Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR5 memorije pruža odlične performanse za tvoj računar. • BRZINA: Sa brzinom prenosa podataka od 5200MT/s, ova memorija osigurava brzo i efikasno rukovanje podacima. • KOMPATIBILNOST: DIMM format omogućava laku instalaciju u desktop računare. • NISKA LATENCIJA: CL42 latencija za pouzdane i odzivne performanse u radu. • KVALITET: Kingston ValueRAM serija poznata je po svojoj pouzdanosti i kvalitetu. Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorija je dizajnirana da poboljša brzinu i efikasnost tvojeg računara. Sa kapacitetom od 8GB, ova memorija je idealna za multitasking i zahtevne aplikacije. Brzina od 5200MT/s znači da će tvoji programi raditi glatko, bez nepotrebnih zastoja. DIMM format memorije omogućava jednostavnu instalaciju, što znači da ćeš moći brzo i lako unaprediti svoj sistem. Niska latencija CL42 osigurava da će tvoje aplikacije raditi sa minimalnim kašnjenjem, što je posebno važno za igre i profesionalne programe. Kingston je brend koji je sinonim za kvalitet, a ValueRAM serija je razvijena kako bi pružila pouzdane performanse po pristupačnoj ceni. Bez obzira da li si gamer, profesionalac ili samo tražiš pouzdanu memoriju za svoj računar, ova Kingston RAM memorija je odličan izbor. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorijom. Poseti našu stranicu i saznaj više o ovom proizvodu koji će tvoje računarsko iskustvo podići na viši nivo.

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR5 memorije pruža odlične performanse za tvoj računar. • BRZINA: Sa brzinom prenosa podataka od 5200MT/s, ova memorija osigurava brzo i efikasno rukovanje podacima. • KOMPATIBILNOST: DIMM format omogućava laku instalaciju u desktop računare. • NISKA LATENCIJA: CL42 latencija za pouzdane i odzivne performanse u radu. • KVALITET: Kingston ValueRAM serija poznata je po svojoj pouzdanosti i kvalitetu. Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorija je dizajnirana da poboljša brzinu i efikasnost tvojeg računara. Sa kapacitetom od 8GB, ova memorija je idealna za multitasking i zahtevne aplikacije. Brzina od 5200MT/s znači da će tvoji programi raditi glatko, bez nepotrebnih zastoja. DIMM format memorije omogućava jednostavnu instalaciju, što znači da ćeš moći brzo i lako unaprediti svoj sistem. Niska latencija CL42 osigurava da će tvoje aplikacije raditi sa minimalnim kašnjenjem, što je posebno važno za igre i profesionalne programe. Kingston je brend koji je sinonim za kvalitet, a ValueRAM serija je razvijena kako bi pružila pouzdane performanse po pristupačnoj ceni. Bez obzira da li si gamer, profesionalac ili samo tražiš pouzdanu memoriju za svoj računar, ova Kingston RAM memorija je odličan izbor. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorijom. Poseti našu stranicu i saznaj više o ovom proizvodu koji će tvoje računarsko iskustvo podići na viši nivo.

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR5 memorije pruža odlične performanse za tvoj računar. • BRZINA: Sa brzinom prenosa podataka od 5200MT/s, ova memorija osigurava brzo i efikasno rukovanje podacima. • KOMPATIBILNOST: DIMM format omogućava laku instalaciju u desktop računare. • NISKA LATENCIJA: CL42 latencija za pouzdane i odzivne performanse u radu. • KVALITET: Kingston ValueRAM serija poznata je po svojoj pouzdanosti i kvalitetu. Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorija je dizajnirana da poboljša brzinu i efikasnost tvojeg računara. Sa kapacitetom od 8GB, ova memorija je idealna za multitasking i zahtevne aplikacije. Brzina od 5200MT/s znači da će tvoji programi raditi glatko, bez nepotrebnih zastoja. DIMM format memorije omogućava jednostavnu instalaciju, što znači da ćeš moći brzo i lako unaprediti svoj sistem. Niska latencija CL42 osigurava da će tvoje aplikacije raditi sa minimalnim kašnjenjem, što je posebno važno za igre i profesionalne programe. Kingston je brend koji je sinonim za kvalitet, a ValueRAM serija je razvijena kako bi pružila pouzdane performanse po pristupačnoj ceni. Bez obzira da li si gamer, profesionalac ili samo tražiš pouzdanu memoriju za svoj računar, ova Kingston RAM memorija je odličan izbor. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorijom. Poseti našu stranicu i saznaj više o ovom proizvodu koji će tvoje računarsko iskustvo podići na viši nivo.

Opis proizvoda • KAPACITET: 8GB DDR5 memorije pruža odlične performanse za tvoj računar. • BRZINA: Sa brzinom prenosa podataka od 5200MT/s, ova memorija osigurava brzo i efikasno rukovanje podacima. • KOMPATIBILNOST: DIMM format omogućava laku instalaciju u desktop računare. • NISKA LATENCIJA: CL42 latencija za pouzdane i odzivne performanse u radu. • KVALITET: Kingston ValueRAM serija poznata je po svojoj pouzdanosti i kvalitetu. Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorija je dizajnirana da poboljša brzinu i efikasnost tvojeg računara. Sa kapacitetom od 8GB, ova memorija je idealna za multitasking i zahtevne aplikacije. Brzina od 5200MT/s znači da će tvoji programi raditi glatko, bez nepotrebnih zastoja. DIMM format memorije omogućava jednostavnu instalaciju, što znači da ćeš moći brzo i lako unaprediti svoj sistem. Niska latencija CL42 osigurava da će tvoje aplikacije raditi sa minimalnim kašnjenjem, što je posebno važno za igre i profesionalne programe. Kingston je brend koji je sinonim za kvalitet, a ValueRAM serija je razvijena kako bi pružila pouzdane performanse po pristupačnoj ceni. Bez obzira da li si gamer, profesionalac ili samo tražiš pouzdanu memoriju za svoj računar, ova Kingston RAM memorija je odličan izbor. Ne propusti priliku da unaprediš svoj računar sa Kingston ValueRAM 8GB DDR5 memorijom. Poseti našu stranicu i saznaj više o ovom proizvodu koji će tvoje računarsko iskustvo podići na viši nivo.

Opis proizvoda • KAPACITET: 16GB DDR5 memorije pruža visoku performansu za tvoj notebook. • BRZINA: Sa 5200MT/s, ova RAM memorija omogućava brže učitavanje prog i efikasniji multitasking. • KOMPATIBILNOST: Dizajnirana za upotrebu u notebook računarima, ova 262-pin SO-DIMM memorija je idealan izbor za unapređenje sistema. • NISKA LATENCIJA: CAS kašnjenje od 42 osigurava brz odziv i smanjuje zadršku u radu. • ODRŽIVOST: Sertifikovana RoHS kompatibilnošću, ova memorija je proizvedena sa poštovanjem ekoloških standarda. Kingston ValueRAM 16GB DDR5 SODIMM RAM memorija je savršen izbor za unapređenje tvojeg notebook računara. Sa kapacitetom od 16GB, ova memorija će ti omogućiti da bez problema pokrećeš zahtevne aplikacije i igre. Zahvaljujući visokoj brzini od 5200MT/s, tvoj sistem će raditi brže i efikasnije, što je posebno važno kada radiš sa više prog istovremeno. Kompatibilnost sa notebook računarima i jednostavna instalacija čine ovu memoriju idealnim izborom za brzo i lako unapređenje. Niska latencija od 42 osigurava da će tvoj računar brzo reagovati na sve tvoje komande, smanjujući zadršku i povećavajući produktivnost. Osim što će poboljšati performanse tvojeg računara, Kingston ValueRAM memorija je i ekološki odgovoran izbor. RoHS sertifikat potvrđuje da je proizvodnja ove memorije u skladu sa strogim ekološkim standardima, što doprinosi očuvanju okoline. Ne propusti priliku da unaprediš svoj notebook. Kingston ValueRAM 16GB DDR5 SODIMM RAM memorija je pouzdan, brz i ekološki prihvatljiv izbor za tvoj računar. Ugradi je danas i uživaj u superiornim performansama koje pruža.

41383) PESME druga knjiga , Miloš Perović, Elektična Štamparija S. Horovica Beograd 1909 , Miloš Perović, pesnik, putopisac i dramski pisac, rođen je 1874. godine u Užicu gde je završio gimnaziju. Studirao je u Beogradu, Beču i Lajpcigu. U Cirihu je 1905. godine odbranio doktorat iz psihologije i pedagogije. Radio je kao nastavnik u Čačku, Skoplju i Solunu. Učestvovao je u oba balkanska i prvom svetskom ratu u kome je bio teško ranjen. Umro je u Parizu 1918. godine. Prvu zbirku pesama `Pesme` Perović je objavio u Užicu 1903. godine i potpisao je pseudonimom Pijetro Kosorić. I druga zbirka pesama štampana mu je u Beogradu pod istim naslovom 1909. godine. Tragediju u pet činova `Karađorđevi` 1907, a pozorišnu šalu `Ženomrzac` 1914. godine. U zaostavštini Miloša Perovića sačuvan je veći broj pesama, veliki broj aforizama, dva putopisa, četiri dramska dela i tri dnevnika. Dušan Nedeljković je priredio knjigu filozofskih misli Miloša Perovića koja je štampana 1934. godine pod nazivom `Misli`. Kao što nije imao filozofske uzore, kao što je sam stajao za sebe životom i delom, i nije predstavljao intelektualni putokaz nikome, srpska istorija poznata po kratkom pamćenju brzo ga je, kao individualistu, stavila po strani, a palanka dovršila ono što je smatrala da joj pripada. Neobjavljeni deo zaostavštine nalazi se u Užičkom arhivu gde još čeka svoga priređivača u integralnom izdanju. Njegova nepodignuta bista (čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu) stoji u senci kontinuiranog nemara svojstvenog palanci koje se pesnik-mislilac gnušao: nepismenošću štampara jedna slepa ulica na Terazijama u Užicu već trideset godina zove se Miloša Parovića. mek povez, format 12 x 15,5 cm , ćirilica, 48 strana

Kosta N. Milutinović, POLITOVA INTERPRETACIJA ISTOČNOG PITANjA. Svetosavski temat, nagrađen prvom nagradom Čehoslovačke vlade, Izdanje časopisa „Kritike“, Beograd, 1931. Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost poveza, listova i korice, osim što je zadnja korica malo zacepljena pri dnu. Jezik srpski, ćirilica, 52 str. Štampa: „Jugoslavija“ Zemun. Primerak sa rukopisnom posvetom autora: „Gospođi i Gospodinu Dimitrijeviću sa najboljim željama. Pisac“. Retko (kao primerak sa posvetom). NAPOMENA: „Polit“ iz naslova knjige je MIHAILO POLIT-DESANČIĆ (1833-1920), srpski političar, novinar i književnik, rođen u Novom Sadu, umro u Temišvaru. Studirao je u Beču (pravne nauke) i u Parizu (političke nauke). Bio je bliski saradnik Svetozara Miletića i jedan od najuticajnijih političara Srpske Vojvodine u XIX veku; poslanik u ugarskom i hvarskom Saboru i poslanik Crkveno-školskog sabora u Sremskim Karlovcima. Bio je šef vojvođanskih liberala i istaknuti besednik; zalagao se za političku saradnju i zbližavanje sa Mađarima kroz učestvovanje u radu Sabora. Najpoznatija dela su mu: „Verenica Crnogorka“, „Branivoj knez Zahumski“, „Putne uspomene“, „Kako sam svoj vek proveo“, „Uspomene iz 1848-1849“, „Pokojnici“ i „Besede“ u 4 knjige. Sahranjen je u Novom Sadu, na Uspenskom groblju. KOSTA N. MILUTINOVIĆ, srpski istoričar i univerzitetski profesor, rođen u Pančevu 1909. godine. Osnovnu školu pohađao je u svom rodnom mestu, a klasičnu gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu; postdiplomske studije završio je u Beču i Budimpešti. Radio je kao profesor u gimnazijama u Osijeku, Novom Sadu i Beogradu, a zatim i kao arhivar Istorijskog arhiva Vojvodine i kustos Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu; jedno vreme bio je i univerzitetski profesor na Sveučilištu u Zadru. Penziju je dočekao kao savetnik Instituta za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1976). Bio je aktivni član Matice srpske.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije Aleksej Stahanov Stakhanov.JPG Aleksej Stahanov razgovara sa kolegom Puno ime Aleksej Grigorjevič Stahanov Datum rođenja 3. januar 1906. Mesto rođenja Lugovija Ruska Imperija Datum smrti 5. novembar 1977. (71 god.) Mesto smrti Torez Sovjetski Savez Aleksej Grigorjevič Stahanov (rus. Алексе́й Григо́рьевич Стаха́нов; 3. januar 1906 — 5. novembar 1977) je bio sovjetski rudar koji je postao poznat 1935. godine, kada je u jednoj smeni iskopao 102 tone uglja, što je od strane sovjetskih vlasti proglašeno svetskim rekordom. Odmah nakon toga, u SSSR je počeo da se razvija stahanovski pokret, nazvan po njemu. Biografija Stahanov je rođen 3. januara 1906. godine u mestu Lugovija blizu Orela u zapadnoj Rusiji. U svojoj 21. godini počeo je da radi u rudniku Centralna-Irmino u Kadijevki (region Donbas, današnja Ukrajina). Dana 31. avgusta 1935. godine Stahanov je za 5 sati i 45 minuta iskopao 102 tone uglja. Odmah nakon ovoga postao je sovjetski radnički heroj, a ovaj podvig doneo mu je i svetsku slavu. Magazin Tajm je objavio njegovu sliku na naslovnoj strani u broju od 16. decembra 1935. godine.[1] Nakon ovoga, Stahanov je postao student akademije u Moskvi, a po završetku školovanja 1942. postao je direktor rudnika u Karagandi (Kazahstan). Od 1943. do 1957. radio je u Ministarstvu industrije SSSR. Od 1957. pa do penzionisanja 1974. radio je kao rukovodilac (direktor ili inženjer) u državnim rudnicima. Bio je poslanik Vrhovnog Sovjeta SSSR, a dobitnik je više državnih ordena za rad, od kojih su najznačajniji Orden heroja socijalističkog rada i Orden Lenjina. Umro je 5. novembra 1977, a naredne 1978. godine grad Kadijevka u kojem je započeo svoju radnu karijeru dobio je ime po njemu. Taj grad i danas nosi naziv Stahanov. Stahanovski pokret Glavni članak: Stahanovci Po imenu Alekseja Stahanova nazvan je čitav jedan pokret koji se razvio u Sovjetskom Savezu nakon njegovog podviga. Ovaj stahanovski pokret je bio pokret za povećanje radnih rezultata, za povećanje proizvodnje i uvođenje inovacija u socijalističkoj proizvodnji. Zbog velikih materijalnih stimulacija koje je davala sovjetska država pokret se veoma brzo razvio u svim sferama privredne i industrijske delatnosti. Najpoznatiji stahanovci bili su: Paša Angelina (poljoprivreda), Aleksandar Busigin (automobilska industrija), sestre Vinogradov (tekstilna industrija), Peter Krivonos (železnički saobraćaj) i mnogi drugi. Ovaj pokret je u kasnijim vremenima kritikovan kao propagandni manevar SSSR, zato što po tim kritičarima dobri rezultati u proizvodnji nisu mogli biti postignuti samo revnošću radnika. Zapravo, njihovo mišljenje je da gde god su radnici dobili kvalitetnu i savremenu opremu, tu su i postignuti najbolji rezultati. Osporavanje rekorda Takođe i rekord Alekseja Stahanova je osporavan. Naime, po nekim svedočanstvima utvrđeno je da je Stahanov imao logističku pomoć prilikom kopanja uglja i da je sve urađeno u režiji sovjetske države, tj. Komunističke partije da bi se podigao moral sovjetskih radnika. Naime, tajna je bila u tome što je Stahanov imao zadatak samo da kopa, a drugi rudari su postavljali potporne skele na koje se ugalj izbacivao. Posao postavljanja potpornih skela rudari su ranije sami obavljali, tako da je Stahanov dobivši korisnu logistiku, mogao kontinurano da radi sa svojom pneumatskom bušilicom. Stahanovci u drugim zemljama Stahanovizam danas označuje udarnog radnika. Stahanovljev rekord je izazvao pravu pomamu u drugim socijalističkim zemljama. Naročito je posle Drugog svetskog rata bio popularizovan ovaj način rada. Najpoznatiji poljski stahanovac bio je Vinsent Pstrovski, a u SFRJ su to bili Arif Heralić i Alija Sirotanović. Neostahanovizam Neostahanovizmom možemo slobodno nazvati sva nastojanja modernih kapitalističkih preduzeća da materijalnom stimulacijom motivišu radnike na kvalitetniji i kvantitatativniji rad. Kao što je dobro poznato, u mnogim većim prehrambenim lancima, kao što je npr. Mek Donalds, srećemo zaposlenog kome na grudima stoji oznaka „radnik meseca“. Dakle, ta osoba će za svoj pojačani i produktivan rad tokom prethodnog meseca dobiti nagradu u vidu novčanih ili drugih materijalnih dobara. edicija SAVREMENA KNJIGA `BELI MEDVED` Beograd 1940 džepni format retko u ponudi MAJ.21/10

Opis proizvoda • BRZINA PRENOSA: Brzi prenos podataka sa brzinama čitanja do 550 MB/s i pisanja do 450 MB/s. • KAPACITET SKLADIŠTENJA: Prostranih 512 GB prostora za sve tvoje aplikacije, igre i važne dokumente. • IZDRŽLJIVOST: Otpornost na udarce i vibracije za pouzdano čuvanje podataka. • TEHNOLOGIJA: Napredna NAND Flash tehnologija za brže i efikasnije performanse. • KOMPATIBILNOST: Jednostavna instalacija sa SATA III-600 interfejsom, kompatibilan sa većinom računara. LEXAR SSD 512GB NS100 će transformisati tvoje računarsko iskustvo. Sa ovim SSD-om, tvoj sistem će se podizati munjevito brzo, aplikacije će se učitavati bez čekanja, a prenos podataka će biti glatki i bez prekida. Zamisli kako će tvoj stari računar oživeti i raditi kao nov. Ovaj SSD nije samo brz, već i pouzdan. Sa tehnologijom NAND Flash i otpornošću na udarce i vibracije, možeš biti siguran da su tvoji podaci bezbedni. Bez pokretnih delova, rizik od kvarova je minimalan, što znači da ćeš moći da se osloniš na svoj Lexar NS100 godinama koje dolaze. Zaboravi na frustracije sa sporim učitavanjem i čestim čekanjima. Sa 512 GB prostora, imaćeš dovoljno mesta za sve što ti je potrebno, a tvoj računar će raditi brže nego ikada. To je investicija koja se isplati, kako u vremenu, tako i u performansama. Ne propusti priliku da unaprediš svoj digitalni život. Lexar NS100 SSD je proizvod koji obećava kvalitet i pouzdanost, testiran u Lexar Quality Labs da bi ti pružio najbolje moguće iskustvo. Ugradi svoj SSD danas i uživaj u brzini i efikasnosti koje zaslužuješ.

Opis proizvoda • BRZINA PRENOSA: Brzi prenos podataka sa brzinama čitanja do 550 MB/s i pisanja do 450 MB/s. • KAPACITET SKLADIŠTENJA: Prostranih 512 GB prostora za sve tvoje aplikacije, igre i važne dokumente. • IZDRŽLJIVOST: Otpornost na udarce i vibracije za pouzdano čuvanje podataka. • TEHNOLOGIJA: Napredna NAND Flash tehnologija za brže i efikasnije performanse. • KOMPATIBILNOST: Jednostavna instalacija sa SATA III-600 interfejsom, kompatibilan sa većinom računara. LEXAR SSD 512GB NS100 će transformisati tvoje računarsko iskustvo. Sa ovim SSD-om, tvoj sistem će se podizati munjevito brzo, aplikacije će se učitavati bez čekanja, a prenos podataka će biti glatki i bez prekida. Zamisli kako će tvoj stari računar oživeti i raditi kao nov. Ovaj SSD nije samo brz, već i pouzdan. Sa tehnologijom NAND Flash i otpornošću na udarce i vibracije, možeš biti siguran da su tvoji podaci bezbedni. Bez pokretnih delova, rizik od kvarova je minimalan, što znači da ćeš moći da se osloniš na svoj Lexar NS100 godinama koje dolaze. Zaboravi na frustracije sa sporim učitavanjem i čestim čekanjima. Sa 512 GB prostora, imaćeš dovoljno mesta za sve što ti je potrebno, a tvoj računar će raditi brže nego ikada. To je investicija koja se isplati, kako u vremenu, tako i u performansama. Ne propusti priliku da unaprediš svoj digitalni život. Lexar NS100 SSD je proizvod koji obećava kvalitet i pouzdanost, testiran u Lexar Quality Labs da bi ti pružio najbolje moguće iskustvo. Ugradi svoj SSD danas i uživaj u brzini i efikasnosti koje zaslužuješ.

Opis proizvoda • BRZINA PRENOSA: Brzi prenos podataka sa brzinama čitanja do 550 MB/s i pisanja do 450 MB/s. • KAPACITET SKLADIŠTENJA: Prostranih 512 GB prostora za sve tvoje aplikacije, igre i važne dokumente. • IZDRŽLJIVOST: Otpornost na udarce i vibracije za pouzdano čuvanje podataka. • TEHNOLOGIJA: Napredna NAND Flash tehnologija za brže i efikasnije performanse. • KOMPATIBILNOST: Jednostavna instalacija sa SATA III-600 interfejsom, kompatibilan sa većinom računara. LEXAR SSD 512GB NS100 će transformisati tvoje računarsko iskustvo. Sa ovim SSD-om, tvoj sistem će se podizati munjevito brzo, aplikacije će se učitavati bez čekanja, a prenos podataka će biti glatki i bez prekida. Zamisli kako će tvoj stari računar oživeti i raditi kao nov. Ovaj SSD nije samo brz, već i pouzdan. Sa tehnologijom NAND Flash i otpornošću na udarce i vibracije, možeš biti siguran da su tvoji podaci bezbedni. Bez pokretnih delova, rizik od kvarova je minimalan, što znači da ćeš moći da se osloniš na svoj Lexar NS100 godinama koje dolaze. Zaboravi na frustracije sa sporim učitavanjem i čestim čekanjima. Sa 512 GB prostora, imaćeš dovoljno mesta za sve što ti je potrebno, a tvoj računar će raditi brže nego ikada. To je investicija koja se isplati, kako u vremenu, tako i u performansama. Ne propusti priliku da unaprediš svoj digitalni život. Lexar NS100 SSD je proizvod koji obećava kvalitet i pouzdanost, testiran u Lexar Quality Labs da bi ti pružio najbolje moguće iskustvo. Ugradi svoj SSD danas i uživaj u brzini i efikasnosti koje zaslužuješ.

Opis proizvoda • BRZINA PRENOSA: Brzi prenos podataka sa brzinama čitanja do 550 MB/s i pisanja do 450 MB/s. • KAPACITET SKLADIŠTENJA: Prostranih 512 GB prostora za sve tvoje aplikacije, igre i važne dokumente. • IZDRŽLJIVOST: Otpornost na udarce i vibracije za pouzdano čuvanje podataka. • TEHNOLOGIJA: Napredna NAND Flash tehnologija za brže i efikasnije performanse. • KOMPATIBILNOST: Jednostavna instalacija sa SATA III-600 interfejsom, kompatibilan sa većinom računara. LEXAR SSD 512GB NS100 će transformisati tvoje računarsko iskustvo. Sa ovim SSD-om, tvoj sistem će se podizati munjevito brzo, aplikacije će se učitavati bez čekanja, a prenos podataka će biti glatki i bez prekida. Zamisli kako će tvoj stari računar oživeti i raditi kao nov. Ovaj SSD nije samo brz, već i pouzdan. Sa tehnologijom NAND Flash i otpornošću na udarce i vibracije, možeš biti siguran da su tvoji podaci bezbedni. Bez pokretnih delova, rizik od kvarova je minimalan, što znači da ćeš moći da se osloniš na svoj Lexar NS100 godinama koje dolaze. Zaboravi na frustracije sa sporim učitavanjem i čestim čekanjima. Sa 512 GB prostora, imaćeš dovoljno mesta za sve što ti je potrebno, a tvoj računar će raditi brže nego ikada. To je investicija koja se isplati, kako u vremenu, tako i u performansama. Ne propusti priliku da unaprediš svoj digitalni život. Lexar NS100 SSD je proizvod koji obećava kvalitet i pouzdanost, testiran u Lexar Quality Labs da bi ti pružio najbolje moguće iskustvo. Ugradi svoj SSD danas i uživaj u brzini i efikasnosti koje zaslužuješ.

Kao na slikama Prvo izdanje Sibe (Josip) Miličić (Brusje, Hvar 3. april 1886.[1] — Bari, Italija 1944) bio je srpski književnik i književni kritičar. Biografija[uredi | uredi izvor] Sibe Miličić rođen je kao Josip Miličić 1886. godine na Hvaru. Studirao je romanistiku i slavistiku na univerzitetima u Beču, Firenci, Rimu i Parizu. Na studijama u Beču prihvatio je ideju o Srbiji kao jugoslavenskom Pijemontu i postao unitarista. Po završetku studija u privatnim školama u Firenzi, Rimu i Parizu proučavao je slikarstvo. Od 1913. godine gimnazijski je nastavnik u Srbiji. U Prvom svetskom ratu ordonans je među srpskim dobrovoljcima prvo u Srbiji a potom u Rusiji. Priključio se grupi srpskih pisaca okupljenih oko Zabavnika, na Krfu (1917—1918), zajedno sa Vladimirom Čerinom i Tinom Ujevićem. Posle nacističkog bombardovanja Roterdama 1939. godine gde je radio u konzulatu Kraljevine Jugoslavije vraća se u Zagreb gde objavljuje knjigu pjesama `Apokalipsa`. Rat provodi na Hvaru, a posle pada Italije 1943. godine odlazi u partizane. Prebacuju ga u Bari, gđe se već nalaze brojni intelektualci iz Dalmacije (Vladimir Nazor, Jure Kaštelan i drugi). Početkom 1945. na povratku iz Barija na Vis tokom noći nestao je s broda. [2] Miličić je autor manifesta književnog pokreta kosmizam pod naslovom Jedan izvod koji bi mogao da bude program (1920). Pored toga, pisao je pesme, pripovetke i romane. Svoje radove objavljivao je često i u velikom broju listova i časopisa, kao što su: Pijemont, Srpski književni glasnik, Delo, Politika, Zabavnik, Jugoslavija, Književne novosti, Dan, Misao, Republika, Budućnost, Tribuna, Kritika, Epoha, Revi, Savremenik, Novo doba, Vijenac, Almanah Branka Radičevića,, Vreme, Pravda, Život i rad, Volja, Reč i slika i mnogim drugim. Dela[uredi | uredi izvor] Objavio je sledeće zbirke pesama: Pjesme (Beč, 1906) 10 pjesama o don Juanu (Beč, 1912) Treća knjiga pjesama (1914) Knjiga radosti (1920) Knjiga večnosti (1922) Moje selo Brusje (1936) Deset partizanskih pjesama (Bari, 1944)[3][4]

Najplaćeniji poslovi današnjice su vezani za kreativnost i stvaralaštvo (dizajneri, programeri, marketari...). Da li ja to mogu da radim? Pa naravno! U svakom od nas čuči mali umetnik. :) Tvoja mašta ti omogućava da istražuješ, zamišljaš i spajaš razne stvari, nekada naizgled i nespojive. Sada na jednom mestu imaš brdo ideja raspoređenih u 8 poglavlja koje će podstaći tvoju kreativnost i maštu. Zašto je to uopšte važno? Upravo je kreativnost potrebna za stvaranje, a to je najviši nivo učenja, razmišljanja i znanja. Podrazumeva da stvaraš neku celinu kombinujuću različite elemente. Uzmi stare krpice, čepove, boje, štapiće, možeš malo i voća i kreni ludo da se zabavljaš, dok učiš da stvaraš! 288 strana, format 29×25 cm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Isidor Bajić (Kula, 16. avgust 1878 — Novi Sad, 15. septembar 1915) bio je srpski kompozitor, učitelj, pedagog, melograf i izdavač. Osnovao je i bio prvi direktor Muzičke škole u Novom Sadu, jedne od prvih takvih institucija na tlu Vojvodine. Biografija Bista u školskom dvorištu u Kuli Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Od 1901. do 1915. godine radio je u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (danas gimnazija Jovan Jovanović Zmaj) kao učitelj pevanja i pojanja, dirigent učeničkih horova, gudačkog i tamburaškog orkestra, hora SZPD Neven i organizator Svetosavskih beseda. Pomagao je darovitim učenicima u njihovim prvim kompozitorskim koracima. Kao rezultat Bajićevog pedagoškog rada nastao je Projekat za promenu učenja pojanja i pevanja u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji (1912). Osnovao je muzičku školu u Novom Sadu, 17. oktobra 1909. godine, posle Škole pjenija Aleksandra Morfidisa-Nisisa, prvu instituciju toga tipa na tlu Vojvodine (Srbija).[1] U skoro svim periodičnim časopisima i dnevnoj štampi toga vremena (Brankovo kolo, Letopis Matice srpske, Zastava, Sloga) objavljivao je tekstove iz oblasti muzike i muzičke pedagogije (Pevanje kao pedagoško sredstvo i korist njegova, Kako treba učiti muziku u preparandiji i bogosloviji, Naše crkveno pojanje i druge). Niz članaka o Savezu srpskih pevačkih društava prouzrokovali su oštru javnu polemiku sa Petrom Konjovićem. Pokrenuo je notnu ediciju Srpska muzička biblioteka i časopis Srpski muzički list (u istoriji srpskog izdavaštva, hronološki treći muzički list u Srba). Napisao je i objavio dva udžbenika: Klavir i učenje klavira (1901) i Teorija pravilnog notnog pevanja (1904).[2] Zapisivao je narodne i srpske crkvene melodije i koristio ih u svojim kompozicijama za klavir, horskim delima, komadima sa pevanjem i u operi Knez Ivo od Semberije. Srpsko crkveno pojanje je upoređivao sa pojanjem drugih naroda na putovanju za Hilandar sa horom karlovačkih bogoslova u leto 1911. godine. Obraćao se lično Lukijanu Bogdanoviću, pravoslavnom episkopu budimskom, u vezi sa predlogom za redigovanje srpskog crkvenog pojanja (1907).

Izuzetno retko u ponudi. Prvo izdanje, prvo potpuno izdanje, B.m, b.g (anonimno izdata), meki originalni povez stanje vrlo dobro: rikna kao na slici, na četiri stranice s početka knjige uredno podvučeno nekoliko rečenica (v. sliku), ne smeta čitanju Ova knjiga je bila zabranjena i izdavana je samo po odobrenju upravnika biblioteke. Kako je navedeno na predlistu „Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove ’Nove klase’ na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` Autor - osoba Đilas, Milovan, 1911-1995 = Đilas, Milovan, 1911-1995 Naslov Nova klasa i anatomija jednog morala / Milovan Đilas Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina s. a.] Izdavanje i proizvodnja [s. l. : s. n., s. a.] Napomene `Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove `Nove klase` na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` --> poleđ. nasl. lista. Predmetne odrednice Komunizam Politički sistemi -- Socijalističke države Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 – Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti – đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime. Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema. Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori. Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906–1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914–1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921–1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871–1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice. Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva. Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“. Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas. U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948–2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921–1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava. U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju, pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (tj. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi – cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba – Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti. U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje. Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin. Bibliografija Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: „Nova klasa“, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga „Nova klasa“ je od strane „Njujork Tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX. veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute. KC (K)

Prvo izdanje iz 1885. Prekoričeno, sačuvana originalna prednja korica, nekoliko listova profesionalno reparirano. Ima pečat, inače dobro očuvano. U dodatku i afiša iz 1949. godine povodom izvođenja ove drame Milovana Glišića. Retko u ponudi. Autor - osoba Glišić, Milovan, 1847-1908 = Glišić, Milovan, 1847-1908 Naslov Podvala : komedija u pet činova a devet slika / napisao Milovan Đ. Glišić Vrsta građe drama Jezik srpski Godina 1885 Izdavanje i proizvodnja U Beogradu : Štamparija Napredne stranke, 1885 Fizički opis 112 str. ; 21 cm (Karton) Milovan Đ. Glišić (rođen 6. januara 1847. u selu Gracu kod Valjeva, umro 1. februara 1908. u Dubrovniku) je bio srpski književnik. Milovan Glišić je rođen 6. januara 1847, u selu Gradac pored Valjeva od oca Đorđa i majke Jevrosime. U njegovom selu nije bilo škole, ali su ga roditelji podučavali, i naučili da piše. Ovako pripremljen, Milovan Glišić je u Valjevu odmah primljen u drugi razred osnovne škole. Kad je 1864. upisao Beogradsku nižu „terazijsku“ gimnaziju, već je imao sedamnaest godina. Zbog nemaštine je sam morao da se snalazi, a materijalni položaj se samo pogoršao kad mu je 1865. godine umro otac. Potom je započeo da uči tehniku na Velikoj školi, no posle dve godine ostavlja tehniku i uči filozofiju na istoj školi. Kad je prekinuo školovanje, postavljen je za korektora Državne štamparije. Glišić je radio razne poslove, koje je mogao da nađe. Iako mu je ovo oduzimalo puno vremena, ipak je bio dobar đak. Pokazivao je interesovanje ne samo za školske predmete; puno je čitao i učio je ruski, francuski i nemački. Bio je u dva maha urednik zvaničnih „Srpskih novina“, dugo vreme dramaturg Narodnog pozorišta i krajem života pomoćnik upravnika Narodne biblioteke. Bio je oženjen jednom od pet ćerki bogatog beogradskog trgovca Nikole Stefanovića, od ostalih jedna je bila udata za Jovana Avakumovića, druga za generala Mostića, treća Leposava za Dimitrija Novakovića, a četvrta u Egipat. Brak je razveden, posle toga je živeo u sobi hotela „Nacional“ ispod Kalemegdana. Njegova sestra Stanka Glišić je bila profesor i prevodilac sa francuskog i ruskog, napisala je „Moje uspomene“ 1933. godine. Umro je u Dubrovniku 1. februara 1908. gde je bio radi lečenja. Sahranjen je u pravoslavnom delu groblja Boninovo u Dubrovniku. Bibliografija Glišić je svoj književni rad započeo prevodima u satiričnim listovima, a potom prešao na originalnu pripovetku. Njegov originalni rad obuhvata dva pozorišna komada, „Dva cvancika“ i „Podvala“, i dve zbirke pripovedaka. U zbirkama su, pored ostalih, njegove popularne humoristične i satirične priče: „Glava šećera`, „Roga`, „Ni oko šta“, „Šilo za ognjilo“, „Šetnja posle smrti“, „Zloslutni broj“, „Redak zver`; gatka „Posle devedeset godina“ i lirska skica „Prva brazda`. Glišić je najviše radio na prevođenju iz ruske i francuske književnosti i osamdesetih godina bio je glavni i najbolji prevodilac sa ruskog i francuskog. Savestan i talentovan prevodilac, a uz to odličan znalac narodnog jezika, on je najviše učinio za upoznavanje srpske publike sa velikim ruskim piscima i znatno uticao svojim prevodima na razvoj književnog jezika i stila. Najbolji su mu i najvažniji prevodi sa ruskog: „Mrtve duše“ i „Taras Buljba“ od Gogolja, „Krajcerova sonata“ i „Rat i mir“ od Tolstoja, „Oblomov“ od Gončarova, uz ostale od Ostrovskog i Dančenka. Sa francuskog je prevodio Balzaka („Šagrinska koža“), Merimea („Kolomba`), Žila Verna i druge. Za pozorište je preveo preko trideset komada iz ruske, francuske i nemačke književnosti. Po njegovoj pripoveci „Posle devedeset godina“ snimljen je film Leptirica 1973. godine, a Sava Savanović je jedan od najpoznatijih vampira. Kritički osvrt Originalni književni rad Milovana Glišića nije veliki: oko trideset većih i manjih pripovedaka, pored dva pozorišna komada. Njegove pripovetke znače novinu i događaj u razvoju srpske pripovetke. Glišić je osnivač realističke seoske pripovetke sa socijalnim i političkim smerom. U doba kada je Svetozar Marković propovedao „novu nauku“ i kada se u javnom životu digla povika na neprosvećeno i nesavesno činovništvo i na zelenaše i „kaišare“, koji su ugnjetavali i pljačkali narod, Glišić stvara seosku pripovetku u duhu naprednih ideja, ustajući u odbranu sela i seljaka od varoških zelenaša, kao Vule Pupavac, od seoskih kaišara, kao gazda Raka, od policijskih pisara i sreskih kapetana. U pripoveci „Ni oko šta“ dao je tip novog čoveka u ličnosti učitelja Gruice, istina u okviru jedne komične anegdote, ali sa očiglednom namerom da predstavi sukob nove i stare generacije. Pod uticajem ruskih pisaca i svoga seoskog porekla, on voli selo i seoski patrijarhalni moral, a mrzi čaršiju. U njegovim pripovetkama ipak nema većih društvenih i moralnih sukoba. Glišić je trezveno i realno govorio o selu, ne ideališući i ne ulepšavajući ga. Vrednost njegovih pripovedaka je u vedrom humoru i satiri, u jednostavnom stilu i čistom i lepom jeziku. KC (N)

Opis proizvoda • KAPACITET: 480GB prostora za skladištenje podataka, što ti omogućava da sačuvaš sve važne fajlove, aplikacije i operativne sisteme na jednom mestu. • BRZINA: Izuzetno brzo sekventno čitanje do 550 MB/s i pisanje do 480 MB/s, što znači brže učitavanje programa i kraće vreme čekanja prilikom prenosa podataka. • INTERFEJS: Pouzdan SATA III interfejs sa brzinom prenosa podataka od 6 Gbit/s, osigurava kompatibilnost sa većinom PC i notebook uređaja. • IZDRŽLJIVOST: S.M.A.R.T. i TRIM podrška garantuju dugotrajnost i stabilnost SSD-a, a prosečno vreme između dva kvara od 2 miliona sati ti pruža miran um. • UNIVERZALNOST: Podrška za Windows, Mac i Linux operativne sisteme, čine ovaj SSD fleksibilnim rešenjem za različite platforme i potrebe korisnika. Ovaj Gigabyte SSD sa kapacitetom od 480GB pruža ti dovoljno prostora za sve tvoje digitalne potrebe. Sa brzinom čitanja do 550 MB/s i pisanjem do 480 MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće kao mačji kašalj, a tvoji podaci će biti sigurni zahvaljujući naprednim funkcijama poput S.M.A.R.T. i TRIM podrške. SATA III interfejs osigurava da će ovaj SSD raditi sa većinom modernih računara i laptopova, a brzina prenosa podataka od 6 Gbit/s znači da nećeš imati problema sa kompatibilnošću ili brzinom. Bez obzira na to da li koristiš Windows, Mac ili Linux, ovaj SSD je spreman da odgovori na sve tvoje zahteve. Dizajniran da traje, Gigabyte SSD nudi izuzetnu izdržljivost sa prosečnim vremenom između dva kvara od 2 miliona sati. Ne moraš da brineš o pouzdanosti tvojih podataka, jer je ovaj SSD napravljen da izdrži. Uz to, energetska efikasnost je na visokom nivou, sa niskom potrošnjom energije tokom čitanja, pisanja i u stanju mirovanja. Uz sve ove karakteristike, Gigabyte SSD je idealan izbor za unapređenje tvojeg računarskog sistema. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse i pouzdanost tvoje mašine. Dodaj ovaj SSD u svoju korpu i uživaj u brzini i stabilnosti koje pruža.

Opis proizvoda • KAPACITET: 480GB prostora za skladištenje podataka, što ti omogućava da sačuvaš sve važne fajlove, aplikacije i operativne sisteme na jednom mestu. • BRZINA: Izuzetno brzo sekventno čitanje do 550 MB/s i pisanje do 480 MB/s, što znači brže učitavanje programa i kraće vreme čekanja prilikom prenosa podataka. • INTERFEJS: Pouzdan SATA III interfejs sa brzinom prenosa podataka od 6 Gbit/s, osigurava kompatibilnost sa većinom PC i notebook uređaja. • IZDRŽLJIVOST: S.M.A.R.T. i TRIM podrška garantuju dugotrajnost i stabilnost SSD-a, a prosečno vreme između dva kvara od 2 miliona sati ti pruža miran um. • UNIVERZALNOST: Podrška za Windows, Mac i Linux operativne sisteme, čine ovaj SSD fleksibilnim rešenjem za različite platforme i potrebe korisnika. Ovaj Gigabyte SSD sa kapacitetom od 480GB pruža ti dovoljno prostora za sve tvoje digitalne potrebe. Sa brzinom čitanja do 550 MB/s i pisanjem do 480 MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće kao mačji kašalj, a tvoji podaci će biti sigurni zahvaljujući naprednim funkcijama poput S.M.A.R.T. i TRIM podrške. SATA III interfejs osigurava da će ovaj SSD raditi sa većinom modernih računara i laptopova, a brzina prenosa podataka od 6 Gbit/s znači da nećeš imati problema sa kompatibilnošću ili brzinom. Bez obzira na to da li koristiš Windows, Mac ili Linux, ovaj SSD je spreman da odgovori na sve tvoje zahteve. Dizajniran da traje, Gigabyte SSD nudi izuzetnu izdržljivost sa prosečnim vremenom između dva kvara od 2 miliona sati. Ne moraš da brineš o pouzdanosti tvojih podataka, jer je ovaj SSD napravljen da izdrži. Uz to, energetska efikasnost je na visokom nivou, sa niskom potrošnjom energije tokom čitanja, pisanja i u stanju mirovanja. Uz sve ove karakteristike, Gigabyte SSD je idealan izbor za unapređenje tvojeg računarskog sistema. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse i pouzdanost tvoje mašine. Dodaj ovaj SSD u svoju korpu i uživaj u brzini i stabilnosti koje pruža.

Opis proizvoda • KAPACITET: 480GB prostora za skladištenje podataka, što ti omogućava da sačuvaš sve važne fajlove, aplikacije i operativne sisteme na jednom mestu. • BRZINA: Izuzetno brzo sekventno čitanje do 550 MB/s i pisanje do 480 MB/s, što znači brže učitavanje programa i kraće vreme čekanja prilikom prenosa podataka. • INTERFEJS: Pouzdan SATA III interfejs sa brzinom prenosa podataka od 6 Gbit/s, osigurava kompatibilnost sa većinom PC i notebook uređaja. • IZDRŽLJIVOST: S.M.A.R.T. i TRIM podrška garantuju dugotrajnost i stabilnost SSD-a, a prosečno vreme između dva kvara od 2 miliona sati ti pruža miran um. • UNIVERZALNOST: Podrška za Windows, Mac i Linux operativne sisteme, čine ovaj SSD fleksibilnim rešenjem za različite platforme i potrebe korisnika. Ovaj Gigabyte SSD sa kapacitetom od 480GB pruža ti dovoljno prostora za sve tvoje digitalne potrebe. Sa brzinom čitanja do 550 MB/s i pisanjem do 480 MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće kao mačji kašalj, a tvoji podaci će biti sigurni zahvaljujući naprednim funkcijama poput S.M.A.R.T. i TRIM podrške. SATA III interfejs osigurava da će ovaj SSD raditi sa većinom modernih računara i laptopova, a brzina prenosa podataka od 6 Gbit/s znači da nećeš imati problema sa kompatibilnošću ili brzinom. Bez obzira na to da li koristiš Windows, Mac ili Linux, ovaj SSD je spreman da odgovori na sve tvoje zahteve. Dizajniran da traje, Gigabyte SSD nudi izuzetnu izdržljivost sa prosečnim vremenom između dva kvara od 2 miliona sati. Ne moraš da brineš o pouzdanosti tvojih podataka, jer je ovaj SSD napravljen da izdrži. Uz to, energetska efikasnost je na visokom nivou, sa niskom potrošnjom energije tokom čitanja, pisanja i u stanju mirovanja. Uz sve ove karakteristike, Gigabyte SSD je idealan izbor za unapređenje tvojeg računarskog sistema. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse i pouzdanost tvoje mašine. Dodaj ovaj SSD u svoju korpu i uživaj u brzini i stabilnosti koje pruža.

Opis proizvoda • KAPACITET: 480GB prostora za skladištenje podataka, što ti omogućava da sačuvaš sve važne fajlove, aplikacije i operativne sisteme na jednom mestu. • BRZINA: Izuzetno brzo sekventno čitanje do 550 MB/s i pisanje do 480 MB/s, što znači brže učitavanje programa i kraće vreme čekanja prilikom prenosa podataka. • INTERFEJS: Pouzdan SATA III interfejs sa brzinom prenosa podataka od 6 Gbit/s, osigurava kompatibilnost sa većinom PC i notebook uređaja. • IZDRŽLJIVOST: S.M.A.R.T. i TRIM podrška garantuju dugotrajnost i stabilnost SSD-a, a prosečno vreme između dva kvara od 2 miliona sati ti pruža miran um. • UNIVERZALNOST: Podrška za Windows, Mac i Linux operativne sisteme, čine ovaj SSD fleksibilnim rešenjem za različite platforme i potrebe korisnika. Ovaj Gigabyte SSD sa kapacitetom od 480GB pruža ti dovoljno prostora za sve tvoje digitalne potrebe. Sa brzinom čitanja do 550 MB/s i pisanjem do 480 MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće kao mačji kašalj, a tvoji podaci će biti sigurni zahvaljujući naprednim funkcijama poput S.M.A.R.T. i TRIM podrške. SATA III interfejs osigurava da će ovaj SSD raditi sa većinom modernih računara i laptopova, a brzina prenosa podataka od 6 Gbit/s znači da nećeš imati problema sa kompatibilnošću ili brzinom. Bez obzira na to da li koristiš Windows, Mac ili Linux, ovaj SSD je spreman da odgovori na sve tvoje zahteve. Dizajniran da traje, Gigabyte SSD nudi izuzetnu izdržljivost sa prosečnim vremenom između dva kvara od 2 miliona sati. Ne moraš da brineš o pouzdanosti tvojih podataka, jer je ovaj SSD napravljen da izdrži. Uz to, energetska efikasnost je na visokom nivou, sa niskom potrošnjom energije tokom čitanja, pisanja i u stanju mirovanja. Uz sve ove karakteristike, Gigabyte SSD je idealan izbor za unapređenje tvojeg računarskog sistema. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse i pouzdanost tvoje mašine. Dodaj ovaj SSD u svoju korpu i uživaj u brzini i stabilnosti koje pruža.

Opis proizvoda • KAPACITET: 480GB prostora za skladištenje podataka, što ti omogućava da sačuvaš sve važne fajlove, aplikacije i operativne sisteme na jednom mestu. • BRZINA: Izuzetno brzo sekventno čitanje do 550 MB/s i pisanje do 480 MB/s, što znači brže učitavanje programa i kraće vreme čekanja prilikom prenosa podataka. • INTERFEJS: Pouzdan SATA III interfejs sa brzinom prenosa podataka od 6 Gbit/s, osigurava kompatibilnost sa većinom PC i notebook uređaja. • IZDRŽLJIVOST: S.M.A.R.T. i TRIM podrška garantuju dugotrajnost i stabilnost SSD-a, a prosečno vreme između dva kvara od 2 miliona sati ti pruža miran um. • UNIVERZALNOST: Podrška za Windows, Mac i Linux operativne sisteme, čine ovaj SSD fleksibilnim rešenjem za različite platforme i potrebe korisnika. Ovaj Gigabyte SSD sa kapacitetom od 480GB pruža ti dovoljno prostora za sve tvoje digitalne potrebe. Sa brzinom čitanja do 550 MB/s i pisanjem do 480 MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće kao mačji kašalj, a tvoji podaci će biti sigurni zahvaljujući naprednim funkcijama poput S.M.A.R.T. i TRIM podrške. SATA III interfejs osigurava da će ovaj SSD raditi sa većinom modernih računara i laptopova, a brzina prenosa podataka od 6 Gbit/s znači da nećeš imati problema sa kompatibilnošću ili brzinom. Bez obzira na to da li koristiš Windows, Mac ili Linux, ovaj SSD je spreman da odgovori na sve tvoje zahteve. Dizajniran da traje, Gigabyte SSD nudi izuzetnu izdržljivost sa prosečnim vremenom između dva kvara od 2 miliona sati. Ne moraš da brineš o pouzdanosti tvojih podataka, jer je ovaj SSD napravljen da izdrži. Uz to, energetska efikasnost je na visokom nivou, sa niskom potrošnjom energije tokom čitanja, pisanja i u stanju mirovanja. Uz sve ove karakteristike, Gigabyte SSD je idealan izbor za unapređenje tvojeg računarskog sistema. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse i pouzdanost tvoje mašine. Dodaj ovaj SSD u svoju korpu i uživaj u brzini i stabilnosti koje pruža.

Opis proizvoda • KAPACITET: 480GB prostora za skladištenje podataka, što ti omogućava da sačuvaš sve važne fajlove, aplikacije i operativne sisteme na jednom mestu. • BRZINA: Izuzetno brzo sekventno čitanje do 550 MB/s i pisanje do 480 MB/s, što znači brže učitavanje programa i kraće vreme čekanja prilikom prenosa podataka. • INTERFEJS: Pouzdan SATA III interfejs sa brzinom prenosa podataka od 6 Gbit/s, osigurava kompatibilnost sa većinom PC i notebook uređaja. • IZDRŽLJIVOST: S.M.A.R.T. i TRIM podrška garantuju dugotrajnost i stabilnost SSD-a, a prosečno vreme između dva kvara od 2 miliona sati ti pruža miran um. • UNIVERZALNOST: Podrška za Windows, Mac i Linux operativne sisteme, čine ovaj SSD fleksibilnim rešenjem za različite platforme i potrebe korisnika. Ovaj Gigabyte SSD sa kapacitetom od 480GB pruža ti dovoljno prostora za sve tvoje digitalne potrebe. Sa brzinom čitanja do 550 MB/s i pisanjem do 480 MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće kao mačji kašalj, a tvoji podaci će biti sigurni zahvaljujući naprednim funkcijama poput S.M.A.R.T. i TRIM podrške. SATA III interfejs osigurava da će ovaj SSD raditi sa većinom modernih računara i laptopova, a brzina prenosa podataka od 6 Gbit/s znači da nećeš imati problema sa kompatibilnošću ili brzinom. Bez obzira na to da li koristiš Windows, Mac ili Linux, ovaj SSD je spreman da odgovori na sve tvoje zahteve. Dizajniran da traje, Gigabyte SSD nudi izuzetnu izdržljivost sa prosečnim vremenom između dva kvara od 2 miliona sati. Ne moraš da brineš o pouzdanosti tvojih podataka, jer je ovaj SSD napravljen da izdrži. Uz to, energetska efikasnost je na visokom nivou, sa niskom potrošnjom energije tokom čitanja, pisanja i u stanju mirovanja. Uz sve ove karakteristike, Gigabyte SSD je idealan izbor za unapređenje tvojeg računarskog sistema. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse i pouzdanost tvoje mašine. Dodaj ovaj SSD u svoju korpu i uživaj u brzini i stabilnosti koje pruža.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Western Digital Scorpio Blue 320 GB ATA 2.5`` inca hard disk za laptop RETKO! Model: WD3200BEVE-00A0HT0 WWN: 50014EE2B031E1D7, DATE: 04 FEB 2011, DCM: HHNTJHBB, DCX: MA080CFH4A WD 40GB Hard Disc Drive HDD 2,5`` inch 5400 RPM PATA / P-ATA cvrsti disk sa iglicama namenjen za starije laptopove, CNC masine i druge uredjaje. 100% Health u HDD Sentinelu a radio je samo 97 dana sto mozete videti u prilozenoj slici u oglasu. Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Karakteristike: Performance Specifications Rotational Speed 5,400 RPM (nominal) Buffer Size 8 MB Average Latency 5.50 ms (nominal) Seek Times Read Seek Time 12.0 ms Track-To-Track Seek Time 2.0 ms (average) Transfer Rates Buffer To Host (IDE) 100 MB/s Transfer Rate (Buffer To Disk) 600Mb/s (Max) Physical Specifications Formatted Capacity Capacity 320 GB Interface PATA / IDE 100 MB/s Physical Dimensions English Height 0.374 Inches ±0.008 inch Length 3.94 Inches ±0.010 inch Width 2.75 ±0.010 inch Weight 0.26 Pounds Metric Height 9.5 mm ±0.20 mm Length 100.2 ±0.25 mm Width 69.85 ±0.25 mm Weight 0.117 kg Environmental Specifications Acoustics Idle Mode 22 dBA (average) Seek Mode 0 25 dBA (average) Temperature (English) Operating 32° F to 140° F Non-operating -40° F to 149° F Temperature (Metric) Operating 0° C to 60° C Non-operating -40° C to 65° C Humidity Operating 8-95% RH non-condensing Non-operating 5-95% RH non-condensing Altitude (English) Operating -1,000 feet to 10,000 feet Non-operating -1,000 feet to 40,000 feet Altitude (Metric) Operating -305M to 3,050M Non-operating -305M to 12,200M Vibration Operating Linear 10-500 Hz, 1.0G (0 to peak) Random 10-500 Hz (0.309 g² / Hz) Electrical Specifications Current Requirements 5 VDC Read/Write 500 mA Idle 400 mA Standby 45 mA Sleep 38 mA Power Dissipation Read/Write 2.50 Watts Idle 0.85 Watts Standby 0.23 Watts Sleep 0.19 Watts CLICK HERE TO VIEW THE MANUFACTURER`S ITEM DESCRIPTION/BROCHURE ROHS Compliant Alternate MPNs: WD3200BEVE-00A0HT0 Weight: 1 lb

Prvo izdanje druge knjige poezije Aleksandra Tišme iz 1961. godine. Retko u ponudi. Osim zamrljanosti u vrhu zadnjih korica (v. sliku) odlično očuvano, bez pečata, pisanja, podvlačenja... Autor - osoba Tišma, Aleksandar Naslov Krčma / Aleksandar Tišma Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1961 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Progres, 1961 (Novi Sad : Progres) Fizički opis 42 str. ; 18 cm Zbirka ǂEdicija ǂStražilovo (Broš.) Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Dela Pripovetke: Krivice, 1961. Nasilje , 1965. Mrtvi ugao, 1973. Povratak miru, 1977. Škola bezbožništva , 1978. Hiljadu i druga noć – izabrane pripovetke, 1987. Iskušenja ljubavi – izabrane pripovetke, 1995. Romani: Za crnom devojkom, 1969. Knjiga o Blamu, 1972. Upotreba čoveka, 1976. Begunci, 1981. Vere i zavere, 1983. Kapo, 1987. Široka vrata, 1988. Koje volimo, 1990. Ženarnik, 2010. Ostalo: Drugde, 1969 – putopisi Pre mita, 1989 – eseji Šta sam govorio, 1996 - intervjui Dnevnik: (1942–1951), 1991 – dnevnik Sečaj se večkrat na Vali, 2000 – dnevnik KC