Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1998. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom autora,mek povez.format 20 cm,216 str. (63)

Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1934. Povez: Tvrd Broj strana: 230 Stanje: Veoma dobro (ima manju nalepnicu na unutrašnjoj strani prednje korice, na predlistu upisana dva broja flomasterom i običnom olovkom) Вернер Тирк је син јеврејског трговца. Студирао је музику, али је морао да одустане од студија због финансијских потешкоћа. У време хиперинфлације Вајмарске републике био је помоћник брокера, затим рачуновођа у фабрици одеће и банкарски службеник. Тирк пише за новине као што су Берлинер Тагеблатт, Арбеитер Иллустриерте Зеитунг или Дие Роте Фахне. Члан је Сцхутзвербанд деутсцхер Сцхрифтстеллер (де). Стефан Цвајг уочава његов таленат1. У марту 1933. емигрирао је у Праг. Његове књиге су спаљене 10. маја 1933. Написао је роман Клајнер Ман у униформи, где је како малограђанин постаје члан СА. Године 1937. отпутовао је у Норвешку и радио за норвешки радио. Написао је књигу о Чаробној фрули која је конфискована 1941. Након инвазије на Норвешку 1940. отишао је у Уједињено Краљевство. Због своје немачке националности, интерниран је на острво Ман у исто време када и Алфред Сон-Ретхел, а затим депортован у Аустралију. Британско држављанство је стекао 1947. Радио је као слободни писац у Лондону. Биографски детаљи после 1962. нису познати.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, zapis na predlistu. Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 20 cm. 126 str. Ispunjen lirskim slikama vanredne upečatljivosti i atraktivnim ilustracijama, ovaj roman obnavlja svet detinjstva i njegove fascinacije, po čemu je uporediv sa „ Baštom sljezove boje“ i „ Ranim jadima“ . Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime.

IZDAVAČ: Radio B92 GODINA: 1995. POVEZ: mek PISMO: latinica STRANA: 223 STANJE: srednje očuvana, čitljiva, malo pohabana, veće žute fleke na vrhu svih strana i na prednjim koricama, blag miris od stajanja, ocena 3-

Opis Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Милета Јакшић: МИРНА ВРЕМЕНА Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1935.год. Тврди повез, 179 страна, ћирилица. Одлично очувано. `Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима и тада је био и председник књижевног друштва Слога, а када је завршио богословију 1893. уписао се на Филозофски факултет у Бечу на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Радио је од 1896. до 1899. као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1891, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. вратио у Црњу, примио парохију преминулог оца и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске, па је почетком 1922. отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. склопио грађански брак са Зорком Андрејевић, учитељицом из Кларије. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. пензионисан. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу поред свог стрица, а 1970. је постављена плоча на родној кући у Црњи.`

Milić Rakić 1986. 133 str. sadrži notni zapis jedne komponovane pesme na kraju knjige razgovor vođen sa Milošem Jevtićem na 2. programu Radio Beograda - str. 107-133 korice delimično oštećene i izlizane sadrži tekst nagrade učeniku Bio jednom jedan čovek

Izdavač: Yu Eco radio, Subotica 1996. Izabrane priče/bajke sa konkursa, autori su deca. Latinica, 64 strana, vrlo dobro očuvano. Za kvalitet pogledajte uvećane slike! Pogledajte i druge predmete iz moje Limundo i Kupindo ponude. Kupovinom više predmeta štedite na poštarini.

Putopisi novinara Radio-televizije Beograd, 51 tekst iz Afrike, Evroazije, SAD, jugoistočne Azije, Engleske i Iraka. Srpski privredni i kulturni klub; Beogradska knjiga, 2004., tvrdi povez, 474 strane, ilustrovana crno-belim i kolor fotografijama, 21cm., tiraž 500, nepodvlačena, ima posvetu, odlično očuvana.

3OO.OO KILOMETARA U SEKUNDU SA DOKTOROM SVUGDIĆEM DEČJA BIBLIOTEKA NOLIT BEOGRAD MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO TAGS: DOKTOR SVUGDIĆ Brzina Telefon Telegraf Radio-talasi Nepoznati zraci Prvo putovanje oko sveta Put u nepoznato Najviši vrh zemlje Let u stratosferu Svetlost Sunce Starost Zemlje Putovanje u vasionu

SV 9 60235) LIKOVI I PISCI , Aris Movsesijan , Radio B92 Beograd 1995 ,kratke priče ; Aris Movsesijan (Beograd, 22. mart 1966) srpski doktor stomatologije, pisac, scenarista, filmski reditelj, bloger i političar. Jermenskog porekla. mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , 84 strane, potpis i posveta autora na predlistu

Službeni glasnik, 2015. Jelica Zupanc dramaturg je i dramski pisac, autorka poznatih televizijskih i pozorišnih ostvarenja i romana Kafkine adrese. Dobitnik je Nagrade „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za najboLji dramski tekst 1985. za dramu Crnjanski ili lako je Andriću, Godišnje nagrade RTS-a za najboLji scenario 1995. za Isidoru, kao i nagrade „Žensko pero“, koju dodeLjuje časopis Bazar, za Kafkine adrese, kao najboLji roman 2002. godine. „Ovim romanom-prepiskom pokušavam da otvorim svet ’demokratije mrtvih’ (Česterton) i pokrenem vezu s nama koji smo još uvek ’pukom igrom slučaja tu, u prolazu’. Mnogi delovi su zato izvorni, autentični, sasvim jednostavno pokazuju da je dokument koji se ukLjučuje u sadašnjost jači i čudesniji od svake fikcije. U ovom poduhvatu, pomogli su mi mnogi koji veruju u moć podataka i činjenica, a njihove dragocene beleške i zapažanja, informacije, pitanja, pa i sumnje, dali su mu krila – pre svih, naravno, sam Dragiša Vasić svojim delom i samim sobom.“ Jelica Zupanc (1952) dramski pisac, diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgije, 1975. u Beogradu. Od diplomiranja radi kao dramaturg i urednik u TV Beograd. Objavljene i izvedene drame: Za pozorište: Crnjanski ili lako je Andriću (`Scena`, 1986, Atelje 212, 1987), Srbijom uzvodno (Beogradsko dramsko pozorište, 1989), Ognjena kupina (`Scena`, 1992, nova verzija teksta u časopisu `Raška`, 1997, Teatar Joakim Vujić, 1997), Isidora (Festivak monodrame i pantomime u Zemunu, 1989), Gle, Srbi (Festival monodrame i pantomime u Zemunu, 1990), Nedovršena simfonija (Savremena srpska drama, 1998); Breg čežnje (`Scena`, 2002). TV drame: Učini to svojski (TV Sarajevo, 1985), Zagreb-Beograd preko Sarajeva (TV Beograd, 1992, Antologija TV drame, knjiga peta, 2002), Isidora (TV Beograd, 1995), Naša Engleskinja (TV Beograd, 1997), Nedovršena simfonija (TV Beograd, 1998), Breg čežnje (TV Beograd, 2002). Radio drame: u saradnji sa suprugom, dramskim piscem Miodragom Zupancom: Zamena (Radio Beograd, 1974) i Kuća na Kalvariji (Radio Beograd, 1975), Nedovršena simfonija (Radio Beograd, 2001). TV serija za decu i po njoj knjiga Crveno, žuto, zeleno, kreni (Plato, 2002). Roman Kafkine adrese (Čigoja štampa, 2002). Premijera monodrame Isidora prikazana je 1989. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Predstavu je režirala Slobodanka Aleksić, a igrala je Mira Banjac.

Vukašin Lugonja Lugonje iz ivice uz pesmu i razgovorTvrdi povezВукашин (Петров) Лугоња родио се 1949. године у Дубровнику. Поријеклом је из Ивице, села Лугоња, у општини Љубиње.Медицински факултет је завршио у Сарајеву, а специјализацију из анестезиологије са реуматологијом у Београду, гдје је стекао звање примаријус.[1] Живио је са родитељима у Требињу, гдје се оженио и засновао породицу. Са супругом Мирјаном има сина Петра и кћер Јелену. Радио је у Медицинском центру у Требињу и био први њихов специјалиста из поменутих области медицине. Оснивач је интезивне његе у Општој болници у Требињу, и био њен начелник. Увео је најсавременије методе анестезије у разне хируршке гране Опште болнице у Требињу, примјенио први пут респиратор-вјештачка плућа у интезивној њези.Био је предавач у Медицинској школи у Требињу. Зачетник је акупунктуре и терапије бола коју је завршио на Војно-медицинској академији у Београду, упоредо са пост-дипломским студијама. Радио је у Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Београду. Поред највећег стручног признања примариус, био је и ментор из анестезиологије. Тагође, радио је и на Очној клиници Клиничгог центра Србије. Оснивач је приватне праксе „Породични доктор”.За вријеме рата 1991-1995. године био је предсједник секције здравства за Херцеговину у удружењу Срба из БиХ у Београду. Тада је добровољно радио у болници у Требињу и сав приход поклонио тој болници. Сада ради у првој приватној специјалној гинеколошкој болници за стерилитет у Београду. Члан је друштва гуслара Стара Херцеговина и Утекса, музичког удружења текстописаца Србије. Као човјек, доктор и хуманиста стално је присутан у свом завичајном Љубињу у Херцеговини.[2]Тренутно живи и ради у Београду.ДелаВукашин (Петров) Лугоња је објавио преко 40 стручних радова. Поред свог главног занимања, бави се и писањем поезије и прозе. До сада је објавио три дјела, и то:Лугоње из Ивице кроз пјесму и разговорУ добру смо добро посрнулиДвери душеИздао је и компакт дискове:Лугоње из Ивице кроз пјесму и разговорХерцеговина у пјесмиЗавјет о пјесми и свирци[3]Теме његових дијела су везане за његову завичајну Ивицу и Херцеговину. Издата дјела му се налазе и у Завичајној збирци Народне библиотеке „Др Љубо Михић” у Љубињe3/30

OBIČAN ČOVEK - Branko Čanković Branko Čanković Beograd 2022 158 str Branko Čanković je rođen u Varaždinu 1951. Godine. Od 1963. godine živi u Beogradu, gde je radio kao finansijski direktor Fabrike šećera Beograd, a zatim i Beogradske industrije piva. Nakon uspešne karijere u oblasti ekonomije, okrenuo se stanogradnji. K.D.S.3.1.

Ana Kavčić - Radimo i učimo 1

Narodna knjiga, Alfa, 2004. Tvrd povez, 144 strane. Odlično očuvana. Kjartan Poskit je rođen 1956. godine u Jorku u Engleskoj. Ovaj svestrani autor je poznat po serijalu knjiga o Urgumu sekirašu. Radio je na BBC-ju na serijalima za decu o matematici i nauci. Napisao je i nekoliko stripova, scenarija i pesama.

Plato, 2022. Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. – Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka „Priče o pivu“ (Laguna, 2008) i „Umorni kao psi“ (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča „Umorni kao psi“. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Description E baš neću to da radim Još jedna kartonska slikovnica u seriji preklapalica koja, na zabavan i duhovit način, nudi rešenje za problem dosade kod dece. Tekst je pisan u stihu, a predivni likovi uvode najmlađe u zanimljivu igru nastavljanja ili pogađanja stiha skrivenog ispod preklopa. Ova zanimljiva slikovnica biće još jedan mali, ali važan doprinos socijalizaciji dece u ranom uzrastu.

Pripovetke, tvrd povez, 132 strane, format 19x13cm, prilično solidno očuvana, ponegde korica malo iskrzana, sitan pečat na početku. Izdanje knjižare Geca kon Beograd 1935 Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Jelica Dabović Tajna jednog osmehaMeki povezJelica Dabović je sestra košarkašica Ane i MIlice Dabović, koja je u ovoj knjizi opisala zlostavljanje u svojoj porodici. Ona ističe da je nju i njene sestre zlostavljao otac.Ova knjiga je njen način da se izbori sa svime što je preživela i da dobije odgovore od oca zašto je to radio.

Anatolij Ribakov Deca ArbataTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Dečje novine - Jedinstvo 1988Više od 20 godina Anatolij Ribakov radio na romanu Deca Arbata, gde je pošteno ispričao tešku sudbinu svoje generacije, čija mladost je protekla u vreme staljinističkih represalija. Za vreme perestrojke roman Anatolija Ribakova je objavljen. Uspeh kod čitalaca u SSSR i inostranstvu bio je prosto neverovatan!5/19

Autor: Pol Lindzi Broj strana: 379 Pismo: latinica Povez: broširan Format: 21 Dinamičan triler koji govori o nestalim umetničkim delima za vreme Drugog svetskog rata i o pokušaju finansiranja novih nemačkih političkih partija iz tih izvora. Pol Lindzi je radio u FBI-ju dvadesetak godina i svoje iskustvo na najbolji način pretače u sjajne romane prepune neočekivanih preokreta.

Nebojša Romčević : Karolina Nojber i druge drame / Beograd : Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti ; Budva : Grad teatar, 1998 , Fizički opis XVII, 295 str. ; 18 cm Edicija Univerzitetski umovi Tiraž 500 Univerzitetski umovi / Aleksandra Jovićević: str. I-XVII Biografija: str. 295. Ромчевић, Небојша, 1962- -- Драме Sadržaj na slici. Očuvanost 3 ; ima autorovu posvetu, korica malo pohabana