Slobodan Džunić Anđelište Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

SLOBODAN DŽUNIĆ ANĐELIŠTE Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

NAUKA KAO BAJKA - Vladimir Ajdačić Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Godina izdanja: 1990 Format: 21 X 14,5 cm Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 256 101 PRICA... Na zadnjim koricama slika i biografija autora, Prikaz Zoran Živkovic, Kao što pred iznenadni nalet kiše ili oluje seljaci užurbano skupljaju svoju letinu, ja sam požurio da u knjizi NAUKA KAO BAJKA, u Duši pre zvezda, “uplastim“ znacajne radove naucnih pregalaca. To nisu cudaci i zanesenjaci kako ih mnogi zamišljaju, vec najcešce radosni stvaraoci najširih interesovanja. Njih kao i druge ljude more iste brige i nespokoji. Oni postavljaju sebi pitanja o smislu života, o odnosu dobra i zla, duha i materije. Nauka ne daje odgovore na ta pitanja, ali ona može pomoci njihovom iznalaženju. Otkrivajuci istine o Prirodi i njene zakonitosti, nauka nas uci da ne možemo opstati ako se ne pokoravamo sveopštoj harmonije koja vlada u Prirodi. Price koje su pred vama zadovoljice vašu radoznalost i omoguciti vam da dodete do novih saznanja. Prof. dr Vladimir Ajdacic, nuklearni fizicar, rodjen je 1933. godine u Beogradu, Srbija. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu i Torontu. Naucnim radom bavio se u Institutu u Vinci, Srbija, i u Kanadi , na Univerzitetu Toronta i na McMaster univerzitetu u Hamiltonu. Radio je na razvoju metoda detekcije nuklearnog zracenja i na izucavanju nuklearnih reakcija. Tokom NATO rata protiv Srbije i posle njega osnovna preokupacija Prof. Ajdacica je pomoc žrtvama osiromasenog uranijuma. Paralelno sa naucnim radom, duze od 40 godina bavi se popularizacijom nauke. ***Očuvano***

Centar za stvaralastvo mladih, 2005. Kako postati loša vila` je priča o neopisivoj želji da se izađe iz kolotečine i živi svoj život - objašnjava dvanaestogodišnja Nuša Babić. - Vilinski svet, u kome žive junaci moje knjige, ih uči da ne smatraju sebe važnim, već da žive za svoje štićenike. Oni se ne slažu sa tim, žele da budu slobodni i sami odlučuju o svojoj sudbini. Vilinski svet stvara iluziju bezbednosti, a svet nije tako bezbedan, on je ružno mesto gde se bore za život. Smatram da je prilično sličan našem - kaže Nuša. Ideju o pisanju romana imala je još sa šest godina, ali je tada napisala svega 40 strana i odustala. Još toliko godina je skupljala snage da roman od preko 200 strana nastane u jednom dahu, za svega mesec dana. - Stalno sam bila bolesna kao mala i nisam imala šta da radim. Tako se javila ideja o ovoj knjizi. Neke stvari su prenete iz stvarnog sveta jer sam ja ovu knjigu pisala svojim osećanjima - kaže ona. Jedan od od šest glavnih likova radila je prema svom liku, prema tome kakva bi želela da bude. Drugi je napravila prema svojoj najboljoj drugarici, a ostali su kombinacija ljudi koje poznaje. k01

Prodaje se sve u kompletu, pogodno za nekog ko radi sa starijim modelima telefona, u kompletu su: Tri baterije, možete pročitati modele na slikama, nekada su sve radili, a sada ne znam Nova maska za Samsung Galaxy S3 mini i8190 Maska za Nokiu 3030 Dva telefona SONY ERICSSON K320i, sa punjačima, neispravni ali mogu da se uključe (bar su ranije mogli) Srednji deo za LG Oklop za Nokiu E71

Izdaje MLADINSKA KNJIGA Ljubljana Svi mi zelimo da znamo kako su ljudi nekada ziveli. Zelimo da znamo ne samo istorije carstava i ratova, te imena vladara, vec smo radi da saznamo kako su ljudi radili, u sta su verovali, cega su se igrali, kako su se odevali i hranili, kako su putovali i gradili svoje domove - recju, kako su odista ziveli svoj svakidasnji zivot. Knjiga je u solidnom stanju Tvrd povez - bogato ilustrovana - 215.strana

SINIŠA PAUNOVIĆ CRNE PRIČE Tvrdi povez Siniša Paunović (Čačak, 25. avgust 1903 - Beograd, 9. april 1995) bio je novinar, književnik, prevodilac sa bugarskog jezika, kolekcionar likovnih dela i značajne dokumentarne građe. Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu Politika. U Politici je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine. Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik Politike iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem Istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata. Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora Politike, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine. Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu „Politika“. U „Politici“ je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine. Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik „Politike“ iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem Istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata.[2] Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine.[3] Dela Siniše Paunović Iz kutova duše, 1927. Pesnikove molitve, 1928. Oni i mi, 1930. Takmaci, 1931. Na raskršću, 1932. Manastir Nikolje u Ovčarskoj-kablarskoj klisuri, 1936. Krvava pravoslavna litija u Beogradu: na dan 19. jul 1937 godine, 1937. Pusta zemlja, 1948. Pisci izbliza, 1958. Crne priče, 1959. Tragom njihovog detinjstva, 1959. Srbija koje nema, 1971. Dobrica govori, 1980. Drainac pesnik i boem, 1981. Bora Stanković i Branislav Nušić iza zavese, 1985. Prisine, 2003. Kada su letele kamilavke, 2006.

O knjizi: Spomen-knjiga o holokaustu namenjena mladim čitaocima Upečatljiva istinita priča sada je bestseler u više od 30 zemalja – uskoro kao pozorišni komad, igrani film i veliki dokumentarac na televiziji! Marta 2000. godine jedan kofer je stigao u Dečji obrazovni centar o holokaustu u Tokiju. Spolja je belom bojom bilo napisano sledeće: Hana Bradi, 16. maj 1931. godine i Waisenkind – nemačka reč za siroče. Deca koja su ugledala izloženi kofer bila su puna pitanja. Ko je bila Hana Bradi? Šta se s njom dogodilo? Od Fumiko Išioke, upravnice centra, tražili su da pronađe odgovore na ta pitanja. Na neizvesnom putovanju po Evropi i Severnoj Americi, Fumiko traga za odgovorima. Misterija kofera je vraća sedamdeset godina u prošlost, mladoj Hani i njenoj porodici, čiji je srećan život u malom češkom gradu zbog invazije nacista krenuo nizbrdo. Kao najbolje muzejske izložbe, Hanin kofer pokazuje kako činjenice i predmeti, združeni, mogu vrlo osećajno i veoma lično slaviti svoju temu. Ova knjiga je za svaku preporuku. Toronto star Umešno i s velikom osećajnošću, Levinova je jednu u drugu utkala dve priče koje se uzajamno stalno smenjuju: povest o jednom tragično prekinutom mladom životu i priču o neumornoj potrazi Fumiko Išioke za odgovorima. Glob end mejl Karen Levin je dobila mnogo nagrada za svoj rad na radiju, a među njima i prestižnu nagradu Pibodi za dokumentarac Deca u holokaustu. Na CBC-u je bila izvršni producent emisije Dešava se, kao i producent mnogih drugih programa. Ova knjiga je zasnovana na Kareninoj dokumentarnoj radio-emisiji, takođe pod naslovom Hanin kofer, koja je emitovana u Nedeljnom programu.

O knjizi: Spomen-knjiga o holokaustu namenjena mladim čitaocima Upečatljiva istinita priča sada je bestseler u više od 30 zemalja – uskoro kao pozorišni komad, igrani film i veliki dokumentarac na televiziji! Marta 2000. godine jedan kofer je stigao u Dečji obrazovni centar o holokaustu u Tokiju. Spolja je belom bojom bilo napisano sledeće: Hana Bradi, 16. maj 1931. godine i Waisenkind – nemačka reč za siroče. Deca koja su ugledala izloženi kofer bila su puna pitanja. Ko je bila Hana Bradi? Šta se s njom dogodilo? Od Fumiko Išioke, upravnice centra, tražili su da pronađe odgovore na ta pitanja. Na neizvesnom putovanju po Evropi i Severnoj Americi, Fumiko traga za odgovorima. Misterija kofera je vraća sedamdeset godina u prošlost, mladoj Hani i njenoj porodici, čiji je srećan život u malom češkom gradu zbog invazije nacista krenuo nizbrdo. Kao najbolje muzejske izložbe, Hanin kofer pokazuje kako činjenice i predmeti, združeni, mogu vrlo osećajno i veoma lično slaviti svoju temu. Ova knjiga je za svaku preporuku. Toronto star Umešno i s velikom osećajnošću, Levinova je jednu u drugu utkala dve priče koje se uzajamno stalno smenjuju: povest o jednom tragično prekinutom mladom životu i priču o neumornoj potrazi Fumiko Išioke za odgovorima. Glob end mejl Karen Levin je dobila mnogo nagrada za svoj rad na radiju, a među njima i prestižnu nagradu Pibodi za dokumentarac Deca u holokaustu. Na CBC-u je bila izvršni producent emisije Dešava se, kao i producent mnogih drugih programa. Ova knjiga je zasnovana na Kareninoj dokumentarnoj radio-emisiji, takođe pod naslovom Hanin kofer, koja je emitovana u Nedeljnom programu.

Izdaje - Samizdat B92 Beograd „Kada sam, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa, često sam pomišljao na Australiju. Naročito noću, nakon uključivanja sirena za vazdušnu opasnost. To vreme, između sirena i nailaska aviona, budilo je u meni osećanje kosmičke usamljenosti i, gotovo po pravilu, sećanja na australijske prijatelje, putovanja po kontinentu, slike predela i beskrajnog prostranstva okruženog okeanima. Kao da se krstarećim raketama moja svest suprotstavljala krstarećim mislima u vezi s tom zemljom... Kao da ta zemlja postoji da bi brojnim emigrantima, posebno onima koji su u nju stigli iz zaraćenih zemalja, pružila utočište i nadu, da bi pokazala da svet može biti drugačiji. I vremenska zona u kojoj se nalazi izdvaja je, simbolički, od ostalog sveta. Australija ide ispred drugih. Sećam se da sam prvog januara nove 1998. godine, u jedan sat ujutru, otputovao iz Australije za Los Anđeles. U Ameriku sam stigao: 31. decembra 1997.“ Knjiga istaknutog i popularnog novinara Jugoslava Ćosića otkriva svet Australije u stilu naših najlepših putopisnih priča kakve su pisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Moma Dimić... `Lica, staze, predeli`, propušteni kroz piščev doživljaj, osvajaju čitaoca koji i sam postaje putnik kroz ovu čarobnu zemlju. Ali, Ćosićevo oko nije jedino koje `gleda` i opisuje. On majstorski upreda sudbine nekoliko junaka u ovo prozno štivo, pa čitalac knjigu doživljava i kao zbirku pripovedaka, čiji je kvalitet ne samo u sugestivnim slikama i lucidnim zapažanjima nego i u ironiji i humoru kao izvanrednim obeležjima stila. Ratomir Damjanović, pisac i publicista Stanje knjige kao na slikama Mek povez 126.strana

PROPOLIS BOOKS 218 meke korice 388 str odlično očuvana kao nova Marku se činilo kao da se nalazi, ne u školi, već na veoma čudnoj pozornici na kojoj se odigrava veoma uvrnuta predstava. I on bi žarko želeo da može da dozove sićušne konje, da pokreće električne uređaje, da se vine u visine ili da kontroliše oblake i doziva munje. Ali u dubini njegove duše pojavila se neprijatna sumnja da se nalazi u veoma, ali baš veoma pogrešnoj školi. Mark ne može ništa od toga da uradi i pita se otkud on u školi u kojoj svako dete osim njega ima urođenu nadarenost da uradi nešto posebno. Međutim, ispostavlja se, da samo neko ko ima moć hrabrosti, moć upornosti i snažne volje, a nadasve moć okupljanja oko zajedničkog cilja može da se suprostavi polučoveku-poluosi. Izgleda da su svetu baš potrebne sposobnosti Klinca Normalca. Izuzetna ludorija – Gardijan Toliko smešno, gotovo kažnjivo – Independent ......... GREG DŽEJMS je poznati glas s radija i televizijsko lice. On vodi nagrađivanu „Drajvtajm” emisiju na Radiju BBC 1 i svakog petka pušta top-listu najvećih britanskih hitova. Greg vodi i nekoliko televizijskih emisija, ali najdraža mu je ona pod nazivom „Srcem za decu”. Često prenosi utakmice kriketa i bavi se humanitarnim radom. KRIS SMIT je višestruko nagrađivani novinar i radio-izveštač koji svakodnevno prenosi najnovije vesti milionima slušalaca putem Radija BBC 1. Kris je pre ovoga imao sjajnu književnu karijeru, kada je 1981. godine osvojio prvu nagradu na takmičenju u pisanju kratkih priča sa svojom pripovetkom „Ko je maznuo slasne grickalice?” u kategoriji dece uzrasta do deset godina.

Rusvajko je VISOKOKVALIFIKOVANI POMOĆNIK NAJODMETNUTIJE VEŠTICE U CELOM VEŠTICACARSTVU. Nije ni čudo što svaki slobodan trenutak koristi da piskara po svojim dnevnicima. To je jedino što ga još sprečava da ne poludi načisto.Kada se Hagi Agi izmotava i kada radi sve što veštice NIKAD ne bis smele da rade, ko nadrlja? JA! A šta da radim sada kada planira da gostuje u emisiji "Zvezde kuvaju za vas"???! UPOMOĆ!Pročitajte zanimljiv kraj u knjizi "Rusvajkovi dnevnici 4" Hejvina Orama.

Rusvajko je VISOKOKVALIFIKOVANI POMOĆNIK NAJODMETNUTIJE VEŠTICE U CELOM VEŠTICACARSTVU. Nije ni čudo što svaki slobodan trenutak koristi da piskara po svojim dnevnicima. To je jedino što ga još sprečava da ne poludi načisto.Kada se Hagi Agi izmotava i kada radi sve što veštice NIKAD ne bis smele da rade, ko nadrlja? JA! A šta da radim sada kada planira da gostuje u emisiji "Zvezde kuvaju za vas"???! UPOMOĆ!Pročitajte zanimljiv kraj u knjizi "Rusvajkovi dnevnici 4" Hejvina Orama.

Izdavač: Egmont - Zagreb, 2009. Dimenzije: 15 x 15 cm Tvrd povez, 16 tvrdih str. Težina: 150 g Hello Kitty voli provoditi vrijeme s obitelji i raditi razne stvari: slikati s djedom, kuhati s mamom, čitati s tatom, šivati s bakom...i naravno igrati se sa sestrom blizankom! Pridruži se i ti Hello Kitty i njenoj slatkoj obitelji! POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 49

Бел Муни: НЕЋУ Издавач: РУЖНО ПАЧЕ, Нови Сад, 2003.год. Меки повез, 64 стране, илустровано, латиница. (Цица и другари) Очувано као на фотографијама. `Odrasli mi stalno govore šta da radim!` Cicina omiljena reč je NEĆU! Neće da pere zube, neće da jede povrće i – što je najgore od svega – neće da se igra sa svojom sestrom od tetke Melitom. Međutim, zbog toga što nešto neće, Cica obično prođe gore nego što je mislila – i na kraju nekako svaki put poželi da kaže “hoću!”

Opis proizvoda Novac ne raste na drveću! Nisam mogao da verujem svojim očima! Na svakom žbunu, u svakom parku, u svakom dvorištu, novčanice su visile sa grana. Svuda!!! Bilo je neverovatno! U početku, to što sam imao sve što sam poželeo bez napornog rada i štednje novca, izgledalo je kao ostvarenje sna, ali onda se sve promenilo. Nije bilo ničega što bih mogao da poželim; nije više delovalo tako sjajno. Možda i nije bilo tako loše naporno raditi i učiti da štedimo novac za stvari koje želimo.

Kako da preživiš u školi Rolan Bele Bernadet Kosta-Prad Kreativni centar Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! nova JES.20/13

Autor: Bendžamin Hof Format: 125mm x 200mm Povez: broširan Pismo: latinica Broj strana: 242 Još jedna knjiga Bendžamina Hofa u kojoj on jedan od ključnih pojmova taoizma - te objašnjava preko inače svog omiljenog lika iz Milnovih priča - Praslina. Šta da radite ako ste uplašeni, nesigurni, ako mislite da vas niko ne primećuje? Hof će vas ovom knjigom uveriti u to da vi već posedujete u sebi `te` tj. vrlinu iz unutrašnje prirode a da toga niste svesni. Od ovih likova iz Milnovih priča Praslin je, veruje Hof, najpogodniji za ilustrovanje tog procesa.

Description Dnevnik Ines Tavares – Alis Vieira Šta da radiš kada umesto ajpoda koji želiš za trinaesti rođendan dobiješ dnevnik? Praznu svesku u kojoj je “digital-pen” neupotrebljiv. Nema po čemu da se klikće po stranicama, ne otvara se nijedan prozor. Ne čuje se nikakva muzika, drugim rečima – pravi smor za Ines. Ipak, nabavila je jedan “pen” od onih koji se i dalje zovu hemijska olovka i tako su se u dnevniku našli pametnica Žonas, plavušan Domingos, njena najbolja drugarica Vanesa i dve njene najveće ljubavi – čokolada i Bred Pit.

Knjiga je namenjena onoj deci koja u drugom razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci, kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike u školi. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti. ocuvana polud

Autor: Vida Ognjenović Povez: tvrd Br. strana: 12,5x20,5 Vida Ognjenović je srpska književnica i rediteljka. Rođena je u Dubočkama pored Nikšića 1941. godine. Odrasla je i školovala se u Vojvodini i Srbiji. Osnovnu školu završila je u Vrbasu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963. i na Odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i televiziju 1965. Postdiplomske studije je započela u Parizu naSorboni, a magistarski rad iz teorije i prakse odbranila je na Univerzitetu u Minesoti,SAD 1972. godine. Od 1974. do 1979. radila je kao asistent na FDU u Beogradu. Za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu izabrana je 1977. godine, a po isteku četvorogodišnjeg mandata, ostala je na angažmanu kao stalni reditelj. Kao profesor po pozivu, predavala je na univerzitetima u Los Anđelesu (USLA),Čikagu (UIC) od 1981-1982, a u okviru predavačkih turneja obišla je u nekoliko mahova, kao gost predavač, sve veće univerzitete SAD-a (1985, 1991, 1997 i 1999). Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, kao i veliki broj televizijskih i radio režija, od kojih mnoge po sopstvenim tekstovima. Napisala je veliki broj drama, koje su doživele više postavki i brojna izvođenja, a objavljene su u različitim izdanjima. Kao reditelj gostovala je u mnogim pozorištima širom bivše Jugoslavije (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska), a radila je i izvan naše zemlje. Objavila je četiri knjige proze: zbirke pripovedaka Otrovno mleko maslačka, (Prosveta, Beograd, 1994) i Stari sat (Prosveta, Beograd, 1996), Najlepše priče Vide Ognjenović (Prosveta, Beograd, 2001), roman Kuća mrtvih mirisa (Prosveta, Beograd, 1995) i sedam knjiga drama: Melanholične drame (SKZ, Beograd, 1991), Devojka modre kose (Ars dramatika, Beograd, 1994), Setne komedije (SKZ, Beograd, 1994), Mileva Ajnštajn, kao i sabrane drame u tri knjige Drame I, II, III (Stubovi kulture, 2000, 2001, 2002). Pripovetke Vide Ognjenović smeštene su u konkretno, istorijsko mesto, sa prepoznatljivim vremenom i svetom. Mesto su Sremski Karlovci, značajni kulturni i duhovni centar srpskoga naroda, a vreme je druga polovina 19. i prva 20. veka, vreme u kojem su Karlovci doživeli i procvat i propadanje. U srpsku pripovetku ona na velika vrata uvodi svet ruiniranih i gotovo zaboravljenih Sremskih Karlovaca, u kojem su pored Srba, našli utočište i Nemci, Jevreji, Mađari, Rusi... Dobitnik je mnogih značajnih književnih nagrada za književni i pozorišni rad. Izmeću ostalih dobila je: nagradu Prosvete za knjigu godine, (1994), Andrićevu nagradu za pripovetku (1995), nagradu Branko Ćopić za prozu (1996), nagradu Laza Kostić za roman (1996), nagradu Paja Marković Adamov za prozu (1997), nagradu Romanda Serbika za prozu (1998), nagradu Stefan Mitrov Ljubiša za književno delo (1999). Dobitnik je i brojnih nagrada za režiju, predstave i tekst drama i komedija. Proza i drame su joj prevođene na engleski, mađarski, makedonski i nemački jezik. Živi i radi u Beogradu.

Opis proizvoda Svi znaju da je učenje u dobijanje dobrih ocena naporan posao! Posebno onda kad pokušavaš da naučiš nešto novo i, koliko god se trudio, ne polazi ti za rukom! Kada god mi se to desi, počne da me hvata panika, pa neću više ni da se trudim. Ali, duboko u sebi, ne želim da odustanem. U stvari, ponekad treba samo malo više da radiš. I znaj da je sasvim u redu zatražiti pomoć! Zapamti da ne postoji samo jedan način učenja. Možda čak otkrijem da ono što ti se činilo preteškim i nije više tako strašno. Kada umeš da učiš kroz zabavu, škola je laka! Vidi još informacija

SASTITITE EKRAN OD SVOG TELEFONA. u slucaju sitnih ogrebotina, pada telefona ili ostecenja, bolje je da vam se polomi zastitno staklo nego sam ekran. Jer staklo se jeftino i lako zameni a ekran ne bas, a i to ne zna svako da odradi a da na kraju bude kvalitetno i neprimetno. ***ovaj model stakla pokriva samo ravan deo ekrana*** Prilikom ugradnje vodite racuna da ekran bude POTPUNO CIST, pre stavljanja stakla, kao i da to radite u prostoriji gde N E M A prasine jer moze da se zalepi za lepak koji se nalazi na staklu. POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE NA LIMUNDU I KUPINDU SIFRA: zxas

Dečji roman na francuskom jeziku. Crno-bele ilustracije i ilustarcije u boji. Tvrd povez. 186 strana. Očuvana. Tragovi dužeg stajanja. Alisa Roi s nestrpljenjem očekuje dolazak svog prijatelja, poštara Freda Dikora koji se priprema za penziju da bi počeo da uzgaja zamorce nakon što je nasledio od svoje tetke. Ali, kada stari Fred donosi Alisi pismo iz Engleske, torba mu biva ukradena. Alisa daje sebi zadatak da rasvetli ovu misteriju i pronađe kradljivca. Prevarant je mislio da je sve savršeno isplanirao, ali se njegov plan uopšte ne dešava onako kako je on zamislio. Nimalo! Naime, prevarant nije predvideo šta će Alisa Roi raditi onog dana kad sretne . .. Alice Roi

Autor - osoba Džunić, Slobodan, 1921-1998 = Džunić, Slobodan, 1921-1998 Naslov Izabrane pripovetke / Slobodan Džunić ; izbor i predgovor Pavle Zorić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura) Fizički opis XIX, 274 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Zorić, Pavle, 1934-2005 = Zorić, Pavle, 1934-2005 Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ523 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Str. [VII]-XIIX: Predgovor: Pripovedački `Prasvet` Slobodana Džunića / Pavle Zorić Beleška o piscu: str. [276] Rečnik. Predmetne odrednice Džunić, Slobodan, 1921- Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 – Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik. Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu. Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973. Nagrade Nagrada „Borisav Stanković”, posthumno, za roman Vetrovi Stare planine, 1999. MG134