Lućijan Blaga 100 PESAMA Linija mog života Izdavac BMG-Beograd,1996 godine.Tvrd povez,300 str. Lučijan Blaga (1895-1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850-1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis «”Misao”» i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- D3

„Ogledalo” - stihovi Bulata Okudžave dvojezično izdanje. Izbor, prevod s ruskog i pogovor: Mihailo B. Đaković Predgovor: Milovan Vitezović Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2014. Povez: Tvrd Broj strana: 287 ilustrovana Format: 22 x 14 cm NOVA knjiga! Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik. Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Sergej Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovemeno tri različite pesme Bulata Okudžave. (Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine” Mihaila B. Đakovića)

Knjiga je dobro očuvana sa svim stikerima unutra.Lastiš koji stoji sa strane istegnut. ,,Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!``

Мачке су слободне, одважне, независне, истрајне, спокојне и срећне! Зато ће ти мачак Зиги, који има феноменалне идеје и зна да говори, показати како се све то може постићи. Помоћу Зигијевих савета многи проблеми могу се решити – стидљивост, стрес, несигурност, неспоразуми с родитељима и с пријатељима... Зиги ће те поучити како да научиш да радиш, да живиш и да при том не заборавиш да се забављаш, као и како оствариш своје снове!

Књига је намењена деци која у првом разреду могу да напредују брже и више од осталих ђака. У овој збирци се налазе занимљиви задаци, какви се најчешће не раде на часовима математике у школи. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на сналажење у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви задаци су погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности.

Ово је трећа књига из серије „Математичке авантуре“. Намењена је деци која у трећем разреду могу да напредују брже и више од осталих ђака. У збирци се налазе занимљиви задаци, какви се најчешће не раде на часовима математике. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на сналажење у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви су они погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности.

Ова књига намењена је деци која у другом разреду могу да напредују брже и више од осталих ђака. У збирци се налазе занимљиви задаци какви се најчешће не раде на часовима математике у школи. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на сналажење у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви су они погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности. Сваки задатак ставља дете пред нову проблемску ситуацију, а решавање је равно сналажењу у новим ситуацијама.

Четврта књига у популарној серији „Математичке авантуре“, коју су креирали аутори Мирко Дејић и Бранка Дејић, намењена је деци која у четвртом разреду основне школе могу да напредују брже и више од осталих ученика, али је могу користити и ученици старијих разреда. У збирци се налазе занимљиви задаци, какви се најчешће не раде на часовима математике у школи. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на налажење решења у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви су они погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности.

Presing, 2018. Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu 1978, potom radio kao slobodni umetnik: pisac, urednik, književni kritičar. Živi u Torontu (Kanada) od marta 1988. godine. Autor je velikog broja pesničkih knjiga, kao i knjiga eseja, kritika i polemika. Dobitnik je nagrada „Milan Rakić“ i „Nolit“. Pesme su mu prevođene na španski, engleski, francuski, poljski, švedski, bugarski, rumunski, slovački, mađarski, slovenački, makedonski, turski. Pesnički izraz Nebojše Vasovića raznovrstan je i bogat – Golicač tabana je zbirka napisana u različitim registrima. Tu je glas pesnika usamljenika, izopštenika, (ne)dobrovoljnog prognanika koji piše i ljute epigrame i kritike, i zajedljive pošalice ali i nostalgične i nežne osvrte na prošlost. Iako su teme često u prisenku smrti, šaljiv ton, komični obrti, neobični iskazi, neočekivane polusloženice ne dozvoljavaju nam da ovu poeziju doživimo kao mračnu, naprotiv, više je to veseli potop, komični dans makabr, razigravanje jezičkih mogućnosti, poigravanje i sa sobom i sa svetom oko sebe. Vasovićevo viđenje konačnih stvari i zagrobno maštarenje obojeni su ironijom koja čitaocu omogućuje da oseti autorovu afirmaciju životnih vrednosti dostojnih poezije. Preispitujući kolektivnu i ličnu tradiciju i mitologiju, pesnik daje sopstveni pogled na opšta mesta srpskog (ili balkanskog) književnog i kulturno-istorijskog konteksta i korespondira sa prijateljima odnosno sa pripadnicima ove kulture, često usamljen i zgađen, ili rešen da se zauvek razračuna sa onim što je bilo. U nekim pesmama postavlja se pitanje jezika, pesničkog poziva, samoće i udaljenosti od matične književnosti. Jedan deo pesama govori setnim tonom o danima koji su prošli – to su sećanja na besmrtne trenutke i prostorno i vremenski udaljena tela koja mogu da se dodirnu, i koji traju u večnosti uspomena-pesama. O DUŠI, OPET Feudalna si dušo. Ovdje si, i malo dalje. Vidimo te i znamo. Nekada ti zavidimo a nekada ne. (Danijel Dragojević, „Nedjelja”) Feudalna si dušo Kad u meni vidiš svoj feud Njivu za obrađivanje I isto tako surova Kada na njivu nikog ne šalješ Ostavljajući joj da se sama snađe Posmatrajući oblake Jebivetre od plavog etera Koji su tvoj feud takođe Slabo me učiš prirodi vlasništva Niti me drugi lako poseduju Niti ja lako dolazim do bilo čega Što bi me gledalo u oči Sa zahvalnošću malog džukca Pokupljenog na izlasku iz grada Lekovito je izgubiti se Ali te neko uvek nađe i stavi ti Oko vrata zvonce cin-cin „Sada si moj sin“ (A kad zvonce miruje, U tišini znaš – svoj si Ciganin) TO MOŽDA U TEBI… Misliš li kako te u ovom času nema To možda u tebi nedostaje žena Koju bi da grliš kao da je tuđa O čemu svedoči u ulju joj senka Na slici Flamanca (vlasništvo muzeja) Želiš li da nekom kažeš „Ženo” Padaš u bunar sto puta rečenog Od mnogo većih majstora stiha Što na toj reči su postradali Od želje za sobom (a ne za njom) Tako se osveta Njena u jeziku dešava Dok iz mozga niče zelen-trava U kojoj su vlati sve od zaborava A ti budi ako želiš Tarzan U jezičkoj džungli – promenadni fazan SKLONIŠTE (Toronto, april, 2016) Sutra ću ići u knjižaru Mada je situacija u svetu teška Priča se da bi Rusi Mogli da nas napadnu Bilo bi to neprijatno Morao bih u sklonište Gde ima dece Srešću i čoveka iz parka Koji je hranio veverice (Rusima na milost ostavljene Nezbrinute) A možda u skloništu Neće biti nikoga Možda će svi poginuti Na putu do njega Moći ću samo da se čudim Veličini prostora: Sultan u dvoru gde caruje Krivonoga promaja MERILO Teško je danas za nekoga reći: „Imao se rašta i roditi“ Jer ne znamo šta je rašta-merilo Pa da merimo metrom Uzduž i popreko Ne primajući od premeravanog Nikakav mito Još manje znamo da li je Raštonja Ispunio zahteve svoje raštosti Što uvek jedan jaram je Teži od džaka na grbači S kojim bi se čovek Uputio svojoj kući Ako bi znao gde je to ŠTO VOLE PERFEKCIJU (Za Rašu Popova) Onima što vole perfekciju Trebalo bi dati injekciju Jer od prevelikih stresiju Čovek dobije epilepsiju Danas se živi ubrzano Kao da more nije dovoljno slano Pa se konektovani gajtanom Muško i žensko tekstiraju stalno Ne nemoj mi prići (ostani daleko) Jer žensko poznajem samo sa ekrana Tako štedim na vijagri A u donjem spratu moga mozga Nema onih rana zbog kojih se cvili Ili piše večna pesma A to što se retko javljam Krivica je Teksta