Vjekoslav Majer - Slušamo radio , izdanje Mladost Zagreb iz 1971-ve . Knjiga - 4

Slobodan Stanišić - Ljubav zvana radio , izdanje RTS / Interpres . Potpis na predlistu osim toga kao nova..

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill. Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

Knjiga je u veoma dobrom stanju. Ima posvetu Knjiga za decu i odrasle Vladimir Andrić (Obrenovac, 25. oktobar 1944 — Beograd, 16. februar 2021[1]) bio je srpski pisac, dramaturg, reditelj i dugogodišnji urednik Dečjeg i školskog programa Radio-televizije Beograd. Autor je televizijskih serijala za decu Laku noć, deco i Pustolov, šest pozorišnih drama, dvadesetak radio-drama i više filmskih scenarija. Režirao je prvu verziju filma Šešir profesora Koste Vujića. Dobitnik je brojnih nagrada za svoja književna dela (nagrada Politikinog zabavnika, Zmajevih dečjih igara, Neven, Zlatni ključić, i drugih.) tvrd povez ilustrovana 108 str format 22 cm

Odlično stanje Ilustrovano Retko u ponudi Ima posvetu Vlada Stojiljković (1938 – 2002), pesnik, prozni pisac, prevodilac i likovni umetnik. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nišu. Diplomirao je engleski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član Udruženja književnika Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Radni vek je proveo u redakciji Dečjeg programa Radio Beograda. Autor je brojnih dečjih i drugih radio-drama izvođenih na gotovo svim jugoslovenskim radio-stanicama. Izlagao je na izložbama ULUPUS-a „Zlatno pero“ i preveo sa engleskog više knjiga od kojih romane „Vrli novi svet“ Oldusa Hakslija i „1984“ Džordža Orvela, „Lesi se vraća kući“ Erika Najta, „Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta i „Ibi ponovo jaše“ Alfreda Žarija. Bio je član redakcije Internacionalne revije SIGNAL, a sedamdesetih godina aktivno je učestvovao u signalističkom pokretu. Knjige: „Kišobran je rasprodan“, 1972; „Zamislite jedan datum“, 1974; „Sijalica od sto konjskih snaga“, 1976; „Da li da se ponašam“, 1978; „Odavde dovde“, 1978; „Blok 39“, 1979 (nagrade Neven i Mlado pokolenje); „Pegava i debeli“, 1982; „Pismopisac“, 1995 Signalizam Casopis signal miroljub todorovic

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecena u dnu, nije nista strasno! Sve ostalo uredno! Antonio Lupatelli (1930. – 18. svibnja 2018.) bio je talijanski ilustrator, crtač stripova i pisac koji je radio pod pseudonimom Tony Wolf. Lupatelli je najpoznatiji po svojim ilustracijama dječjih knjiga, uključujući njegov rad u: Pinocchio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Šumski narod, koju je također napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, izdanje Brdbk, 2005 Jack i Jill Također je dao grafičke priloge adaptacijama knjiga švicarske TV serije Pingu o glini. Lupatelli je radio s Fratelli Fabbri Editori, Payot Film, Fleetway Publications i Dami Editore. Kao crtač stripova bio je jedan od nekoliko umjetnika koji su crtali za Fleetwayeve dječje časopise Playhour i Jack and Jill.[7][8] Među serijama na kojima je radio su Freddie Frog, Fun in Toyland, Little Sooty i Moony of the Moon.[9][10] U talijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. svibnja 2018.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Anto Staničić (Tivat, 18. prosinca 1909. - 1991.), crnogorski[1]dječji pisac i novinar, hrvatske nacionalnosti.[2] Jedan je od najpoznatijih pisaca dječjih knjiga, romana i pripovijetki. Među malobrojnim je Bokeljima koji je uspio ući u školsku lektiru za osnovne škole. Poznato mu je djelo roman Mali pirat, koji je bio rado čitan u drugoj polovini 20. stoljeća u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Slovačkoj, te je doživio nekoliko izdanja. Poznati su mu i romani Galebovo gnijezdo i Bambusov štap.[2] 26. studenoga 2019. postavljena mu je spomen ploča na zidu kuće u Tivtu gdje je pisac rođen.[3] Živio je u Beogradu te je stvarao na srpskom jeziku. Rođen u Tivtu 1909. godine. U Dubrovniku je završio osnovnu i srednju školu. U Zagrebu je počeo studirati ekonomiju. Godine 1937. zaposlio se u Agrarnoj banci u Beogradu. Godine 1948. u Radio-Beogradu se zaposlio kao novinar. Na Radio-Beogradu radio je u uredništvu emisija za djecu, potom u Radio-školi, te drugim uredništvima u kojima je stalno radio do 1978. godine. Većinom je živio u Beogradu, ali je nadahnuće za djela nalazio na obali Jadranskog mora i tamošnjim ljudima, koje je smatrao vrlo hrabrima. Ugledao se na djeda Peru, mornara, pa je pisao uglavnom o svom zavičaju plemenitih i jednostavnih ljudi i njihovom mornarskom životu. Prvu knjigu objavio je 1951. godine, Priče na granici istine. Slijedi mu uspješnica Mali pirat, čiji motiv je prošlost stare Boke i kroz nju je prikazao svoje uspomene iz djetinjstva. Doživjela je prijevode na slovenski, makedonski, mađarski i češki. Roman Bambusov štap preveden je na slovački. Nastavio je stvarati i novo veliko priznanje dobio je 1981. za Galebovo gnijezdo te 1991. godine. Umro je 1991. godine.[1] Djela Djela:[1] Priče na granici istine, Zagreb: Mladost, 1951. Mali pirat, Zagreb: Mladost, 1956. Bambusov štap, Zagreb: Mladost, 1959. Ratni brod Velika sultanija, Zagreb: Mladost, 1964. Tamo gdje se talasi razbijaju, Zagreb: Mladost, 1964. Afrikanac i druge pripovijesti, Zagreb: Mladost, 1971. Nojeva barka, Gornji Milanovac: Dječje novine, 1974. Binga, Minuš Đerdan priča za djecu Galebovo gnezdo, Beograd: Nolit, 1980. Kojim putem, Afrikanče, Beograd: Nolit, 1984. Priča o Sunici, Beograd: Nolit, 1985. Beskućne kuće, Beograd: Nolit, 1987. Tajne Veriga, Beograd: Nolit, 1988.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Iris Supek Tagliaferro (Zagreb, 4. kolovoza 1946.), hrvatska književnica i povjesničarka umjetnosti. Živjela je i radila u Zagrebu, ali se pri kraju svojeg radnog perioda preselila u Rijeku.[1] Život i djelo Diplomirala je na Filozofskom fakultetu. Po zanimanju je povjesničarka umjetnosti. Potječe iz zagrebačke obitelji znamenitog fizičara, filozofa i akademika Ivana Supeka i njegove supruge Zdenke Tagliaferro.[2] Radila je kao urednica i dramaturginja Dramskog programa Hrvatskog radija. Piše poeziju, romane te kazališne i radio-drame. U produkciji Hrvatskog radija je izvedeno dvadesetak njenih radio-drama i igara, kao i mnogi prijevodi i adaptacije dramskih tekstova i priča. Za `Kraj svijeta počinje kihanjem` osvojila je drugu nagradu Ksaver Šandor Gjalski 1983.[3] Njen zapaženi roman `Hope Bleu` je ostvarenje vrlo složene kompozicije, neobičnih likova i tema, u kojem se miješaju žanrovi, geografske lokacije i povijesne epohe, a djelo odaje `osebujni senzibilitet, imaginaciju i popriličnu autoričinu čitateljsku kulturu` (V. Visković, 2000). Biblioteka Vjeverica

Knjiga je tvrdih korica i 128 strana. Daje odgovore na mnoga zanimljiva pitanja koja se tiču planete Zemlje, energije, zašto se stvari pomeraju, trenje, gravitacija, pritisak, mašine, svetlo, zvuk, atomi i molekuli, elektricitet, magneti i elektricitet, elektromagnetni spektar, stavranje električne struje, radio i televizija, kompjuterska tehnologija... Najjeftinije Vam je da Vam knjigu pošaljem kao tiskovinu.

Мића и Влада / Душица Манојловић ; илустровао Сабадин Хоџић Београд : Дечја књига, 1951 dobro očuvano ima pečat i posvetu IZUZETNO RETKO ima je samo u tri biblioteke u celoj Srbiji Dušica Manojlović je apsolvirala pedagogiju, radila kratko u `Politici`, u Radio Beograd došla 1948. godine u tadašnju Pionirsku redakciju, kasnije Dečju redakciju, kada je urednik bio Voja Carić, a saradnici Vasko Popa, Olga Vlatković, Caca Mitrović, Ljubiša Bačić. Skoro punih deset godina stvarala dečji program pokušavajući zajedno sa svim saradnicima da osmisli nešto novo i zanimljivo za decu. Sa Lolom Vlatković autor je prve serije za decu na radiju Gradić Veseljak (koju je kasnje prilagodila televizijskom izrazu). Od 1956. godine učestvuje u pripremi programa za uvođenje televizije u grupi koja je formirana pod rukovodstvom direktora Radio Beograda Mirka Tepavca, pored Lole Đukića, Branka Popovića, Saše Markovića, Ljubomira Zečevića, Igora Leandrova, Vlade Mitrovića, Pavla Maletina. Na televiziji je uradila prvu seriju En-den-dinus u režiji Vere Belogrlić, seriju Pozorište šest i pet, pisala tekstove i adaptirala mnoga poznata dela za decu i omladinu. Ponovo se vraća na Drugi program Radio Beograda 1966. i ostaje do penzije 1976. godine. U svom bogatom radnom veku, Dušica je doživela dve tehnološke revolucije koje su presudno uticale, na autore, urednike i celokupno programsko ljudstvo: pojava magnetofona na radiju i pojava magnetoskopa na televiziji. Iako je tako, gledaoci neće moći da vide ni jednu emisiju koju je Dušica potpisala kao urednik, ni jednu sa njenim imenom na televizijskoj špici, jer ni jedna emisija iz te najranije, eksperimentalne faze emitovanja programa nije sačuvana. stare slikovnice knjige za decu antikvarne dečje knjige

Прва, друга и трећа прича о Пртку The First, Second and Third Story About Farty Première, deuxième et troixième histoire de Prout-Prout Erste, zweite und dritte Geschichte von Furzchen Prima, seconda e terza parte da Scoreggione текст и илустрације Растко Ћирић превод на енглески и француски Сузана Матвејевић превод на немачки Афродита Ђешнић превод на италијански Мина Шиндик Језик: српски, немачки, енглески, француски, италијански 3. изд. Београд : Beopolis : Balkan publik, 2000. 63 стр. : илустр. ; 21 cm Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana ćerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku.

Opis proizvoda Pre sedam meseci iznad Zemlje su se otvorila vrata interdimenzionalnog portala. U naš svet ulazile su lude stvari… Pa, ne stvari… bića: džinovski monstrumi, jeziva stvorenja, vrišteća stvorenja. Počela je pošast zombija – većina čovečanstva pretvorena je u nemrtve. Ima dobrih čudovišta, ali ima i loših čudovišta. Loša čudovišta su baaaš loša. Ona obožavaju dijaboličnog ultrazlikovca, Reżżőcha drevnog, Uništitelja Svetova. Probao je da dođe u naš svet da uradi loše stvari zato što je to ono što interdimenzionalni zlikovci rade. Ali, dobre vesti… je i dalje zaglavljen u drugoj dimenziji! Džek i drugari, koji su napravili sklonište u kućici na drvetu, pokvarili su mu plan!Neko vreme, život je bio super! Prva je zima nakon apokalipse čudovišta. Za Džeka i njegove drugare to znači katapultiranje saonicama, epske bitke snežnim grudvama i jednu monstruoznu proslavu Božića. Četvorka iz kućice na drvetu udružena s dobrim čudovištima borila se protiv zla i svima je bilo zabavno. Ali pre mesec dana sve se promenilo… Pronašli su RADIO. A taj radio pokupio je signal DRUGIH LJUDI… Poruka kaže: Zdravo. Mi smo grupa ljudi koja je preživela apokalipsu čudovišta. Mi smo u Njujorku, smešteni u Kipu slobode. Svi su dobrodošli…

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu. I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

Opis proizvoda Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

Knjiga je dobro očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Knjiga je odlično očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Opis proizvoda Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja„„Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.““ Nikola TeslaZakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere..Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.

ISBN: 9788680802206 Broj strana: 282 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 12.7x20 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Propolis Books Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu. I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano knjiga je u odličnom stanju - kao nova Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

Nov ranac ,dimenzija : visina 34cm sirina 24cm sirina 12cm U njega staje A4 format. Sve moje ranceve i torbe sama radim. Radim i po zelji. Saljem postekspresom posle uplate na racun, ili pouzecem clanovima bez negativnih ocena.

Позивају се сви мали истраживачи! Хајде да сазнамо нешто више о пословима које можете да радите кад порастете. Отворите прозорчиће да бисте упознали тим људи који ради на изградњи куће или да бисте сазнали који све послови постоје у болници и како све можете да радите са животињама…

Opis proizvoda Pozivaju se svi mali istraživači! Hajde da saznamo nešto više o poslovima koje možete da radite kad porastete. Otvorite prozorčiće da biste upoznali tim ljudi koji radi na izgradnji kuće ili da biste saznali koji sve poslovi postoje u bolnici i kako sve možete da radite sa životinjama…

Knjiga nespokoja je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji”. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada.Knjiga nespokoja važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio osta...