Stari radio - Junior Electronic Neispravan Kada se stavi pod napon svetle mu segmenti na displeju ali ne reaguje na pritiskanje dugmica. Ne cuje se nijedna radio stanica. Fizicko stanje dobro. Dugmici u redu. Materijal drvo. Dimenzije: 11 x 16 x 30 Ima prikljucak za antenu. Ide bez antene. 26 solid state devices 11 Transistors 9 Diodes 6 Rectiffiers 1 electronic clock module AC 220V 50 Hertz 6 Watts kljucne reci za pretragu dzunior junior elektornic elektronik electronics elektronika am pm starine antikviter stari uredjaj stari uredjaji antikvarnica kolekcija kolekcionarski primerak selh cansai japan japanska tehnika japanski radio kasetofon japansko radio cassette casete recorder rekorder 50 watts wats vat vats p.m.p.o. pmpo xbs x b s wat vats fm modeli KS 939 k s am dc 6v adudio tehnika muzika muzicki stub kasetoffoni radijo radija radia kasetofoni povoljna jeftino plastika plasticni radijo casetofon tehnike tehnika audio audijo zvuk zvucna muzika muzicka muzicko pesme za pesmu za pesme teleksopska antena antene crna crni

IZBOR RADIO DRAMA NA PROGRAMU RADIO BEOGRADA RTB BEOGRAD 1979 SPECIJALNA IZDANJA RTV-TEORIJA I PRAKSA A U T O R I 1. Bogdan Jovanović: LEKCIJA 2. Đorđe Lebović: SVETLOSTI I SENKE 3. Jovan Hristić: OREST 4. Miodrag Đurđević: ODRPANAC I DVOJICA 5. Miodrag Pavlović: BSENJE 6. RADOMIR KONSTANTINOVIĆ: IKAROV LET 7. IVAN V. LALIĆ: MAJSTOR HANUŠ 8. MOMO KAPOR: NA BLAGOJ LJULJAŠCI SNA 9. Svetozar Vlajković: MEĐ JOGURTOM I MEĐ SNOM ................................................................. LATINICA B R O Š 21 CM 205 STRANICA NEKORIŠĆENO JAKO SOLIDNO

Radio sa gramafonom sa moljcima kao podstanari..vidi slike..

retro radio staklo skale razbijeno .....ne radi

Руски радио-транзистор СОКОЛ 310, добро очуван и исправан. Може да ухвати неколико станица. Кутија са упутством и шемом је од Сокол РП 210. Ради на 4 батерије од 1,5 V.

Lep, redak japanski radio-tranzistor, General, model D-51 B, 25x14x6cm, isprobao sam ga na ispravljač, čuje se ton, ne hvata stanice...

Portable FM Radio in Transparent Case-prozirno kućište SIMPLE FM Analogue Tuning Portable Radio in Transparent Case FM Analogue Tuning Portable Radio in Transparent Case Wind up radio. Perspex type see through, Innovative and quirky. Portable FM Radio in Transparent Case An FM mono radio housed in a plexiglas transparent cabinet Wave bands Broadcast FM , Category: Broadcast Receiver ,DC 4,5 V(SIZE AA 1,5V X 3) Material plastics , bat Dimensions: 8 X 7,5 X 7 cm,težina 270.grama Country: Germany * * * Prijenosni FM radio i prozirno kućište SIMPLE FM analogna prilagodba prenosivog radio i prozirnog kućišta Prijenosni radio i prozirni kućište FM analogne prilagodbe Uključi radio. Perspex tip vide se kroz kućište sklopovi unutrašnjosti prijemnika, inovativan i čudan. Prijenosni FM radio u prozirnom kućištu FM mono radio je smješten u providnom ormaru od pleksiglasa Talasni opsezi emitiraju FM, Kategorija: Radio prijemnik, DC 4,5 V (VELIČINA AA 1,5V X 3) Materijal plastika, Dimenzije: 8 X 7,5 X 7 cm, težina 270 grama Država: Njemačka

Gramofon radio je donesen iz Australije 1976-te godine Sa jedne strane je za baterije vece pise 6 V. Igla za gramofon je slomljena ali se to moze napraviti. Dpel su 4 srafa ali 2 n pripadaju tu i to mozete napraviti. Dimenzije 27 cm x 18 cm x 5 cm

UMETNIČKA AKADEMIJA U BEOGRADU DVADESET GODINA AKADEMIJE ZA POZORIŠTE, FIL, RADIO I TELEVIZIJU 1949 - 1969 ALMANAH BEOGRAD 1971 SLIKE Latinica Tvrde korice Šiven povez 3O cm 247 stranica ODLIČAN PRIMERAK

ГОРАН БАБИЋ НЕШТО ТРЕЋЕ АДЕОНА / РАДИО БЕОГРАД БЕОГРАД 2ОО1 Библиотека УМЕТНОСТ ЗВУКА ` ... од марта 1993. до октобра 1996.... на Другом програму Радио Београда у оквиру емисије `Нешто треће` ... објављивани су текстови које окупља ова књига` .......................................................... Пажња !!!!!!!!! ПОСВЕТА ПИСЦА !!! БЕЛЕШКЕ О ПИСЦУ БРОШ ЋИРИЛИЦА 363 СТРАНА ТИРАЖ /САМО/ 5OO !!! ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК db9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu, uključujući rad u: Pinokio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Voodland Folk, koju je takođe napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, Brdbk izdanje, 2005 Džek i Džil Takođe je dao grafički doprinos adaptacijama knjiga švajcarske TV serije Pingu o glini. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill.Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

RAZGOVORI S HIČKOKOM PITER BOGDANOVIČ PROMETEJ JUGOSLOVENSKA KINOTEKA Novi Sad - Beograd 1 9 9 4 BIBLIOTEKA DRAMSKIH UMETNOSTI Pozorište - film - radio - televizija - video Ilustracije Broš Latinica 1 3 O stranica Nekorišćeno

Stari vokmen, radi radio i cuje se da vrti motor ali neokrece kasetu pa bi trebala da se zameni gumica. Prodaje se samo vokmen sa slika bez ikakve opreme. Koristi 2 aa baterije koje se ne dobijaju uz njega.

VITOLD GOMBROVIČ TRANS-ATLANTIK RADIO B92 BEOGRAD 1996 APATRIDI POGOVOR i PREVOD s poljskog BISERKA RAJČIĆ .................................................................. 2 PEČATA NA PREDLISTU PEČAT PLAVI - SAMIZDATA + PEČAT ADVOKATSKI, LJUBIČASTI (R a r i t e t i) BROŠ LATINICA 20 CM 140 STRANICA NEKORIŠĆENO g123/desno

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Beograd u prošlosti Dr Dejan Medaković Velenje Jelj+ka Kostić Mladi prorodnjak na planini Vojislav Mišić Vazdušni okean Momčilo Jovetić Erozija Dušan Čolić Nuklearni reaktor Srđan Mitrović Kako se ostvaraju radio-prenos Inž Miodrag Miljković To je telegrafija Lazar Kostić tvrdo koričene, ilustrovane odlično očuvane Beograd 1961/`63.

Dakle, zasviraj i za pojas zadeni! Mali FM radio u obliku velike srebrno-sive kopče, možete ga zadenuti za pojas ili za nešto drugo. Radi na dve dugmaste baterije od po volt i po, ima i perfektne slušalice (doduše od Nokije ali rade poso) i to bi bilo sve. Dobijate ga s novim baterijama.

PODMLADAK LIST ZA OMLADINU SREDNJIH ŠKOLA - GODINA PRVA 1897-1898 BROJEVI 1-27 uredio: Momčilo Ivanić profesor Prve Beogradske Gimnazije u Beogradu u štamparijama: Dragoljuba Mirosavljevića i S. Horovica 1898. Tvrd povez, 444strane, na predlistu ima đačka posveta, korice su oštećene kao što se vidi na slici - unutra je mnogo bolje!! Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека СКА Момчило Иванић је рођен 2/14. марта 1853. године у Пивницама у Бачкој.1) Његов отац Стеван прешао је у Београд, где је радио као чиновник управе града.2) Момчило Иванић похађао је до четвртог разреда основну школу у Београду, а онда се са оцем морао вратити у Војводину.3) Због тих околности уписао се тек 1867. у гимназију у Београду.4) Похађао је историјско-филолошки одсек Велике школе, а завршио га је 1876. године.5) На Великој школи Београду био је ђак Даничића и Новаковића. Радио је најпре од 1877. у једној приватној школи, а од јесени 1877. био је професорски приправник Стојана Новаковића.6) Постао је 1879. предавач на гимназији, а 1885. професор београдске реалке. Од 1898. радио је у лексикографском одјелу Српске краљевске академије (СКА). Повлачио се са војском крајем 1915, али није могао даље од Призрена, па се вратио, али затекао је растурену кућу и разбацане књиге и папире.7) За време окупације није му било допуштено да дође на Академију, па је нешто покушавао да ради код куће.8) На Ђурђевдан 1916. изашао је да са гомиле књиге пробере, оно што би се дало искористити, али ударила га је срчана кап.9) У радовима је помагао Даничићу и Новаковићу, преводио је чланке, и писао приказе и реферате. Самосталних радова од значаја нема. Сакупљао је грађу за велики рјечник СКА дуги низ година, и написао је Оглед тог рјечника како га је он замишљао (Српски рјечник књижевног и народног језика, 1913). Академик Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од почетка 1903.

Polaroid 210 - Land Camera iz 1968. godine, za svoje godine dobro očuvan, dok je svojevremeno korišćen radio je bez problema a zbog nedostatka filma ne mogu da ga ponovo detaljno ispitam i prodaje se kao kolekcionarski ili ukrasni primerak, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Uvez: meki + omot Format: 14x20 Stranica: 152 KC

Radomir Rajkovic- Pustare Pesme u prozi Autorsko izdanje, Subotica, 1962. Mek povez, 23 strane, posveta pesnika, ilustracije Miro Glavurtic. Radomir Rajković (Beograd, 21. septembar 1940 — Oduševci, kod Starog Slankamena, 13. avgust 2009) bio je srpski književnik. Pisao je poeziju, prozu i književnu kritiku. Rođen u Beogradu, živeo je u Mramorku, gde je pohađao i osnovnu školu. U Vršcu je završio gimnaziju, a od 1964. godine do smrti živeo u Beogradu, gde je iste godine diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, na Odseku za organizaciju. Dvadaeet pet godina radio je kao organizator i producent na Televiziji Beograd. Bio je oženjen Elvirom Rajković, književnicom. Umro je iznenada 13. avgusta 2009. godine u svojoj letnjoj kući u Oduševcima (Stari Slankamen) pored Dunava. Za života objavio je deset knjiga poezije, dve su objavljene posle njegove smrti. Jedno vreme pesme je objavljivao pod pseudonimom Saša Peščarski. Pored poezije, objavljivao je prozu i književnu kritiku u listovima i časopisima širom Jugoslavije. Zastupljen je u antologiji Pere Zupca „Zlatni stihovi“, objavljenoj 1998. godine. Poezija mu je prevođena na engleski, poljski, španski, mađarski, rumunski, makedonski, albanski i kineski jezik. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Knjige pesama Pesak i leto, Matica srpska, edicija „Prva knjiga“, Novi Sad, 1959, Pustare, Rukovet, Subotica, 1962, Maske, Klub pisaca, Vršac, 1953, Ljudi, Braničevo, Požarevac, 1967, Panonske elegije, Klub pisaca, Vršac, 1969, Razglednice, Bibloteka „Ugao“, Vršac, 1971, Odbrana, BIGZ, Beograd, 1978, Ciklusi, Biblioteka „Revija, Osijek, 1984, Množina, Biblioteka „Ugao“, Vršac, 1991, Sudija, pesme u prozi, NOVA, Slobodan Mašić, Beograd, 2006.

Prvo izdanje iz 1945. godine. Potpis u vrhu prve stranice, inače veoma dobro očuvano. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Prazničko veče / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1945 (Sarajevo : Državna štamparija) Fizički opis 20 str. ; 15 cm Zbirka Mala biblioteka ; 3 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Prazničko veče“ – Sarajevo, 1945. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava Jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) MG59 (L)

Kao na slikama Omot Pavle Bihaly / Bihalji Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Nolit nolitova izdanja iz tridesetih nova literatura avangarda avant-garde design georg grosz

omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. veoma dobro stanje, kao na slikama, na rikni ima malih oštećenja Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole. Preveo Stevan Milović. Oprema Pavle Bihaly.