REČ - Časopis za Književnost i Kulturu / 1. - 54. broja (komplet) Radio B92; 09.1994. - 03.1997.god. (1. - 36. broja); B92; 04.1997. - 01/02.1999.god.(37. - 53/54. broja) mek povez; ( broj 30. je dizajniran i izdat kao `oštećen` )

ТАВЧЕ ГРАВЧЕ `АЈДЕ ДА ЗАИГРАМЕ` ********** `ПЕСНА ЗА ВАРДАРЦИ` *********** КАСЕТА СТЕРЕО РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СКОПЈЕ 1980 12 ПЕСАМА Пажња за ВАТРЕНЕ и све друге НАВИЈАЧЕ ФК ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ !!! ... Као вокална подршка за песму на А страни `ПЕСНА ЗА ВАРДАРЦИ` пева ДАРКО ПАНЧЕВ, надимак `КОБРА` легендарни центарфор ФК ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ И репрезентације ЈУГОСЛАВИЈЕ, а са Црвеном Звездом освајао је шампионат Југославије, Куп Југославије, Куп шампиона Европе и Интерконтинентални куп света 1991, а пева и ДРАГАН КАНАТЛАРОВСКИ, сјајни фудбалер ФК ВАРДАРА и ФК ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ. (Михајло Грушић) ............................................................... ... Песма ТАВЧЕ ГРАВЧЕ могуће је једна од најлепших македонских фолк песама 80-их година са сјајним фронтменом ДРАГАНОМ ВУЧИЋЕМ, македонским композитором, певачем, бас гитаристом и новинарем, био је певач фолк-поп бенда `КОДА`, умро 1920. у Скопју од ковида! Покој му души! (Михајло Грушић) Преслушано, ОДЛИЧАН звук ****** Касета и омот ОДЛИЧНО очувани ******* КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1980 Екстра за КОЛЕКЦИОНАРСКУ КОЛЕКЦИЈУ НАВИЈАЧА ФК ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ и фанове ДАРКА ПАНЧЕВА или за ПОКЛОН ******* ск9

Časopis živih = La Revue des vivants vlasnik A. Stanojević ; urednik Branko Teodosić Sadrži tekstove sledećih autora: KARL MARX, CVETKO BANJANIN, BRANKO TEODOSIC, M. SELIMOVIC... NASLOVNA STRANA CRTEZ G. GROSZA crveni deo naslovne strane je list koji se `otvara` i ispod njega je crtez grosza - moc `civilizacije` casopis je kompletan. str. od 65 do 82, dim.29 x 20 cm meki povez, stranice iskrzane, inace u dobrom stanju NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE NEMA OVAJ BROJ J E D I N I P O Z N A T I P R I M E R A K Georg Gros (nem. George Grosz; * 26. jul 1893, Berlin – † 6. jul 1959, Berlin) je bio nemački grafičar i slikar. U Parizu je nakon dodira s futurizmom i dadaističkim ekscesima prešao na političku i socijalnu karikaturu u satiričkim časopisima. Njegov likovni izraz je nemilosrdna kritika nemačkog militarizma i buržoaske klase. Od nemačkog haosa posle Prvog svetskog rata do prvih simptoma nacističkog terora svoju likovnu dokumentaciju objavljivao je u ciklusima grafike: „Bog je s nama“, „Lice vladajuće klase“, „Evo čoveka“ Od slika itiču se „Pomrčina sunca“ i „Nemačka, jedna zimska bajka“. 1932. iselio se u SAD, gde je radio crteže za knjige. Uspomene svog života objavio je 1931. u Nemačkoj, a 1946. u Njujorku pod nazivom `Malo da i veliko ne`. Gros je učestvovao u Spartakističkom ustanku 1919. nakon koga je kraće vreme bio član KP Nemačke; nju je napustio posle posete Sovjetskoj Rusiji 1922. gde ga je razočarao totalitarni karakter komunističke vlasti. Nemačku je napustio pred nacističkim progonima i utočište našao u SAD čiji je državljanin postao 1938. Posle drugog svetskog rata se vratio u Nemačku i živeo u Berlinu. Tamo je i umro od posledica pada niz stepenice nakon jedne noćne pijanke. Pojavljuje se kao lik u filmu Maks iz 2002. godine, gde ga tumači škotski glumac Kevin MekKid.