta ponovljene i već izlizane fraze. Više ne treba da ih u prazno ponavljamo, već da, kao i Roald Dal uostalom, počnemo da vjerujemo u njih i da u skladu sa njima radimo.

Izdavač: Laguna, Beograd, 2006. Tvrd povez, latinica, ilustrovano, 14 x 14 cm, 120 strana. NAPOMENA: Upisana je posveta hemijskom olovkom. Zauvek prijatelji: Istinska vrednost prijateljstva Šta to prijatelje čini toliko posebnima? Šta naš izbor prijatelja govori o nama samima? Koja to varnica raspaljuje najjača prijateljstva i ne da im da se ugase? U knjizi Zauvek prijatelji: Istinska vrednost prijateljstva Griv koristi svoj čuveni vrcavi pripovedački dar udružen sa neodoljivim fotografijama životinja kako bi istražio magiju koju svakodnevno doživljavamo zahvaljujući prijateljima. On razmatra mnoga pitanja – zašto ne možemo živeti bez prijatelja i kako se to iz kenjkavog početka razviju velika prijateljstva, šta raditi kada se dobar prijatelj prozli i čemu sve to. Sva je prilika da će Zauvek prijatelji imati isti kulturološki uticaj kao i prethodne Grivove knjige, koje su u četrdesetak zemalja do sada prodate u preko deset miliona primeraka.

Zauvek prijatelji istinska vrednost prijateljstva Bredli Trevor Griv(autor) Aleksandar Milajić(prevod) Izdavač: Laguna Naslov originala: Friends to the End / Bradley Trevor Greive Šta to prijatelje čini toliko posebnim? Šta naš izbor prijatelja govori o nama samima? Koja to varnica raspaljuje najjača prijateljstva i ne da im da se ugase? U knjizi Zauvek prijatelji: Istinska vrednost prijateljstva Griv koristi svoj čuveni vrcavi pripovedački dar udružen sa neodoljivim fotografijama životinja kako bi istražio magiju koju svakodnevno doživljavamo zahvaljujući prijateljima. On razmatra mnoga pitanja – zašto ne možemo živeti bez prijatelja i kako se to iz kenjkavog početka razvijaju velika prijateljstva, šta raditi kada se dobar prijatelj prozli i čemu sve to. Sva je prilika da će Zauvek prijatelji imati isti kulturološki uticaj kao i prethodne Grivove knjige, koje su u četrdesetak zemalja do sada prodate u preko deset miliona primeraka. Tvrd povez; latinica; 15 x 15 cm; 109 str.

Како да преживиш у школи / Ролан Беле и Бернадет Коста-Прад превела с француског Весна Мостарица илустровао Жак Азам Београд : Креативни центар, 2016. 171 стр. : илустр. ; 23 cm Едиција Мала психологија ISBN 978-86-7781-821-0 (брош.) Учиш, али имаш лоше оцене? Досађујеш се на часу? Домаћи задаци ти баш не иду? Хвата те паника на контролном? Не свиђаш се неком наставнику? Твоје друштво тражи од тебе да радиш нешто што не желиш? У школи није сваког дана лако! У овој књизи наћи ћеш неке лукаве савете који ће ти помоћи да се добро осећаш у свим тим ситуацијама, на часовима, с другарима и наставницима! Форма и начин излагања: питање, проблем, дилема, ситуација; опис ситуације, проблема, питања; могуће добре реакције детета, то су савети – ти си на потезу; златно правило – нека животна истина прилагођена узрасту. Текст прате духовите илустрације, које додатно релаксирају тинејџера суоченог с проблемом.

IVAN IVANJI AJKULA SA NEŽNIM SRCEM Tvrdi povez Izdavač Bookland Životinje se ne razlikuju mnogo od ljudi. Plaše se svega što im se čini neobičnim, a nikako ne vole osobe koje se ne pokoravaju uobičajenom redu i poretku. Upoznajte ajkulu koja nije nalik onome što obično mislimo o pripadnicima njene vrste, saznajte kako je vuk promenio ćud i šta je radilo jagnje u vučjoj koži, a poslušajte i priču jednog oblaka. U ovim divnim bajkama kriju se mnoge istine i najvažnije poruke koje – iako nam ih prenose razne životinje – treba upamtiti kako bismo postali bolji ljudi. Иван Ивањи (Велики Бечкерек, 24. јануар 1929) српски је књижевник и преводилац јеврејског порекла.[1][2] Биографија Детињство и нацистички логори Рођен је у породици јеврејских лекара који су докторирали у Немачкој. Породица није била религиозна, а у истој кући са породицом Ивањи је становао и парох Српске православне цркве. Поред српског, у кући се говорио мађарски и немачки. Деца су имала и гувернанту Илсу фон Шлудерман, словеначку Аустријанку. Уочи Другог светског рата, Иван је крштен у протестантској калвинистичкој цркви од стране свештеника Золтана Сабоа, што је била идеја његовог оца који се и сам покрстио у Лајпцигу, у нади да ће их то спасити од прогона Јевреја. Мада у страху, породица је прославила пуч 27. марта и одбијање приступања Тројном пакту, што је нарочито подржао његов отац, резервни санитетски потпуковник Југословенске војске. У то време, баба и деда са очеве стране, који су становали преко пута њих, извршили су самоубиство, не желећи да пролазе кроз ратне страхове.[3] Потом, родитељи су Ивана послали код стрица у Нови Сад, а млађу сестру Илду код тетке у Суботицу. За време рата је у Новом Саду похађао мађарску гимназију, захваљујући професору Богдану Чиплићу. Дуго ништа није знао о родитељима, који су у међувремену ухапшени и одведени у Јеврејски логор Земун на Старом сајмишту. Отац је убијен у логору Топовске шупе, крајем 1941. године, а мајка је угушена у камиону душегупка на путу према Јајинцима, током пролећа 1942. године.[4] Иванов ујак (најмлађи брат његове мајке) Александар Шомло је са породицом био заточен у логору Јасеновац, а убијен је приликом покушаја пробоја логораша 22. априла 1945. године.[5] Марта 1944. године, Ивањи је ухапшен у Новом Саду. Одведен је у сабирни логор за Јевреје у Суботици под мађарском управом, потом пребачен у Бају, где су га преузели припадници СС-а. Тада је депортован у логор Аушвиц и касније у концентрациони логор Бухенвалд, где остаје до априла 1945. године. У Кикинду је стигао тек 3. септембра 1945. године, совјетским војним транспортом. Вратио се у Нови Сад и завршио Средњу техничку школу, да би се одмах запослио у Културно-уметничком друштву `Ђорђе Зличић` и комитету СКОЈ-а. Новинарска и преводилачка каријера Ивањи је радио као уредник листова Младост и Омладина. Постао је и наставник Средње техничке школе у Београду. Превео је поему Јама Ивана Горана Ковачића на немачки језик и предао је Отоу Бихалију Мерину. Први преводилачки посао је добио 1965. године, када је ангажован као преводилац Петра Стамболића, председника Савезног извршног већа. Приликом посете аустријског канцелара Јозефа Клауса, задобио је пажњу министра спољних послова Коче Поповића, који га је потом одвео код Јосипа Броза Тита, те је повремено почео и за њега да преводи. Тако је дошао у ситуацију да преводи у разговорима са Вилијем Брантом, Хелмутом Шмитом, Валтером Улбрихтом, Ерихом Хонекером, Бруном Крајским...[4] Од 1974. године је био саветник за штампу и културу амбасаде СФРЈ у Бону. Као преводилац Марка Никезића је први пут након рата боравио у Источној Немачкој. Иако је познавао Слободана Милошевића, након осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије је напустио чланство Савеза комуниста Југославије. Испред Ивањијеве куће постављен је камен сећања аутора Гунтера Демнига, као обележје страдања и сећања на чланове породице Ивањи током Другог светског рата.[6] Књижевни рад Паралелно с каријером педагога, новинара, драматурга и бројним функцијама које је обављао у културном животу Београда и дипломатији, Ивањи се бавио и књижевношћу и од ране младости објављивао поезију, прозу, есеје, бајке и драме. Његовим најзначајнијим делима сматра се романескна трилогија о римским царевима рођеним на јужнословенским просторима Диоклецијан, Константин и Јулијан, романи Човека нису убили, На крају остаје реч, Прескакање сенке, Барбаросин Јеврејин у Србији, Гувернанта, Балерина и рат и Милијардер, као и збирке приповедака Друга страна вечности и Порука у боци. Своја дела сам преводи на немачки или пише на немачком језику (Kaiser Konstantin, Kaiser Diokletian, Geister aus einer kleinen Stadt, Buchstaben von Feuer, аутобиографски роман Mein schönes Leben in der Hölle и др.). Објавио је и књигу својих сећања Титов преводилац, о времену када је радио као лични преводилац председника СФР Југославије. Превео је на српски десетине књига и драма најзначајнијих немачких и мађарских писаца (Гинтер Грас, Волфганг Борхерт, Густав Мејринк, Бертолт Брехт, Мило Дор, Шандор Петефи, Ендре Ади, Шандор Вереш и др.). Његова дела превођена су на немачки, италијански, енглески, мађарски, словачки, словеначки и чешки језик.