Mreža 2G bands GSM 850 / 900 / 1800 / 1900 - SIM 1 & SIM 2 (dual-SIM model only) 3G bands HSDPA 850 / 900 / 1900 / 2100 4G bands LTE band 1(2100), 3(1800), 7(2600), 8(900), 20(800) Dimenzije 146.5 x 72 x 7.2 mm Težina 146g Procesor HiSilicon Kirin 658 Octa-core (4x2.36 GHz Cortex-A53 & 4x1.7 GHz Cortex-A53) Baterija 3000 mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.2" Prednja kamera 8 MP, autofocus, f/2.0, 1080p Zadnja kamera 12 MP, f/2.2, phase detection autofocus, LED flash 1/2.8" sensor size, 1.25µm pixel size, geo-tagging, touch focus, face detection, HDR, panorama RAM Memorija 3GB Interna memorija 32GB Softver Android 7.0 (Nougat) Povezivanje Bluetooth 4.1, microUSB 2.0, FM radio, NFC, Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, WiFi Direct, hotspot Prenos podataka HSPA 42.2/5.76 Mbps, LTE-A (2CA) Cat6 300/50 Mbps Podržane tehnologije SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Veoma retka fotografija, koja je onovremeno izrađena u onoliko primeraka, koliko se na njoj nalazi profesora, plus jedna za ustanovu u kojoj su radili, to jest, Gimnaziju. Dimenzije bez paspartua: 37 x 28cm.

Metalni kalup za izlivanje figurica, pretpostavljam da se radilo o olovnim vojnicima, a možda su koristili i druge materijale prilikom izrade.  Razaznaju se dve figure i dodaci. Dimenzija kalupa 9 x 9 cm. Figurice sa prve fotografije su uslikane zbog ilustracije, nisu predmet prodaje.

ANTIKVITET: KOMODNI SAT VELIKOG FORMATA “INSA” Neobičan starinski komodni sat Antikvitet – iz “Insinog” dizajn-programa sedamdesetih godina XX veka Zemlja proizvodnje: Yugoslavia Proizvođač: “Insa” Godina proizvodnje: oko 1970. Vrsta: Analogni sat Tip: Stoni ili komodni sat Model: Mali broj eksponata Tehničke karakteristike: Mehanizam: Mehanički Oblik: Izduženi Materijal: Kombnovano: kućište drveno, konveksno staklo ispred ciferblata Boja: Kućište – braon boja drveta Dimenzije: Kućište: dužina: 40 cm, h: 8/20 cm, profil: 14 cm Prečnik: ….. cm, Ciferblat sa staklom: R: 18 cm Antikvitet: Kolekcionarski primerak… ovakvih satova je vrlo malo… najviše desetak Neobičan komodni sat “Insa” dizajn sedamdesetih godina XX veka, visokog kvaliteta i izrade ove poznate jugoslovenske fabrike satova i mernih instrumenata. Pravljen je da se uklapa u tadašnji enterijer građanskih kuća, kada je bio obavezan deo enterijera dnevnih soba kombinovani orman presvučen furnirom od … Detaljno stanje: Dobro očuvan retro stoni sat. S obzirom da je to sat sa mehaničkim mehanizmom, sat-navijač potrebno je redovno navijati jednom nedeljno. U kutiji je veliki ključ za navijanje satnog mehanizma. Sat je duže vreme bio van namene, izvađen je iz ormana, pa je potrebno očistiti da bi radio. Opis: Drvena kutija sata, konveksna staklo ispred cifera, krupne cifre na brojčaniku, vrlo uočljive arapske cifre.

Cena je za obe.akcione figure zajedni. Tako su i išle u kompletu Taj komplet je i preko uvek bio skup, a kod nas nije ni izlacio. I Grizli i Action man imaju određene mehanizme na baterije - to ne testiram, al obzirom da su u odličnom stanju verujem da sve radim. Dimenzije sa slika

Nova, nekorišćena vunena uniforma JNA M-55 Komplet Bluza (54) + Pantalone (54) + Pantalone (48) Veličina JUS 54 ( Širina ramena između šavova-45cm ; Obim venca pantalona-98cm) Za dodatne informacije pozvati na kontakt telefon Napomena: Uniforma ne poseduje tabličnu etiketu jer se radila u vreme kada se takva vrsta etikete nije postavljala na odevne predmete.

Prvo sto izgleda mocno, drugo sto je to nesto za neciji radni sto, desk, vitrinu, orman, krevet. Lik Cara Putina na originalnoj, validnoj i pravoj pravcatoj americkoj novcanici odnosno banknoti od U$ 2 dolara. Zamislite POKLON OBOZAVOCU LIKA I DELA V.V. PUTINA. U igri asocijacije odrednice bi bile Putin - Valuta - Dolar. Drugim recima, ova dva dolara koja je legalna upotrebljiva novcanica, sa sertifikatom autenticnosti, koja se doista mozete potrositi bilo gde u Sjedinjenim americkim drzavama, nosi lik ruskog predsednika Putina i ta dorada plus nabavka kosta razliku izmedju U$ 2 dolara i sume koju placate. Iako bi je mogli potrositi da platite Vas racun u iznosu od dva dolara njeno pravo mesto je na radnom stolu, desku, vitrini,...t.j. treba da bude izlozena negde. Serijski broj novcanice koju kupujete nije isti kao na novcanici sa snimka - sve ostalo jeste - uz nju dobijate sertifikat o originalnosti. 100% pravi dolari!!! Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1] Садржај 1 Детињство и образовање 2 Служба у КГБ-у 3 Политичка каријера 3.1 Први пут премијер (1999) 3.2 Први пут председник 3.3 Путиново обнављање Русије 3.4 Други пут премијер (2008) 3.5 Други пут председник (2012) 4 Популарност 5 Приватни живот 6 Галерија 7 Види још 8 Референце 9 Литература 10 Спољашње везе Детињство и образовање Родитељи Владимира Путина Владимир Спиридонович Марија Ивановна Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930-их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Основну школу је уписао 1958. године и био је № 193. ученик те године. По завршетку основне школе 1966. уписује средњу хемијску школу као № 281 ученик коју је завршио 1970. године. По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет. Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4] Служба у КГБ-у Путин као официр КГБ. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[8] 1979. године заршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[9] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника. Политичка каријера Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[10] По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији - БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких `Игара Добре Воље`, када се састао са великим америчким медијиским бизнисменом Тедом Тарнером.[10] Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[11] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[11] Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом - Русија.[12] У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. Први пут премијер (1999) Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас. Први пут председник Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова. Путиново обнављање Русије Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима. Други пут премијер (2008) Владимир Путин са Димитријем Медведевим. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији. Други пут председник (2012) Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера. Популарност Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици. Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [13], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[14] У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[15] Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[16] У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године. Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[17][18] Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000. Приватни живот Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две кћерке. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[19][20] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

BEOGRAD Alasi u čamcu Razglednica datira iz 1919. godine, poslata je iz Beograda u Jagodinu, povodom Hristovog rođenja - kako piše u tekstu. Radim sa knjigama, a ne sa razglednicama, pa tako nemam dovoljno informacija o toj vrsti kolekcionarstva i ne mogu da navedem ništa više od eventualno relevantnih podataka. Slikala sam obe strane, kako bi se videla autentičnost - od datuma, krasnopisa, pa redom.

Velika gomila ovih albuma,losi ali da napomenem da je vise od pola listova odlicni da nisu cepani Korica manje i lose su,slicica preko 1.300 komada i sve odlicne,sa ovim se moze dosta albuma popuniti ili pojedinacnom prodajom zaraditi Prodajem kao ceo paket, ne umem da vadim slicice i to ne radim, ne prodajem ih pojedinacno pa nemojte ni da pitate

Italijanska stilska komoda kupljena u salonu exluzivnog stilskog italijanskog namestaja MONDLINE, replika bidermajera, malo povrsinski izgrebana i sa malim ostecenjem od selidbe u levom uglu do zida puno drvo masiv tresnje, spojevi lastinim repom kako su to radili stari majstori, bez eksera i raznih heftalica nova komada u prodaji kosta oko 58.000 din, tako da je ovo i vise nego povoljna cena zbog svojih dimenzija vrlo pogodna za manje prostore sir-dub-vis : 85cm x 45cm x 78cm LICNO IZNOSENJE I PREUZIMANJE U MIRIJEVU.ZGRADA IMA TERETNI LIFT

Ko zna o cemu se radi on i pazari -ova lutka datira iz perioda 18 veka ,naravno ovo je novija verzija iz 2006 god. i veoma retka u ovakvom stanju takoreci NOVA Iste ovakve su se radile u periodu od 1968 do 1990 god. Razglednica iz perioda 1957 godine ...RETKO !! Gumena glava ,telo platneno punjena slamom i vunom SVI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta ISTI PREDMET SAMO DODATA JOS JEDNA LUTKA : https://www.kupindo.com/Lutke/67847565_Steiff-Mecki-i-Micki-Jezevi-VEOMA-RETKO-

Po njima je Biserka radila svoje primerke,ULTRA RETKO! Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Mega retka nalepnica visine 70cm iz Kostana radnji obuće. Kraj 70ih. Nekorišćena. Supermen drži u ruci zimsku cizmu. Na poledjini je reklama samolepljivog papira ista kao i kod slicica na Mikijevom zabavniku i uopšte tih 70ih godina. SIMOD dečje čizme je radila Koštana, po italijanskoj licenci. Ovo je zapravo prodajni rekvizit iz radnji, a bile su i po randjama OBUĆE, Beograd. Ko ima SIMOD Supermen cizme kao sto je prikazano na slikama, ovo će mu biti dragulj u kolekciji. Inace, žute Supermen čizme nisu predmet prodaje, samo ova ohromna nalepnica iz radnji.

ROSENTHAL - Ručno oslikani plitki tanjiri `Siena` (dizajn: Bjørn Wiinblad) Dimenzije Prečnik: 27,5 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 4.470 g Bez ikakvih tragova upotrebe. Žig na dnu (utisnuto u belom krugu): Rosenthal (ispod dva ukrštena skiptra i krune) studio-linie GERMANY Nadglazurno, plavim: Handgemalt. (ručno oslikano) Kompanija „Rosenthal“ proizvodila je model “SIENA”, prema dizajnu Bjørna Viinblada, od 1977. do 1982. godine. ROSENTHAL STUDIO-LINIE: 1912. godine Philip Rosenthal stariji (Filip Rozental, 1855-1937) pridružio se kompaniji “Jacob Zeidler & Co.” , i već 1913. godine je viđen kao potencijalni novi vlasnik, ali je samo kratko vreme nakon toga proizvodnja potpuno obustavljena zbog izbijanja Prvog svetskog rata. U tom trenutku fabrika je imala 10 okruglih peći i zapošljavala je oko 400 radnika. Potrajalo je do 1917. godine dok Rosenthal nije u potpunosti preuzeo fabriku, koja je u to vreme imala finansijskih problema zbog teškoća u snabdevanju i raspada dotadašnjeg tržišta. Ubrzo nakon rata Rosenthal je bio u stanju da u potpunosti reorganizuje proizvodnju, i bivša fabrika u Selb-Ploßbergu je 1920. godine postala novo Umetničko odeljenje. Dok se Umetničko odeljenje u početku koncentrisao na razvoj veštine dekorisanja, dizajnerski kreativni aspekt morao je sa razvojem da sačeka da posao preuzme Philip Rosenthal mlađi. (Filip Rozental, 1916-2001). On je ohrabrio dizajenere iz čitavog sveta da dođu u studio kompanije ili da pošalju svoje ideje. Jedan od prvih koji je prihvatio poziv je danski umetnik Bjørn Wiinblad (Bjorn Vindel), koji je svoje prve ideje realizovao u studiju u Selb-Plößbergu 1957. godine. Kako se ideja pokazala veoma uspešnom, kompanija Rosenthal je 1961. godine stvorila novi brend: `Rosenthal Studio-Linie`, koja je realizovala samo dizajne koje je birao nezavisni žiri. Narednih decenija „Rosenthal AG“ sarađivao je sa preko 1000 dizajnera i osvojio preko 400 nagrada za svoje proizvode. Već početkom 1960-tih godina postalo je jasno da će prvobitno Umetničko odeljenje u nekadašnjoj Zeidlerovoj fabrici postati skučeno, i stoga je 1967. godine izgrađen nov kompleks, dok je stari objekt još korišćen do 1969. godine. Konačno je zatvoren 1971. godine. BJØRN WIINBLAD (Bjorn Vinblan, 1918 – 2006), bio je danski slikar, dizajner i umetnik u keramici, srebru, bronzi, tekstilu i grafici. Radio je u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu (1954. godine), Australiji i Kanadi (1968. godine). 1985. godine proglašen je za ličnost godine u Njujorku. 1995. godine dobio je nagradu Američko-skandinavske fondacije za kulturu. Kao dete već je pokazivao znake svog talenta za crtanje i stvaranje imaginarnih svetova. Sa 17 godina počeo je da uči za tipografa, ali je ubrzo shvatio da ga interesuje jedino umetnost. Odmah je primljen na Grafički odsek Kraljevske danske likovne akademije. 1947. godine počeo je da radi za ambasadu SAD u Parizu kao dizajner plakata. Dizajnirao je i plakate čuvene kopehagenske bašte Tivoli i mnoge druge predele u Danskoj. Crtao je plakate za Olimpijske igre za hendikepirane u Seulu, za akademiju Novog svetskog simfonijskog orkestra u Majamiju i za Kraljevski danski balet pri Metropolitan operi. Sve do 1988. radio je kostime za brojne baletske i scenske predstave. 1957. godine postao je glavni dizajner fabrike Rosethal, što je doprinelo njegovom međunarodnom ugledu. Mnogo je putovao po Evropi, a ljudi su čekali u redovima da bi se potpisao na predmete koje je dizajnirao. Od 1954. godine sarađivao je sa organizacijama i preduzećima u Dalasu, u Teksasu, a od 1980. godine vodio je i prodavnicu u tom gradu. Dizajnirao je scenografiju i kostime za balet u Dalasu, za pozorišni centar i mnoge druge. Za Dallas International Apparel Mart dizajnirao je pet velikih tapiserija na temu Šeherezadinih priča, koje su bile izložene od 1973. godine sve dok zgrada nije zatvorena 2004. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (115/50-35/113-kp/1189)

Originalna ilustracija Kosare Cvetković, na dopisnici iz 1902. godine, upućena koleginici iz Više ženske Škole Kraljice Drage. Razglednicu / dopisnicu uputile i potpisale: Kosara Cvetković i Kristina Kika Ristić. Kosara Cvetković (Gornji Milanovac, 15/27. februar 1868 — Beograd, 28. januar 1953) bila je srpska književnica, prevoditeljka, likovna umetnica, fotograf, pedagog, književna i pozorišna kritičarka. Rođena je u Gornjem Milanovcu 15/27. februara 1868. godine, kao sedmo dete. Rano je ostala bez majke, a neki od braća i sestara takođe su umrli u ranom detinjstvu. Otac Kuzman je najpre radio kao pisar u Okružnom sudu u Gornjem Milanovcu, ali je vremenom napredovao u službi, pa se porodica zbog njegovog posla često selila. Od 1871. su živeli u Aleksincu, tri godine kasnije su se preselili u Kruševac, a 1875. su u Čačak, gde je otac postao član suda, a kasnije i sudija i tu funkciju je obavljao sve do smrti. Kuzman je bio poreklom iz Sokola u Azbukovačkom srezu. Osim redovnog posla imao je široka interesovanja, posebno za tradiciju i narodne običaje, kao i za obogaćivanje kulturnog života u svim sredinama u kojima je živeo. Bio je dugogodišnji prijatelj sa književnim kritičarem Svetislavom Vulovićem, sa kojim se dopisivao. Kosara je započela školovanje u Kruševcu. U Čačku je kao odličan đak 1882/83. završila četvororazrednu gimnaziju, u generaciji sa Jašom Prodanovićem, sa kojim je ostala prijatelj. Još dok je živela u Čačku, pokazala je sklonost ka likovnoj i muzičkoj umetnosti, odlično je svirala violinu i flautu. Uz oca je naučila ruski jezik, a dobro je vladala i francuskim i nemačkim jezikom. U Beogradu je 1884. završila peti razred Više ženske škole, a odmah iste godine je položila i učiteljski ispit. Mada joj je po završetku studija u Višoj ženskoj školi ponuđen posao pomoćnice, najverovatnije u želji da bude bliže ocu, sa 16 godina je počela da radi kao učiteljica u Osnovnoj muškoj školi u Gornjem Milanovcu. Dve godine kasnije je tražila premeštaj u Guču, gde je kao učitelj radio njen brat Velimir. Zatim je radila u Osnovnoj ženskoj školi u Čačku. Međutim, i pored toga što je bila jedna od najboljih učiteljica, vrlo brzo se razočarala i revoltirana napustila službu, pošto su je pretpostavljeni loše ocenili, zbog toga što je pomagala koleginici Atanasiji Berbović-Majzner, kad je nakon samoubistva svog muža, ostala sama sa decom. Nakon napuštanja službe, nastavila je da živi sa ocem u Čačku, a vreme je provodila trudeći se da proširi svoja znanja stranih jezika, pratila je stranu literaturu i pretplaćivala se na brojna glasila. Crtala je portrete i pejzaže, političke ilustracije i karikature, koje je objavljivala pod pseudonimima. U tom periodu je izradila album sa preko 120 crteža, akvarela i grafika na kojima je zabeležila Čačak i okolinu. Ovaj album, osim likovne ima i naročitu dokumentarnu vrednost. Sarađivala je sa renomiranim srpskim listaovima i časovima, kao što su „Neven”, „Zorica”, „Bosanska vila”, „Ženski svet”, „Brankovo kolo”, „Venac”, „Golub”, „Brka”, „Misli”, „Srpče” „Vardar” i drugi, [1] u kojima je objavljivala likovne priloge, pesme, prozu,[7] priče i članke. Nakon očeve smrti 1889, vratila se u službu. Radila je kao nastavnica crtanja, po potrebi i zemljopisa i pisanja, često menjajući radna mesta. Radila je u Kragujevcu, Užicu, Čačku, Bijeljini, a na kraju je 1894. prešla u Višu žensku školu u Beogradu, gde je pored učiteljskog posla, godinama obavljala i poslove delovođe.[8] Nova sredina je delovala vrlo podsticajno na nju, pošto se našla u društvu izuzetnih ličnosti kao što su Katarina Milovuk, Nadežda Petrović, Isidora Sekulić, Milica Janković, Paulina Lebl-Albala.[9] Vodila je intenzivne prepiske sa mnogim značajnim predstavnicima kulture tog vremena. Svojim književnim radovima pripadala je grupi srpskih književnica iz doba realizma, koje su, nezadovoljne ženskim književnim likovima, kritikovale društvo, kulturu i politiku, posebno u oblasti obrazovanja, porodice i crkve, borila se protiv ustaljenih stereotipa i neznanja, nastojeći da ih promeni. Prva je književna i pozorišna kritičarka. O svom trošku je 1903. objavila zbirku „Pripovetke za devojčice i dečake”, a 1907. i zbirku „Sedam priča za devojčice i dečake”, sa prevodima dela ruskih književnika.[7] Objavljivanje ovih knjiga predstavljalo je značajan književni događaj, jer je do tada dečja literatura na srpskom jeziku, osim poezije, bila vrlo oskudna. Jedna je od dve žene, koje su tajnim glasanjem izabrane za članice Srpskog književničkog društva (1906). Nastavnički kolegijum Više ženske škole 1912-1913 Pred Prvi svetski rat je priredila spomenicu o „Pedesetogodišnjici Više ženske škole 1863—1913”, u kojoj je dala pregledan istorijat ove ustanove. Penzionisala se 1924. godine, kao profesorka Druge ženske gimnazije. Pred kraj službe i nakon penzionisanja potpuno se posvetila prevodilačkom radu. Prevodila je Aldanova, Saltikova-Ščedrina, Čehova, Dostojevskog, Turgenjeva. Mada je veliki broj njenih radova u ondašnjoj periodici nepopisan ili nerazrešen, prevashodno zbog korišćenja brojnih pseudonima, a njen život i rad su do sada ostali malo ili nedovoljno proučeni,[8] današnje preštampavanje njenih prevoda pojedinih remek-dela ruske književnosti, starih gotovo čitav vek, govore o tome da na srpskom jeziku do sada nisu urađeni bolji prevodi od njenih. Nije se udavala i nije imala dece. Umrla je u Beogradu, 28. januara 1953. godine. Odlično stanje. Kao na fotografijama.

Originalni bioskopski (filmski) plakat : Sramota (Skammen) Švedski film, iz 1968. godine reditelj: Ingmar Bergman scenario: Ingmar Bergman snimatelj: Sven Nykvist producent: Lars-Owe Carlberg dizajner scene: P.A. Lundgren montažer: Ulla Ryghe uloge: Liv Ullmann (Eva Rozberg) Gunnar Björnstrand (pukovnik Jakobi) Max von Sydow (Jan Rozberg) Axel Düberg (Pilot) Jan Bergman (Jakobin vozač) Sadržaj: Ovo je gorka i nemilosrdna osuda rata - svakog rata, bez obzira na čijoj ste strani - velikog reditelja Ingmara Bergmana. Priča započinje sa dva bivša muzičara, Evom i Janom Rozbergom (Liv Ulman i Maks fon Sidou) kako u miru žive u staroj kući, gde uzgajaju voće i povrće. Stanovnici stanuju na osamljenom, besplodnom ostrvu na neodređenoj geografskoj lokaciji. Veliki broj stvari u kući Rozenbergovih, kao što je na primer radio, ne rade kako treba, a u daljini se nazire eskplozivni sukob. (Da bi izbegao ideološku zamku, Bergman izbegava da identifikuje bilo koju stranu u ratu, da bi istakao sam sukob.) Rozenbergovi ostaju nezainteresovani i geografski udaljeni od samog sukoba, ali, malo po malo, različiti elementi rata počinju da ulaze u njihov život i da ih primoravaju da se uključe. Prvo uznemiravanje počinje nadletanjem aviona nad njihovom kućom, a zatim padobranac biva ubijen i vojnici se pojavljuju na imanju Rozenborgovih. Najzad, Eva i Jan bivaju zatvoreni i mučeni. Nakon potpunog uništenja njihovog doma, iz neobjašnjivih razloga, Eva ima seksualne odnose sa jednim od vojnih vođa, pukovnikom Jakobijem (Gunar Bjornstrand). Iako Bergman ne ukazuje specifično da li je Jan svedok toga, on namerno skriva novac kojim bi se lako mogla otkupiti sloboda za Jakobija, kada ga zarobi suprotstavljena strana. I dok sumorna priča nastavlja da se odvija, okolnosti primoravaju Rozenborgove da se suoče sa sopstvenim emocijama i identitetom. Plakat je u odlicnom stanju (pogledajte fotografiju). Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Proizvođač: Oukitel Model: K10000 pro Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.5" FHD IPS LCD, Corning Gorilla Glass - Anti-Scratch, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1920 x 1080 piksela /401ppi Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Baterija: 10000 mAh /Li-Polymer/ Ne-promenljiva (10-15 dana bez punjenja) Punjenje: Brzo punjenje 12V/2A, OTG funkcija punjenja drugih uređaja (Power bank) Zadnja kamera: 13.0 Mpix; no SW Interpolation; Slika (4160x3120) / Video FHD (1920x10800) 30fps Prednja kamera: 5.0 Mpix; no SW Interpolation; Slika (2592x1952) / Video HD (640x480) 30fps Kamera ostalo: Dual-LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Digitalna stabilizacija slike, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6750T Procesor: ARM Cortex-A53 Octa-Core 1.5 Ghz GPU: ARM MaliT860 MP2, 650 MHz Radna memorija: 3GB LPDDR3 Interna memorija: 32GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64 GB SIM: Dual SIM, Nano-SIM + Nano-SIM / microSD Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz 4G (LTE FDD) - 800/900/1800/2600 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+, DC-HSPA+, LTE Cat 4 Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Direct, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.2 GPS: Da, sa A-GPS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wmv, wav, xvid, 3gpp, avi, mkv Senzori: Gravity, Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Fingerprint Ostalo: Mobile Anti-Theft, HotKnot, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA, OTG Dimenzije: 161.7 x 77.8 x 14 mm Masa: 291 gram Materijal: Zadnja strana tvrda plastika sa kožom, Okvir od neruđajućeg čelika Boja: Siva Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, OTG kabl, Rezervna folija, Zaštitno staklo, Mikrofiber krbica, Iglica za kartice, Korisničko uputstvo, Silikonska maska, Kožna futrola za kaiš, Kutija

EB1 Vujica Rešin Tucić potpis autograf Svojeručni potpis u pismu. autogram, avangarda, srpski avangardni pesnici , Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Njagovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Uređivao je časopise `Ulaznica` (Zrenjanin), `Dalje` (Sarajevo) i `Tisa` (Novi Bečej). 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima. Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu. Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, “Gnezdo paranoje”, dobio je nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku 2007. godine. Osim toga, dobitnik je i nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“, i „Paja Marković Adamov“. Otac istaknutog pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.

Originalni pozorišni plakat za predstavu Ateljea 212: NE ŠETAJ SE GOLA Premijera: 16.1.1989. JDP Teatar `Bojan Stupica`, Beograd Broj izvođenja: 63 Poslednje izvođenje: 14.5.1990. Prevod: Ivanka Pavlović Režija: Zoran Ratković Scenograf i kostimograf: Petar Pašić Kompozitor: Vojislav Kostić Dramaturg: Ivana Dimić Igraju: Vlastimir Stojiljković (Vantru), Predrag Tasovac (Ošperde), Duško Premović (Romen de Ževal), Dragoljub Denda, Zoran Cvijanović, Nebojša Ljubišić, Svetozar Cvetković (Viktor), Svetlana Bojković (Klarisa Vantru), Zoran Ratković (Klemanso) Dizajn plakata: Ferenc Barat Ferenc Barat (Kanjiža, 1946) Završio srednju školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu (1966). Pohađao Likovnu akademiju u Beogradu, u klasi prof. Aleksandra Lukovića (1967-1969). Član UPIDIV-a od 1970. godine. Kao likovni i tehnički urednik sarađivao sa novosadskim omladinskim listovima Index i Uj Simposion (1965-1969), a potom kao grafički dizajner i urednik radio u izdavačkoj kući Forum (1969-1992). U isto vreme sarađuje sa brojnim pozorišnim kućama u Novom Sadu i Beogradu. Glavna delatnost kojom postiže društveno i umetničko priznanje je grafički dizajn – dizajn plakata i oprema knjiga. Tokom godina njegovi plakati, zajedno sa radovima drugih novosadskih umetnika i grafičkih dizajnera, postali su sinonim za Novosadsku školu kulturnog plakata. Seli se u Budimpeštu 1992. godine, gde osnova grafički i umetnički studio za dizajn Studio Barat Art. Njegovi plakatski radovi se nalaze u više galerija i muzeje u Njujorku, Konektikatu i Koloradu (SAD), Parizu, Pečuju i Budimpešti (Mađarska), Lahtiju (Finska), Vilnovu (Poljska), Tojama (Japan), Beogradu (MPU), Novom Sadu (Pozorišni muzej Vojvodine, MSUV). Samostalno izlagao na preko četrdeset izložbi, kao i na velikom broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Barat se bavio i eksperimentalnom grafikom tokom čitave karijere a poslednjih se godina posvećuje skoro isključivo umetničkom radu. Po opštem mišljenju, Barat je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih grafičkih dizajnera sa ovih prostora. Dimenzije oko 98 x 67 cm Kao na fotografijama. Zacepljen na više mesta. Šalje se urolan u kartonskoj tubi.

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" gold Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Zlatna Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" red Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Crvena Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" black Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Crna Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" grey Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Siva Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C3 5.0" white Ekran: 5" HD IPS LCD, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela /294 ppi Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Operativni sistem: Android 6.0 Marshmallow Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM MaliT400-Mp2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 32 GB Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592x1944) / Video (1280x720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640x480) / Video (640x480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/Promenljiva Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+, DC-HSPA+ Dimenzije: 142 x 71.2 x 8.8 mm Masa: 155 grama Materijal: Poli-karbonatna zadnja strana sa dizajniranim reljefnim 3D printom dijamanata, Metalni okvir Boja: Bela Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Korisničko uputstvo, Silikonska maska, Kutija Članci i opisi: Polarotor.rs - Oukitel C3 - Jeftin a odličan ICT Vesti - Oukitel C3 - Pet inča na budžetu IT rešenja - Oukitel C3 - Jeftin a odličan Vesti.rs - Oukitel C3 - Jeftin a odličan

EB1 Francuska Spomenica učesnika u Velikom ratu 1914 – 1918 Diplôme souvenir municipal De la Grande Guerre 1914 – 1918 Na privatnu inicijativu, ove suvenir diplome (postoje četiri modela) bile su namenjene svima koji su tokom rata radili u opštinskom veću (izabrani 1912. godine, a mandat im je produžen zbog suspenzije opštinskih izbora tokom sukoba) ili koji su započeli mandat u neposrednom posleratnom periodu (izbori novembra/decembra 1919. ili „promocija pobede“). Veličina 62 x 48 cm / Manja zacepljenja na ivicama i na mestu presavijanja , pege od starosti , neka zacepljenja restaurirana Likovi u medaljonima : Žorž Klemnaso, maršal Foš , maršal Žofre, Vudro Vilson