Stari radio, dobro očuvan, sa lokacijom u Požarevcu, za vise informacija pozvati na broj: (oglasivac Ljubinka)

Prodajem koričćeni flip časovnik Junior, Rumunska proizvodnja iz sedamedesetih godina u solidnom stanju. Flip sat - ispravan, za 72 časa testiranja kasni 2 minuta. Čuje se dok radi (dok se okreće točkić) Radio AM, FM - ispravni, međutim izgleda da je zvučnik pun prašine pa je neophodno čišćenje istoga jer zvučnik radi samo kada je namešten na polovinu jačine. Sleep timer ispravan, alarm ispravan Prodaja u viđenom stanju, fotografije odgovaraju predmetu prodaje Plaćanje lično ili uplata na tekući račun/postnetom + troškovi dostave Ne šaljem pouzećem, niti u inostranstvo Za sva pitanja stojim na raspolaganju

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta JAT-ova sveska sa šemama prilaženja aerodromima po instrumentima. Pored toga ima i tabele za: - Nivoi leta - Dopunski podaci o radio sredstvima - Sredstva VOR i ILS - koncertne radio stanice - Spisak aerodroma sa talasnim dužinama i pozivnim znakovima - Spisak aerodroma sa njihovim dužinama, nadmorskom visinom.... - Pregled pozivnih znakova radio veze zem. vazduhž - Državni minimum za sletanje i poletanje - Granice aerodromskih zona aerodroma - Podešavanje visinomera - Oko 90 strana karti sa šemama prilaženja po instrumentima. Ukupno 116 strana koliko sam ja uspeo da izbrojim. Dimenzije listova sveske su : 15 x 21cm

Jugoslavija,omot karamel table u kome se dobijala jedna slicica za istoimeni album.Privatnik je radio ovu retkost,samo za prave kolekcionare.

Mreža 850Mhz, 900Mhz, 1800Mhz, 1900Mhz Dimenzije 107 x 53.7 x 14 mm Težina 98 grama Baterija Li-Ion 750 mAh Veličina ekrana 2.8" TFT 240x320 piksela Zadnja kamera 3Mpix Interna memorija 16MB (microSD 8GB) Povezivanje Bluetooth 3.0, USB 2.0 port Prenos podataka GSM (9,6 Kb/s) Podržane tehnologije SMS, EMS Ostalo dual-SIM, vibracija, spikerfon, fm radio prijemnik, kalkulator, kalendar, štoperica, alarm, konverter Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Mreža 850Mhz, 900Mhz, 1800Mhz, 1900Mhz Dimenzije 107 x 53.7 x 14 mm Težina 98 grama Baterija Li-Ion 750 mAh Veličina ekrana 2.8" TFT 240x320 piksela Zadnja kamera 3Mpix Interna memorija 16MB (microSD 8GB) Povezivanje Bluetooth 3.0, USB 2.0 port Prenos podataka GSM (9,6 Kb/s) Podržane tehnologije SMS, EMS Ostalo dual-SIM, vibracija, spikerfon, fm radio prijemnik, kalkulator, kalendar, štoperica, alarm, konverter Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Mreža 850Mhz, 900Mhz, 1800Mhz, 1900Mhz, HSDPA Dimenzije 146.9 x 70.9 x 8.2 mm Težina 138 grama Procesor Octa-core Cortex-A53 1700MHz Baterija Li-Ion 2000mAh Veličina ekrana 5" 720x1280pix Prednja kamera 5Mpix Zadnja kamera 13Mpix RAM Memorija 1GB Interna memorija 8GB Softver Android 4.4 Povezivanje Bluetooth 4.0, USB 2.0 port Prenos podataka GSM (9,6 Kb/s), GPRS (115 Kb/s), EDGE (236 Kb/s) Podržane tehnologije SMS, EMS, MMS, WiFi, GPS, SyncML Ostalo dual-SIM, vibracija, kompas, akcelerometar, spikerfon, fm radio prijemnik, kalkulator, kalendar, štoperica, alarm, konverter Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Mreža 900Mhz, 1800Mhz, 1900Mhz, 2100Mhz, HSDPA, LTE Dimenzije 154 x 76.5 x 8.7 mm Težina 163 grama Procesor Octa-core, 4x Cortex-A53 & 4x Cortex-A53 1360/1000MHz Baterija Li-Ion 2500mAh Veličina ekrana 5.5" 720x1280 pix Prednja kamera 5Mpix Zadnja kamera 13Mpix RAM Memorija 3GB Interna memorija 16GB Softver Android 5.1 Povezivanje Bluetooth 4.0, USB 2.0 port Prenos podataka GSM (9,6 Kb/s), GPRS (115 Kb/s), EDGE (236 Kb/s), HSDPA, LTE Podržane tehnologije SMS, EMS, MMS, WiFi, GPS Ostalo dual-SIM, vibracija, kompas, akcelerometar, spikerfon, fm radio prijemnik, kalkulator, kalendar, štoperica, alarm Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Originalna fotografija na kartonu (kartonka) velikih dimenzija (oko 21 x 13,5 cm) iz perioda oko 1890-te godine. Fotograf: Milan M. Prodanović Jovan Budisavljević, pop Jovo, (Pećane, 15. decembar 1844 — Donje Vrhovine, 19. januar 1894) bio je srpski pravoslavni svještenik i poslanik (narodni zastupnik). Potiče iz ugledne ličke familije Budisavljević. Jovanov djed bio je major Mijat Budisavljević, kome je austrijski car Franjo dodijelio plemićku titulu. Pop Jovin otac je Dane, Mijatov najmlađi sin, a stric mu je bio Bude Budisavljević (general). Otac Dane je kao najmlađi sin majora Mijata ostao kod kuće i bavio se zemljoradnjom. Oženio se Milicom i sa njom imao jednog sina, Jovu. Osnovnu školu pohađao je u Korenici i u Gospiću, gdje je stanovao kod strica Budislava (Bude) Budisavljevića. Po završenoj osnovnoj školi dvije godine je radio kao kompanijski pisar u Ličkom Osijeku. Potpomognut od strica, upisao se 1858. u Karlovačku gimnaziju. Pritisnut neimaštinom i teškom bolešću, napušta gimnaziju tokom četvrte godine i ne završivši je vratio se kući. Upisao se 1864. na Bogosloviju u Plaškom. Po završetku školovanja 1868. ostao je godinu dana u Bogosloviji kao zamjenik nastavnika i pisar kod Konzistorije. Kapelan u Vrelu parohije Koreničke rukopoložen je 12. aprila 1869. za đakona. Stečajnom ispitu za prezvitera podvrgao se 30. jula 1869. pred komisijom koju je u plaškom vodio protosinđel G. Jovanović. Iste godine postaje svjeptenik. Kraće vrijeme radio je kao kapelan u Tiškovcu i Vrelu Korenice, da bi od 1875. do smrti bio paroh u Donjim Vrhovinama. Kao pristalica narodnjaka dva puta je bio biran u Slavonsko-hrvatski sabor (1884, 1887). Često je vodio zapisnike saborskih sjednica. Bio je član Vladičanske konzistorije i Vladičanske skupštine. Njegov dopis listu Hrvatska od 4. juna 1890. dobro ilustruje njegovu aktivnost u Slavonsko-hrvatskom saboru i reakcije koje je ta aktivnost izazivala. Najstariji sin bio mu je Budisalav, a srednji sin bio je Milan. Jedan unuk popa Jove poginuo je 1916. na Kajmakčalanu kao srpski dobrovoljac. Kao na fotografijama.

Mreža 2G bands GSM 850/900/1800/1900, 3G bands HSDPA 850/900/1900/2100, 4G bands LTE band 1(2100), 3(1800), 5(850), 7(2600), 8(900), 20(800), 28(700), 40(2300) Dimenzije 152.5 x 74.8 x 8 mm Težina 181g Procesor 1.6 GHz Cortex-A53 Octa Core Exynos 7870 Octa GPU: Mali-T830MP2 Baterija 3600 mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.5" Prednja kamera 13Mpix Zadnja kamera 13MP zadnja (video zapis, blic, autofokus) RAM Memorija 3GB Interna memorija 16GB Softver Android OS, v7.1 (Nougat) Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, WiFi Direct, hotspot Bluetooth 4.1 FM radio NFC 3.5mm audio jack A-GPS support GLONASS, BDS Podržane tehnologije SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM, fingerprint (front-mounted), accelerometer, proximity, compass Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Mreža 2G bands GSM 850/900/1800/1900, 3G bands HSDPA 850/900/1900/2100, 4G bands LTE band 1(2100), 3(1800), 5(850), 7(2600), 8(900), 20(800), 28(700), 40(2300) Dimenzije 152.5 x 74.8 x 8 mm Težina 181g Procesor 1.6 GHz Cortex-A53 Octa Core Exynos 7870 Octa GPU: Mali-T830MP2 Baterija 3600 mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.5" Prednja kamera 13Mpix Zadnja kamera 13MP zadnja (video zapis, blic, autofokus) RAM Memorija 3GB Interna memorija 16GB Softver Android OS, v7.1 (Nougat) Povezivanje Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, WiFi Direct, hotspot Bluetooth 4.1 FM radio NFC 3.5mm audio jack A-GPS support GLONASS, BDS Podržane tehnologije SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM, fingerprint (front-mounted), accelerometer, proximity, compass Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

BLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval Komplet MARIJA PASKVAL Maria Pascual 12 knjiga, skoro A4 format, tvrd povez. NIŠRO Oslobođenje, 1988. Veoma dobro očuvane, bez pisanja, pečata, posveta, cepanja… 1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T. A. Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti 7. Engleske priče, Viljem Šekspir Kralj Lir Mletački trgovac Ukroćena goropad 8. Ruske priče, Aleksandar Puškin Snijeg Seoska plemkinja Dunja, izgubljena ljubav 9. Engleske priče, Čarls Dikens Putujući trgovac Gvineja hrome djevojčice 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica 11. Njemačke priče, Ernst T.A.Hofman Rudnici faluna Kockareva sreća 12. Ruske priče, Lav Tolstoj Djevojčica i pečurke Ptičica Morski pas Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, 1. srpnja 1933. – 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya... MG (Ć)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ako bude nekih nedostataka navescu pored naslova knjige! Fali knjiga br 10 BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual 11 knjiga, skoro A4 format, tvrd povez. NIŠRO Oslobođenje, 1988. 1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T.A.Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti 7. Engleske priče, Viljem Šekspir Kralj Lir Mletački trgovac Ukroćena goropad 8. Ruske priče, Aleksandar Puškin ----- Ima nacrtano malo srce na unutrasnjoj strani korica, nista strasno! Sve ostalo uredno! Snijeg Seoska plemkinja Dunja, izgubljena ljubav 9. Engleske priče, Čarls Dikens Putujući trgovac Gvineja hrome djevojčice 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica 11. Njemačke priče, Ernst T.A.Hofman Rudnici faluna Kockareva sreća 12. Ruske priče, Lav Tolstoj Djevojčica i pečurke Ptičica Morski pas Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ako bude nekih nedostataka navescu pored naslova knjige! Fali knjiga br 11 i 12 BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual 11 knjiga, skoro A4 format, tvrd povez. NIŠRO Oslobođenje, 1988. 1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T.A.Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti 7. Engleske priče, Viljem Šekspir Kralj Lir Mletački trgovac Ukroćena goropad 8. Ruske priče, Aleksandar Puškin ----- Ima nacrtano malo srce na unutrasnjoj strani korica, nista strasno! Sve ostalo uredno! Snijeg Seoska plemkinja Dunja, izgubljena ljubav 9. Engleske priče, Čarls Dikens Putujući trgovac Gvineja hrome djevojčice 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica 11. Njemačke priče, Ernst T.A.Hofman Rudnici faluna Kockareva sreća 12. Ruske priče, Lav Tolstoj Djevojčica i pečurke Ptičica Morski pas Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Nova, nekorišćena vunena uniforma JNA M-55 Komplet Bluza (54) + Pantalone (54) + Pantalone (48) Veličina JUS 54 ( Širina ramena između šavova-45cm ; Obim venca pantalona-98cm) Za dodatne informacije pozvati na kontakt telefon Napomena: Uniforma ne poseduje tabličnu etiketu jer se radila u vreme kada se takva vrsta etikete nije postavljala na odevne predmete.

Prvo sto izgleda mocno, drugo sto je to nesto za neciji radni sto, desk, vitrinu, orman, krevet. Lik Cara Putina na originalnoj, validnoj i pravoj pravcatoj americkoj novcanici odnosno banknoti od U$ 2 dolara. Zamislite POKLON OBOZAVOCU LIKA I DELA V.V. PUTINA. U igri asocijacije odrednice bi bile Putin - Valuta - Dolar. Drugim recima, ova dva dolara koja je legalna upotrebljiva novcanica, sa sertifikatom autenticnosti, koja se doista mozete potrositi bilo gde u Sjedinjenim americkim drzavama, nosi lik ruskog predsednika Putina i ta dorada plus nabavka kosta razliku izmedju U$ 2 dolara i sume koju placate. Iako bi je mogli potrositi da platite Vas racun u iznosu od dva dolara njeno pravo mesto je na radnom stolu, desku, vitrini,...t.j. treba da bude izlozena negde. Serijski broj novcanice koju kupujete nije isti kao na novcanici sa snimka - sve ostalo jeste - uz nju dobijate sertifikat o originalnosti. 100% pravi dolari!!! Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1] Садржај 1 Детињство и образовање 2 Служба у КГБ-у 3 Политичка каријера 3.1 Први пут премијер (1999) 3.2 Први пут председник 3.3 Путиново обнављање Русије 3.4 Други пут премијер (2008) 3.5 Други пут председник (2012) 4 Популарност 5 Приватни живот 6 Галерија 7 Види још 8 Референце 9 Литература 10 Спољашње везе Детињство и образовање Родитељи Владимира Путина Владимир Спиридонович Марија Ивановна Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930-их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Основну школу је уписао 1958. године и био је № 193. ученик те године. По завршетку основне школе 1966. уписује средњу хемијску школу као № 281 ученик коју је завршио 1970. године. По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет. Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4] Служба у КГБ-у Путин као официр КГБ. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[8] 1979. године заршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[9] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника. Политичка каријера Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[10] По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији - БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких `Игара Добре Воље`, када се састао са великим америчким медијиским бизнисменом Тедом Тарнером.[10] Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[11] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[11] Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом - Русија.[12] У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. Први пут премијер (1999) Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас. Први пут председник Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова. Путиново обнављање Русије Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима. Други пут премијер (2008) Владимир Путин са Димитријем Медведевим. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији. Други пут председник (2012) Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера. Популарност Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици. Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [13], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[14] У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[15] Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[16] У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године. Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[17][18] Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000. Приватни живот Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две кћерке. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[19][20] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

Mega retka nalepnica visine 70cm iz Kostana radnji obuće. Kraj 70ih. Nekorišćena. Supermen drži u ruci zimsku cizmu. Na poledjini je reklama samolepljivog papira ista kao i kod slicica na Mikijevom zabavniku i uopšte tih 70ih godina. SIMOD dečje čizme je radila Koštana, po italijanskoj licenci. Ovo je zapravo prodajni rekvizit iz radnji, a bile su i po randjama OBUĆE, Beograd. Ko ima SIMOD Supermen cizme kao sto je prikazano na slikama, ovo će mu biti dragulj u kolekciji. Inace, žute Supermen čizme nisu predmet prodaje, samo ova ohromna nalepnica iz radnji.

Proizvođač: Oukitel Model: K10000 pro Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.5" FHD IPS LCD, Corning Gorilla Glass - Anti-Scratch, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1920 x 1080 piksela /401ppi Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Baterija: 10000 mAh /Li-Polymer/ Ne-promenljiva (10-15 dana bez punjenja) Punjenje: Brzo punjenje 12V/2A, OTG funkcija punjenja drugih uređaja (Power bank) Zadnja kamera: 13.0 Mpix; no SW Interpolation; Slika (4160x3120) / Video FHD (1920x10800) 30fps Prednja kamera: 5.0 Mpix; no SW Interpolation; Slika (2592x1952) / Video HD (640x480) 30fps Kamera ostalo: Dual-LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Digitalna stabilizacija slike, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6750T Procesor: ARM Cortex-A53 Octa-Core 1.5 Ghz GPU: ARM MaliT860 MP2, 650 MHz Radna memorija: 3GB LPDDR3 Interna memorija: 32GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64 GB SIM: Dual SIM, Nano-SIM + Nano-SIM / microSD Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz 4G (LTE FDD) - 800/900/1800/2600 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+, DC-HSPA+, LTE Cat 4 Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Direct, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.2 GPS: Da, sa A-GPS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wmv, wav, xvid, 3gpp, avi, mkv Senzori: Gravity, Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Fingerprint Ostalo: Mobile Anti-Theft, HotKnot, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA, OTG Dimenzije: 161.7 x 77.8 x 14 mm Masa: 291 gram Materijal: Zadnja strana tvrda plastika sa kožom, Okvir od neruđajućeg čelika Boja: Siva Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, OTG kabl, Rezervna folija, Zaštitno staklo, Mikrofiber krbica, Iglica za kartice, Korisničko uputstvo, Silikonska maska, Kožna futrola za kaiš, Kutija

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" gold Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Zlatna Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" red Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Crvena Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" black Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Crna Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

Proizvođač: Oukitel Model: C9 5.0" grey Operativni sistem: Android 7.0 Nougat Ekran: 5.0" HD IPS, osetljiv na dodir, Multitouch Rezolucija ekrana: 1280 x 720 piksela Broj boja: (24-bit) 16.777.216 boja Zadnja kamera: 5.0 Mpix; SW Interpolation to 8.0 Mpix; Slika (2592×1944) / Video (1280×720) 30 fps Prednja kamera: 0.3 Mpix; SW Interpolation to 2.0 Mpix; Slika (640×480) / Video (640×480) 30 fps Kamera ostalo: LED blic, Autofocus, Kontinuirano slikanje, Digitalni zoom, Geotagging, Panorama, HDR, Fokus na dodir, Detekcija lica, ISO podešavanja, Režim scena Chipset: MediaTek MT6580 Procesor: ARM Cortex-A7 Quad-Core 1.3 GHz GPU: ARM Mali-400 MP2 Radna memorija: 1GB Interna memorija: 8GB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 64GB SIM: Dual SIM Dual stand-by, micro-SIM Baterija: 2000 mAh /Li-Ion/ Promenljiva Baterija Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz 3G (WCDMA) - 900/1900/2100 MHz Prenos podataka: UMTS, GPRS, EDGE, HSDPA, HSUPA, HSPA+ Povezivanje: Wi-Fi 802.11 b/g/n, Wi-Fi Hotspot, Bluetooth, micro USB (5pin), 3.5mm audio Bluetooth: Da, Bluetooth v4.0 GPS: Da, sa A-GPS, GLONASS Podržane tehnologije: SMS, MMS, Email, Mail, IM, WiFi, Bluetooth, FM Radio, aac, midi, mp3, mp4, wma, wav, xvid, 3gpp, avi Senzori: Proximity, Ambient Light, Accelerometer, Gravity Ostalo: Mobile Anti-Theft, V gesture capture, Smart Gesture (unlock, motion, float), Smart somatosensory, OTA Dimenzije: 144 x 72 x 9.2 mm Masa: 156 grama Materijal: Plastika Boja: Siva Sadržaj pakovanja: Punjač, USB kabl, Slušalice, Silikonska maska, Korisničko uputstvo, Kutija ICT Vesti.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Polarotor.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste ITresenja.com - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Danubeogradu.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Vesti.rs - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste Mobilni.info - Oukitel C9 - Kad najjeftiniji telefon poraste

GILDEA & WALKER, England - Šest dubokih tanjira (1886) Dimenzije Prečnik: 25 cm Visina: 4 cm Ukupna težina: 3160 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Na dva tanjira glazura je značajnije ispucala, mestimično i potamnila, naročito na naličju. Na istim tanjirima po jedna napraslina sa strane. Svi tanjiri su prikazano pojedinačno na kolaž-slikama, sa lica i naličja, naprsline su prikazane posebno. Žig na dnu, štampan plavim: Crtež nagog keramičara koji kleči pri radu ENGLISH PORCELAIN (u kaišu oko crteža i ispod krune) (Inicijali) B. W & Co (za “Bates, Walker & Co”, na kraju kajša) Podglazurno utisnutio: GILDEA (za James Gildea) Štampani žig je koristila kompanija “Bates, Walker & Co” u periodu 1875-1878 godine, tada vlasnik fabrike “Dale Hall Works”u Longsportu, Stoke-on-Tent. Podglazurno utisnuto “GILDEA”, je za James Gildea, koji se pridružio kompaniji 1878. godine. Prema utisnutoj oznaci 9/86 pet tanjira je proizvedeni u septembru i jedan u oktobru 1886 godine (10/86), kada je Gildea ostao jedini vlasnik fabrike. To bi značilo da je nastavio da koristi žig prethodne kompanije, sa utisnutim dodatkom svog imena. Fabriku “Dale Hall Works”, u Logsportu, u blizini Barslem (Barzlem), u području Stoke-on-Tent (Stouk-on-Tent) koje je bilo centar engleske keramičarske industrije, osnovao je Joseph Stubbs (Džozef Stabs) 1790. godine. Nakon povlačenja iz posla 1829. Godine, Stubbs je umro 1836. godine. Oko 1843. godine fabriku je preuzela kompanja “T J & J Mayer” tri brata Mayer (Mejer): Thomasa (Tomas), Johna (Džon) i Joshue (Džošua) Mayer. Proizvodili su kvalitetni višebojnu keramiku, koja je svojila medalju na britanskoj izložbi 1851. godine. 1855. godine kompaniji se pridružio Liddle Elliot (Lidl Eliot), i fabrika je radila pod imenom “Mayer Bros (braća Mejer) & Elliot” do 1858. godine, kada je u kompaniji ostao samo Joshua Mayer, a ime promenjeno u “Mayer & Elliot”. 1862. godine se i Joshua Mayer povukao iz posla, a Elliot je nastavio posao zajedno sa sinom Thomasom (Tomas) Elliotom: “Liddle Elliot & Son.” Kada je Liddle Elliot umro 1869. godine, u kompaniji ga je zamenio William Bates (Vilijem Bejts). Ime je promenjeno u „Bates, Elliot & Co“ a asortiman je proširen i fabrika je, pored keramičkog posuđa, proizvodila i sanitarni, fotografski, apotekarski i parfimerijski pribor. Elliot je napustio kompaniju 1875. godine, a zamenio ga je John Walker (Džon Voker). Sada se kompanija zvala “Bates, Walker & Co“. 1878. godine partnerima se pridružio James Gildea (Džejms Gildej). 1881. godine Bates je napustio posao a Gildea i Walker su nastavili zajedno, pod imenom “Gildea & Walker”. 1885. godine povukao se i Walker, a Gildea je nastavio posao sam. Fabrika je radila do 1888. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (118/32-40pod-kp/1214)

Savršeno očuvana velika limena Lokomotiva Western 4552, Modern Toys Masudaya, Made In Japan (pogledati poslednju sliku originalne kutije za više informacija - kutiju NEMAM) Kolekcionarski primerak iz sedamdesetih godina. Raritet u savršenom stanju. Stajala preko 35 godina u staklenoj vitrini, bez prašine i bez rđe. Koristi 2 baterije D tipa od 1,5V koje nemam pa ne mogu da probam da li je ispravna. Sećam se da je ranije sve radilo - i motor i svetlo i zvuk. Uz veliku lokomotivu poklanjam i Mini Western Majorette lokomotivu s kraja osamdesetih godina u odličnom stanju (na slikama) Specifikacija: - materijal: lim + plastika - dužina: 33 cm - visina: 16 cm - širina: 9 cm - ukupna težina: 500 grama --- Ovaj predmet je deo moje lične kolekcije, ne otkupljujem niti preprodajem tuđe stvari! --- POGLEDAJTE MOJE OSTALE PREDMETE: - KNJIGE: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=1 - KOLEKCIONARSTVO: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=995 - MUZIKA: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=285 - ZA KUĆU I BAŠTU: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=884 - SVE ZA DECU: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=276 - RAČUNARI I OPREMA: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=322 - MOBILNI TELEFONI: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=tminja&Grupa=307

originalni potpisi, autogram, potpis RADOMIR LUKIC, DUSAN KANAZIR i PAVLE SAVIC Radomir D. Lukić (Miloševac, 31. avgust 1914 — Beograd, 31. maj 1999) je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoretičar pravnih nauka, osnivač katedre za filozofiju i sociologiju prava. Rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju Obavezna snaga pravne norme - problem objektivnog prava. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?` Pred Drugi svetski rat, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač i u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Među studentima je slovio za strogog profesora koji su se više od petice pribojavali njegovih vrcavih dosetki. Retko se pojavljivao u javnosti. Sahranjen je u rodnom Miloševcu, gde osnovna škola nosi njegovo ime. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije. Sabrana dela akademika Lukića objavljena 1995. godine obuhvataju 11 tomova ili 4.600 stranica. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. U rodnom selu Miloševcu osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime, a ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen bista. 3. oktobra 2016. dobio je bistu u Malom Tašmajdanu u Beogradu. ---------------------------------------- Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. --------------------------------------- Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 — Beograd, 30. maj 1994) je bio srpski fizičar i hemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Pavlov otac Petar, ubeđeni socijalista, studirao je u Francuskoj u jeku Drajfusove afere, bio veliki simpatizer Žoresa i prijatelj sa Duškom Popovićem. Zbog svojih naprednih ideja Petar Savić je izgubio državnu stipendiju i bio proteran iz Francuske. Prevodio je Bodlera, Mopasana, Dodea i bio čovek bogate kulture. Majka Ana, nesuđena glumica i pesnička duša, bila je izvanredno privržena svojoj deci.[1] Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve periodne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedna nemačka grupa koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu .[2] Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Levičarskom studentskom pokretu pristupio je sredinom tridesetih godina, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine. Pored raznih partijskih zadataka, po Titovom nalogu instalirao je, uoči rata, radio-stanicu za vezu sa Moskvom, ali je zgrada u kojoj se nalazila radio-stanica porušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Kasnije je instalirao novu radio-stanicu, koja je bila prva u partizanima. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje, zajedno sa suprugom Brankom, od 1941. godine. U toku rata je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik AVNOJ-a i član Vojne misije NOVJ u Moskvi. Tokom rata, kao ilegalka je poginula njegova sestra Slobodanka Danka Savić. Posle oslobođenja se nalazio na raznim odgovornim dužnostima. Bio je predsednik Privrednog saveta Srbije, član Saveta federacije i dr. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada i Orden narodnog oslobođenja. Bio je jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ od 1960. do 1966. godine. Bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. godine.