Izuzetno retko u ponudi. Prvo izdanje iz 1927. godine. Veoma dobro očuvano (nedostaci na slici: rikna zacepljena 1 cm u dnu prednje korice i nedostaje donji ćošak najavnog lista), bez pisanja, pečata, podvlačenja. Crtež na koricama Sreten Stojanović Autor - osoba Humo, Hamza, 1895-1970 Naslov Grozdanin kikot / Hamza Humo ; naslovni list od Sretena Stojanovića Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1927 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Izdanje S. B. Cvijanovića, 1927 (Beograd : `M. Karića`) Fizički opis 98 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Sreten Zbirka Moderna biblioteka ; 33 (Broš.) Hamza Humo – Grozdanin kikot Grozdanin kikot je roman (pjesma, poema, skaska...) ili čak zapis o starosjedilačkom idealu prošlosti u kome je Humo pokušao da spoji i sažme idejni fantazmagorični impuls nastalim na impresivnoj unutarnjoj osnovi sa materijalističkim, tjelesnim porivom i doživljajem jasnog dodira života i prirode. Svakog proljeća i ljeta rađa se strast i ljubav, jesen je gasi i potapa u ništavilo praznine i šupljih dana i dugih noći bez slasti. Pisac je, čini se, u jednom dahu izlio sve svoje duboke misli, bolnost jednog nedoživljenog života, njegovu potencijalnu jačinu i istrajnost, ali i muku neminovnosti, prizvuk pada i konačnog sunovrata. Hamza Humo je, naravno, primao i prihvatao uticaje i sugestije svog vremena, pokušavajući se uklopiti u trenutnu literarnu masu koja je u to trusno doba nadilazila iz više pravaca razbijajući stare i forsirajući avangardne književne novotarije. No, unatoč tome, on se kao literat i umjetnik profilirao sopstvenim eksperimentisanjem s namjerom da zasebno i beskompromisno predoči svoju intimnu viziju života i umjetnosti. Tako je u njegovom djelu, uglavnom, nadvladana neposredna rezonanca nametanja sa strane silinom svoje originalnosti i ličnog ispovijednog individualizma koji je za rezultat imao stvaranje osobne poetike prepoznatljive po obliku i ideji koja nije dopuštala parafrazu, ostavljajući ga usamljenog na zvjezdanom nebu književnosti. Likovi – Grozdana i Grozdan, Ozren, Svrzimantija, Galama, deda Skemba, Grlica, Ivanka, Juro, Leko, narod, Mati, Minda... Književni pravac - Ekspresionizam (Ekspresionizam je pravac suprotan impresionizmu. Ne osvrće prirodu i spoljašnje utiske nego apstraktno prikazuje unutrašnje življanje, koje je često strastveno, mistično i religiozno. Ekspreszionizam se prvi put javio u Francuskoj a najsnažnije je delovao u Nemačkoj. U književnosti je kratko trajao.) Kratak sadržaj – Glavni lik romana je Ozren. Na početku ljeta se vraća u selo gdje upoznava milu i surovu stranu života. Radnja je ispretletana između Ozrena, Grlice i Ivanke te Grozdana i Grozdane. Za Ozrena Grlica predstavlja pravu, istinsku ljubav dok mu je Ivanka samo predmet zadovoljstva i avanture. Grozdana i Grozdan su ljubavnici koji su živjeli u tom selu u vijeku prije Ozrena. Roman nema posebno složenu radnju. U prvom dijelu romana opisuje se pejzaž sela, u drugom dijelu se opisuje život u selu uz pejzaž. Na kraju romana Ozren se vraća tužan u grad. Svrzimantija se ubija a Grlica skače sa litice. Hamza Humo (Mostar, Austrougarska, 30. decembar 1895 – Sarajevo, SFRJ, 19. januar 1970) je bio srpski, jugoslovenski i bosanskohercegovački pisac, novinar i istoričar umetnosti. Gimnaziju je završio u Mostaru. S početka Prvog svetskog rata bio je uhapšen i interniran u Mađarsku. Godine 1915. mobilisan kao tumač i pisar u bolnici u Đeru. Po završetku rata studirao je istoriju umetnosti (1918–23) u Zagrebu, Beču i Beogradu. Od 1922. godine bio je profesionalni novinar beogradskih listova „Novosti“, „Reč“ i „Politike“ i aktivni član Grupe sarajevskih književnika. Nakon kapitulacije Jugoslavuje 1941. odlazi u selo Cim kod Mostara gde ostaje sve vreme okupacije. Posle rata živi u Sarajevu, uređuje list Novo vrijeme, a zatim radi kao urednik Radio Sarajeva i direktor Umjetničke galerije. Po romanu Adem Čabrić snimljena je TV serija „Kože“. Bio je stric Avda Huma, visokog državnog i partijskog funkcionera u SFR Jugoslaviji. Hamza Humo je rođen 30. decembra 1895. u Mostaru gdje je pohađao mekteb, osnovnu školu i gimnaziju. 1914. godine, nakon Sarajevskog atentata, biva uhapšen a zatim interniran u Mađarsku (Komarovo), a 1915. je mobiliziran u austrijsku vojsku. Do kraja rata je služio kao pisar i tumač u bolnici u Beču. Nakon rata vraća se u Mostar i maturira, a potom odlazi na studij historije umjetnosti u Zagreb, potom u Beč i konačno u Beograd. U Zagrebu se druži s mladim pjesnicima Antunom Brankom Šimićem, Ulderikom Donadinijem i Nikom Milićevićem i sam oduševljen ekspresionističkim pokretom. 1919. javlja se prvim književnim ostvarenjem, zbirkom pjesama `Nutarnji život`. Pet godina kasnije, Humo objavljuje zbirku Grad rima i ritmova, kojom se odmiče od školski naučene poetike sablasnog ekspresionizma i primiče čulnom misteriju prirodnog opstojanja. U proznim je djelima s naglašenim lirizmom opisao raslojavanje bošnjačkog svijeta u rodnome hercegovačkom okolišu, utkivajući folklorne i slavensko-bogumilske mitove u svoje pripovijetke: Pod žrvnjem vremena (1928), Pripovijetke (1932), Ljubav na periferiji (1936), Hadžijin mač (1955) i dr. te u romane Grozdanin kikot (1927), Zgrada na ruševinama (1939) i Adam Čabrić (1947). Za razliku od Bašagića i Đikića, koji su uglavnom ponavljali formalno-stilske obrasce sevdalinke i balade u tonovima lirske usmene tradicije, Humo se oslobađa vezanog stiha, a pored očaranosti usmenom tradicijom, zbirkom Sa ploča istočnih ne odriče se ni vrijednosti koje je gajila poezija Bošnjaka na orijentalnim jezicima. Pisao je pjesme, pjesme u prozi, pripovijetke, romane, dramske tekstove, članke, prikaze i reportaže i objavljivao ih u časopisima i listovima Misao (Beograd 1920–23, 1925–26, 1931–32), Beogradski dnevnik (1922), Budućnost (1922–23), Narod (1922–25), Novosti (Beograd 1922–23, 1929), Srpski književni glasnik (Beograd 1922, 1925, 1927, 1936), Književni pregled (1923), Tribuna (Beograd 1923), Zabavnik (1923–24), Gajret (1924–30, 1932–35, 1937–38, 1940), Ilustrovani list (Beograd 1924), Prosveta (Beograd 1924, 1928, 1932–33, 1939–41), Belgrader Zeitung (1925), Reč (Beograd 1925–26), Vijenac (1925–27), Zagreber Tagblatt (1925–26), Letopis Matice srpske (Novi Sad 1926–27), Morgenblatt (1926–27, 1930–31, 1934), Naša domovina (Beograd 1926), Reč i slika (Beograd 1926–27), Sloboda (1926–27), Zora (1926), Politika (Beograd 1927–41), Pregled (1927–31, 1934–35), Sloga (1927), Večernja pošta (1927), Književni sever (Subotica 1928), Trgovinski glasnik (Beograd 1928), Bosanska pošta (1929), Glas naroda (Beograd 1929), Jugoslovenska pošta (1929, 1932–34), Novo doba (1929), Život i rad (Beograd 1929), Riječ (1930), La Yougoslavie (Beograd 1932), Nedelja (Beograd 1932, 1935), Pravda (Beograd 1933–34, 1936–37), Ideje (Beograd 1934), Štampa (Beograd 1934), Vreme (Beograd 1934, 1936–37), Pomorski Lloyd (Beograd 1935), Jugoslovenske pariske novine (Pariz 1936), Bulletin d’Informations économiques (Beograd 1937), Jugoslavija (1937–39), Jugoslovenska stručna štampa (Beograd 1937), Ošišani jež (Beograd 1937), Donauzeitung (Beograd 1941). U vremenu između dva svjetska rata, kada piše najplodnije i najintenzivnije, objavio je vise pjesničkih knjiga i svoje najznačajnije djelo, lirski roman Grozdanin Kikot (1927), koje će doživjeti više izdanja i biti prevedeno na mnoge jezike. Od 1923. godine uređuje list Zabavnik, a od 1923. do 1931. urednik je časopisa Gajret, a potom sve do rata novinar je Politike. Drugi svjetski rat provodi u Cimu kod Mostara. Od 1945. godine uređuje bošnjački list Novo doba, potom je urednik Radio Sarajeva i direktor Umjetničke galerije. Po motivima romana Adem Čabrić snimljena je televizijska serija pod nazivom Kože. Za svoje raznorodno i obimno kniževno djelo Humo je, pored drugih priznanja, dobio i dvije visoke nagrade: Nagradu Srpske akademije nauka u Beogradu i Dvadesetsedmojulsku nagradu SR BiH, koja mu je dodijeljena za životno djelo. Umro je u Sarajevu 19. januara 1970. godine. Bibliografija Nutarnji život, pesme, 1919. Strasti, pripovetke, 1923. Grad rima i ritmova, pesme, 1924. Sa ploča istočnih, pesme, 1925. Grozdanin kikot, 1927 Pod žrvnjem vremena, pripovetke, 1928. Slučaj Raba slikara, novele, 1930. Pripovijetke, 1932. Ljubav na periferiji, pripovetke, 1936. Zgrada na ruševinama, roman, 1939.] Za Tita, 1946. Pjesme, 1946. Hasan opančar, pripovetke, 1947. Adem Čabrić, roman, 1947; 1951. Poema o Mostaru, 1949. Tri svijeta, drama, 1951. Perišićeva ljubav, pripovetke, 1952. Izabrane pjesme, 1954; 1968. Hadžijin mač, pripovetke, 1955; 1964; 1967. Sabrana dela I–VI, Sarajevo 1976. Sreten Stojanović (Prijedor, 2. februar 1898 – Beograd, 29. oktobar 1960) bio je srpski akademski vajar, crtač, akvarelista, teoretičar, likovni kritičar, pedagog i dekan Likovne akademije u Beogradu. Stojanovići su Jakšići iz Nevesinjskog polja. Odatle su se pokrenuli pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i zaustavili na Kozari u selima više Prijedora. Po sinovima Vukovojevim, Stojanu, postali su Stojanovići, a po knezu Milanu Kneževići. U krajiškoj porodici Stojanovića bile su tri generacije sveštenika. Ilija, Gavro i Simo, otac Sretena Stojanovića i još njegovih sedmoro braće i sestara. Odrastao je u pravoslavnoj srpskoj porodici. Majka Jovanka, djevojački Vujasinović iz svešteničke pravoslavne porodice iz Kozarske Dubice i otac Simo Stojanović pravoslavni sveštenik. Slava Stojanovića je Sveti Đorđe. Sve učenje iz porodice je upućivalo da je najveći domet svakog nacionalizma ipak samo i jedino čovjek. Svi Stojanovići su bili dobro i lijepo vaspitana djeca. Osnovnu školu pohađao je u Prijedoru, a bila je na svega nekoliko metara od njihove porodične kuće na mjestu današnjeg Doma za penzionere i stara lica. Počeo je da pohađa srednju školu u Banjoj Luci ali je kao nacionalistički revolucionar isteran iz gimnazije. Za vreme rata je bio zatvoren. Kao pripadnik Mlade Bosne robijao je u zatvoru u Zenici, gde rezbari i ukrašava kutije za duvan od lipovog drveta. Sa njim je robijao njegov brat dr Mladen Stojanović potonji narodni heroj. Studirao je u Beču, pod pokroviteljstvom potpredsednice Društva „Cvijeta Zuzorić“ Kriste i profesora Medicinskog Fakulteta Đurice Đorđevića, kod majstora Franca Celeznog (Franz Zelezny), a izradu biste kod poljskog vajara Stanislava Romana Levandovskog (Stanisław Roman Lewandowski), koji je neko vreme proveo u ateljeu Ogista Rodena. U Pariz je došao krajem oktobra 1919. gde upisuje privatnu školu Grande Chaumiére, u kojoj je klasu vodio Emila Burdela. Tokom studija družio se sa drugim srpskim umetnicima kao što su Sava Šumanović, Milo Milunović, Risto Stijović, Dušan Jovanović Đukin. Od 1922. se naseljava u Beograd. Tokom života u Beogradu, čest je gost svojih prijatelja i mecena Kriste i Đurice Đorđevića, koji su nakon preseljenja iz Zagreba u Beograd svoj stan u ulici Strahinjića Bana pretvorili u mesto okupljanja umetnika.[1] Za njihov stan Stijović izrađuje 36 reljefa u hrastovini, dok je Milo Milunović radio molitvenu fresku u stanu a arhitekta Zloković projektovao hol. Njihov stan zajedno sa radovima Stojanovića i drugih umetnika uništen je u Aprilskom bombardovanju Beograda. U periodu između dva svetska rata radio je fasadnu plastiku, u saradnji sa arhitektama Milanom Zlokovićem, Dragišom Brašovanom, Milanom Sekulićem i Prokom Bajićem. Njegovi radovi mogu se videti na zgradi Trgovačke komore u ulici Modene u Novom Sadu, na kući Đorđa Dragutinovića u Zmaj Jovinoj ulici broj 31 u Zemunu, palati Asikuracioni Đenerali u beogradskom bulevaru Kralja Aleksandra, stambeno-poslovnom objektu podignutom na uglu Bulevara kralja Aleksandra 17 i Resavske ulice, zgradi u ulici Tadeuša Košćuška 20, zgradi Industrijske komore u Makedonskoj 25 u Beogradu i dvojnoj kuće sa ateljeom Sretena Stojanovića i Mladena Josića. Deo njegovih rada smatra se izuzetnim primerima ar deko reljefa. Nakon 1932. Stojanović više nije radio fasadnu plastiku. Godine 1931. Stojanović je na izložbi sa Kostom Hakmanom prikazao reljefe u drvetu: Igra, Kolo, Pod punim jedrima i Domaća Muzika. Stojanović je jedan od prvih profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), izabran 1950. godine za dopisnog, a od 1959. godine za redovnog člana. Osećaj za monumentalnost iskazuje na spomenicima Karađorđu, Njegošu, Filipu Višnjiću, Mladenu Stojanoviću, a naročito na spomenicima izvedenim posle Drugog svetskog rata na Iriškom vencu (spomenik Sloboda iz 1951) i u Bosanskom Grahovu. Izlagao je još na izložbama nezavisnih umetnika u Parizu 1921. godine. Njegova dela izložena su u više galerija, pored ostalih i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Umro je 29. oktobra 1960. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U junu 2013. godine u Galeriji RTS je otvorena izložba njegovih skulptura i slika. Prema Lazaru Trifunoviću tri umetnička perioda u Stojanovićevom radu su: Period stilizacije, 1919–1928 Period realizma, 1929–1944 Period romantike, 1945–1960 Uz Tomu Rosandića, Petra Palavičinija i Ristu Stijovića ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture. KC

Originalan potpis i posveta Melita Pivec Stele upućeno Aleksandru Arnautoviću PISMA GROFA ANTONA AUERSPERGA KARLU DEŽMANU - Ljubljana, 1930 godine Melita Pivec Stele: Melita Pivec - Stele (tudi Melitta), slovenska knjižničarka in zgodovinarka, * 9. marec 1894, Dunaj, † 15. oktober 1973, Ljubljana. Življenje: Rodila se je na Dunaju leta 1894. Njen oče Rupert je bil po poklicu mornar in zaradi njegovega dela je družina nekaj časa živela na Dunaju, nekaj pa v Pulju. Mati ji je bila Ana (rojena Huber). Melitino šolanje je potekalo v obeh krajih. Med letoma 1905 in 1909 je obiskovala meščansko šolo v Pulju, licej pa med letoma 1909 in 1912. Kot izredna študentka je študirala na Filozofski fakulteti na Univerze na Dunaju . Zasebno se je učila še latinščino in matematiko, da bi lahko opravila splošno maturo, ki bi ji omogočila redni študij. Maturo je opravila leta 1916, leta 1919 pa je doktorirala iz zgodovine. Od leta 1920 je opravljala službo bibliotekarke v Narodni in univerzitetni knjižnici v Ljubljani, istega leta pa opravila še profesorski izpit iz zgodovine, vendar se ni odločila za pedagoški poklic, ampak za bibliotekarsko delo. Med letoma 1922 in 1923 se je kot štipendistka francoskega komiteja v Parizu specializirala za gospodarsko zgodovino pri profesorju Eisenmannu Hauserju. Leta 1924 ji je drugo bivanje v Parizu omogočil francoski prosvetni minister. Po vrnitvi v Ljubljano, je bila imenovana za knjižnično asistentko, svojo specializacijo v gospodarski zgodovini pa je še nadaljevala. Leta 1931 je na Sorboni v Parizu opravila še svoj drugi doktorat, ki še danes velja za temeljno delo o gospodarskem življenju v dobi Ilirskih provinc. Leta se je 1924 poročila z znanstvenikom, predavateljem in umetnostnim zgodovinarjem Francetom Stelétom. V zakonu sta se jima rodila dva otroka, fotograf France in hči Melita Stele Možina, umetnostna zgodovinarka (v Moderni galeriji). Delo: Med letoma 1920 in 1950 je službovala v Narodni in univerzitetni knjižnici. Tam se je takoj lotila prilagajanja stare knjižnice potrebam novo ustanovljene univerze, kasneje pa še slovenske nacionalne knjižnice. Aktivno je delovala v izpopolnjevanju knjižničnih fondov po prvi svetovni vojni in nadomeščanju med drugo svetovno vojno pogorelih fondov. Sodelovala je pri pridobivanju in strokovni obdelavi časnikov in časopisov kot vodja katalogizacije knjižnega gradiva in pri načrtovanju nove zgradbe za univerzitetno knjižnico ter obnovi med vojno poškodovane čitalnice. V času med obema vojnama je pisala o dvojni funkciji svoje knjižnice, tako univerzitetni, kot narodni. Kot bibliograf je spremljala in analizirala slovensko tiskarsko in založniško produkcijo, kritično vrednotila in zbirala gradivo za slovensko tekočo in retrospektivno zgodovinsko bibliografijo in sodelovala pri mednarodni bibliografiji tiskov 16. stoletja. Bila je med prvimi, ki so pisali o strokovni usposobljenosti za knjižničarsko delo, sodelovala je kot predavateljica na strokovnih knjižničarskih tečajih in pripravila skripta o zgodovinskem razvoju slovanskih in slovenskih knjižnic. Po upokojitvi je delovala kot znanstvena svetovalka na SAZU, kjer je delala predvsem na centralnem katalogu tujih zgodovinskih del in sestavljala slovensko zgodovinsko retrospektivno bibliografijo. Kot zgodovinarka je raziskovala obdobje francoskih Ilirskih provinc. Pisala pa je tudi o samostanskih in drugih srednjeveških knjižnicah v Sloveniji, o razvoju knjižničarstva, knjigarstva in tiskarstva in o razvoju slovenske knjižničarske strokovne organizacije. Bila je zelo aktivna v družbenem življenju. Močno se je zavzemala za pravice žensk, saj je tudi sama občutila razlikovanje med popolnoma enako izobraženimi in usposobljenimi moškimi in ženskami. Bila je odbornica Jugoslovanske dijaške zveze, delovala je kot članica Rešnje vojske proti alkoholu, bila je odbornica Orlov, tajnica katoliškega starešinstva, pa tudi tajnica Zveze duševnih delavcev iz sekcije za Slovenijo. Nagrade, priznanja in odlikovanja Društvo bibliotekarjev Slovenije ji je za zasluge knjižničarstva podelilo Čopovo diplomo, med drugo svetovno vojno pa jo je francoska vlada odlikovala z redom akademskih palm za poglabljanje kulturnih stikov med Francijo in Jugoslavijo. Pomembna dela Melitta Pivec Stele, La vie économique des Provinces Illyriennes : (1809-1813) : suivi d`une bibliographie critique. Paris, 1930. Bibliotekarstvo Slovenije. V: Prvi kongres bibliotekara FNRJ : održan u Ljubljani 23.-25. septembra 1949. Beograd, 1950 Obnova čitalnice Narodne in univerzitetne knjižnice v Ljubljani : nekaj statistike. Zgodovinski časopis 1952/53, str. 798-801 Bibliografija tiskov 16. stoletja. Knjižnica 4 (1960)1/4, str. 111 Ljubljanska licealna biblioteka v dobi Ilirskih provinc (1809-1813). V: Zbornik Narodne in univerzitetne knjižnice l. Ljubljana, 1974. str. 49-54 Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године. Povez: Mek Format: 27 x 19 cm Broj strana: 32 ( 43-71 ) -Solidno stanje za godine Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim pismom ?-pitati za poštarinu... Q

Ivan Mažuranić ekstra retko inostrano izdanje Наслов Смрт Смаил-Аге Ченгијића / Иван Мажуранић ; уредио и предговор написао Љубо Перковић Врста грађе поезија Језик српски Година 1918 Издавање и производња Женева : Библиотека југословенске књижевности, 1918 Физички опис 58, II стр., [1] лист са сликом аутора ; 23 cm Ivan Mažuranić (Novi Vinodolski, 11. avgust 1814. – Zagreb, 4. avgust 1890.) je bio hrvatski pesnik, lingvista i političar. Obavljao je dužnost bana Hrvatske i Slavonije od 1873. do 1880. godine. Biografija[uredi] Ivan Mažuranić je najznačajnija kreativna ličnost Hrvatskog narodnog preporoda (pesnik, lingvista, hrvatski ban). Potiče iz imućne građansko-težačke, poljoprivredno-vinogradarske familije u Novom Vinodolskom. Potomci Ivanovi su ugledni, obrazovani pojedinci, a najpoznatija je njegova unuka Ivana Brlić-Mažuranić hrvatska književnica.[1] Rodio se u hrvatskom primorju, u `Novom`. Gimnaziju je završio u Rijeci, gde je dobro naučio mađarski jezik. Slušao je u Mađarskoj filozofiju, pa se 1836. godine vratio u Hrvatsku. Okončao je pravne nauke u Zagrebu, i kasnije stekao doktorat. Otvorio je advokatsku kancelariju u Gornjem Karlovcu i uključio se u javni život. U Zagrebu je 1835. godine prišao Gajevom narodnom pokretu. Bio je jedan od njegovih najvatrenijih pristalica. U Gajevoj `Danici`[2] je iste godine objavio svoj prvenac, `Odu` Ljudevitu Gaju. Radio je tokom 1841. godine na `Nemačko-ilirskom rječniku`. Pisao je političke članke u novinama: `Narodne novine` i `Slovenski jug`. Revolucionarne 1848. godine postao je član Hrvatsko-slovenske deputacije koja je trebalo da ide u Beč da radi na uređenju austrijske države. Između 1850-1860. godine bio je glavni odvetnik za Hrvatsku i Slavoniju i potom i državni savetnik. Kada je grof Ivan postao državni pouzdanik, radio je od 1861. godine na poravnanju Hrvata i Mađara. Tada je on zastupnik Izbornog sreza Vinodolskog. Imenovan je prvog hrvatskog kancelara[3], a pošto je poravnanje obavljeno ukinuta je Dvorka kancelarija. Od tada se okrenuo sasvim politici, i postao predsednik Zemaljskog sabora u Zagrebu. Imenovan je septembra 1873. godine za hrvatskog bana[4], i na tom položaju proveo do 1880. godine. Bilo je to njegovo vladanje (`bana pučanina`[5]) na veliku štetu Srba i pravoslavlja u Hrvatskoj i Slavoniji. Kao režimski čovek uz pomoć represivnog državnog aparata je žestoko progonio srpsku ćirilicu, srpsko ime i srpsku zastavu,[6], pretvorivši se od narodnjaka, u bezdušnog šovinistu. Nije dozvoljavao da se u hrvatskom saboru pominje ništa srpsko, a onoga ko bi to prekršio nazivao je `izdajicom`.[7] U „Danici“ je, od samog početka, bio jedan od najzapaženijih i najizrazitijih pesnika, a kao čovek neobično uman, temeljnog obrazovanja i prostranih vidika, preporodni pokret shvatio je dublje od mnogih, u punom totalitetu kulturno-političkih intencija i nijansi. I Mažuranić se ozbiljno spremao za svoje veliko delo. Od prvih stihova (Vinodolski dolče, da si zdravo!) koje piše 16-godišnji đak riječke gimnazije kao pozdrav svome zavičaju, do dopune Gundulićeva „Osmana“ (1844), dug je i strm put; ali u trenutku kad se latio toga posla, on je taj put već svladao: i razjašnjenje metričkih problema vezanih za hrvatski jezični izraz, i vergilijanski ep s iskustvom koje iz njega proizlazi, a tiče se odnosa istorije i poezije. Kao lingvista, ostvario je prvi moderan hrvatski rečnik: zajedno s Josipom Užarevićem, sastavio je delo od 40.000 reči u kom je, osim apsorpcije starijeg nazivlja iz rečnika Mikalje i Stullija, skovao hrvatsko pojmovlje za mnoga područja gradske civilizacije i time utro put Bogoslavu Šuleku. Njegov pesnički ugled bio je u to doba već tako nepreporan, da ga je tek osnovana Matica ilirska izabrala da za njeno prvo, inauguralno izdanje dopiše XIV. i XV. pevanje Gundulićeva velikog epa. Tri pesnika probala su se u tom poslu pre njega: Pjerko Sorkočević, Marin Zlatarić i jedan koji se nije potpisao; posle njega niko više nije ni pokušavao nadmašiti Ivana Mažuranića: toliko se njegova dopuna stopila s celinom Gundulićevog dela. Uspeh je i u javnosti bio toliki da ga je, karlovačkog advokata, šurjak Dimitrija Demetera, brat njegove supruge Aleksandre, nagovorio da za almanah “Iskra” napiše nešto novo. To novo bio je spev “Smrt Smail-age Čengića” (1846), koji nije samo ispunio sve nade nego i nadmašio sva očekivanja. Kačić i Gundulić: to su temelji na kojima je podignuta zgrada Mažuranićeva epa. Ako je pošao od Kačića, tek preko Gundulića dosegao je vlastiti izraz. U svome danas već klasičnom delu, jednom od najblistavijih, najmoćnijih umetnina hrvatske reči, opevao je stvarni događaj, ali ga je on, ne držeći se svih istorijskih činjenica (esencijalno, radi se o moralno dvojnom provincijalnom događaju-ubistvu lokalnoga tiranina na pretvorno-mučki način), pesnički toliko preradio, i produbio, da se u njemu jedan pojedinačni slučaj uzdiže do opšte, univerzalne ideje, misli-vodilje celog našeg preporodnog pokreta: ideje slobode i pravde. Nakon objavljivanja epa, nije zatim ništa uradio za sledeće 34 godine (1880). U antologiji hrvatskog pesništva iz 1892. godine izašla je njegova oda `Grofu Janku Draškoviću`.[8] Grof Ivan Mažuranić je umro 1890. godine u Zagrebu.[9]

OTVORENO DELO U MUZICI Boulez / Stoshausen / Cage BOJANA CVEJIĆ S K C B e o g r a d 2OO4 M U Z I K A a) Boulez, Pjer (1929-) b) Štokhausen, Karlhajnc (1928-) c) Kejdž, Džon (1912-1992) ......................................................... ... Istraživanje opusa tri poslednja kompozitora velikih modernisitčkih sistema u 2O. veku - Pierra Bouleza, Karlheinza Stochausena i Johna Cagea !!! ... Studija Bojane Cvejić gradi pluralnu mapu nekoliko teorijskih modela otvorenog dela. Raspravljajući sa teorijama Umberta Eca, Rolanda Barthesa, Morrisa Weitza, Theodora Adorna, Waltera Benjamina i Herberta Markusea, autorka preispituje mogućnost jedinstvenog pristupa i iz uvida u veliki broj kompozicija Bouleza, Stochausena i Cagea, izvodi sistem tipova otvorene forme i otvorenog dela u muzici nastaloj između 1950. i 1970. godine Boulez: `Kako je Lako pisati, kako je Teško komponovati.` Cage: `Sve što radimo je m u z i k a.` Napomene i bibliografske reference uz svako poglavlje Spisak dela Bibliografija Registar Broš Na klapni slika i biografija autorke Latinica 170 stranica Tiraž: /s a m o / 5OO !!! NEKORIŠĆENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

Kao na slikama Trebalo bi je odneti kod knjigovesca da se sredi Stoga dosta niža cena nego realna Retko u ponudi 1882 Zmajeve pesme strana 612 + sadržaj, ćirilica. Izdavač: Knjižara Braće M. Popovića, Novi Sad Celokupne umotvorine kroz pesme sa opširnim životom pesnikovim Poezija Zmaj Jovana Jovanovića Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) bio je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma.[1] Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj Jova Jovanovic Zmaj.jpg Datum rođenja 6. decembar 1833. Mesto rođenja Novi Sad, Austrijsko carstvo Datum smrti 14. jun 1904. (70 god.) Mesto smrti Sremska Kamenica, Austrougarska Supružnik Ruža Ličanin Roditelji Pavle Jovanović Najvažnija dela Đulići Đulići uveoci Svetli Grobovi Potpis Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem).[2] Biografija Uredi Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[3] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[3] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[4] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[5] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine.[6] Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarom Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[7] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[8] (čiji je on bio član)[9], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[10] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Posle prekida studija - ne završenih[11] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[12] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[13] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža). Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i preuzeo od Đorđa Rajkovića, satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Prihvatio se nadzorništva `Tekelijanuma`, da bi mogao da završi medicinu u Pešti. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.[14] Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Na poziv Pančevaca, preselio se u Pančevo gde je radio kao opštinski lekar i pokrenuo humoristički list Žižu. Navodno je više živeo od pisanja (honorara) nego od lečenja. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija, umrla su mu deca, a potom i žena Ruža. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci. Očajan i `gonjen` vratio se Zmaj u zavičaj; posle neuspelog angažmana u Karlovcima, počinje jednogodišnju lekarsku praksu u Futogu. Ali tu umire jedina kćerka Smiljka. Put ga dalje vodi preko Kamenice i Beograda, do Beča. U Kamenicu se doselio 1875. godine, i tu dočekuje izbijanje hercegovačkog ustanka. Bio je sreski lekar za Kamenicu, Ledince i Rakovac. U Beogradu je dva puta radio kao lekar; prvi put je i privatni lekar i dramaturg Narodnog pozorišta. Pokreće u Novom Sadu časopis `Ilustrovanu ratnu hroniku`, u kojoj je publikovati građu tog srpskog ustanka. U Beču je radio deset godina kao privatni lekar i uređivao humoristički list `Starmali`. U Zagrebu se bavio od 1898. godine, uz put svojim dečijim listom `Nevenom`, a otišao je tamo (kako je sam govorio) sa misijom da poradi na zbližavanju Srba i Hrvata. Bavio se on politikom i nekoliko puta bi biran u Vršcu, za poslanika srpskog crkveno-narodnog sabora u Karlovcima. Tokom života se puno selio, radeći kao lekar među Srbima, i nije se mogao skućiti, sve dok nije od srpske Narodne skupštine u Beogradu, dobio `narodno priznanje` - penziju od 4.000 dinara. On je do tada bio opštinski lekar u srpskoj prestonici, a u isto vreme se osetio `nemoćan da više juri kvartovima beogradskim`. Kupio je tada malu kuću zvanu `Zmajevac` u Sremskoj Kamenici. Druga strana medalje Uredi Spomen ploča na zgradi turske ambasade u Beogradu, na uglu Krunske i Kneza Miloša Zgrada ambasade Turske u Beogradu je na mestu gde je ranije bila Zmajeva kuća Jovanović je za života bio i slavljen i hvaljen u svom narodu. Srpski akademici su ga primili u svoje redova za `pravog člana` 1896. godine.[15] Ali zbog nekih svojih postupaka, doživljavao je i osporavanja. Na primer, zamerano mu je zbog prevoda `Harfe Siona`, bogoslužbene zbirke pesama nazarenske zajednice, za koju se u to vreme smatralo da je sekta koja je nanela veliku štetu pravoslavlju i srpskoj crkvi.[16] Prijatelj pesnik Laza Kostić, tada na suprotnim političkim pozicijama, ga je neočekivano osporio lucidnim opaskama, tokom svog predavanja 1899. godine, na jubilarnom skupu posvećenom Zmaju, od strane Književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu. Jova i njegova trojica braće Đura, Mita i Kornel bili su poznati po sklonosti piću, kao uostalom i Svetozar Miletić i mnogi drugi tadašnji `narodnjaci` - pežorativno nazivani `nerednjaci`. Kaluđer istoričar Ilarion Ruvarac je zapisao da je: Zmaj nekad prezirao novac, zato je u tartanj straćio onih 100 lanaca, što mu ih je otac ostavio, kojih da je sačuvao, ne bi danas morao biti radikal, no danas ga ne prezire. Ruvarac je pogrešio samo utoliko, da se radilo od majčinom mirazu - kapitalu Gavanskih u Srbobranu (175 lanaca) i porodičnoj kući u Novom Sadu. Jovanovići, sinovi na čelu sa ocem Pavlom su lagodnim životom rano `spiskali` dedovinu. Dr Jovanović je `četvrt veka` bio lekar, menjajući često nameštenje. Ali nema sumnje da je pesnik škodio lekaru; on je bio isuviše cenjen kao pesnik da bi mu se verovalo kao lekaru. Jedan lični Zmajev prijatelj i sam lekar je napisao ono što su mnogi upućeni znali: Zmaju nije bilo u prirodi da bude lekar. Nije umeo ni u lakšim slučajevima da postavi dijagnoze, pokazivao se vrlo često neodređen, i u propisima neodlučan. Bio je dobar čovek, naklonjen pacijentu, ali sa druge strane nije mu se mnogo verovalo te je bio malo tražen. Čestiti lekar nije znao ni da naplati svoj učinak[11] Vratio se 1902. godine iz Zagreba, u svoj dom u Kamenici, i mada je bio star i bolestan nije ispuštao pero do svog kraja. Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen. Književni rad Uredi Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu, riznica `Smilje`[17] sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu. Deca će iz njih saznati kako valja podnositi nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu, kako se moliti i uzdati u Boga. Sigurno je čika Jova imao na umu svoju decu dok je pisao ove pesme, jer se njegova najmlađa kći zvala Smiljka, a ceo naziv je pod imenom `Smilje`. Poznata je i njegova rodoljubiva oda „Svetli Grobovi” (1879). Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“) 1866. godine. Prikupljao je građu za Rečnik srpskog jezika u kasnijem izdanju SANU.[18] Prevodilački rad Uredi Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija. Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“) 1871. godine. Preveo je sa nemačkog i objavio 1861. godine knjigu `Istočni biser`. Od ostalih prevoda iz strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored Zmaja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena. Fotogalerija Antikvarne knjige stara srpska knjiga srpske knjige devetnaestog 19. Xix veka stare

Izdanje socijalističke knjižare 1911 Retko izdanje Fridrih Engels (nem. Friedrich Engels;[1][2][3] Barmen, 28. novembar 1820 — London, 5. avgust 1895) bio je nemački filozof, istoričar, komunista, sociolog, novinar, biznismen i revolucionar.[4] Njegov otac bio je vlasnik velikih tekstilnih fabrika u Solfordu u Engleskoj i Barmenu u Prusiji (sada Vupertal, Nemačka). Engels je zajedno sa Karlom Marksom razvio ono što je danas poznato kao marksistička teorija i 1845. godine objavio je Stanje radničke klase u Engleskoj, zasnovano na ličnim zapažanjima i istraživanjima u engleskim gradovima. Engels je 1848. godine zajedno sa Marksom napisao Komunistički manifest, a takođe je autor i koautor (prevashodno sa Marksom) mnogih drugih dela. Kasnije je Engels finansijski podržavao Marksa, omogućivši mu da istražuje i napiše Kapital. Nakon Marskove smrti, Engels je uredio drugi i treći tom Kapitala. Pored toga, Engels je organizovao Marksove beleške o teorijama viška vrednosti,[5] koje su kasnije objavljene kao „četvrti tom Kapitala”.[6][7] Godine 1884. je na osnovu Marksovog etnografskog istraživanja objavio je Poreklo porodice, privatnog vlasništva i države. Engels je umro u Londonu 5. avgusta 1895. godine, u 74. godini od karcinoma grkljana i posle kremiranja njegov pepeo bio je rasut sa Biči Heda u blizini Istborna. Biografija[uredi | uredi izvor] Fridrih Engels 1840. godine Engels je rođen 28. novembra 1820. u mestu Barmen (zapadno od Kelna).[8] Poreklom je bio iz izrazito religiozne (pa je tako i odgojen) i bogate trgovačke porodice. Gimnaziju je završio u rodnom mestu,[9] nakon čega je otišao u Bremen 1838. godine, gde se posvetio trgovini.[10][11] Humanističke i slobodarske ideje u Nemačkoj krče put i ostavljaju dubok trag na njemu. Engels je tada štampao prve pesme, feljtone i kritičke prikaze o raznim nemačkim piscima u hamburškom časopisu Telegraf koje objavljuje pod pseudonimom Fridrih Osvald.[12][13] Korice knjige „Položaj radničke klase u Engleskoj“ Na njega naročito deluje Štrausovo delo Život Isusov. U jesen 1841. Engels je otišao u Berlin na odsluženje vojnog roka, gde se upoznaje s mladohegelijancima i postaje njihov oduševljeni pristalica. Krajem 1842. upoznaje se sa komunizmom. Ka komunizmu će se usmeriti u Engleskoj,[14] gde je radio (zahvaljujući očevim vezama) u preduzeću Erment i Engels.[15][16][17] Na putu za Mančester, Engels je posetio kancelariju Rajnskih novina i prvi put sreo Karla Marksa, a trajno prijateljstvo su uspostavili kasnije u Parizu, 28. avgusta 1844. u poznatom Režans kafeu, koje je u tom vremenu takođe bilo veliko sastajalište prominentnijih ljubitelja šaha.[18] Tokom boravka u Mančesteru, Engels je zapazio teške uslove rada britanskih radnika. Ova zapažanja, uz iskustvo koje je imao radeći u očevoj firmi, su činila osnovu za njegovu prvu knjigu Položaj radničke klase u Engleskoj 1844. Dok je pisao knjigu, Engels je nastavio svoje angažovanje u novinarstvu i politici. Posetio je neke članove engleskog radničkog i čartističkog pokreta i pisao za nekoliko novina, uključujući Nortern Star, Nju Moral Vorld Roberta Ovena i Demokratik rivju.[19][20] Nakon boravka u Engleskoj, Engels je 1844. odlučio da se vrati u Nemačku. Dok je putovao za Nemačku, zaustavio se u Parizu da bi sreo Karla Marksa, sa kim se ranije dopisivao. Engels je na kraju ostao u Parizu da bi pomogao Marksu da napiše Svetu porodicu, koja je bila napad na Mlade Hegelovce i braću Bauer. Engelsov najraniji doprinos Marksovom radu je bilo pisanje za novine Deutsch-französische Jahrbücher, koje su uređivali Marks i Arnold Ruge. Korice knjige „Poreklo porodice, privatne svojine i države“ U razdoblju od 1845. do 1849. godine Engels se najviše zadržava u Briselu (kuda je Marks morao emigrirati iz Pariza) i Parizu te s Marksom osniva komunističke dopsiničke komitete i agitira među radnicima šireći socijalističke ideje. Kapital Nakon izbijanja revolucije u Nemačkoj (1848) Engels se vraća u domovinu, gde zajedno sa Karlom Marksom stoji na krajnje levom krilu revolucionarnih snaga i učestvuje u osnivanju lista Nove rajnske novine. U njemu iznosi niz uvredljivih opaski na račun raznih slovenskih naroda (koje smatra kontrarevolucionarnim), predviđa njihov nestanak i to predstavlja kao „korak napred“.[21] Gušenjem revolucije, kao i prestankom izlaženja Novih rajnskih novina 19. maja 1849. Engels se pridružuje ustanku u Falačkoj i kao ađutant vilihovskog dobrovoljačkog odreda, nakon sloma ustanka i revolucije, emigrira u Švajcarsku, a odatle u London.[22] Posle propasti revolucije dolazi do sukoba u nemačkom komunističkom pokretu u kojem Engels i Marks izvlače deblji kraj. Marks se odlučio završiti ekonomske studije, a Engels je ponovo počeo raditi u preduzeću svog oca u Mančesteru i materijalno pomagati Marksa kako bi ovaj mogao završiti svoju knjigu Kapital. Kako je Marks početkom 1850-ih još uvek slabo vladao engleskim jezikom, Engels je za njega pisao članke za časopis Njujork Tribjun, a kasnije (1857—1858) pomaže mu i u saradnji sa jednom američkom enciklopedijom. Engels je boravak u Mančesteru iskoristio i za učenje prirodnih i društvenih znanosti. Krajem 1870. godine Engels se definitivno preselio u London i odmah se uključio u rad Internacionale (čiji je jedan od osnivača) i postao član njenog Generalnog saveta. U okviru Internacionale bio je oštar kritičar anarhiste Bakunjina i tražio je da se on isključi iz te organizacije. Nakon Marksove smrti 1883. godine Engels je intenzivno radio na izdanju druge i treće knjige Kapitala. Drugu knjigu je završio 1884, a treću 1894. godine. Preminuo je 5. avgusta 1895. godine u Londonu. Marksizam komunizam karl marks marx

SRPSKI PREGLED. KNjIŽEVNOST, NAUKA, DRUŠTVENI ŽIVOT, urednik Dr. Ljubomir Nedić, godina I, brojevi 1, 3, 4, 5, 8 i 9, Beograd, 1895. Originalni meki papirni povez. Solidna očuvanost, s obzirom na starost i na vrstu poveza; stanje je vidljivo na fotografijama; listovi kod svih brojeva potpuno čisti i bez oštećenja; korice odvojene od listova. Sadržaj svakog broja je vidljiv na prednjoj korici. Jezik srpski, ćirilica. Izdaje i štampa: `Parna štamparija D. Dimitrijevića` Beograd. NAPOMENA: Časopis `Srpski pregled` izlazio je od 15. januara do 31. maja 1895. godine. Smatra se pretečom časopisa mostarska `Zora` i beogradskog `Srpskog književnog glasnika`. Izašlo je svega 10 brojeva. Ovih šest brojeva su od: 15. januara, 15. februara, 28. februara, 15. marta, 30. aprila i 15. maja 1895. godine. Urednik časopisa bio je Ljubomir Nedić, a svoje tekstove u njemu su pisali, između ostalih, i: Marko Car, Jelena Dimitrijević, Dragutin Ilić, Slobodan Jovanović, Čedomilj Mijatović, Bogdan i Pavle Popović, Stevan Sremac i Aleksa Šantić. Ljubomir Nedić (Beograd, 25. april 1858 — Beograd, 29. jul 1902) je bio srpski kritičar. Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1878. upisao se na univerzitet u Lajpcigu, a doktorirao je 1884. Godinu dana boravio je i u Engleskoj. Radio je kao profesor filozofije na Velikoj školi u Beogradu. Pokrenuo je 1895. godine književni časopis Srpski pregled. Zbog bolesti penzionisan je 1899, a umro je tri godine kasnije. Iako je po struci bio logičar opredelio se za kritiku u poslednjoj deceniji života, a najaktivniji je bio nekoliko godina pred smrt. Nedić je prvi srpski kritičar koji odlučno raskida sa sentimentalno-patriotskim, filološkim i pozitivističkim pristupom književnom delu koji su bili aktuelni u srpskom književnom romantizmu. Njega ne zanima biografija pisca, njegovo političko opredeljenje, društvene prilike u kojima stvara i živi ili bilo koja druga neknjiževna činjenica, već svoj sud bazira isključivo na vrednosti samog književnog dela. Takav princip u kritici nazvan je estetski princip, koji će kasnije preuzeti i usavršiti Bogdan Popović. Nedić je smatrao da samo pravedna i stroga kritika može da pomogne našoj književnosti da se razvije, pa je zato postavio visoko svoje kritičarske kriterijume. U toj strogosti Nedić je dela nekih priznatih i slavljenih pisaca negativno ocenio, između ostalih i pesme Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Veoma je pohvalno govorio o poeziji Vojislava Ilića. I pored grešaka koje mu se spočitavaju Nedić se danas smatra začetnikom moderne srpske kritike. Pored književne kritike Nedić se bavio i prevođenjem. Na srpski jezik je preveo roman Olivera Goldsmita `Vekfildski sveštenik` i knjigu `Kukovo putovanje oko sveta`. Veoma retko.

Dušan M.Baranin Necenzurisano Beograd štamparija `Sloga`Dušana T.Popovića 1946 202 stranice, listovi odvojeni od korica, zacepljen prvi i poslednji list, pečat prethodnog vlasnika MESTO PREDGOVORA Ova knjiga bila je gotova za štampu 1938.godine Prilike pod kojima se tada razvijala naša literatura nisu bile povoljne. Nemajući protektora,a proskribovan od cenzure,nisam mogao knjigu objaviti.nekoliko manjih odomaka izašloje po raznim časopisima.Tako je odlomak`Gladna godina`iz Šume padaju,učinio da sam bio i fizički napadnut,jer su šumska preduzeća koja su tamanila šume po Sandžaku,Ercegovini i Crnoj Gori,osetila se pogođeno.O tom napadu u svoje vreme pisala je i `Politika` `Nolit` se načelno bio složio da izs+da knjigu,ali je ion tražio izvesne korekture i ublaženja. Ja sam bio protivan tome i tako je knjiga ostala u latici sve do sada.Moje je uverenje bilo i ostalo da sam objektivno dao ljude i pprilike u kojima su živeli,kako su se osećali i šta su tada radili. Vreme koje je iza toga došlo nije demantovalo ni mene kao pisca,ni glavne junake,Miloša i Janka.Selo i ljudi koji u njemu žive i u najtežim iskušenjima dokazali su da umeju da se bore za lobodu,da žele veću socijalnu pravdu i bez uztezanja da umeju da daju žrtve. Toliko o ovoj knjizi.Druge moje knjige koje su gotove,ako kada ugledaju dana,svakako će biti i mnogo interesantnije. -1903. godine na Žabljaku rođen je Dušan Baranin, učitelj, romansijer i publicista. Završio je višu pedagošku školu u Beogradu gde je, takođe, apsolvirao istoriju na Filozofskom fakultetu. U književnost je stupio zbirkama pripovedaka “Seljaci”, “Šume padaju” kao i romanom “Njih troje”. Kasnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najčešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Odrastao na narodnoj epskoj poeziji, vredno je radio na sakupljanju istorijske građe za svoja kasnija dela. Od celokupnog njegovog opusa, izdvaja se ciklus njegovih istorijskih romana: “Zeka Buljubaša”, “Prota Mateja”, “Karađorđe”, “Hajduk Veljko”, “Veliki gospodar”, “Kralj Milan”, “Carica Mara”…. Iako mu kritika nije bila sklona, njegova dela su uživala i uživaju široku popularnost, čak i sada, tri decenije od njegove smrti (1978), negove knjige su veoma tražene i doživele su mnogobrojna izdanja. Baranin je pisao lako i popularno, poštujući istorijske činjenice. Ivo Andrić je veoma cenio njegovo delo i smatrao ga značajnom ličnošću u savremenoj srpskoj književnosti. Svoju bogatu biblioteku Baranin je zaveštao Topoli, gde je i sahranjen, a pri Srpskoj književnoj zadruzi osnovao je fond za nagrađivanje pisaca istorijskih dela. Ovako ga je opisao njegov prijatelj Branko V. Radičević: “Jak čovek, grlat, čvornovatih ruku, čupavih veđa, stršljaste kose. Privlačile su ga jake ličnosti. Pa i on sam, činilo se, kao da je banuo među nas iz nekog hajdučkog romana. On bi rekao – ajdučki roman. Ajdučija. Mogao je na suvo, bez kapi vode, da smaže kilogram livadskog meda. I činio je čudesa. Ali nikad nikome nije uspeo nešto da došapne na uvo a da drugi ne čuju. Takav glas, ljudina i vika…”

sadržaj: 1. Ivan A Milićević: Dr. Safvetberg Bašagić-Redžepašić (sa portretom) 2. Dimitrije Sergejevskij: Rimska groblja na Drini (neizdati spomenici) (sa 9 tabli i 14 slika u tekstu) 3. Dr. Gregor Čremošnik: Dubrovački `Liber de introitibus stacionum et territoriorum communis` (sa 1 tablom) 4. Dr. Radovan Tunguz-Perović: Musići (sa 1 tablom) 5. Vladislav Skarić: Grob i grobni spomenik gosta Milutina na Humskom u fočanskom srezu (sa 2 table) 6. Arh. Milivoje Radovanović: Maglič-grad (sa 2 table i 6 slika u tekstu) 7. Ante Šimčik: Odsutnost Husrev-begova iz Sarajeva god.1534-1536 8. Vladislav Skarić: Turski agrarni zakonici za sandžake Bosnu i Hercegovinu od godine 1047 9. Đoko Mazalić: Slikarski materijal starih ikonopisaca koji su radili u Sarajevu i način kako su ga upotrebljavali (sa 18 slika u tekstu) 10. D-r R. Vešović: Matica plemena Vasojevića sa najbližim naseljima u svojoj oblasti (Sa 2 table i 1 kartom u tekstu) 11. Rudolf Zaplata: Neostvareni projekat za slobodnu trgovinu Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom polovinom XIX stoljeća. MEK POVEZ, 208 STRANA + XVI TABLI. MANJA POHABANOST KORICA, UNUTRAŠNJOST NEKORIŠĆENA, NEPROSEČENE STRANICE

Bitka za Beograd Plakat u izdanju Gradskog komiteta za urbanizam i zastitu zivotne sredine Grada Beograd, 1984. Dimenzije 96x67cm. Stanje kao na slikama. EKSTREMNO RETKO, PRVO IZDANJE PLAKATA! Poznati Petričićev plakat Bitka za Beograd, koji je nastao 1983. kao rezultat njegove saradnje sa Duškom Radovićem, sa jedne, i Gradskog zavoda za zaštitu životne sredine, s druge strane. Zgusnut, i iznad svega, duhovit vizuelni pristup promociji prestonice kroz borbu za njen lepši izgled, možda se najbolje iščitava na ovom plakatu. U vreme kad je nastao, dešavale su se česte vojne i slične vežbe u kojima su „plavi“ bili neprijatelji a „crveni“ naši, pa je autor tu podelu iskoristio za osnovnu ideju plakata. Plavi se napinju iz sve snage da prljaju i uništavaju Beograd, a crveni ga svesrdno brane. Na jednom mestu, Petričić je čak iskoristio i lik tadašnjeg gradonačelnika Beograda, Bogdana Bogdanovića koga su plavi kidnapovali i beže sa njim u čamcu niz mutnu Savu. Glavna Petričićeva ideja je bila zapravo da nacrta onaj prepoznatljivi i najčešće korišćen motiv Beograda – pogled sa zemunske, odnosno novobeogradske strane i da mu doda malo događanja. Evo šta nam tim povodom piše autor: Posle moje prošlogodisnje izložbe u Muzeju primenjene umetnosti na kojoj je između ostalih eksponata bio izložen i plakat Bitka za Beograd, nekoliko posetilaca me je pitalo gde može da se nabavi štampani otisak plakata. Budući da mi se to nekoliko puta dogodilo i u Torontu, palo mi je na pamet da se angažujem oko ponovnog štampanja ovog plakata. Beogradski izlog je mesto pored koga često prolazim boraveći u Beogradu, pa se nisam mnogo dvoumio oko odluke kome ponuditi taj posao. Ljudi iz Beoizloga bili su, naravno, inventivni i ponudili da se od plakata napravi kompletan set proizvoda i tako je brzo došlo do dogovora…. Osećam veliko zadovoljstvo što će plakat posle toliko godina ponovo biti ponuđen beograđanima, ovoga puta u raznim formama. Dušan Petričić je diplomirao na Grafičkom odseku beogradske Akademije za primenjene umetnosti 1969. u klasi profesora Bogdana Kršića. Poslednjih nekoliko decenija je, kao politički karikaturista, prisutan na stranicama najznačajnijih jugoslovenskih novina i časopisa. Od 1969. do 1993. radio je kao karikaturista u beogradskim “Večernjim novostim”, a od 1993. redovno sarađuje sa nekoliko vodećih severnoameričkih novina: The New York Times, The Wall Street Journal, The Toronto Star, Scientific American… Od januara 2009. postaje stalni saradnik “Politike”. Kao koautor ili ilustrator kreirao je preko 30 knjiga za decu koje su objavljene na prostorima bivše Jugoslavije ili Severne Amerike. Za knjige i političku karikaturu dobio je bezbroj nagrada širom sveta: Beograd, Montreal, Tokio, Budimpešta, Amsterdam, Lajpcig, Moskva, Ankara, Njujork, Toronto, Skopje… Bio je profesor opreme knjige i ilustracije na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti i profesor animacije i ilustracije na Sheridan College, Oakville, Canada.

Opis proizvoda • KAPACITET: 16GB DDR4 memorije za tvoj notebook • BRZINA: Radni takt od 2666MHz za brz i efikasan rad • KOMPATIBILNOST: Podržava Windows, Mac i Linux operativne sisteme • KVALITET: Pouzdanost i izdržljivost zahvaljujući JEDEC standardu i RoHS usaglašenosti • DIZAJN: 260-pin SO-DIMM modul dizajniran za lako ugradnju Tražiš pouzdanu i brzu memoriju za svoj notebook? Kingston SODIMM DDR4 memorija od 16GB pruža ti upravo to. Sa radnim taktom od 2666MHz, tvoj laptop će raditi glatko i bez zastoja, omogućavajući ti da bez problema obavljaš više zadataka istovremeno. Ovaj modul je kompatibilan sa različitim operativnim sistemima, uključujući Windows, Mac i Linux, što ga čini univerzalnim rešenjem za tvoje potrebe. Zahvaljujući standardu JEDEC i RoHS usaglašenosti, možeš biti siguran u kvalitet i pouzdanost proizvoda koji koristiš. Dizajniran kao 260-pin SO-DIMM, ovaj modul memorije je jednostavan za instalaciju, što znači da ćeš brzo i lako unaprediti performanse svog uređaja. Zlatna olovna oplata osigurava stabilnu konekciju i dugotrajnost, dok bezhalogeni materijali doprinose očuvanju okoline. Ne dozvoli da tvoj rad bude usporen zbog nedostatka memorije. Unapredi svoj notebook Kingston SODIMM DDR4 memorijom od 16GB i uživaj u brzini i efikasnosti koju pruža. Dodaj u korpu i osiguraj svoj kompjuter za sve izazove koji te čekaju!

Opis proizvoda • KAPACITET: 16GB DDR4 RAM memorije za brzo i efikasno izvršavanje zadataka. • RADNI TAKT: Visokih 3.200MHz za brži odziv i bolje performanse sistema. • NAPON: Stabilan rad na niskom naponu od 1.2V, što doprinosi energetskoj efikasnosti. • LATENCIJA: Optimizovana latencija 22-22-22-52 za pouzdano i odzivno korišćenje. • KOMPATIBILNOST: Dizajniran sa 288 pinova, kompatibilan sa DDR4 slotovima. Ako tražiš pouzdanu i brzu RAM memoriju za svoj računar, Team Elite DDR4 PLUS RED je pravi izbor za tebe. Sa kapacitetom od 16GB, ova memorija će ti omogućiti da bez problema pokrećeš više aplikacija istovremeno, što je idealno za multitasking. Visoki radni takt od 3.200MHz znači da će tvoj sistem raditi brže i efikasnije, što je posebno važno kada su u pitanju zahtevne aplikacije i igre. Niska potrošnja energije od samo 1.2V osigurava da tvoj sistem ostane energetski efikasan, dok istovremeno pruža stabilne performanse. Latencija od 22-22-22-52 je pažljivo podešena kako bi se osiguralo da memorija reaguje brzo i pouzdano, što je ključno za glatko iskustvo korišćenja. Zahvaljujući 288 pinova, ova RAM memorija je kompatibilna sa svim DDR4 slotovima, što olakšava nadogradnju. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar. Dodaj Team Elite DDR4 PLUS RED u svoju konfiguraciju i uživaj u superiornim performansama koje pruža. Klikni i saznaj više o ovom proizvodu!

Opis proizvoda • VELIKI KAPACITET: Iskoristi 512 GB prostora za sve tvoje podatke. • BRZINA: Uživaj u brzom čitanju i pisanju podataka. • KOMPAKTAN: Lagan i tanak, lako se uklapa u tvoj laptop. • IZDRŽLJIVOST: Pouzdan sa visokim pragom izdržljivosti. • PERFORMANSE: Visoke performanse za tvoje svakodnevne potrebe. Tražiš pouzdan i brz SSD za svoj laptop? HP EX900 Plus M.2 SSD sa kapacitetom od 512 GB je pravi izbor za tebe. Sa brzinom čitanja do 3200 MB/s i pisanjem do 2200 MB/s, tvoji podaci će biti dostupni u trenu. Ovaj SSD je dizajniran da bude tanak i lagan, sa dimenzijama od samo 80 x 22 x 2,4 mm, što ga čini idealnim za moderne tanke laptope. Ne samo da je kompaktan, već je i izdržljiv, sa pragom izdržljivosti od 200 TBW, što znači da će tvoji podaci biti sigurni i zaštićeni dugi niz godina. HP EX900 Plus M.2 SSD je savršen spoj performansi i dugovečnosti. Njegove impresivne karakteristike osiguravaju da će tvoj laptop raditi brže i efikasnije, bez obzira na to da li se radi o radu, igri ili multimediji. Ne propusti priliku da unaprediš svoje korisničko iskustvo. Izaberi HP EX900 Plus M.2 SSD i osiguraj da tvoj laptop radi na vrhuncu svojih mogućnosti. Dodaj ga u korpu danas!

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR4 memorije pruža odlične performanse za igre i profesionalne aplikacije. • BRZINA: Radni takt od 3600MHz osigurava brz i efikasan rad vašeg sistema. • LATENCIJA: Optimizovana latencija CL17 za brži odziv i bolje iskustvo korišćenja. • RGB OSVETLJENJE: Unapredi izgled svog računara sa stilskim RGB osvetljenjem ovog specijalnog izdanja. • INTEL XMP PODRŠKA: Jednostavno overklokovanje zahvaljujući podršci za Intel XMP profile. Tražiš pouzdanu i brzu memoriju za svoj računar? Kingston FURY Beast RGB Specijalno izdanje pruža 8GB DDR4 memorije koja će podići performanse tvoje mašine na viši nivo. Sa radnim taktom od 3600MHz, ova memorija je idealna za zahtevne igre i aplikacije koje traže brz odziv. Latencija CL17 je pažljivo optimizovana kako bi se osiguralo da tvoj sistem radi glatko i bez zastoja. Uz to, RGB osvetljenje dodaje poseban vizuelni efekat i čini tvoj računar istaknutim u svakom okruženju. Podrška za Intel XMP profile omogućava ti da lako overklokuješ memoriju i izvučeš maksimum iz nje bez komplikovanih podešavanja. Uz Kingston FURY Beast, tvoj računar neće samo raditi brže, već će i izgledati impresivno. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston FURY Beast RGB Specijalnim izdanjem. Oseti razliku u performansama i uživaj u svakom trenutku korišćenja svog sistema. Dodaj u korpu i počni sa nadogradnjom odmah!

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR4 memorije pruža odlične performanse za igre i profesionalne aplikacije. • BRZINA: Radni takt od 3600MHz osigurava brz i efikasan rad vašeg sistema. • LATENCIJA: Optimizovana latencija CL17 za brži odziv i bolje iskustvo korišćenja. • RGB OSVETLJENJE: Unapredi izgled svog računara sa stilskim RGB osvetljenjem ovog specijalnog izdanja. • INTEL XMP PODRŠKA: Jednostavno overklokovanje zahvaljujući podršci za Intel XMP profile. Tražiš pouzdanu i brzu memoriju za svoj računar? Kingston FURY Beast RGB Specijalno izdanje pruža 8GB DDR4 memorije koja će podići performanse tvoje mašine na viši nivo. Sa radnim taktom od 3600MHz, ova memorija je idealna za zahtevne igre i aplikacije koje traže brz odziv. Latencija CL17 je pažljivo optimizovana kako bi se osiguralo da tvoj sistem radi glatko i bez zastoja. Uz to, RGB osvetljenje dodaje poseban vizuelni efekat i čini tvoj računar istaknutim u svakom okruženju. Podrška za Intel XMP profile omogućava ti da lako overklokuješ memoriju i izvučeš maksimum iz nje bez komplikovanih podešavanja. Uz Kingston FURY Beast, tvoj računar neće samo raditi brže, već će i izgledati impresivno. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston FURY Beast RGB Specijalnim izdanjem. Oseti razliku u performansama i uživaj u svakom trenutku korišćenja svog sistema. Dodaj u korpu i počni sa nadogradnjom odmah!

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR4 memorije pruža odlične performanse za igre i profesionalne aplikacije. • BRZINA: Radni takt od 3600MHz osigurava brz i efikasan rad vašeg sistema. • LATENCIJA: Optimizovana latencija CL17 za brži odziv i bolje iskustvo korišćenja. • RGB OSVETLJENJE: Unapredi izgled svog računara sa stilskim RGB osvetljenjem ovog specijalnog izdanja. • INTEL XMP PODRŠKA: Jednostavno overklokovanje zahvaljujući podršci za Intel XMP profile. Tražiš pouzdanu i brzu memoriju za svoj računar? Kingston FURY Beast RGB Specijalno izdanje pruža 8GB DDR4 memorije koja će podići performanse tvoje mašine na viši nivo. Sa radnim taktom od 3600MHz, ova memorija je idealna za zahtevne igre i aplikacije koje traže brz odziv. Latencija CL17 je pažljivo optimizovana kako bi se osiguralo da tvoj sistem radi glatko i bez zastoja. Uz to, RGB osvetljenje dodaje poseban vizuelni efekat i čini tvoj računar istaknutim u svakom okruženju. Podrška za Intel XMP profile omogućava ti da lako overklokuješ memoriju i izvučeš maksimum iz nje bez komplikovanih podešavanja. Uz Kingston FURY Beast, tvoj računar neće samo raditi brže, već će i izgledati impresivno. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston FURY Beast RGB Specijalnim izdanjem. Oseti razliku u performansama i uživaj u svakom trenutku korišćenja svog sistema. Dodaj u korpu i počni sa nadogradnjom odmah!

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR4 memorije pruža odlične performanse za igre i profesionalne aplikacije. • BRZINA: Radni takt od 3600MHz osigurava brz i efikasan rad vašeg sistema. • LATENCIJA: Optimizovana latencija CL17 za brži odziv i bolje iskustvo korišćenja. • RGB OSVETLJENJE: Unapredi izgled svog računara sa stilskim RGB osvetljenjem ovog specijalnog izdanja. • INTEL XMP PODRŠKA: Jednostavno overklokovanje zahvaljujući podršci za Intel XMP profile. Tražiš pouzdanu i brzu memoriju za svoj računar? Kingston FURY Beast RGB Specijalno izdanje pruža 8GB DDR4 memorije koja će podići performanse tvoje mašine na viši nivo. Sa radnim taktom od 3600MHz, ova memorija je idealna za zahtevne igre i aplikacije koje traže brz odziv. Latencija CL17 je pažljivo optimizovana kako bi se osiguralo da tvoj sistem radi glatko i bez zastoja. Uz to, RGB osvetljenje dodaje poseban vizuelni efekat i čini tvoj računar istaknutim u svakom okruženju. Podrška za Intel XMP profile omogućava ti da lako overklokuješ memoriju i izvučeš maksimum iz nje bez komplikovanih podešavanja. Uz Kingston FURY Beast, tvoj računar neće samo raditi brže, već će i izgledati impresivno. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston FURY Beast RGB Specijalnim izdanjem. Oseti razliku u performansama i uživaj u svakom trenutku korišćenja svog sistema. Dodaj u korpu i počni sa nadogradnjom odmah!

Odlično serversko napajanje HP brenda.   Oznaka:  DPS-460MB A,                 RMN: HSTNS-PD28,                 GPN: 643931-001,                 P/N: 643954-101,                 SPN: 660184-001,                Option Kit PN:656362-B21.   Efiksanost napajanja je 94%. Koristi se za ProLiant servere 8.   generacije, odgovara i za 6. i 7. generaciju.    Karakteristike:   Input 100V-240V/6-3A,   Output: 460W (Max),   +12V /38.3A,   +12VSB/2.5A.   Odgovara za DL160, DL180,  DL360 G6, DL360 G7, DL380 G6, DL380 G7, ML350 G6, ML370 G6 DL320e Gen8, DL360 G6/G7, DL360e Gen8, DL360p Gen8/SE, DL370 G6, DL380 G6/G7, DL380e Gen8, DL380p Gen8, DL385 G6/G7, DL385p Gen8, ML110 G7, ML310e Gen8/v2, ML350 G6, ML350e Gen8, ML350p Gen8, ML370 G6, SL160z G6, SL165z G7, SL170z G6, SL2x170z G6, SL390s G7. . .   Više komada na stanju, navedena cena za komad.   Testirano u HP Proliant DL360e G8 i ispravno.    Detaljnu kompletnu ponudu pogledajte klikom na `Svi predmeti člana` Napomena: Napajanja se kod nas STVARNO detaljno testiraju i prolaze rigorozne kontrole, kupujete provereno i ispitano, bez rizika!   Napajanja nisu:   1. Neispitana 2. Netestirana 3. Radila su poslednji put u mojoj mašini  4. Verovatno ispravna - (sigurno neispravna, NE RADE ; ) 5. Stigla iz Austrije  6. Verovatno su OK, ne razumem se  7. Trebalo bi da rade 8. Spolja bez vidljivih oštećenja. . . (1.4)

Opis proizvoda • VELIKI KAPACITET: Iskoristi 512 GB prostora za sve tvoje podatke. • BRZINA: Uživaj u brzom čitanju i pisanju podataka. • KOMPAKTAN: Lagan i tanak, lako se uklapa u tvoj laptop. • IZDRŽLJIVOST: Pouzdan sa visokim pragom izdržljivosti. • PERFORMANSE: Visoke performanse za tvoje svakodnevne potrebe. Tražiš pouzdan i brz SSD za svoj laptop? HP EX900 Plus M.2 SSD sa kapacitetom od 512 GB je pravi izbor za tebe. Sa brzinom čitanja do 3200 MB/s i pisanjem do 2200 MB/s, tvoji podaci će biti dostupni u trenu. Ovaj SSD je dizajniran da bude tanak i lagan, sa dimenzijama od samo 80 x 22 x 2,4 mm, što ga čini idealnim za moderne tanke laptope. Ne samo da je kompaktan, već je i izdržljiv, sa pragom izdržljivosti od 200 TBW, što znači da će tvoji podaci biti sigurni i zaštićeni dugi niz godina. HP EX900 Plus M.2 SSD je savršen spoj performansi i dugovečnosti. Njegove impresivne karakteristike osiguravaju da će tvoj laptop raditi brže i efikasnije, bez obzira na to da li se radi o radu, igri ili multimediji. Ne propusti priliku da unaprediš svoje korisničko iskustvo. Izaberi HP EX900 Plus M.2 SSD i osiguraj da tvoj laptop radi na vrhuncu svojih mogućnosti. Dodaj ga u korpu danas!

Opis proizvoda • KAPACITET: 16GB DDR4 RAM memorije za brzo i efikasno izvršavanje zadataka. • RADNI TAKT: Visokih 3.200MHz za brži odziv i bolje performanse sistema. • NAPON: Stabilan rad na niskom naponu od 1.2V, što doprinosi energetskoj efikasnosti. • LATENCIJA: Optimizovana latencija 22-22-22-52 za pouzdano i odzivno korišćenje. • KOMPATIBILNOST: Dizajniran sa 288 pinova, kompatibilan sa DDR4 slotovima. Ako tražiš pouzdanu i brzu RAM memoriju za svoj računar, Team Elite DDR4 PLUS RED je pravi izbor za tebe. Sa kapacitetom od 16GB, ova memorija će ti omogućiti da bez problema pokrećeš više aplikacija istovremeno, što je idealno za multitasking. Visoki radni takt od 3.200MHz znači da će tvoj sistem raditi brže i efikasnije, što je posebno važno kada su u pitanju zahtevne aplikacije i igre. Niska potrošnja energije od samo 1.2V osigurava da tvoj sistem ostane energetski efikasan, dok istovremeno pruža stabilne performanse. Latencija od 22-22-22-52 je pažljivo podešena kako bi se osiguralo da memorija reaguje brzo i pouzdano, što je ključno za glatko iskustvo korišćenja. Zahvaljujući 288 pinova, ova RAM memorija je kompatibilna sa svim DDR4 slotovima, što olakšava nadogradnju. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar. Dodaj Team Elite DDR4 PLUS RED u svoju konfiguraciju i uživaj u superiornim performansama koje pruža. Klikni i saznaj više o ovom proizvodu!

Opis proizvoda • VELIKI KAPACITET: Iskoristi 512 GB prostora za sve tvoje podatke. • BRZINA: Uživaj u brzom čitanju i pisanju podataka. • KOMPAKTAN: Lagan i tanak, lako se uklapa u tvoj laptop. • IZDRŽLJIVOST: Pouzdan sa visokim pragom izdržljivosti. • PERFORMANSE: Visoke performanse za tvoje svakodnevne potrebe. Tražiš pouzdan i brz SSD za svoj laptop? HP EX900 Plus M.2 SSD sa kapacitetom od 512 GB je pravi izbor za tebe. Sa brzinom čitanja do 3200 MB/s i pisanjem do 2200 MB/s, tvoji podaci će biti dostupni u trenu. Ovaj SSD je dizajniran da bude tanak i lagan, sa dimenzijama od samo 80 x 22 x 2,4 mm, što ga čini idealnim za moderne tanke laptope. Ne samo da je kompaktan, već je i izdržljiv, sa pragom izdržljivosti od 200 TBW, što znači da će tvoji podaci biti sigurni i zaštićeni dugi niz godina. HP EX900 Plus M.2 SSD je savršen spoj performansi i dugovečnosti. Njegove impresivne karakteristike osiguravaju da će tvoj laptop raditi brže i efikasnije, bez obzira na to da li se radi o radu, igri ili multimediji. Ne propusti priliku da unaprediš svoje korisničko iskustvo. Izaberi HP EX900 Plus M.2 SSD i osiguraj da tvoj laptop radi na vrhuncu svojih mogućnosti. Dodaj ga u korpu danas!

Opis proizvoda • KAPACITET: 16GB DDR4 memorije za tvoj notebook • BRZINA: Radni takt od 2666MHz za brz i efikasan rad • KOMPATIBILNOST: Podržava Windows, Mac i Linux operativne sisteme • KVALITET: Pouzdanost i izdržljivost zahvaljujući JEDEC standardu i RoHS usaglašenosti • DIZAJN: 260-pin SO-DIMM modul dizajniran za lako ugradnju Tražiš pouzdanu i brzu memoriju za svoj notebook? Kingston SODIMM DDR4 memorija od 16GB pruža ti upravo to. Sa radnim taktom od 2666MHz, tvoj laptop će raditi glatko i bez zastoja, omogućavajući ti da bez problema obavljaš više zadataka istovremeno. Ovaj modul je kompatibilan sa različitim operativnim sistemima, uključujući Windows, Mac i Linux, što ga čini univerzalnim rešenjem za tvoje potrebe. Zahvaljujući standardu JEDEC i RoHS usaglašenosti, možeš biti siguran u kvalitet i pouzdanost proizvoda koji koristiš. Dizajniran kao 260-pin SO-DIMM, ovaj modul memorije je jednostavan za instalaciju, što znači da ćeš brzo i lako unaprediti performanse svog uređaja. Zlatna olovna oplata osigurava stabilnu konekciju i dugotrajnost, dok bezhalogeni materijali doprinose očuvanju okoline. Ne dozvoli da tvoj rad bude usporen zbog nedostatka memorije. Unapredi svoj notebook Kingston SODIMM DDR4 memorijom od 16GB i uživaj u brzini i efikasnosti koju pruža. Dodaj u korpu i osiguraj svoj kompjuter za sve izazove koji te čekaju!

Opis proizvoda • FORMAT: M.2 za lako uklapanje u moderne računare. • KONEKCIJA: PCI-e interfejs omogućava brzu i stabilnu vezu. • KAPACITET: 480 GB prostora za skladištenje vaših podataka. • BRZINA ČITANJA: Do 1700 MB/s za munjevito učitavanje fajlova. • BRZINA PISANJA: Do 1500 MB/s za efikasno snimanje podataka. Ako tražiš pouzdan i brz SSD za svoj računar, Patriot P310 M.2 NVMe je pravi izbor. Sa kapacitetom od 480GB, imaš dovoljno prostora za sve svoje aplikacije, igre i radne fajlove. Zahvaljujući visokim brzinama čitanja i pisanja, tvoj sistem će raditi brže i efikasnije nego ikada. Patriot P310 se ističe svojom naprednom tehnologijom koja uključuje SmartECC za zaštitu podataka i termalno smanjenje performansi, što osigurava da tvoji podaci ostanu sigurni i zaštićeni. Ovaj SSD je dizajniran da izdrži i najzahtevnije zadatke, pružajući ti pouzdanost kada ti je najpotrebnija. Uz M.2 2280 format, ovaj SSD se lako uklapa u većinu modernih računara, a PCI-e konekcija garantuje da ćeš iskoristiti maksimalne performanse koje tvoj sistem može da pruži. Bilo da se radi o pokretanju operativnog sistema ili učitavanju teških aplikacija, sa Patriot P310 nećeš čekati ni sekund više. Zamisli kako će tvoj računar "leteti" sa Patriot P310 SSD-om. Ne propusti priliku da unaprediš svoje računarsko iskustvo. Klikni i saznaj više o ovom fantastičnom proizvodu!

Opis proizvoda • FORMAT: M.2 za lako uklapanje u moderne računare. • KONEKCIJA: PCI-e interfejs omogućava brzu i stabilnu vezu. • KAPACITET: 480 GB prostora za skladištenje vaših podataka. • BRZINA ČITANJA: Do 1700 MB/s za munjevito učitavanje fajlova. • BRZINA PISANJA: Do 1500 MB/s za efikasno snimanje podataka. Ako tražiš pouzdan i brz SSD za svoj računar, Patriot P310 M.2 NVMe je pravi izbor. Sa kapacitetom od 480GB, imaš dovoljno prostora za sve svoje aplikacije, igre i radne fajlove. Zahvaljujući visokim brzinama čitanja i pisanja, tvoj sistem će raditi brže i efikasnije nego ikada. Patriot P310 se ističe svojom naprednom tehnologijom koja uključuje SmartECC za zaštitu podataka i termalno smanjenje performansi, što osigurava da tvoji podaci ostanu sigurni i zaštićeni. Ovaj SSD je dizajniran da izdrži i najzahtevnije zadatke, pružajući ti pouzdanost kada ti je najpotrebnija. Uz M.2 2280 format, ovaj SSD se lako uklapa u većinu modernih računara, a PCI-e konekcija garantuje da ćeš iskoristiti maksimalne performanse koje tvoj sistem može da pruži. Bilo da se radi o pokretanju operativnog sistema ili učitavanju teških aplikacija, sa Patriot P310 nećeš čekati ni sekund više. Zamisli kako će tvoj računar "leteti" sa Patriot P310 SSD-om. Ne propusti priliku da unaprediš svoje računarsko iskustvo. Klikni i saznaj više o ovom fantastičnom proizvodu!

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Kompatibilan sa prenosnim računarima od 12" do 18" • REGULACIJA: 7 nivoa podešavanja nagiba i 6 nivoa brzine ventilatora • DIZAJN: Elegantan displej za kontrolu brzine i osvetljenja • PERFORMANSE: 6 tihih ventilatora i 2 USB porta za bolju funkcionalnost • ENERGETSKA EFIKASNOST: Optimizovana potrošnja od 4,5 W Zamisli da radiš važan posao na laptopu i odjednom se on pregreje i uspori. Sa Moye kulerom za laptop Frost X, tvoj laptop ostaje hladan čak i tokom intenzivnog korišćenja. Zahvaljujući kompatibilnosti sa većinom prenosnih računara, tvoj radni ili igrački prostor biće siguran i efikasan. Istraži prednosti mogućnosti podešavanja nagiba koji dolazi sa 7 različitih pozicija, omogućavajući ti da pronađeš idealan ugao za rad ili zabavu. Glatko podesi brzinu od 6 ventilatora kako bi ostvario optimalan protok vazduha. Uroni sebe u posao ili igru bez ometanja zahvaljujući tišini koju pružaju ventilatori. Istovremeno, tvoj prostor će dobiti dodir stila sa elegantnim crnim dizajnom i osvetljenjem čiju jačinu možeš prilagoditi po svojoj želji. Završi sve zadatke bez brige o pregrevanju uređaja. Moye kuler za laptop Frost X obezbeđuje pouzdanu i učinkovitu upotrebu. Uživaj u svojim projektima i igrama sa udobnosti svog stola. Ne propusti priliku da unaprediš radni prostor i uživaš u udobnom i bezbrižnom radu ili opuštanju uz filmove i igrice koje voliš.