Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Zlatko Bourek Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Biblioteka Vjeverica

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM DUŠKA JAKŠIĆA IZ 1965. Poslao iz Beograda 10.juna 1965. Crno bela fotografija 12,5 x 8 cm Dušan Jakšić ( 1927 — 2009). Bio je posvećen pozorištu i muzici radeći kao dramski umetnik, recitator, scensko-muzički izvođač, pevač, kompozitor i tekstopisac (Diplomirao Pozorišnu akademiju - današnji FDU - u klasi prof. Bojana Stupice.) U pozorištu je najviše nastupao u mjuziklima, a na estradi kao interpretator zabavne muzike, gradskih pesama, ruskih i mađarskih romansi. Preko Beogradskog dramskog pozorišta stigao je do Narodnog pozorišta, gde je godinama bio prvak i gde je i penzionisan. Kao glumac je učestvovao u zabavnim emisijama Radio Beograda „Veselo veče“, kao Bokan u „Pozorištu u kući“ Novaka Novaka. Pevačku karijeru je počeo 1955. romansom `Noćas nisu sjale` i pesmom `Sve moje jeseni su tužne`, koja postaje najpopularniji šlager domaće zabavne muzike. Učestvovao je na domaćim i internacionalnim festivalima i osvajao prve nagrade. Najpoznatiji je po interpretacijama pesama: `Noćas nisu sjale`, `Jesen stiže dunjo moja`, `Kad bi moja bila`, `Sve moje jeseni su tužne`, `Serenada Beogradu`, `Kristinka`, `Dva plava oka`, `Plavi jorgovan`, `Mirno teku rijeke`, `Julijana`, `Marina`, `Marinika`, `Malicjuzela`, `Usamljena harmonika`, `Čamac na Tisi`, `Podmoskovske večeri`, `Čerge`, `Tamo daleko`, `Ja te volim, Marija`, `Piši mi` ... Pesma `Beograde`, koju je komponovao i pevao, danas je nezvanična himna Beograda

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM HIMZE POLOVINE IZ 1966. Poslata 14. februara 1966. godina Crno bela fotografija 11 x 6 cm Dr Himzo Polovina (1927- 1986) Bio je sakupljač pesama, interpretator, tekstopisac, kompozitor, odličan poeta i doktor - specijalista neuropsihijatar. Smatraju ga za najprominentniji pevač i sakupljač sevdalinki svih vremena. Njegovo duboko razumevanje i znanje duha sevdalinki ostavilo je veliki trag u bosanskoj kulturi. Svirao je violinu, bio član folklornog ansambla Abrašević. U praksi je uspešno primenjivao metode psihijatrije, socioterapije i muzikoterapije. Himzo Polovina je u estradnoj karijeri proveo više od trideset godina. Nastupao je u zemlji i inostranstvu pronoseći slavu narodne pesme, a posebno sevdalinke. Snimio je dvadesetak gramofonskih ploča koje su dostigle milionske tiraže kao i nekoliko audio kaseta visoke muzičke vredosti. Napravio je veliki broj arhivskih shimaka za Radio Sarajevo. Himzo je pevao skoro o svim gradovima Bosne i Hercegovine, o lepom gradu Višegradu, o postanku Banja Luke, o Saraj Bosni - Sarajevu divnom mestu, Zahvaljujući Himzi Polovini mnoge zaboravljene pesme su ostale zabeležene za sva vremena. Neke od njih su i: Dvore gradi Komadina Mujo, Čudna jada od Mostara grada, Ikindija, Poljem se vija Hajdar delija sunce zalazaše, Poletjela dva goluba, Jutros prođoh kroz čaršiju, Voljelo se dvoje mladih, Otvor` vrata od hamama, Mila majko šalji me na vodu, Mehmeda je stara majka karala

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Dijana Kosec - Bourek Nagrada `Ivana Brlic Mazuranic` Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge). Biblioteka Vjeverica

Starinska lutka pevacica 38 cm glava i ruke od gume prekrasne ljubicaste oci su pokretne ... Napisala sam pevacica, ali ne znam sta moze tacno da radi .. probala sam da stavim baterije i ne radi ... dugo nije radila, mozda treba nesto da se podmaze ili popravi ..

Starinska lutka pevacica 38 cm glava i ruke od gume prekrasne ljubicaste oci su pokretne ... Napisala sam pevacica, ali ne znam sta moze tacno da radi .. probala sam da stavim baterije i ne radi ... dugo nije radila, mozda treba nesto da se podmaze ili popravi ..

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Radović, Dušan Naslov Smešne reči : razbojnik Kađa i princeza Nađa / Dušan Radović ; [likovna oprema Hamid Lukovac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1972 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 29 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Lukovac, Hamid Zbirka Bambi / Svjetlost, Sarajevo (Karton) Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG100 (N)

Retro vintage italijanska zastavica povodom proslave obeležavanja 100 godina čuvene biciklističke trke. Zastavicu je 1996. radila čuvena novinska kuća La Gazzetta dello Sport Sa jedne strane je predstavljena ruta na mapi Italije, a na drugoj raspored etape sa informacijama o gradovima, datumima i kilometrima. Raritetan ,,must have`` rekvizit za sve ljubitelje biciklizma 26x24

Opis proizvoda Sjajno se provedi sa ponijima i njihovim novim drugarima! Saznaj šta su bakice radile u Las Pegazu, zašto je Pinki Paj izgubila boju i zašto su se Big Mek i Šugar Bel posvađali. U ovoj knjizi doživećeš neverovatne dogodovštine i pročitaćeš pet divnih priča o prijateljstvu, podršci i zajedničkom radu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nultoj stranici tre crtice flomasterom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Ilustracije: Dijana Kosec - Bourek Nagrada `Ivana Brlic Mazuranic` Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge). Biblioteka Vjeverica

Gumena igračka Miki Maus Volt Dizni iz vremena kad je Biserka Zagreb radila u saradnji i po licenci Diznija. Miki Maus retka igračka Stanje vidljivo na fotografijama - rekao bih za godine veoma dobro - nema većih oštećenja, izvesno izlizavanje boje mestimično, ali sve u svemu odličan komad. Visina oko 20 cm. Period SFRJ. Za prave kolekcionare.

Knjige za decu prodajem sve zajedno ne prodajem posebno 1.Zaledjeno kraljevstvo knjiga kao nova 2.Logičke igre Vulkancic 3.Pazljivkova pravila u saobracaju 4.Zoja mala pijanistkinja 5.Suoerherojska saga 6.Perfume Pens 7.Pričaj mi kao sinoć 8.Minion i barbir Sve knjige su bukvalno kao nove 3 knjige nisu ni otvorene tj upotrebljene Cena fiksna ne radim zamene

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VIŠNJE KORBAR IZ 1966.G. Poslata iz Zagreba 10.februaraa 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 10,5 cm Višnja Korbar (1942 - ) bila je jedna od najpopularnijih hrvatskih pevačica zabavne muzike šezdesetih/sedamdesetih godina prošliog veka poznata po brojnim nastupima. Impresivnim vokalom skrenula je pažnju na sebe, tako da je odmah pozvana za snimanje na Radio Zagrebu. Tu je realizovala prve snimke, a onda se predstavljala na festivalima opatijskom, zagrebačkom, splitskom, sarajevskom, „Vaš šlager sezone“, „Beogradskom proleću“… Višnja Korbar je interpretatorka zabavnih i šlager pesama, džeza, šansona, popa… Svaki muzički žanr koji bi zapevala svojim toplim altom zvučao je prelepo. Uprkos svemu navedenom, iz ko zna kojeg razloga, nije važila za komercijalnu pevačicu. Bila je osporavana…. Čudno je da lepa, atraktivna, glasovita i talentovana Višnja nije zavredila sami vrh na muzičkim lestvicama. Nikada nije postala hit pevač. Jedini hit koji se izdvojio u njenom opusu je pesma „Zbog jedne melodije davne“ koju joj je 1970. autorizovao Miljenko Prohaska. Pored obrada starih hitova, džez muzičara, Colaportera, Harolda Alma i Džordža Geršvina pevala je i pesme „O jesenje duge noći“, „Dobro došel prijatel“, „Šala bila-šala bul“, „Pod stranim krovovima“, „I veseloj Zagorki“… Na albumu sa 18 pesama je odštampana njena zbirka. „Pada snijeg“, „Čovjek kojeg trebam“, „Subotnje veče“, „Samo ljubav“, „Tiho plave moje čežnje“, „Volim te“, „Kaži kada, kaži gdje“.Njene suptilne priče, emotvno izražene kroz interpretaciju važe za umetnost zlatnog perioda šansone.

Autor: Mato Lovrak Godina izdanja: 202. Br. str.: 74 Povez: Mek Format: 130mm x 190mm Pismo: Latinica Opis Slatki potok – autor Mato Lovrak Slatki potok je roman poznatog dječjeg pisca Mate Lovraka. Dječak Vlado, slabijeg zdravlja dolazi provesti praznika kod strica na selo. Tamo upoznaje dječaka Milana te s njim proživljava radost seoskog života i obiteljskog doma. Roman je himna prirodi i slobodi življenja u njoj. Sretnim završetkom šalje porukom o vrijednosti i značenju dobrih, plemenitih djela, ljubavi i prijateljstva, zajedničkog djelovanja. Mjesto radnje je selo tijekom prve polovice 20. stoljeća. Preporučiti djeci od 8 do 12 godina starosti. O autoru: MATO LOVRAK rodio se u Velikom Grđevcu kod Bjelovara 8. ožujka 1899. godine, a umro 1974. Kao učitelj radio je neprekidno 35 go­dina u raznim selima i gradovima. Književnim radom bavio se 40 godina. Najviše književnih radova napisao je za djecu. Bio je član Pedagoško-književnog zbora u Zagrebu. Autor je romana i zbirki priča: Slatki potok, Vlak u snijegu, Družba Pere Kvržice, Divlji dječak, Francek drugi hrabri, Doka Bedaković, Neprijatelj broj 1, Sretna zemlja, Anka Brazi­lijanka, Micek, Mucek i Dedek, Prijatelji, Naši dječaci, Dječak konzul, Prozor do vrta, De­vetorica hrabrih, Dobra oluja, Iskrica, Zeleni otok, Kad u kući jagode rastu… Mnoga Lo­vrakova djela prevedena su na druge jezike, a romani Vlak u snijegu i Družba Pere Kvrži­ce uvršteni su u lektiru i na mnogim izbori­ma izabrani su za najomiljenije dječje knjige.

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

Moja zabava KREDA I TABLA sa kucom Žućkom i sa macom Micom Knjige sadrže po 4 krede u boji, a imaju po 10 kartonskih stranica tako da je vaše dete neće moći pocepati. Na stranicama su imitacije tabli tako da po njima deca mogu da crtaju i pišu kredama koliko žele i kasnije to mogu obrisati čistom krpicom i tako u nedogled mogu raditi. Rešavajući zadatke i crtajući deca će uživati. Knjiga je dimenzija 28 x 21 cm.

Hristo Botev (bug. Христо Ботев; Kalofer, 6. januar 1848 — Vola, 1. jun 1876) je bio bugarski pesnik, revolucionar i publicist. Rodio se u Kaloferu u porodici učitelja i književnika Botja Petkova. Biografija Od 1854. do 1858. godine Hristo Botev se školovao u Karlovu, gde je njegov otac Boća Petkov[1] predavao. Godine 1863. uz podršku poznatog bugarskog književnika Najdena Gerova je otišao u Rusiju gde se upisao u Drugu Odesku gimnaziju. Tamo se upoznao s ruskom književnošću i ruskim piscima i revolucionarima Aleksandar Hercen, Nikolaj Černiševski i Nikolaj Dobroljubov. U tom periodu je Botev počeo pisati poeziju a prva njegova objavljena pjesma je Svojoj majci (na bugarskom: Maйce si) koju je 1867. godine P. R. Slavejkov štampao u svom listu. Isključen iz gimnazije, vraća se u Bugarsku, gde kratko vreme radi kao učitelj. Godine 1867. Hristo Botev je emigrirao u Đurđevo u Rumuniji, gde dolazi u dodir sa bugarsko emigracijom. Kasnije je živeo u Bukureštu, Braili, Galacu i radio kao učitelj u Aleksandriji i Izmailu. Dana 10. juna 1871. godine Botev počinje izdavati svoj prvi list Reč bugarskih emigranata. U aprilu iste godine je uhapšen zbog revolucionarne delatnosti, ali je potom oslobođen zahvaljujući podršci Vasila Levskog i Ljubena Karavelova kod koga je uskoro počeo raditi kao štampar. 1873. je objavio prvi broj svog satiričnog lista Budilnik, a krajem 1874. počinje štampati i novine Zastava (na bugarskom: Zname). Posle ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine pod rukovodstvom Boteva je Bugarski revolucionarni centralni komitet počeo pripremati ustanak i u Bugarskoj. Zbog ranijeg izbijanja ustanak nije uspeo, ali je majem 1876. izbio Aprilski ustanak i tada sa četom ustanika Botev prelazi Dunav kod Kozloduja. U teškom boju 1. juna 1876. Botev je poginuo blizu Vračanskog Balkana. Po njemu se zove Narodno pozorište „Hristo Botev” Dimitrovgrad.

Dokument iz 1933 godine, koji je potpisao tadašnji direktor Radio Beograda Danilo Kalafatović. Danilo Kalafatović (Konarevo, kod Kraljeva, 27. oktobar 1875 — Mozburg na Izaru, 1946) je bio armijski general Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata nalazio se na poziciji komandanta Komande pozadine da bi 15. aprila 1941. godine, bio imenovan načelnikom Glavnog generalštaba Vrhovne komande sa ovlašćenjem da povede pregovore o primirju. Danilo S. Kalafatović rođen je 27. oktobra 1875. godine u selu Konarevo nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio 1893, kao pitomac 26. klase niže škole Vojne Akademije. Dalje školovanje je nastavio kao pitomac 8. klase više škole Vojne akademije. Od 1900–1902. godine, bio je slušalac Artiljerijske škole u Fontenblou (Francuska) a od 1904–1907. bio je na generalštabnoj pripremi. Oženio se 1909. godine Milicom, kćerkom Dragomira Lazarevića okružnog načelnika u penziji iz Šapca. Njegov sin Ratko bio je pitomac 57. klase Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije (završio kao prvi u rangu). Po završetku školovanja, 1900. godine, određen je za komandira čete i ordonansa kralja. Od 1902. imenovan komandirom 5. baterije 2. diviziona haubičkog artiljerijskog puka pa potom od 28. oktobra 1903. godine, komandir 3. baterije 1. diviziona Dunavskog artiljerijskog puka. Nakon toga ponovo je postavljen 6. aprila 1907. godine, za ordonansa kralja. Pomoćnikom načelnika generalštaba Dunavske divizijske oblasti imenovan je 3. decembra 1907. godine, pored redovne dužnosti. Početkom 1909. godine, postavljen za načelnika generalštaba Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti se zadržao kratko jer je već 8. aprila poslat za vojnog izaslanika u Bugarsku a od 27. aprila 1911. godine i u Rumuniju, i na tim dužnostima je ostao do 1913. godine. Početkom Balkanskih ratova bio je u štabu 2. armije. Dana 2. septembra 1913. postavljen za komandanta 3. bataljona 7. pešadijskog puka a potom od 1. aprila do 13. aprila 1914. i za komandanta Bregalničkog pešadijskog puka. Tokom Arnautske pobune 1913. godine, bio je komandant 7. pešadijskog puka. Početkom Prvog svetskog rata od 28. avgusta 1914. do 16. aprila 1916. godine, bio je načelnik štaba Moravske divizije II poziva, da bi tokom ukrcavanja trupa u Valoni (1916) bio je imenovan predsednikom Komiteta. Nakon toga poslat u Vrhovnu komandu na mesto načelnika Obaveštajnog odseka. Dana 25. avgusta 1917. godine pa sve do 4. maja 1920. godine, postavljen za načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U novoformiranoj Vojsci Kraljevine SHS 1920. godine, kao francuski đak poslat u Pariz i Rapalo na mesto vojnog eksperta. Od 12. aprila 1920. do 1922. godine, bio je vojni izaslanik u Parizu. Drugim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba imenovan je 15. januara 1922. godine, nakon povratka iz Francuske. Za šefa sekretarijata Saveta zemaljske odbrane i pomoćnika ministra vojske i mornarice postavljen je od 29. januara 1923. do 26. februara 1924. godine. Komandant Dravske divizijske oblasti postao je 30. aprila 1925. da bi od 1. januara 1928. godine, bio imenovan prvim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba. Od 11. aprila 1929. godine vršilac dužnosti pa potom komandant II armijske oblasti. Inspektor zemaljske odbrane postao je 2. avgusta 1930. i sa te pozicije po svojoj molbi stavljen u penziju 25. oktobra 1930. godine. Direktor Radio Beograda bio je od 1930. do 1936. godine. Pred sam početak Aprilskog rata reaktiviran je i postavljen je za Komandanta pozadine Vrhovne komande. Predsednik vlade armijski general Dušan Simović postavio ga je 14. aprila, za načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske sa ovlašćenjem da povede razgovore o primirju. Kalafatović je za tu dužnost odredio bivšeg ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića i divizijskog generala Radivoja Jankovića da pregovaraju sa silama Osovine. Sile Osovine su to odbile i zahtevale su da Kraljevina Jugoslavija potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. Sa strogo pravne tačke gledišta, kapitulacija jugoslovenske vojske je bila nelegitimna, pošto je Kalafatović od Simovića dobio ovlašćenje da samo pregovara o primirju i on kao ratni zarobljenik nije imao pravo da istupa u ime jugoslovenske države ili vojske. Nakon toga je interniran u Nemačku gde je i preminuo 1946.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Telefon Ilus: Ine Borisove - Doktor Jojboli Ilus: Olge Puskarjove - Slavovodi Ilus: Viktora Kirilova - Ukradeno sunce Ilus: Eduarda Zarjanskog - Zbrka Ilus: Faine Larionove Jako lepe ilustracije! Veci format Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 - Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar.[1][2] Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (Doktor Aibolit, 1925), „Krokodil“ (Krokodil, 1916/17), „Mojdodir“ (Moidodыr, 1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja. 1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu. Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog “niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom. Nakon što je naučio engleski, 1903-1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom. Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906)[1] i bio uhapšen zbog “vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora. Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja (`Umetnost prevođenja` 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom `Visoka umetnost`) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu).[3] Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu. Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća `Dječija književnost` 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž.[3] Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike. Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej.

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

Bedz DA PITAMO ZAJEDNO - RETKO Ekspres TV tombola pogledati slike kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link politika ekspres expres skolski casovi novina novine magazin magazini politike retko retki znacka znacke poklon uz politiku srce u obliku srca srcad srca novinarstvo meta mete kruzna kruzne limeni limena znacka znacke znak pitanja targets bombardovanje srbije jugoslavije 1999. 1999 99 godine agresija na jugoslaviju nato reklama reklame Sanpaolo lajkovac lajkovca cira cire lokomotiva lokomotive voz vozovi zeleznica zeleznice lajkovacki lajkovacka pruga pruge opstina opstine septembra crveni crvena deciji decji savez savezi srbija srbije jugoslavije pionir pioniri volim srbiju srbija srpska zastava srbska beba kids kid bebe najbolje za srbiju ml m l miroljub labus lgbt duga dugine boje boje duge zastava zastave ja volim samo sebe ps srbi nasmesite se ovo je bila skrivena kamera saljivi smesni jubilej jubileji jubilarni jubilarna jubilarno 40. godina godine medicinska skola valjevski valjevsko valjevska valjevske ekologija ekoloski o ekologiji zavod zavodi yavod yavodi ya yastitu ydravlja yyyy kraljevacki grad kraljevo o kraljevo U veliko U elvisa prislija elvis prisli elvis presley znacka znacke retko retka expres ekspress televizija buba mara bubamara sa buba marom sa buba marom 4 12 13 8 postar sa postara radio televizija srbije jugoslavije rts rtj rtscg sfrj nostalgija politika ekspres vecernje novosti nagrada nagrade tonbola tombola tv expres express ekspres ekspress

62473) ZELENA PATROLA izviđačke priče , Danko Oblak , Mladost Zagreb 1981 , biblioteka Vjeverica, Pripovijetka Zelena patrola, po kojoj je autor i nazvao ovu zbirku izviđačkih dogodovština, na pragu je svojevrsne svečanosti: ona živi više od četvrt stoljeća! Nastala je u vrijeme nastajanja izviđačke organizacije, 1951, tiskana prvi put u listu Pionir u Zagrebu da bi je kasnije preštampavali u različitim izdanjima od glasila Saveza boraca do slovenskog Pionirskog lista - dramatizirali je za radio, adaptirali za strip, štampali u zasebnoj knjižici (1952) , priredili za dijafilm, a u Makedoniji je, zajedno s Torbom, Put- min makom, Drvima na cesti i Krastavcima« 28. čete, uvrstili u obveznu školsku lektiru, te je u Skoplju od 1958. godine do danas doživjela pet izdanja. Danko Oblak vrlo je aktivno sudjelovao u osnivanju izviđačke organizacije, te je Zelena patrola, kao i ostali tekstovi u ovom izdanju, usko povezana s praksom prvih izviđačkih četa i vodova (vod se isprva zvao patrola), brojnih izleta i logorovanja, igara, pohoda, logorskih vatri što znači da su sve pripovijetke i priče u knjizi koju imate u ruci plod osobna piščevog doživljaja, njegovog iskustva u radu s djecom i, razumije se, njegove želje da zbivanja osjeti i literarnim ticalom i oblikuje ih književno. Pisac Zelene patrole rođen je u Zagrebu 1921. godine, gdje se je školovao i živio do rata i kamo se vratio poslije oslobođenja. Sudionik je narodnooslobodilačke borbe od 1943. godine. U ratu je bio borac, politički radnik i komandir haubičke baterije na srijemskom frontu, učesnik je bitke za Beograd i Zagreb, oficir JNA do 1947. godine, četiri puta je odlikovan. Kao partizan vodio je svoj dnevnik i pisao književne crtice o ratnim stradanjima. treće izdanje , tvrd povez, format 17 x 21 cm , 165 strana, ilustracije Đuro Seder , plastifikacija na vrhu ćoškova leđne korice oguljena

HÖCHST- Ručno oslikan dezertni tanjir (1947-1964) Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 1,5 cm Težina: 310 g Žig na dnu (plavim): HÖCHST (ispod crteža točka) „Höchster Porzellan-Manufaktur“ koristila je žig od ponovnog osnivanja 1947. do 1964. godine. Ručno dopisano, crvenim: Handgemalt (ručno oslikano) A Schultz 1989 U dnu oslikanog dela inicijali: AS (za A. Schultz) Fabrika „Höchster Porzellan-Manufaktur“ je druga najstarija fabrika porcelana u Nemačkoj, posle fabrike u Meissenu (Majsen). Osnovali su je dva trgovca, Johann Christoph Göltz (Johan Kristof Golc) i njegov zet Felician Clarus (Feličian Klarus), i slikar na porcelanu Adam Friedrich von Löwenfinck (Adam Fridrih fon Lovenfink) 1746. godine, na osnovu privilegije koju je izdao izborni knez Mainza, Johann Carl von Ostein (Johan Karl fon Ostajn). Privilegija je fabrici davala monopolski položaj u kneževini i dozvolu da kao zaštitni znak koristi crtež točka iz grba Höchsta (Hohst). Löwenfinck je radio u fabrici u Meissenu četiri godine, pre nego što je na ukradenom konju pobegao 1736. godine, jer su radnici bili pomno čuvani kako bi se zaštitila tajna proizvodnje porcelana. Löwenfinck nije znao tajnu onoga što se zvalo arcanum, osnove za izradu porcelana, i mogao je da pravi samo fajans, ali je pod njegovim uticajem obojen na veoma poseban i prefinjen način, koji je nazvao fajans-porcelan. Ove fine figure, uglavnom ptice, ljudske figure i životinje, obojene u izuzetne boje nikada ranije korišćene na fajansu, spadaju u najvažniju keramiku njegovog vremena. Prijateljstvo između trgovca Göltza i umetnika Löwenfincka nije dugo trajalo. 1749, Löwenfinck se preselio u Strasbourg (Strasbur) sa svojom porodicom – bratom i ženom koji su takođe bili slikari na fajansu i porcelanu. Göltz je i dalje želeo da proizvede pravi porcelan. Godine 1750. uspeo je da angažuje hemičara Johanna Jacoba Ringlera (Johan Jakob Ringler), koji je takođe pobegao iz Meissena i koji je znao tajnu izrade porcelana. Od tada je fabrika Höchst bila u stanju da uđe u konkurenciju sa Meissenom i sa fabrikama porcelana koje su bile osnovana u međuvremenu. Prvi period fabrike Höchst završio se katastrofalno: Göltz je bankrotirao 1756. godine, na početku Sedmogodišnjeg rata. Ovo je bila godina ekonomske depresije u Nemačke i celoj Evropi, jer rat nije bio samo unutrašnjenemački sukob, već je uključivo i Francusku, Englesku i Rusiju. Nesolventnost Göltza prekinula je proizvodnju na skoro dve godine. Međutim, fabrika nije bila sasvim mrtva. Bila je pod zaplenom i, začudo, upravo je službeni sekvestar, Johann Heinrich Maas (Johan Hajnrih Mas), bio taj koji je fabriku izveo iz depresije. 1759. godine lično je preuzeo brigu o fabrici i, sa dobrim osećajem za ekonomske uslove, ponovo je pokrenuo. Fabrika je uspešno radila sledećih pet godina. 1764. godine Maas je je želeo da prekine svoj lični angažman, i sledeće godine fabrika je pretvorena u akcionarsko društvo. U tom obliku radila je do 1778. godine kada joj je ponovo pretio potpuni kolaps, i jedino rešenje je bilo da izborni knez postane i akcionar fabrike. Nastavila da posluje do 1793. godine, kada je proizvodnja prekinuta zbog previranja tokom Francuske revolucije, kao i opsade i okupacije Mainza. 1796. godine fabrika je u potpunosti zatvorena. 1927. godine gradska vlada Mainza otkupila je sve očuvane porcelanske figure Höchs i upotrebila pri izgradnji gradske kuće, palate Bolongaro. 1946. godine odražana je u Frankfurt-Höchstu izložba „200 godina Höchst porcelana“, kao početak napora da se oživi proizvodnja u mestu osnivanja fabrike. 1947. godine ponovno je osnovana „Höchster Porzellan-Manufaktur“ u Höchstu, sa proizvodnim pogonom u Frankfurt-Sossenheimu (Frankfurt-Zosenhajm). 1996. godine, na 250-godišnjicu od osnivanja, počela je proizvodnja u novom pogonu „Porzellanhof am Park“, pored gradskog parka u Frankfurt-Höchstu. 2018. godine fabrika je ponovo bankrotirala, a proizvodnja je ubrzo pokrenuta zahvaljujući privatnom investitoru. Danas, “Höchster Porzellan-Manufaktur 1746”, sa sedištem u zaštićenoj industrijskoj zgradi u gradskom parku Höchst, i dalje proizvodi vrhunske predmete, kao što je to radila kroz 270 godina. Prodaje se bez držača za tanjir. (118/16-39/127-kp/1197)

heder ljubičasta vila dugina čarolija bel muni cica i drugari dosadno mi je ne znam šta da radim slučaj romeo eliza pričeli gvera škola klizanja srebrne klizaljke iznenadjenje linda čapman monster high monstrumska škola liza harison škola za princeze princeza emili i lepa vila vivijan frenč vlada stojiljković sa mnom ima neka greška keti kesidi zasijaj dejzi star marija žeželj moj slatki život dugina čarolioja kajli,karnevalska vila dejzi medouz škola klizanja ljubičaste klizaljke prijatelji linda čapman Mek povez Dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta