POLOVAN ISPRAVAN RADIO BUDILNIK MARKE SUPER TECH LEPOG IZGLEDA, SVE RADI NA ISTOM OSIM ŠTO SU BROJEVI MALO IZBLEDELI I NA JEDNOM BROJU MISLIM DA JE U PITANJU MINUT DA NEMA JEDNU CRTU..DATUM NA FOTOGRAFILAMA NIJE VALIDAN IZ RAZLOGA JER APARAT NIJE NAŠTELOVAN. PS.POGLEDAJTE MOJE OSTALE PREDMETE IMA SVAŠTA ZA SVAKOG. https://www.kupindo.com/Clan/Milenko75/SpisakPredmeta

*** PROLEĆNA AKCIJA NA LIMUNDU *** Pogledajte moje aukcije s početnim cenama znatno nižim nego na Kupindu! https://www.limundo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakAukcija *** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUČITE TRI ILI VIŠE PREDMETA NA KUPINDU *** !!! PROČITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLAĆANJE Mini bezicni zvucnik, model WS-822, bice Vas savrseni pratilac ako volite da Vasu muziku nosite sa sobom i delite s drugima! - Radio prijemnik s telekopskom antenom omogucice Vam slusanje Vasih omiljenih radio stanica - Moze da radi kao obican zvucnik: povezuje se kablom s mobilnim telefonom, tabletom, mp3 playerom, laptopom, desktopom ili drugim uredjajima koji imaju prikljucak 3.5 mm - Ugradjen MP3 player: samo ubacite microSD katicu ili USB flash memoriju s Vasom muzikom, i on ce je automatski pustiti - Koristi standardnu Li-Ion bateriju tip BL-5C, koja se moze izvaditi i zameniti; nisu ni skupe – ako imate vise komada, Vasa muzika je non-stop! Punjenje je preko USB uticnice u racunaru ili zidu - Kvalitet i jacina zvuka prevazilaze sva ocekivanja! - Kanapce za nosenje oko zgloba ruke - Dimenzije : 11 x 6 x 3 cm Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

06934) IST 6 KULTURA U PROŠLOSTI VALJEVSKOG KRAJA 1 i 2 , grupa autora , Valjevo 1977 / 1979 , izbor tekstova emitovanih u emisijama Radio Valjeva, 2 knjige , mek povez, format 12 x 20,5 cm , latinica, ilustrovano, 101+ 208 strana

Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

Laguna, 2011. 64 ilustrovane strane, tvrd povez, veliki format. Sem posvete na prvom praznom listu, odlično očuvana Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

Autor - osoba Đokić, Ljubiša Naslov Pozorišne bajke / Ljubiša Đokić ; [predgovor Miroslav Belović ; ilustracije Dušan Ristić] Vrsta građe drama Jezik srpski Godina 1981 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić`, 1981 Fizički opis 218 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Belović, Miroslav Ristić, Dušan Sadržaj Biberče; Vitez Straha; Bajka o Vremenu; Do poslednjeg šaha; Grdilo (Karton) Napomene Pozorište od mašte i snova: str. 5-10 Stanje: rikna u donjem delu reparirana, inače unutra odlično očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja Ljubiša Prezime: ĐOKIĆ Profili: pisac, reditelj, Datum rođenja: 27. 10. 1929 Mesto rođenja: Danilovgrad Datum smrti: 1996 Mesto smrti: Beograd Napomena: Prvi profesionalni rediteljski angažman dobio je u Radio-Beogradu, gde je od 1956. režirao brojne radio-dramske emisije. Od 1958. do 1962. bio je reditelj Narodnog pozorišta u Mostaru, a povremeno je gostovao na scenama pozorišta u Kragujevcu, Zrenjaninu, Somboru, Uzicu i Skoplju. Na scenu je postavio, kao reditelj, tridesetak dramskih dela. Napisao je desetinu dramskih dela za dečju scenu, koja su s velikim uspehom igrana na jugoslovenskim scenama, a prikazana su i na brojnim gostovanjima u inostranstvu. Objavio je više radova iz oblasti dramaturgije i pozorišta za decu u stručnim časopisima. Od 1968. do 1975. bio je predsednik Međunarodne organizacije pozorišta za decu i omladinu – ASITEJ. Poslednjih godina svoje interesovanje usmerava radu na scenariju, u obrazovnim i naučnim programima televizije, gde uspešno režira serije: Dramske igre, Raskomik, Kocka, kocka, kockica,... Kolariću-Paniću i dr. Đokić je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde predaje Uvod u dramaturgiju. Svoje najveće umetničke uspehe ostvario je kao pisac drama za decu: U cara Trojana kozje uši (1952), Biberče (1954), Grdilo (1964), Vita Straha (1966), U oazi Tarapani (1968) i dr. Pisac je više dramatizacija i radio-dramskih dela. Njegove drame Biberče (1962) i Grdilo (1965), u izvođenju pozorišta „Boško Buha`, prikazane su s uspehom na Sterijinom pozorju. Objavio je sledeće knjige: Biberče, Prosveta, 1964; Škols­ka pozornica, Zavod za izdavanje udžbenika SRS, 1969; Pozorišne bajke, „Vuk Karadžić`, 1980; hrestomatija Osnovi dramaturgije, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1989. Dobitnik je nagrada „Mladog pokolenja` i „Politikinog zabavnika`, kao i drugih priznanja. MG88 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Guido Knopp (rođen 29. siječnja 1948. u Treysi, Hesse) njemački je novinar i pisac. U Njemačkoj je dobro poznat, ponajprije jer je producirao velik broj TV dokumentaraca, uglavnom o `Trećem Reichu` i nacionalsocijalizmu, ali i o drugim temama, poput staljinizma. Život i djelo Nakon što je stekao doktorat iz povijesti i političkih znanosti, Knopp je radio kao novinski urednik u Welt am Sonntagu i Frankfurter Allgemeine Zeitungu. Godine 1978. zapošljava se na njemačkoj TV postaji ZDF. Od tada je producirao mnogo dokumentaraca o nacističkoj diktaturi poput Hitlers Helfer (`Hitlerovi pristalice`), Hitler-Eine Bilanz (`Hitler-polaganje računa`) ili Die SS: Eine Warnung der Geschichte (`SS: Upozorenje od povijest`), ali i npr. Vatikan (o moći papa) ili Kanzler: Die Mächtigen der Republik (o njemačkim poslijeratnim saveznim kancelarima).[1] Knopp vodi tjedni program njemačke televizije, koji se obično emitira nedjeljom, pod nazivom History. Godine 1999. producirao je seriju pod nazivom 100 Jahre – der Countdown, koja sažima cijelo 20. stoljeće, godinu za godinom, a televizijska postaja Phoenix još uvijek je ponekad emitira tijekom praznika.[2] Za objavljivanje svoje knjige Top Spies – Traitors in the Secret War (1994), Knopp je radio s njemačkom Saveznom obavještajnom službom i nekoliko umirovljenih špijuna kako bi predstavio svoju osobnu priču i objasnio svoj rad široj javnosti.[3] Knoppovi povijesni filmovi često su kritizirani zbog prepovršnog predstavljanja Trećeg Reicha i zbog `uređivanja povijesti` kako bi se umanjila uloga njemačke javnosti u izgradnji i podržavanju Hitlerova režima.[4][5] Osuđen je za prekrajanje povijesti izostavljanjem uloge Wehrmachta (bivše njemačke vojske) u okrutnostima Drugog svjetskog rata.[6][7] Godine 2004. skupina međunarodnih povjesničara upozorila je da bi dokumentarci poput onih koje je producirao Knopp mogli svesti važne povijesne činjenice na puki infotainment.[8] Godine 2003. Knopp je zagovarao da se Konrad Adenauer nađe na Unsere Besten popisu najvećih Nijemaca, koji je sastavila ZDF-TV.[9] Za svoj rad 2004. godine dobio je Zlatnu kameru te Bavarsku i Europsku TV nagradu. Predaje novinarstvo na Gustav-Siewerth-Akademie u Weilheim-Bierbronnenu (Baden-Württemberg) i živi u Mainzu. Njegova izdavačka kuća je njemačka grupa Random House (Bertelsmann grupa).[10] Godine 2008. Knopp je radio na filmu o neuspješnom Hitlerovom ubojici Bertholdu Schenku Grafu von Stauffenbergu.

O knjizi: Jedan deo svog obimnog književnog rada Laza Lazić je posvetio saradnji sa Dečjom redakcijom Radio Beograda, posebno popularnoj emisiji "Dobro jutro deco". Vernost ovoj emisiji izražava se sada u obliku knjige "Troskok s motkom"- u kojoj se nalaze tri serije: Cirkus Reks Univerzal, Biro za izgubljene stvari, decu i ostalo i Troskok s motkom, svojevrsni omaž direktnom prenosu, i to u neizmenjenom obliku kako su bile prezentovane u jutarnjem programu radija - na radost današnjoj i budućim generacijama. Knjigu je ilustrovao Predrag Todorović.

O knjizi: Jedan deo svog obimnog književnog rada Laza Lazić je posvetio saradnji sa Dečjom redakcijom Radio Beograda, posebno popularnoj emisiji "Dobro jutro deco". Vernost ovoj emisiji izražava se sada u obliku knjige "Troskok s motkom"- u kojoj se nalaze tri serije: Cirkus Reks Univerzal, Biro za izgubljene stvari, decu i ostalo i Troskok s motkom, svojevrsni omaž direktnom prenosu, i to u neizmenjenom obliku kako su bile prezentovane u jutarnjem programu radija - na radost današnjoj i budućim generacijama. Knjigu je ilustrovao Predrag Todorović.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pan Bouyoucas (rođen 16. kolovoza 1946. u Libanonu) je grčko-kanadski pisac, dramatičar i prevoditelj. Bouyoucas je rođen od grčkih roditelja i emigrirao je u Kanadu 1963. Nakon studija arhitekture u Montrealu i New Yorku, stekao je BFA (kazalište i film) na Sveučilištu Concordia, te je nekoliko godina radio kao filmski kritičar. Sedamdesetih je objavio dva romana, zatim pisao uglavnom za radio i kazalište, na francuskom i engleskom jeziku. Od 1995. objavio je deset romana, zbirku priča i knjigu za djecu. Nominiran je za nekoliko kanadskih i međunarodnih nagrada, a njegove kazališne drame prevedene su i postavljene u nekoliko zemalja.... Stéphane Jorisch je kanadski umjetnik i ilustrator.[1] Dvostruki je dobitnik Guvernerove nagrade za dječje ilustracije na francuskom jeziku (jednom 1993. za Le Monde selon Jean de ...[2] i 1999. za Charlotte et l`île du destin,)[3] i dvostruki dobitnik Guvernerove nagrade za dječju ilustraciju na engleskom jeziku, 2004. za Jabberwocky[4] i 2008. za The Owl and the Pussycat.[5] Godine 2008. također je bio suvlasnik Gillesa Vigneaulta iz TD Canadian Children`s Literature Award u francuskom odjelu, za Un cadeau pour Sophie.[6] Njegova kći Édith Jorisch je redateljica dokumentarnih filmova.[7] Njezin film L`héritier, o potrazi njezina djeda da povrati umjetnost koju je obitelj izgubila od nacista tijekom Drugog svjetskog rata, osvojio je Prix Gémeaux 2017. [8] i nagradu Michael Moskovitz za film 2018...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nultoj stranici i na poslednjoj ima malo iskrabano hem olovkom nista strasno, sve ostalo uredno! 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nekih dvadesetak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom i malo zutim vodenim markerom, sve ostalo uredno! Najveći zločini sadašnjice : Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

DOSIJE O BLAGOJU NEŠKOVIĆU prilozi za biografiju Vencislav Glišić Str 191 Povez tvrd Stanje knjige knjiga je nova O knjizi Благоје Нешковић је био јака личност, са посебно израженом вољом и енергијом да све што замисли спроведе у дело. Успео је да сачува свој идентитет и по цену своје политичке каријере у колективистичком друштву и у партији која је била подређена вољи једног човека. Био је посебан – било шта да је радио успео би у томе. Нешковић је једна од ретких особа која је од политичара постала научник.` В. Глишић Blagoje Neskovic, Spanski gradjanski rat, Tito...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica Ilustracije: Danica Antic Korice: Sava Nikolic Ivan Bratko (15. februar 1914 — 23. mart 2001) je bio slovenački pisac i izdavač, partizan i oficir. Bratko je rođen u Celju 1914. godine.[1] Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Ljubljani[1] 1941. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 1933. godine i objavio brojne članke i kolumne o društveno-ekonomskim temama i pre Drugog svetskog rata. Sahranjen je u koncentracionom logoru Gonars odakle je pobegao i otišao u partizane. Njegovo bekstvo iz Gonarsa bilo je i inspiracija za njegovu najpoznatiju knjigu Teleskop (Teleskop), za koju je dobio Levstikovu nagradu 1954. godine. Od 1952. do penzionisanja 1981. radio je kao šef Izdavačke kuće DZS. Preminuo je u Ljubljani 2001. godine.

TAJNA DRUŠTVA U SRBIJI: Isidora Bjelica Naslov Tajna društva u Srbiji : od srednjeg veka do danas / Isidora Bjelica Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vesmark, 2004 (Beograd : Altera) Fizički opis 426 str., [24] str. s tablama ; 24 cm ISBN 86-84543-07-6 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Tajne organizacije -- Srbija -- 12-21v Tajne organizacije -- Istorija Srbi -- Istorija Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Odlično očuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1951. god Rajko L. Veselinović (Ostojićevo, 30. decembar 1912 — Beograd, 2. novembar 1987) bio je srpski istoričar i bogoslov, koji se bavio proučavanjem političke, društvene i kulturne istorije srpskog naroda. Bio je jedan od najvećih stručnjaka za istoriju Srpske pravoslavne crkve. Bogoslovsko zvanje je stekao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu (1935), a zatim je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1950), gde je potom stekao i zvanje doktora istorijskih nauka (1960). Bio je upravnik Narodnog muzeja u Pančevu (1946-1954), a potom je radio u Muzeju SPC u Beogradu. Zatim je postao upravnik Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu (1970-1977). Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova i priloga, koji su najvećim delom bili posvećeni istoriji srpskog naroda u ranom novom veku i istoriji Srpske pravoslavne crkve u Habzburškoj monarhiji.

DŽEJMS SUZMAN RAD - OD KAMENOG DOBA DO ROBOTA: istorija ljudskog roda kroz prizmu posla Prevod - Jelena Kosovac Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2022 376 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-4468-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod: Ekonomski problem U POČETKU 1 Živeti znači raditi 2 Besposlene ruke i vredni kljunovi 3 Alatke i veštine 4 Drugi darovi vatre BRIŽNA PRIRODA 5 „Prvobitno društvo blagostanja` 6 Duhovi u šumi MUKOTRPAN RAD NA POLJU 7 Skok sa litice 8 Gozbe i gladovanja 9 Vreme je novac 10 Prve mašine BIĆA GRADA 11 Blistave svetlosti 12 Bolest neograničene aspiracije 13 Vrhunski talenti 14 Smrt službenika 15 Nova bolest Zaključak Izjave zahvalnosti O autoru `Istorija ljudskog roda kroz prizmu posla „Zadivljujuće istraživanje.“ – Juval Noa Harari Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja? Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena. Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Suzman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas. „Pronicljiva i originalna istorija koja nas poziva da preispitamo zašto, kako i koliko radimo – i da iznova osmislimo šta znači biti čovek u budućnosti.“ – Suzan Kejn, autorka knjige Tihi ljudi „Briljantno. Fascinantna istorija čovečanstva kao potrošača energije.“ – Kirkus Reviews „Ova knjiga je pravi podvig.“ – Adam Grant, autor knjiga Originalni i Razmisli još jednom` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. James Suzman Work: A History Of How We Spend Our Time

Izdavač: Društvo novinara, NR Hrvatske, Zagreb Prevod: Konstantin Milles Povez: broširan Broj strana: 292 Spolja kao na slikama, unutra veoma dobra. S A D R Ž A J: VELIKE SILE - Neprijatelji Amerike - Moć, štampa i politika - J. P. Morgan zaustavlja Rijeku Sv. Lovrijenca - Iz NAM uštampu, pa u Kongres VELIKI ČASOPISI - Kuća Morgan i časopisi - Morganov imperij i Luceov imperij - Morganov imperij: odnosi sa štampom - Sedam velikih mjesečnika - Sedam velikih tjednika KRUPNI POSLOVNI SVIJET - Krupni poslovni svijet u ratu - DuPont, Hoover i Hitler - Vrh piramide - Tko kupuje izbore KRUPNA REAKCIJA - Krupni novčari - Organizacije krupnih bogataša - Opće blagostanje u atomskoj eri PRILOZI - Trinaest najmoćnijih porodica Amerike - Moć osam velikih banaka - J. P. Morgan & Co. i javna vlast - Pageov brzojav - Najgori dnevni listovi Amerike - Utjecaj tvrtke DuPont na američku štampu - Dnevna štampa drži pod svojom kontrolom većinu radio-stanica - Štampa u okovima - Kontrola nad NAM - Industrijska špijunaža - Odnosi NAM sa štampom - Nacionalno udruženje proizvođača (NAM) - Službena potvrda postojanja fašističke zavjere - Zabašurena optužba američkog ministarstva rata ptotiv fašizma (K-109)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora ! Ilustracije: Zlata Zivkovic - Zilic Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine.[4] Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

SLOBODAN JARČEVIĆ ISTORIJSKE SKRIVALICE Meki povez Слободан Јарчевић (Горње Равно, 2. фебруар 1942 — Београд, 11. август 2020) био је српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине.[1] Биографија Рођен је за вријеме Другог свјетског рата 2. фебруара 1942. године у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХ, БиХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату, 1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду. Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР Хрватској, СФРЈ. На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића. Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године. Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона. Преминуо је 11. августа 2020. године.[2][3] Дела Објављена дела И богови су говорили српски Изгон Срба и Грка Ратници светог Ђорђа Историјске скривалице (у два тома) Срби пре бискуповог Адама Република Српска Крајина - државна документа Греси историчара Хрватска језичка беспућа Измишљено досељавање Срба (коаутор, заједно са Јованом И. Деретићем) Народ српски а историја хрватска Бивши Срби Градишћански Хрвати су Срби Брисање знакова српства И од Истре до Дрине Србија Мостарске издаје Радови у зборницима Албанци лажни Илири Летопис матице српске у Дубровнику Објављене нове књиге: Бивши Срби Македонци, Бивши Срби Шиптари Срби пре бискуповог Адама (допуњено издање) Дела спремна за објаву Запад и руско-српски односи Историјске скривалице (трећи део) Млади Карађорђе Рецензије и критике Република Српска Крајина (други део)

Autor: Borisav Simić Izdavač: `Resavska škola`, Despotovac Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Borisav Simić je u prosveti radio 42 godine, a toliko ima i objavljenih knjiga o matematici. Njegove knjige su zanimljive, jer zadatke prate priče, odnosno njeni učesnici daju ideje kako da se stigne do rešenja, što nije slučaj u redovnim udžbenicima. Na taj način on drži pažnju đaka. - Matematički zadaci su kao mostovi. Može da se pođe na jednu stranu da bi se stiglo na drugu, ili da se krene od druge strane. Matematiku treba voleti. Ona je svuda. Svim naukama je osnova. Iako je i sluškinja svih nauka, u svakoj prilici njoj pripada prvo mesto, jer osvetljava put dolaska do rešenja - poetičan je Simić. Njegova želja je da pokuša da opovrgne uobičajeno mišljenje da je matematika suvoparna, apstraktna i dosadna. Nju, ocenjuje, ne čine samo brojevi. Matematika se primenjuje kad god neko traži strategiju koja ga vodi do pobede. Simić zato apeluje na profesore da pokažu zanimljivo lice matematike. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO !!! (tiraž 300 primeraka)

Sa posvetom i potpisom pesnika! Autor - osoba Lukić, Dragan Naslov Od kuće do škole / Dragan Lukić ; [ilustrirala Zlata Živković-Žilić ; izbor Vladimir Milarić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1985 Fizički opis 123 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Živković-Žilić, Zlata Milarić, Vladimir Zbirka Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Zlata Živković Žilić Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 – Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964–1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967–1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica MG94 (N)