ACER ASPIRE ONE D270 -RADIO 10 DANA - BATERIJA , ISPRAVNA.Cim budem imao priliku provericu je .

,,RADIO,SAT,KALENDAR,ALARM,,,,MESONIK,,,,NOVO,U OBLIKU PC-RACUNARA,SA MISOM,KAO NA SLICI,ISPRAVAN, KORISTI,,3 BATERIJE 1,5 V ZA RADIO ZA SAT 1X CR2032,,U KUTIJI,PRISPEKT,,SRECNO,,,,

PERFEKT PROMETEJ,NOVI SAD,,, RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE F-0

Radio 19 dana 100% helt i performanse Potpuno ispravan

Dejvid Oven: BALKANSKA ODISEJA Mek povez, 410stana, izdavač: RADIO B92

Izdavač Radio televizija Srbije Biblioteka posebna izdanja Tvrdi povez 556 stranica

ravnogorski pokret jugoslovenska vojska u otadžbini radio veze i depeše nova tvrd povez borba srba protiv komunista

Ispravan. U lap topu. Ocitano stanje. Sve kao na slikama . Yu tub radio u pozadini, prilikom ocitavanja stanja.

Laptop je radio normalno i iz cistog mira vise nece da baci sliku. Slike su u momentu kada je radio. Prodaje se kao neispravan. Punjac ne ide uz njega. Procesor: AMD Turion 64 X2 TL-58 1.9GHz 1mb L2 cash Ekran: 15.4` tft 1280 x 800 ( wxga ) Memorija: 2gb ddr2 (ima dva slota) max 4gb Hard disk: 160gb Graficka karta: Ati Radeon X1200 128mb ddr2 Baterija: prisutna, ali ne drzi Povezivanja: vga, 2 x usb, WiFi, Lan, Bluetooth 2.0, Audio Output - Sound card, mic, modem

Црвена нит овог истраживања су радио-везе и депеше између Југословенске владе и Драже Михаиловића током Другог светског рата, под британском и мимо британске контроле. Аутор Милан Терзић истражио је и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије која се односи на југословенско-британске преписке око радио-веза и депеша. Расветљавање ове важне комуникације омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања надопуњава се југословенски ратни мозаик. 17 х 24 цм, 444 стр., тврд повез

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu, uključujući rad u: Pinokio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Voodland Folk, koju je takođe napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, Brdbk izdanje, 2005 Džek i Džil Takođe je dao grafički doprinos adaptacijama knjiga švajcarske TV serije Pingu o glini. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill.Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

Ispravna Maticna ploca DELL LATITUDE C640 Izvadjen iz laptopa koji je radio na 3 slici se vidi daje usb konektor vec nekad bio lemjen ali je bila u funkciji..

Hard disk 160Gb iz ispravnog laptopa u odličnom stanju 100/100 Perfekt. Hard disk je malo radio. Seagate Momentus 160Gb. 9mm. 2.5 Inča, 4200 RPM Pogledajte i ostale moje oglase!

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

Фердинанд Лундберг:БОГАТИ И НАЈБОГАТИЈИ 1-2 Студија о моћи новца данас (О правим владарима Сједињених Америчких Држава) Издавач:ГЛОБУС,Загреб, 1977.год. Тврди повез,заштитни омот,361+295 страна. Стање:заштитни омоти оштећени понегде,књижни блок пристојно очуван. Печати (Радио Нови Сад). Књига на тему о којој не желите да мислите,за коју не желите да знате, коју не препознајете! Дакле,која не постоји, која је немогућа? А постоји,и утиче на све људе!

U dobrom stanju Petar II Petrović Nјegoš : građa : 1830-1851. Knj. 5, (1848-1849) / [priredio] Jevto M. Milović Jezik srpski, italijanski, nemački Godina 1987 Titograd : Istorijski institut SR Crne Gore : Univerzitetska riječ : Državni arhiv Crne Gore, 1987 (trebinje : Svjetlost) Fizički opis 722 str. : faks. ; 25 cm Posebna izdanja / Istorijski institut SR Crne Gore. (Biblioteka Nјegoš) Tiraž 1000 Tekst ćir. i na više jezika. Predmetne odrednice Petrović Nјegoš, Petar II, crnogorski vladika, 1813-1851 Crna Gora -- Istorijska građa -- 19. v. Jevto Milović je bio crnogorski istoričar književnosti, istoričar i stručnjak za slavistiku i germanistiku, jedan od vodećih poznavalaca života i dela Petra II Petrovića Njegoša i član Crnogorske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Velimlju, Nikšiću, Prizrenu i Kotoru. U Beogradu je diplomirao germanistiku i slavistiku. Doktorirao je na Univerzitetu u Berlinu. Više godina radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Berlinu. Nakon Drugog svetskog rata jedno vreme je bio zaposlen u Cetinjskoj gimnaziji, a potom u Državnom muzeju na Cetinju. Radio je i kao rukovodilac Arhivskog odeljenja i biblioteke državnog muzeja na Cetinju. Predavao je na Katedri za nemački jezik i književnost Univerziteta u Zadru. Glavna tema njegovih brojnih radova bio je Njegoš, njegovo doba i književno delo.

Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori. 324 st.

Perko Vojinović ISTINE I ZABLUDE o srpstvu, jugoslovenstvu i slovenstvu RAD, 1999. Udžbenički format, 235 strana. Odlično očuvana. Nema pisanja. Perko Vojinović je srpski istoričar. Osnovnu školu završio je u Žabljaku a gimnaziju u Pljevljima. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1957). Posle završenih studija više od decenije radio je kao profesor istorije u gimnaziji u Jajcu. Godine 1970. izabran je za profesora opšte istorije novog vijeka na Pedagoškoj akademiji u Banjoj Luci. U toku 1976. godine zbog verbalnog delika i rasprave o nacionalnom pitanju muslimana osuđen je na pet godina robije koju je izdržavao u Zenici. Po izlasku iz zatvora doktorirao je tezom Vrbaska banovina u političkom sistemu Kraljevine Jugoslavije 1979. godine, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Sa manjim prekidima radio je na Istorijskom institutu u Titogradu (1980 — 1992), kada dobrovoljno odlazi u Republiku Srpsku. Za vanrednog profesora Istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Banjaluci izabran je 1994. godine. Nalazi se na dužnosti šefa Odsjeka za istoriju i latinski jezik na fakultetu. Njegova glavna monografska dela su Jajce, grad muzej revolucije, Sarajevo 1973; Crnogorska inteligencija do 1918, Titograd 1988; Politička i nacionalna misao crnogorske inteligencije (1918-1941), Nikšić 1989; Seljaštvo u Crnoj Gori (1918-1941). Njegova posebna naučnoistraživačka interesovanja su srpska inteligencija, kulturno-prosvetni i politički život u Bosanskoj Krajini, ideje o slovenskoj uzajamnosti i teme iz novije crnogorske istorije. Srpsko pitanje

Posle jos jednog, duzeg stajanja, radio jedan dan, za probu, i vise nece ni da zine :) Ide za delove, ako uopste treba nekom tako star model. Acer Aspire 3000 ZL5 (ne)ispravan, u odlicnom :D stanju, kao nov, sa punjacem, ali baterija drzi 10 minuta (propala od stajanja). Memorija DDR 512MB, HDD 20GB, DVD. instaliran XP za probu, ali treba promeniti neke delove: -Socket 754, procesor je AMD SMS3000BQX2LF 1,8GHz ~400din -Memorija DDR 1GB ~800din -Bluetooth BROADCOM BCM92045NMD 2.0 ~300din U delovima vredi vise, ali ja nemam vremena za takvo planinarenje.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Sadržaj: Reč autora Iz recenzija Sokolac i okolina u sadašnjem i prošlom vremenu. Priroda i istorija kroz vrijeme Priroda, istorija i ljudske naseobine i zbivanja Objekti infrastrukture do 2000. godine Sokolac i Romanije u Drugom svetskom ratu Društvene organizacije i ustrojstvo državne vlasti nakon Drugog svetskog rata Uslovi života i migracioni procesi u tokovima izgradnje Neka privredna i kulturna kretanja na Romanijskom prostoru u povratnim godinama Naselja i stanovništvo u tokovima XX veka Građanski rat u BiH (i na Romaniji) 1992. godine Spisak poginulih boraca u II svetskom ratu 1941-1945. Spisak poginulih boraca u otadžbinskom ratu 1991-1996. godine Gubici stanovništva Sokolačke opštine Izvori i saznanja o građi za monografiju Arhivski materijal Objašnjenje stranih reči Gavrilović Milana rođena Borovčanin piše Beleška o piscu Prilozi Jovo I. Krsmanović rođen je 1931. godine u selu Bijele Vode, opština Sokolac. Do kraja marta 1951. godine živio je u ovom selu. Radio je u Sokocu, Zenici, Sarajevu i Beogradu. Više od trideset godina radio je u građevinarstvu na rukovodećim mjestima: organizatora izgradnje, tehničkog direktora i direktora kolektiva. Objavio je više novinskih tekstova u raznim listovima. Bio je dopisni član „Privrednog pregleda”. Napisao je preko dvadeset knjiga od kojih je većina i objavljena. Najpoznatije su mu: „Krsmanovići sa Romanije”, „Na sred gore Romanije”, „Put do zvijezda”, „Otac kod Boge”, „Romanija u plamenu” i druge. Potpredsjednik je BUK-a, Bratstveničkog udruženja Krsmanovića. Kao inžinjer napisao je više stručnih radova. Završio je visoku školu i specijalizaciju u Švajcarskoj iz oblasti građevinarstva. Član je Udruženja književnika Srbije.

Reprint izdanja iz perioda 1901-1904. Izdavač: Kultura, Beograd Biblioteka Fototipskih izdanja Povez: tvrd Broj strana: 314 + 216 sa fotografijama Ilustrovano. Format: 26 x 35 cm Spolja kao na slikama. Dva podvučena retka, veoma dobro očuvana. Delo ZNAMENITI SRBI U XIX VEKU, kao svojevrsni zbornik životopisa, sačinio je profesor Andra Gavrilović, književnik i književni istoričar. Gavrilovićevo književno delo je raznostruko. Pisao je romane, pripovetke, pesme, ali i studije i rasprave, a između ostalog napisao je i istoriju srpske i hrvatske književnosti. Gavrilović je sam napisao biografije svih 216 ličnosti znamenitih Srba, a portreti su rađeni na osnovu slikarskih dela poznatih majstora (na čemu je radio Petar Nikolić iz Zagreba). (S-1)