Prvi program radio Beograda - Dobro jutro deco Izdavac : Narodna knjiga 2003, tvrdi povez, odlicno ocuvana

TROROG, BEOGRAD, 1989 KORICE KAO NA SLICI. PRVE DVE BELE STRANICE ODVOJENE OD KNJIGE. NA POCETKU KNJIGA POCELA DA SE RAZDVAJA OD HRBATA U DONJEM DELU. SANACIJU PREPUSTAM BUDUCEM VLASNIKU. STRANICE SA SPOLJASNJE STRANE IMAJU FLEKICE OD ZUBA VREMENA. ILUSTROVANA „Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu - počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje.

Šta danas radim , izdanje Politikin Zabavnik / Vuk Karadžić . Knjiga - 4+

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

Vitomir Bujišić : OD IZVORA DO UŠĆA, Izdavač autor Beograd 2011, tvrdi povez, str. 224. Izabrani novinski tekstovi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dugogodišnji novinar i urednik lista „Glas Podrinja“, član UNS-a i najstariji novinar u Srbiji Vitomir Bujišić preminuo je juče u Beogradu u 98. godini. Vitomir Bujišić rođen je 1917. godine u Krivaji (Pocerina). Završio je učiteljsku školu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi maja 1945. godine kao novinar tada tek osnovanog lista „Glas Podrinja“ u Šapcu. Nekoliko godina kasnije postaje i urednik, a nakon privremenog ukidanja „Glasa Podrinja“, radio je kao urednik listova „Novi dani“ i „7. juli“ . Bio je dopisnik Tanjuga iz Tuzle i urednik i direktor Radio Tuzle. Nakon ponovnog pokretanja „Glasa Podrinja“ krajem 1954. godine ponovo postaje direktor i glavni i odgovorni urednik. Bujišić je bio i direktor Radio-novinske izdavačke i radne organizacije (NIRO) u Šapcu, odakle 1975. godine odlazi u penziju. Vitomir Bujišić napisao je 28 knjiga. Član je UNS-a od 1945. godine. Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada, među kojima i Nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore (2007).

Knjiga je korišćena, izdanje iz 1979 godine, ali je odlično očuvana. Dedin deda (radio-drame za decu), autor: Svetislav Ruškuc IZDAVAČ: Srpska čitaonica, Irig GODINA: 1979. POVEZ: mek OBIM: 145 strana

Prelep komplet od 4 knjige - slikovnice. Format 23 cm x 16 cm. Knjige su sa prelepim edukativnim pricama , sa divnim ilustracijama u punom koloru. Knjige koje ce oduseviti svako dete. .. . biblioteka Godine srece. Radio stanica Stari voz Camac Dobri ljudi Sve knjige potpuno nove nekoriscene.

Milja Milosavljević / Rebeka Levi : KOD DVA BELA GOLUA II - Stari Beograd / Ауторско изд. Београд : М. Милосављевић : Р. Леви, 2007 , Fizički opis 173 стр. : илустр. ; 24 cm Публикација садржи текстове истоимене емисије Првог програма Радио Београда, прилагођене форми књиге Beograd -- Kulturna istorija -- 19-20v Očuvanost 4- ; ima posvetu od autorki

Autor: Velimir Milosevic Izdavac: Oslobodjenje - Sarajevo, 1975. Tvrd povez, 301 str. Velimir Milošević (rođen 15. februara 1937. godine u Verićima kod Peći na Kosovu, umro 2004. ) je bio pjesnik za djecu, nekadašnja zvijezda Jutarnjeg programa Radio-Sarajeva. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC A3/304

Knjiga je nekorišćena može da bude poklon. RTS izdavaštvo objavilo je knjigu Šest nemogućih stvari pre ručka. Autorka je Marija Mišić, novinarka Radio Beograda koja već više od 20 godina vodi emisiju Korak ka nauci. Jedna od rubrika emisije prerasla je 2018. godine u knjigu `Šest nemogućih stvari pre ručka`, pa smo tim povodom sa Marijom Mišić razgovarali u desetoj epizodi Eureke

autobiografsko delo, stampana 2006, jakih plastificiranih korica 182 stranice Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија-Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „ Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. Његове приче преведене су на енглески, немачки, словеначки, чешки, албански, мађарски, македонски, летонски, бугарски, кинески, руски и француски језик. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске приповетке у земљи и иностранству. Његов роман „ Власници бивше среће“ ушао је у десет романа деценије (1981—1991) и штампан у више издања saljem kao tiskovinu,80 dinara post. troskovi

Vojkan Ristić : MADE IN VRANJE - DRAGOMIR DRAGAN TOMIĆ SIMPO TEHNOLOGIJA JEDNE KARIJERE , Vranje Press Print Vranje / Dobar naslov Beograd 2007, tvrdi povez, str. 338. Očuvanost 4. Knjiga govori o našoj skorijoj prošlosti, a njen glavni junak je Dragomir Tomić, aktuelni predsednik kompanije Simpo. Po rečima autora, knjiga nije napisana da bude sudija pojedincu, ali želi da ukaže na sve posledice jedne rđave vlasti koja je od kreativnog pojedinca napravila objekat i u potpunosti ugušila privatnu inicijativu i mogućnost stvaranja građanske javnosti. Knjiga je bila zabranjena pre nego što je i bila napisana. Tačno pre deset godina policija je upala u moju kuću u ptezi za onim što tada nije bilo napisano u ovakvom obliku u kakvom je danas. Pišući ovi knjigu, vodio sam se dramaturgijom činjenica, lišen namere da ovo bude moj lični obračun sa junakom knjige. Nikada ne bih pristao da između ovih korica umetnem tabloidski sadržaj. I zbog sebe,i zbog junaka ove knjige, ali i zbog građana Vranja koji sasvim sigurno poznaju dobre i loše strane fenomena vlasti koju je oličavao, a sigurno u mnogome i danas pokušava da kreira moj junak. Knjiga potvrđuje da nema večnih prijatelja i neprijatelja, već samo večnih interesa – rekao je Ristić. Knjiga je štampana u tiražu od 1500 primeraka. Posvećena je Zoranu Đinđiću, Ivanu Stamboliću i Slavku Ćuruvijii biće predstavljena na predstojećem sajmu knjiga u Beogradu. Izdavači su „Vranje pres print“ i „Dobar naslov“. Poseban čar knjizi daju 14 karikatura Predraga Koraksića Koraksa. Vojkan ristić diplomirao je žurnalistiku na fakultetu političkih nauka u Beogradu. Izveštavao je sa raznih ratišta širom bivše SFRJ, pisao je za Bobu, Dugu, Našu Borbu, Nin, Večernje novosti… Uspešno se oprobao i u radijskom i televizijskom novinarstvu (Studi B, Radio BBC, Dojče Wele, Radio Beograd, Treći kanal TV Beograd). Osnivač je nevladine Agencije Vranje Press. Od oktobra ove godine stalni je dopisnik lista Danas.

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

Nevaspitanje je sve što radiš, a smeta ljudima oko tebe. Tvoje ponašanje pokazuje drugima koliko ceniš i njih i sebe. Primeri, saveti i testovi! Ilustrovala Daliborka Mihajlović Povez knjige : broširani Strana : 32 Format knjige : 12x17 Pismo : latinica

Oin Kolfer - Lista želja Kreativni centar, 2004 252 str. meki povez stanje: dobro Posle majčine smrti Meg Fin ostaje sama sa očuhom, čije nasilno ponašanje ne može da podnese. Zbog toga odlazi iz kuće i postaje lutalica i izgrednik. Živeći takvim životom, samo je pitanje vremena kada će ozbiljno nastradati, što se ubrzo i dešava. Božanske i demonske sile otimaju se oko njene duše, vukući je svaka na svoju stranu. Njena jedina šansa je Lista želja. Oin Kolfer Rođen je 1965. godine u Veksfordu u Irskoj. Bio je učitelj u osnovnoj školi i radio je u Saudi Arabiji, Tunisu, Italiji i Irskoj. Njegov prvi roman, Beni i Omar, objavljen je 1998. godine i preko noći je postao bestseler. Kritika ga je oduševljeno prihvatila, a prava su rasprodata širom sveta. Njegov drugi roman, Beni i Bejb, bio je na prvom mestu top-lista u Irskoj, zbacivši s vrha čuvenog Harija Potera. Kada je napisao Artemisa Faula među izdavačima je nastao pravi rat za otkup prava. Miramaks je ponudio 700.000 funti za filmska prava, što je najveća suma ikad koju je jedan nepoznati autor dobio. Oin se bavi i pozorištem. Napisao je scenario za nekoliko predstava koje se izvode širom Irske. Živi u Veksfordu sa porodicom. Ilustrator: Saša Arsenić Prevod: Ika Đurđević

Centar za stvaralastvo mladih, 2005. Kako postati loša vila` je priča o neopisivoj želji da se izađe iz kolotečine i živi svoj život - objašnjava dvanaestogodišnja Nuša Babić. - Vilinski svet, u kome žive junaci moje knjige, ih uči da ne smatraju sebe važnim, već da žive za svoje štićenike. Oni se ne slažu sa tim, žele da budu slobodni i sami odlučuju o svojoj sudbini. Vilinski svet stvara iluziju bezbednosti, a svet nije tako bezbedan, on je ružno mesto gde se bore za život. Smatram da je prilično sličan našem - kaže Nuša. Ideju o pisanju romana imala je još sa šest godina, ali je tada napisala svega 40 strana i odustala. Još toliko godina je skupljala snage da roman od preko 200 strana nastane u jednom dahu, za svega mesec dana. - Stalno sam bila bolesna kao mala i nisam imala šta da radim. Tako se javila ideja o ovoj knjizi. Neke stvari su prenete iz stvarnog sveta jer sam ja ovu knjigu pisala svojim osećanjima - kaže ona. Jedan od od šest glavnih likova radila je prema svom liku, prema tome kakva bi želela da bude. Drugi je napravila prema svojoj najboljoj drugarici, a ostali su kombinacija ljudi koje poznaje. k01

Izdavač: Egmont - Zagreb, 2009. Dimenzije: 15 x 15 cm Tvrd povez, 16 tvrdih str. Težina: 150 g Hello Kitty voli provoditi vrijeme s obitelji i raditi razne stvari: slikati s djedom, kuhati s mamom, čitati s tatom, šivati s bakom...i naravno igrati se sa sestrom blizankom! Pridruži se i ti Hello Kitty i njenoj slatkoj obitelji! POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 49

Бел Муни: НЕЋУ Издавач: РУЖНО ПАЧЕ, Нови Сад, 2003.год. Меки повез, 64 стране, илустровано, латиница. (Цица и другари) Очувано као на фотографијама. `Odrasli mi stalno govore šta da radim!` Cicina omiljena reč je NEĆU! Neće da pere zube, neće da jede povrće i – što je najgore od svega – neće da se igra sa svojom sestrom od tetke Melitom. Međutim, zbog toga što nešto neće, Cica obično prođe gore nego što je mislila – i na kraju nekako svaki put poželi da kaže “hoću!”

44263) MILENA PAVLOVIĆ BARILI , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2009 , Slikarka svetskog glasa , Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, Ovaj zanimljivi roman književnice Vojislave Latković, svojom realnošču, sugestivnošću i slikovitošču, na poetski način, dočarava period od početka XX veka do kraja Drgog svetskog rata, period u kome je živela i stvarala Milena Pavlović Barili. Pisac ove vredne knjige, svojom maštom, vešto nas vodi kroz vreme, te nam se čini da i danas, sto godina od rođenja, zajedno sa Milenom Pavlović Barili, obilazimo nove izložbe koje su upriličene u gradovima gde je živela i radila. Tako, ove 2009. godine, građani Beograda, pariza, Londona, Rima i Njujorka, imaju čast i jedinstvenu priliku da se, ponovo dive njenim neobičnim delima. Na taj način, oni će još bolje upoznati slikarku sa oreolom slave svetski poznate umetnice, kosmopolitkinju, kreativku koja je stvorila dela umom prekrasno izmaštanog virtuelnog sveta. Njene prefinjene renesansno realističke likovne kompozicije bile su zapažene i cenjene mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica,194 strane, ilustrovano,

Autor: Liz Pišon Izdavač: Laguna Broj strana: 350 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Liz Pišon - Tom Gejts, izvanredni izgovori (i druge dobre stvari) Nagrada Roald Dal za 2011. Nagrada Voterstouns za najbolju decju knjigu u 2012. godini. Nagrada Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. godini. Biti prvi na listi nagradenih koju pravi gospodin Fulerman uopšte nije tako lako. A razlozi su sledeci: 1. Markus Meldru je pritajeno da-ne-kažem-šta i ne misli nikom dobro, ako mene pitate. 2. Zub me je toliko boleo da nisam mogao ni da crtam za vreme casova. 3. Omele su me druge aktivnosti kao što su plivanje, lov na bube i mahom, ono najvažnije, kvalitetno nerviranje moje sestre Dilije. Liz Pišon (1963) rodena je u Londonu, studirala je graficki dizajn i radila u britanskoj muzickoj industriji kao umetnicki direktor. Autorka je bestseler serijala o Tomu Gejtsu, koji je preveden na 36 jezika i koji je dobio brojne nagrade. Ima troje dece i živi u Brajtonu. Knjiga je dobro očuvana. Knjiga je ilustrovana.

Poslednjih decenija nepravedno je zapostavljen, kako u matičnoj Hrvatskoj, tako i u drugim državama nastalim na temeljima Jugoslavije, a čini se da danas njegovo delo ispočetka otkriva nova, mlađa publika ali i oni koji su odrastali uz njegove knjige. Izdavačka kuća Novoli objavila je Lovrakovu knjigu „Anka Brazilijanka“ čije prvo izdanje je izašlo pre skoro osamdeset godina. Ovo izdanje našlo su u fokusu zahvaljujući istoimenom filmu Dejana Aćimovića koji se pojavio u bioskopima prošle godine. Premda su priče u knjizi i filmu podudarne, u film su uneti elementi mitološkog, čega u knjizi nema. Priča o Anki je jednostavna, nežna, bajkovita. Anka je sedmogodišnja devojčica bez roditelja koja odrasta u sirotištu. Kroz ovu neveliku ali izuzetno toplu dečiju priču pratimo njen odlazak iz sirotišta, život sa ljudima koji niti mogu niti žele da joj pruže ljubav, što je njena jedina želja. Anka napušta grad u potrazi za srećom, za roditeljskom ljubavlju koji nije osetila. Lutajući stići će do jedne ciglane, daleko od grada, gde će se njena sudbina još više zakomplikovati, ali to će biti i mesto na kome će upoznati ono što je oduvek tražila. Nije slučajno što je autor odlučio da ne pominje imena mesta, sela u kojima se radnja dešava, čak ni glavni likovi priče nemaju imena, osim naravno Anke kao nosioca cele priče. Pojavljuje se Brazilijanac, zatim pralja čije ime saznajemo kasnije, drugi radnici, svi bez imena, kao da pisac želi da ljubavi i emocijama, borbi za porodicu da ulogu junaka, što ovoj knjizi daje vanvremensku vrednost. Lovrak je u književnosti poznat kao autor koji je prvi uveo seosku decu u literaturu. To nisu bezbrižna deca, naprotiv. Anka je dete u potrazi za srećom, u potrazi za ocem i majkom, u potrazi za toplom reči i nežnim roditeljskim dodirom. Iako je Lovraku često zameran pedagoški aspekt i socijalni angažman, Anka Brazilijanka i danas, možda i više nego ranije, postavlja mnoga pitanja na koja bi roditelji mogli da odgovore svojoj deci: šta je zapravo razumevanje i saosećanje, šta je zajedništvo i pripadanje. U svakom slučaju, radi se o knjizi koju bi zajedno trebalo da čitaju roditelji i deca, jer se poruke koje delo nosi mogu tumačiti samo zajedničkim čitanjem i tumačenjem. Kada se govori o Lovraku ali i aktuelnoj zbilji, treba reći da je on dugi niz godina radio kao učitelj i da je jedno svoje autobiografsko delo posvetio ličnom iskustvu bavljenja učiteljskim pozivom, a knjiga je izašla, koliko god to iz današnje perspektive izgledalo tužno, pod naslovom „Uzvišeno zvanje“. Mato Lovrak, novoli IZDAVAČ: NOVOLI PUBLISHING BROJ STRANA: 85 FORMAT: 21 CM IMA ILUSTRACIJA. PISMO: LATINICA POVEZ: MEK

Radjard Kipling Priče za djecuMeki povezЏозеф Радјард Киплинг (енгл. Joseph Rudyard Kipling; Бомбај, 30. децембар 1865. – Лондон, 18. јануар 1936), био је енглески књижевник, новинар, писац кратких прича, песник и романописац.Киплингова дела фикције укључују романе Књига о џунгли . Ким (1901) и многе кратке приче укључујући Човек који би био краљ (1888)[1]. Његове песме укључују Мандалај (1890), Гунга Дин (1890), Богови наслова (1919), Терет белог човека (1899) и Ако (1910). Сматра се једним од највећих иноватора када се ради о уметности кратких прича;[2] његове књиге за децу су класици дечје књижевности, а један је критичар описао Киплингов рад као представу „свестраног и сјајног наративног дара.“Киплинг је био један од најпопуларнијих писаца у Уједињеном Краљевству, како прозе тако и стихова, крајем 19. и почетком 20. века.[3] Хенри Џејмс је рекао: „Од свих људи које сам икада упознао, Киплинг се мени лично чини као најпотпунији геније, као неко ко се разликује од обичних интелектуалаца.“ [3] 1907. године, када је имао 42 године, добио је Нобелову награду за књижевност, што га је учинило првим писцем на енглеском језику који је добио ту награду, као и најмлађим добитником исте до данас.[4] У неколико наврата био је предложен за британског песничког лауреата, као и за витеза, што је он одбио.[5]Његова будућа репутација мењала се у складу с политичком и социјалном климом тог доба [6][7], а супротстављени ставови о њему као резултат тога настављали су се кроз већи део 20. века.[8][9] Џорџ Орвел је држао Киплинга за „џинго империјалисту“ објашњавајући да је „морално неосетљив и естетски одвратан”.[10] Књижевни критичар Даглас Кер је написао: „[Киплинг] је и даље аутор који може да инспирише страствено неслагање и његово место у књижевној и културној историји далеко је од устаљеног. Али како доба европских империја јењава, он се препознаје као неупоредив, ако не и контроверзан тумач тога како је доживљавана империја. То, као и све веће признање његових изванредних наративних дарова, чине га силом са којом се треба обрачунати.“[11]У детињству је научио хинду језик, похађао је војну школу у Девонширу, а 1933. вратио се у Индију и радио као новинар. Путовао је у Јапан, Америку и Јужну Африку. С једнаким жаром деловао је у књижевном и политичком животу Британије. Године 1907, добио је Нобелову награду за књижевност. Његова проза доноси изузетну слику индијског живота и света британских војника, с посебним смислом за свет деце и животиња. Био је заговорник британског империјализма, а као отеловљење колонијализма немилосрдно је карикиран и пародиран. Најчитанија и најзначајнија његова „Књига о џунгли“ карактерише изванредно познавање тајанствене Индије и света животиња.Дела„Баладе из касарне“„Припросте приче с планине“„Сабласна рикша и друге приче“„Књига о џунгли“„Ким“„Светлост се угасила“„Ако“6/25

MILOVAN VITEZOVIĆ LUDI DRAGI KAMENMeki povezМилован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор.Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике.Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију.БиографијаРођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија.Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године.Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама.На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију.Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године.Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2]Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5]НаградеДобитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности.Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8]Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9]Књижевни радНа промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. годинеСа Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. годинеКао приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка).Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11]У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12]Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13]Десет одабраних афоризамаПартијске књижице се најчешће носе у новчанику!Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!У мрачним временима храброст је бити свитац!Пао је за отаџбину природном смрћу!Не вреди преврнути лист. Књига је иста!У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице!Лака им била црна отаџбина!Мислим, дакле, сумњам да постојим!Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере!Голуб мира је превртач![14]ДелаРоманиШешир професора Косте Вујића (1983)Лајање на звезде (28 издања) (1978)Милена из Кнез МихаиловеСвета љубавХајдук Вељко ПетровићЕвропске године кнеза МилошаЧарапе краља ПетраСимфонија ВинаверСинђелић се са сунцем смириоПринц РасткоБурлеска у ПаризуКад је невен био сунцеГоспођица ДесанкаКњиге афоризамаСрце ме је откуцалоМождане капиМисларицаЛуди драги каменЧовече, наљути сеВитешки кодексЗбирке песама за децуЈа и клинци ко песници (1971)Ђачко доба Шумарице (1972)Ђачко доба (1977)Наименовања (1981)Изабрано детињство (1981)Мој деда је био партизан (1981)Како подићи небо (1986)Детињство памети (1987)Телевизијске драме и серијеГде цвета лимун жутКраљевина СрбијаКнежевина СрбијаДимитрије ТуцовићВук КараџићОнда лоле измисли паролеЂачко добаСнохватице I и IIШешир професора Косте ВујићаСрећни људи6/3

MILOVAN VITEZOVIĆ LUDI DRAGI KAMEN Meki povez Милован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор. Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике. Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ. Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију. Биографија Рођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године. Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију. Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године. Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2] Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5] Награде Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.). Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године. У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи. Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности. Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом. Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8] Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9] Књижевни рад На промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. године Са Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. године Као приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка). Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11] У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12] Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година. У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13] Десет одабраних афоризама Партијске књижице се најчешће носе у новчанику! Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме! У мрачним временима храброст је бити свитац! Пао је за отаџбину природном смрћу! Не вреди преврнути лист. Књига је иста! У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице! Лака им била црна отаџбина! Мислим, дакле, сумњам да постојим! Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере! Голуб мира је превртач![14] Дела Романи Шешир професора Косте Вујића (1983) Лајање на звезде (28 издања) (1978) Милена из Кнез Михаилове Света љубав Хајдук Вељко Петровић Европске године кнеза Милоша Чарапе краља Петра Симфонија Винавер Синђелић се са сунцем смирио Принц Растко Бурлеска у Паризу Кад је невен био сунце Госпођица Десанка Књиге афоризама Срце ме је откуцало Мождане капи Мисларица Луди драги камен Човече, наљути се Витешки кодекс Збирке песама за децу Ја и клинци ко песници (1971) Ђачко доба Шумарице (1972) Ђачко доба (1977) Наименовања (1981) Изабрано детињство (1981) Мој деда је био партизан (1981) Како подићи небо (1986) Детињство памети (1987) Телевизијске драме и серије Где цвета лимун жут Краљевина Србија Кнежевина Србија Димитрије Туцовић Вук Караџић Онда лоле измисли пароле Ђачко доба Снохватице I и II Шешир професора Косте Вујића Срећни људи