VASIĆ / GLIGORIJEVIĆ / BOŠKOVIĆ / OPALIĆ / STEPIĆ IZBOR TEKSTOVA INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA KNJIGA JE U SOLIDNOM STANJU MEK POVEZ 181.str.

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

m3 KLUB-RANORANILACA RADIO-BEOGRAD. Čovek i magarac više znaju, nego čovek Mek povez, klapna, 18 cm, 95 strana, ilustracije

Mikan Aničić: Dvorski portreti bez Kralja. JMU Radio - televizija Srbije, 2018. Galerija RTS, Takovska 10, Beograd. ************************************************************************* TAGS: Umetnost, slike, slikarstvo, art

BOGRÁCS ÉS KUKTA A RÁDIO `FŐZÉSI TANÁCSADÓ` JÁBAN ELHANGZOTT 300 RECEPT.BALYÓ MÁRIA,PELLE JÓZSEFNÉ KIADÁS 1971 OLDAL 174 FEDŐ LAP SÉRÜLT

Dragan Filipović Komad tainaMeki povezДраган С. Филиповић, новинар и књижевник из Шапца, вишеструко награђиван. Награде је добијао за репортаже у „Гласу Подриња“ и „Српском гласу“ – листу из Мелбурна у Аустралији, који излази на српском језику и чији је европски дописник био седам година; за радио прилоге и емисије у Радио Београду и Радио Шапцу, где је био новинар-репортер, заменик и главни и одговорни уредник, и ТВ репортаже и емисије у Телевизији Београд.За радио емисију “Сведочанства“, снимљену у Аушвицу у мају 1975. године, када је логор први пут отворен за јавност као музеј, и у којој су му саговорнице биле преживеле страдалнице логора смрти Боса Кузмановић, Десанка Мајкснер и Гоја Јовановић из Шапца, и Јеврејка Сузана Банић, рођена Хаим из Београда, добио је, у новембру те године, награду на конкурсу за најбољу емисију Радио Београда. Следеће, 1976, за серију текстова у „Гласу Подриња“ о страдању и јунаштву логораша, Шапчана и Подринаца, у нацистичким логорима на северу Норвешке, добио је прву награду Савеза новинара Југославије за локалне и регионалне листове и часописе.Темом страдања српског народа наставио је да се бави у књигама: „Подриње у крви и пламену“, „Две хиљаде за дан“, „Злочини окупатора у Подрињу“, „Шабачки логори“ и другим. Драган Филиповић је био и помоћник директора „Глас Подриња“, први уредник ТВ дописништва ТВ Београд у Шапцу (једанаест година), заменик уредника Дописничке службе Телевизије Београд у Београду (три године) и уредник и водитељ ТВ емисија: „ТВ новости“ и „Регионални дневник“ Другог програма ТВ Београд.Аутор je шеснаест и коаутор шест књига. Последње збирке приповедака „Војникова бресква“ и „Комад таина“ инспирисане су истинитим догађајима из Првог и Другог светског рата и бомбардовања Србије. „Војниковом бресквом“, представљао је српску књижевност на свечаности обележавања 100. годишњице потписивања примирја у Великом рату, у Франкфурту, у новембру 2018. године. Аутор је сценарија за дванаест документарних филмова, од којих је неке и режирао.Превођен је на енглески, француски и немачки језик.6/19

Katalog navedene izložbe. Autor: Vladan Radovanović. JMU Radio - televizija Srbije, 2018. Galerija RTS, Takovska 10, Beograd. _____________________________________________________________ TAGS: Slikarstvo, umetnost, art, Sintum 1993.

Naslov: Biseri operske riznice Autor: Nedeljko Grba Broj strana: 515 Format: 24x14 cm Izdavač: Beogradska knjiga Godina izdanja: 2001 Povez: Tvrd Prva slobodna stranica zalepljena za koricu, sto se vidi na slici. Korice malo na krajevima iskrzane. Unutrasnjost dobro ocuvana. Dugogodišnji muzički urednik Radio Beograda, autor je velikog broja emisija iz domena operske muzike od kojih se posebno izdvajaju Radio adaptacije opera u kojima je autor nastojao da na atraktivan način sa obiljem dokumentarnog materijala, često u dijaloškoj formi, približi ovu vrstu muzike najširem krugu slušalaca. Objavio knigu „Biseri operske riznice” u Beogradu, 2006 godine koja je do sada doživela četiri izdanja.

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST Dodatne informacije Godina izdanja 1999 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Tvrd povez, većeg formata. Izdanje Radio televizija Beograd, 1991. godine. Izuzetno dobro očuvana knjiga, rekao bih nečitana, 300. strana. goran kol, kruševac, 2024.

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST Dodatne informacije Godina izdanja 1999 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Dragoljub Stojadinović: KNJIŽEVNA TRAJANJA II knjiga, Jedinstvo Priština 1973, tvrdi povez, str. 300. Književni eseji i kritike. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-; korica malo pohabana. Драгољуб Стојадиновић (Милошево, код Јагодине, 18. април 1929 – Београд, 18. март 2018) био је српски есејиста, књижевни и позоришни критичар, романописац и драматург. Основну школу завршио је у Милошеву, а гимназију у Јагодини. Уписао се на Филозофски факултет у Београду (Група за југословенску књижевност) и дипломирао на Филозофском факултету у Приштини 1973. године. У Радио Приштину је дошао 1954. године, у којој је радио као новинар и уредник програма на српском језику. Поред рада у Радио Приштини, где је дао ауторски печат својим емисијама, које су од педесетих година прошлог века пружале полет културном стваралаштву и интелектуалном и културном животу на Косову и Метохији (попут емисија „Речи, облици, тонови“, „Са разних меридијана“…), уз Рада Николића и Вука Филиповића, један је од оснивача часописа Стремљења 1960. године, у чијој је редакцији од самог почетка. С групом песника оснивач је Песничких сусрета Лазар Вучковић 1970. године. Био је први уредник књижевне едиције НИП Јединства од 1971. године. Две деценије, од 1954. до 1976. године, писао је позоришну и књижевну критику на Косову. По одласку из Приштине, 1976. године, радио је у Управи за цивилну ваздушну пловидбу и `Привредном прегледу` у Београду. У периоду од десет година (1996—2006) писао је књижевну критику у Вечерњим новостима. Написао је више десетина есеја и приказа у часописима Стремљења, Књижевна критика, Дело, Књижевност и другим. У оставштини има две књиге студија и критика и роман. Објављивао је и под именом Драган Стојадиновић.

Prodajem dizajnirani upaljač Helio Ferretti. Original je, na gas je. Treba ga napuniti da bi radio. Odlično očuvan i u originalnoj je kutiji. Dimenzija: 5x4x1cm.

Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1998. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom autora,mek povez.format 20 cm,216 str. (63)

zdavač: Radio Beograd Tromesečna publikacija - izbor emitovanog programa; godina 1973. proleće broj 17 Broširani povez; dimenzija 23 cm Stranica : 661 Stanje : Lepo ocuvano, bez mana.

Mitar Đurišić: PRIMORSKA OPERATIVNA GRUPA, Vojnoistorijski institut Beograd/Istorijski institut Crne Gore Podgorica 1997, str. 285. Drugi svetski rat, partizanske jedinice u Crnoj Gori. МИТАР ЂУРИШИЋ је рођен 1923. године у Парцима, општина Погорица.Основну школу је похађао у Грацу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску школу на Цетињу и у Херцег Новом. Учесник је Народно - ослободилачког покета од 1941. године Завршио је Војнополитичку школу и Пјешадијску официрску школу. До 1950. године радио је на штабским дужностима а од 1979. године као историчар у Војноисторијском институту. Пензионисан је у чину пуковника. Коаутор је десет књига а у једанаест зборника радова објављени су његови прилози. Написо је неколико десетина чланака о ратној прошлости Црне Горе и Србијеза часописе: Војноисторијски гласник, Историјски записи и Југословенски историјски часопис, а десетак редакција листова и радио телевизијских станица објављивало је његове чланке и фељтоне. Писао је и енциклопедијске јединице за Војну енциклопедију, Енциклопедију Југославије и (још необјављену) Енциклопедију Црне Горе. Има звање научног савјетника. МИТАР ЂУРИШИЋ је рођен 1923. године у Парцима, општина Погорица.Основну школу је похађао у Грацу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску школу на Цетињу и у Херцег Новом. Учесник је Народно - ослободилачког покета од 1941. године Завршио је Војнополитичку школу и Пјешадијску официрску школу. До 1950. године радио је на штабским дужностима а од 1979. године као историчар у Војноисторијском институту. Пензионисан је у чину пуковника. Коаутор је десет књига а у једанаест зборника радова објављени су његови прилози. Написо је неколико десетина чланака о ратној прошлости Црне Горе и Србијеза часописе: Војноисторијски гласник, Историјски записи и Југословенски историјски часопис, а десетак редакција листова и радио телевизијских станица објављивало је његове чланке и фељтоне. Писао је и енциклопедијске јединице за Војну енциклопедију, Енциклопедију Југославије и (још необјављену) Енциклопедију Црне Горе. Има звање научног савјетника. МИТАР ЂУРИШИЋ је рођен 1923. године у Парцима, општина Погорица.Основну школу је похађао у Грацу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску школу на Цетињу и у Херцег Новом. Учесник је Народно - ослободилачког покета од 1941. године Завршио је Војнополитичку школу и Пјешадијску официрску школу. До 1950. године радио је на штабским дужностима а од 1979. године као историчар у Војноисторијском институту. Пензионисан је у чину пуковника. Коаутор је десет књига а у једанаест зборника радова објављени су његови прилози. Написо је неколико десетина чланака о ратној прошлости Црне Горе и Србијеза часописе: Војноисторијски гласник, Историјски записи и Југословенски историјски часопис, а десетак редакција листова и радио телевизијских станица објављивало је његове чланке и фељтоне. Писао је и енциклопедијске јединице за Војну енциклопедију, Енциклопедију Југославије и (још необјављену) Енциклопедију Црне Горе. Има звање научног савјетника. Očuvanost 4 i ima autorova posveta.

Zoran Petrović - `Dostojan nezaborava`. JMU Radio - televizija Srbije, 2019. Galerija RTS, Takovska 10, Beograd. Pun kolor, polukarton, 12 strana A4 formata. ________________________________________________ TAGS: Slikarstvo, slike, umetnost, art

MASOVNE KOMUNIKACIJE : štampa, film, radio televizija - Dr Petar Ljubojev Pozornica dramskih umetnosti, Novi Sad 1996. 262 str; 20 cm; broširani povez knjiga je u odličnom stanju

Stevan Raičković Kamena uspavankaTvrdi povezIzdavači Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Stevan Raičković VetrenjačaTvrdi povez Izdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Stevan Raičković VetrenjačaTvrdi povez Izdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Izdavač: Radio Beograd Tromesečna publikacija - izbor emitovanog programa; godina 1970. jesen broj 7 Broširani povez; dimenzija 23 cm; strana 527 Sveska je kupljena nova, očuvana i potpisana

Izdavač: Radio Beograd Tromesečna publikacija - izbor emitovanog programa; godina 1971. jesen broj 11 Broširani povez; dimenzija 23 cm; strana 632 Sveska je kupljena nova, potpisana; oštećene korice

Ratomir Jokić - Radivoje Blagojević - Aleksandar Blagojević : RODOSLOVNA LOZA OGRANAK JOKIĆ - BLAGOJEVIĆ , Radio Integral Beograd 2006, str. 108. Selo Velika Crna Gora; Jokić ; Blagojević Očuvanost 4; ima posvetu

Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1934. Povez: Tvrd Broj strana: 230 Stanje: Veoma dobro (ima manju nalepnicu na unutrašnjoj strani prednje korice, na predlistu upisana dva broja flomasterom i običnom olovkom) Вернер Тирк је син јеврејског трговца. Студирао је музику, али је морао да одустане од студија због финансијских потешкоћа. У време хиперинфлације Вајмарске републике био је помоћник брокера, затим рачуновођа у фабрици одеће и банкарски службеник. Тирк пише за новине као што су Берлинер Тагеблатт, Арбеитер Иллустриерте Зеитунг или Дие Роте Фахне. Члан је Сцхутзвербанд деутсцхер Сцхрифтстеллер (де). Стефан Цвајг уочава његов таленат1. У марту 1933. емигрирао је у Праг. Његове књиге су спаљене 10. маја 1933. Написао је роман Клајнер Ман у униформи, где је како малограђанин постаје члан СА. Године 1937. отпутовао је у Норвешку и радио за норвешки радио. Написао је књигу о Чаробној фрули која је конфискована 1941. Након инвазије на Норвешку 1940. отишао је у Уједињено Краљевство. Због своје немачке националности, интерниран је на острво Ман у исто време када и Алфред Сон-Ретхел, а затим депортован у Аустралију. Британско држављанство је стекао 1947. Радио је као слободни писац у Лондону. Биографски детаљи после 1962. нису познати.