Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se odvojile od tabaka. Jugovici Melodrama iz junacke srpske starine Jovan Živojnović (Dolovo, 1869 — Novi Sad, 1927) bio je srpski književnik, profesor srpskog i nemačkog jezika u srpskoj i upravitelj gimnazije u Novom Sadu, prvi načelnik i veliki župan Novog Sada posle Velikog rata, inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu.[1] Život i karijera Obrazovanje Rođen je u Dolovu 1869, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je započeo u Pančevu, a maturirao je u Novom Sadu (1891). Kao pitomac Tekelijanuma filozofiju je studirao u Pešti, gde je položio i profesorski ispit (1896). Karijera Radio je kao suplent Učiteljske škole u Somboru (1896 — 1900), profesor srpskog i nemačkog jezika u Srpskoj velikoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1900 — 1914).[2][3] Bio je član Ekonomskog odseka Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (1905 — 1909).[4] Posle Prvog svetskog rata u novoj državi Kraljevini SHS, postavljen je za gradskog načelnika i velikog župana Novog Sada (1919).[5] Neko vreme je radio kao inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu i upravitelj muške gimnazije u Novom Sadu (1925 — 1926).[6] Preminuo je 1927. godine u Novom Sadu, i sahranjen je na Uspenskom groblju.

August Strindberg - Sluzavkin sin Nolit, Beograd, 1939. Mek povez, zastitni omot, stanje kao na slikama, 295 strana. RETKO SA OMOTOM! Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Nova literatura, Nolit, Pavle Bihalji, fotomontaza...

Strujna utičnica na daljinsko upravljanje Pogodna za uključivanje i isključivanje većine uređaja u domaćinstvu (TV, radio, lampa, ventilator...) Može se upariti sa smart utičnicom NVS2RF i na taj način je moguća kontrola preko Wi-Fi veze Polopac za zaštitu dece koji se nalazi unutar utičnice sprečava dostupnost kontakata pod naponom dok se u utičnicu ne uključi potrošač Brend HOME Tip RF utičnica Napajanje 230 V~ / 50 Hz Max. opterećenje 4.3 A / 1000 W Domet na otvorenom 40 m Radna frekvencija 433.92 MHz Set 1 utičnica IP zaštita IP20 Boja Bela Prekidač Da Zaštita od prenapona Ne Zaštita za decu Da Kompatibilni artikli Setovi utičnica sa daljinskim upravljanjem TH1011, TH1013, smart Wi-Fi utičnica NVS2RF Strujna utičnica na daljinsko upravljanje Pogodna za uključivanje i isključivanje većine uređaja u domaćinstvu (TV, radio, lampa, ventilator...) Može se upariti sa smart utičnicom NVS2RF i na taj način je moguća kontrola preko Wi-Fi veze Polopac za zaštitu dece koji se nalazi unutar utičnice sprečava dostupnost kontakata pod naponom dok se u utičnicu ne uključi potrošač Brend HOME Tip RF utičnica Napajanje 230 V~ / 50 Hz Max. opterećenje 4.3 A / 1000 W Domet na otvorenom 40 m Radna frekvencija 433.92 MHz Set 1 utičnica IP zaštita IP20 Boja Bela Prekidač Da Zaštita od prenapona Ne Zaštita za decu Da Kompatibilni artikli Setovi utičnica sa daljinskim upravljanjem TH1011, TH1013, smart Wi-Fi utičnica NVS2RF

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Reportaza kroz gradjanski rat Urednik: Pavle Bihaly Jean-Richard Bloch (25. svibnja 1884.-15. ožujka 1947.) bio je francuski kritičar, romanopisac i dramatičar. Bio je član Francuske komunističke partije (PCF) i radio je s Louisom Aragonom u večernjem dnevnom dnevniku Ce soir. Bloch je rođen u židovskoj obitelji. Otac mu je bio inženjer iz SNCF -a. Književna karijera Profesionalni pisac postao je 1909., nakon što je dvije godine radio u srednjoj školi kao zbirni učitelj. Do tada je već bio poznat kao lijevi intelektualac. 1910. pokrenuo je L’Effort libre, “pregled revolucionarne civilizacije”. [2] Pridružio se Francuskoj vojsci u Prvom svjetskom ratu i tri puta je ranjen na ratištima Marne i u Verdunu. Nakon rata osjećao je grižnju savjesti što se pridružio vojsci. Također je patio od neuroze uzrokovane užasima rata i prerane smrti najmlađe kćeri Solange. Za to vrijeme Bloch je otputovao u Afriku po savjetu prijatelja. Njegov brodski dnevnik napravljen tijekom ovog pomorskog putovanja objavljen je u novinama i časopisima tog razdoblja, a kasnije je serijski prerađen u troknjižni komplet knjiga. Godine 1937. bio je odgovoran za organizaciju Naissance d`une cité, `popularnog spektakla` izvedenog 19. listopada u sklopu Exposition Internationale des Arts et Techniques dans la Vie Moderne. Obiteljski život André Maurois bio mu je šurjak.

Iomega Clik Drive sa disketom 40 MB i kablićem, a bez ikakve druge opreme tipa strujni adapter, baterija, punjač za bateriju itd, izvorno je radio na svoju punjivu bateriju koje više nema pa ne mogu ponovo detaljno da ga ispitam pa se prodaje BEZ garancije i reklamacije, polovno i dobro očuvano, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

JALMAR SEDERBERG DOKTOR GLAS AGORA BEOGRAD 2016 JALMAR SEDENBERG (1869-1941) Smatra se za jednog od najvećih švedskih pisaca XX veka. Pisao je pesme, novele, kozerije, drame, a radio je kao činovnik i novinar! Bavio se večno skandaloznim temama, SEKSOM i SMRĆU. Opravdavao je abortus i eutanaziju, pa čak i racionalizaciju ubistva, što je 1905. godine izazvalo u Švedskoj prvorazredni skandal, ali to Jalmara nije mnogo pogađalo, želeo je da prikaže dvoličnost sopstvenog društva ******* ........................................................... Biblioteka `AGORA` REMEK-DELO O TRPLJENJU MOĆI Sa švedskog preveo: DORIJAN HAJDU ........................................................... TVRDE KORICE LATINICA OBELEŽIVAČ STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO Ekstra **********

OTVORENE RANE Telo u nebrutalističkoj drami i pozorištu ANA TASIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu Fakultet dramskih umetnosti Institut za pozorište, film, radio i televiziju Čigoja štampa B e o g r a d 2 O O 9 T E Z E a) Drama - Motivi - Telo b) Telo - Interdisciplinarni sistem .......................................................... 1.Opšte karakteristike neobrutalističke drame i pozorišta 2. Telo/telesnost u istoriji pozorišta 3. Odnos neobrutalista prema pozorištu 4. Društvo i opsesijE telesnošću 5. Bolesna tela 6. Seksualnost 7. Nasilje latinica Mekan povez 1 4 O stranica NEKORIŠĆENO PerfekTTT

U dobrom stanju Stranjaković, Dragoslav, 1901-1966 = Stranjaković, Dragoslav, 1901-1966 Mihailo i Julija / napisao Drag.[Dragoslav] Stranjaković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1940 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1940 (Beograd : Orao) Fizički opis [XV], 238 str., [17] str. s tablama fotogr. : ilustr. ; 23 cm. Srpski panteon. knj. 2 ISBN (Karton) Predmetne odrednice Obrenović, Mihailo, srpski knez, 1823-1868 -- Biografija Obrenović, Julija, srpska kneginja, 1831-1919 -- Biografija Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

ЕРНЕСТ ХЕМИНГВЕЈ ПРИПОВЕТКЕ МАТИЦА СРПСКА НОВИ САД 1966 САБРАНА ДЕЛА 51 ПРИПОВЕТКА СНЕГОВИ КИЛИМАНЏАРА БРЕГОВИ КАО БЕЛИ СЛОНОВИ ПРЕСТОНИЦА СВЕТА СТАРАЦ КРАЈ МОСТА ГОРЕ У МИЧИГЕНУ БОКСЕР ВЕОМА КРАТКА ПРИЧА БОКСЕР РЕВОЛУЦИОНАР МАЧКА НА КИШИ УБИЦЕ ПЕДЕСЕТ ХИЉАДАРКИ ДЕСЕТ ИНДИЈАНАЦА КАНАРИНАЦ ЗА НЕКОГА ДАНАС ЈЕ ПЕТАК БАНАЛНА ПРИЧА СВЕТЛОСТ СВЕТА ПРИЗНАЊЕ ШВАЈЦАРСКОЈ ВИНО ИЗ ВАЈОМИНГА КОЦКАР, КАЛУЂЕРИЦА И РАДИО ОЧЕВИ И СИНОВИ СВЕТСКИ ЧОВЕК . . . ................................................................. ТВРДЕ КОРИЦЕ ОДЛИЧНА БОРДО БОЈА КОРИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА 551 СТРАНИЦА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА Ч И С Т О ******* ВРЛО ДОБРО ОЧУВАН ПРИМЕРАК РЕКЛО БИ СЕ, НЕКОРИШЋЕНО За ЛЕПО ЧИТАЊЕ, па и за ПОКЛОН *******

54411) PRIČE ZA DECU , Jelena Bilbija , Zlatna knjiga Beograd 1932 , Jelena Bilbija Lapčević (Crni Lug, 28. novembar 1902 — Beograd, 8. avgust 1964) bila je srpska književnica, prevodilac, glumica, novinarka i spikerka. Njoj je pripala čast da prva najavi svečani početak redovnog emitovanja programa Radio Beograda. Bila je prvi urednik časopisa za decu Poletarac. Jelena Bilbija je objavila šest knjiga pripovedaka za decu, kojima se svrstala u sam vrh književnosti za decu Kraljevine Jugoslavije. ilustrovao Vladimir Ivanović Žedrinski , edicija Zlatna knjiga broj 22 ; tvrd povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, potpisi na predlistu 160 strana , korice imaju manja oštećenja duž ivica ,

MILICA STEVANOVIĆ PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME RADIO B 92 BEOGRAD 1999 Biblioteka ProFemina TEKST NA SRPSKO i ENGLESKOM JEZIKU R e f e r en c e PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA METOD JE PORUKA ĐUBRIŠTE KRAJA ISTORIJE SEDAM NOVIH OBJEKATA - STILSKE VEŽBE SIMBOLIKA URBANIH VIZURA UMETNOST NEBESKA ILI ZEMALJSKA O MATERIJALU ZA UMETNIČKO DELO SITUACIJE-DVOJNICI ILI FENOMEN VEĆ `VIĐENO` TRUDNOĆA KRALJICE DRAGE ILI IMIDŽIZAM U GODINAMA KULTURE TELO/OBLIK FRAKTALNOST UVIZUELNOM OPAŽANJU ............................................................... CRTEŽI SLIKE OBJEKTI INSTALACIJE RADOVI AUTORA FOTOGRAFIJE - MILAN JOZIĆ BELEŠKA O AUTORU ............................................................. FORMAT 28 cm BROŠ LATINICA 138 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ***********

Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Omot je zacepljen pogledati slike!

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Roman iz severnjačkoga života Laurids Bruun (rođen 25. juna 1864 u Odenseu, † 6. novembra 1935 u Kopenhagenu) je bio danski pisac. Takođe je pisao pod pseudonimom Pieter Adrian van Zanten. Laurids Bruun radio je kao kupac u Bataviji (Džakarta) za ujakovu trgovačku kuću. Evropsku slavu, takođe u nemačkom prevodu, stekao je svojim robinsonadama, ljubavnim pričama i pričama o Južnom moru, koje su rezultat njegovog sopstvenog iskustva. 1890-ih putovao je na nekoliko studijskih putovanja kroz Evropu, Malu Aziju, Jugoistočnu Aziju i Južna mora.

Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu. I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

Žak Konfino - Lica i naličja Beograd, Geca Kon 1936. godine na 136. strana, u tvrdom povezu. Knjiga je odlicno ocuvana. Žak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju. U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice. Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim. Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.

ОД ХЕМИНГВЕЈА ДО МАРКЕСА Разговори о поетици проф. др ВЛАДИМИР СУБОТИЋ Друштво за очување баштине П о д г о р и ц а 1 9 9 9 АРС ПОЕТИКА а) Свјетска књижевност - Поетика - 2О век б) Књижевници - 2О век - Интервјуи др ВЛАДИМИР СЕКУЛИЋ редовни професор универзитета. Преводио, написао велики број радова и више књига из лингвистике, методике наставе страних језика, есејистике, књижевних теорија и књижевности. Живео и радио у Подгорици. ...................................................... Р е ф е р е н ц е Хемингвеј Селин Бароуз Гинзбург Белоу Мајлер Пинтер Фуентес Маркес .............................................................. Пажња !!! Два /Ex libris/ печата !!! Изузетно занимљиво за колекционаре /Ex libris/ печата !!! На првој страници потпис `Михић` НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондицијА: 1О одличнО !!!

DEŽE KOSTOLANJI Š E V A RADIO B92 1998 APATRIDI DEŽE KOSTOLANJI rođen 1885. Pisac, pesnik, publicista, prevodilac. Kostolanji, /k l a s i k/ mađarske književnosti! Tomas MAN je u predgovoru nemačkom izdanju romana `NERON, KRVAVI PESNIK` napisao da Kostolanjija smatra vrhunskim piscem ovog veka. Danilo KIŠ je beležio Kostolanjija u najužem izboru `svojih` pisaca. Fiktivno mesto Šarseg u romanu ŠEVA je S u b o t i c a... ............................................................. Izvrsan prevod sa mađarskog: MARKO ČUDIĆ. `ŠEVA` prekrasan roman preplavljen tugom! Ovu knjigu treba OBAVEZNO pročitati! Život postaje lakši i lepši! (Mihajlo Grušić) ................................................................ BTOŠ LATINICA 183 STRANICE ODLIČAN PRIMERAK Izvrsno za POKLON ********* dsp9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fale nulte stranice, i na pocetku knjige i na kraju, sve ostalo uredno! Retko !!! Ljubavni roman s otoka Peli Laurids Bruun (rođen 25. juna 1864 u Odenseu, † 6. novembra 1935 u Kopenhagenu) je bio danski pisac. Takođe je pisao pod pseudonimom Pieter Adrian van Zanten. Laurids Bruun radio je kao kupac u Bataviji (Džakarta) za ujakovu trgovačku kuću. Evropsku slavu, takođe u nemačkom prevodu, stekao je svojim robinsonadama, ljubavnim pričama i pričama o Južnom moru, koje su rezultat njegovog sopstvenog iskustva. 1890-ih putovao je na nekoliko studijskih putovanja kroz Evropu, Malu Aziju, Jugoistočnu Aziju i Južna mora.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Knjiga je odlično očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo Izdanje !!! Eduard i Branko Spoljar Eduard (Edo) Špoljar (Zagreb, 1913. – Zagreb, 5. lipnja 2003.), hrvatski književnik i kazališni djelatnik. Bio je ravnateljem i redateljem Narodnoga kazališta u Bjelovaru, te profesorom hrvatskoga jezika na Gimnaziji u Bjelovaru. Diplomirao je na Visokoj pedagoškoj školi u Zagrebu. Do 1951. bio je nastavnikom učiteljske škole, a od 1951. direktor Narodnog kazališta u Bjelovaru. Nakon gašenja kazališta radio je kao srednjoškolski nastavnik u Gimnaziji. Pisao je drame i komedije, te romane i pripovijetke. Dobio je nagradu Foringer za najbolji feljton o učiteljstvu.[1] Prevodio je s engleskoga jezika. Posljednje mu je počivalište na Mirogoju, gdje je pokopan 9. lipnja 2003.

Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano knjiga je u odličnom stanju - kao nova Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Retko u ponudi! Autor - osoba Бианки, Виталий Валентинович, 1894-1959 = Bianki, Vitalij Valentinovič, 1894-1959 Naslov Po tragovima / V. [Виталий] Бианки; [s ruskog preveo Radoslav Marković ; crteže prema originalu radio Boško Petrović] Vrsta građe bajke Jezik srpski Godina 1947 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1947 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 102 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Marković, Radoslav, 1865-1948 = Marković, Radoslav, 1865-1948 Petrović, Boško ISBN (Broš.) Vitalij Valentinovič Bianki (Bjanki) rođen je 11. februara 1894. godine u rusko-italijanskoj porodici u Sankt Peterburgu, Rusija. Vitalij je bio jedan od trojice sinova Valentina Bjankija, čuvara Zoološkog muzeja u Sankt Peterburgu. Zajedno sa svojim ocem mladi Bjanki je postao strastveni putnik i posmatrač divljeg života. Studirao je u Sanktpeterburskoj gimnaziji, zatim na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, diplomirao je 1916. godine biologiju, specijalizirao ornitologiju. Takođe je studirao umetnost na Umetničkom institutu u Sankt Peterburgu, specijalizujući se za crtanje biljaka i životinja. Nakon ruske revolucije 1917. godine, Bjanki je poslat u Sibir. Tamo je predavao biologiju u sibirskom gradu Bijsku od 1920–1923. Vrativši se u Sankt Peterburg, Bjanki se pridružio krugu pisaca oko Korneja Ivanoviča Čukovskog. Postao je član Saveza pisaca i blizak prijatelj Samuila Maršaka i Borisa Žitkova. Njegova prva priča objavljena je u dečjem časopisu Vorobei 1923. Iste godine Bjanki je objavio svoju prvu knjigu priča za decu pod nazivom „Čiji je nos bolji“. Njegova najpoznatija knjiga bila je „Lesnaja gazeta“ (Šumske novosti). Ova jedinstvena i neobična knjiga o divljem životu napisana je tokom 1920-ih; rastao je tokom narednih 35 godina, uz mnogo dodataka i ažuriranja koje je autor pisao svake godine do kraja svog života. Knjiga je prevedena na mnoge jezike, korišćena je i kao scenario za popularnu dečiju radio emisiju „Vesti is lesa“ (Šumske vesti), koju je Bjanki vodio na Lenjingradskom radiju u Lenjingradu (Sankt Peterburg). Bianki je napisao da životinje i biljke doživljavaju isto toliko događaja u svom životu kao i ljudi. Svakog dana i svakog minuta životinjska populacija šume gradi svoje domove, stvara porodice i podiže svoje bebe, baš kao i ljudi. Kako saznajemo o ovome? Kako možemo razumeti različite glasove ptica i životinja? Kako možemo pročitati njihove otiske? Šta riba radi zimi? Kako kokoška diše u jajetu? Sve ovo, i više, možemo saznati iz „Šumskih novosti” Vitalija Biankija. Vitali Bianki je bio veoma popularan dečji pisac u Rusiji. Njegova radio-emisija „Šumske vesti” imala je izuzetno mnogo slušalaca u zemlji; Emisija je proizvedena u Lenjingradu (Sankt Peterburg) i ponovo je emitovana širom Sovjetskog Saveza dostigavši procenjenu publiku od pedeset miliona slušalaca tokom 1950-ih. Vitali Bianki je umro u Lenjingradu (Sankt Peterburg) 10. juna 1959. godine i položen je na Bogoslovskom groblju u Sankt Peterburgu, Rusija. MG98 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SKZ Knjiga broj 97. Mrtvo motre Ukidanje strasti Moderni ustanak Ne razumem Pozorište u palanci U seoskoj mehani Sreća Pevačev Uskrs Božje suze Slava Nigde spasa Radoje Domanović (Ovsište, 16. februar 1873 — Beograd, 17. avgust 1908) bio je srpski književnik. Najpoznatiji je kao satirični pripovedač.[1] Biografija Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini.[2] Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. [3] Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Gornje Jarušice, odakle mu je otac i gde i danas živi familija Domanović, i gde je završio i osnovnu školu.[4] Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu.[1] Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu (1896—1956) i sinove Dragišu (1902), koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana (1905—1944).[5] Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je od tuberkuloze u 35. godini života, 4. avgusta/17. avgusta 1908. godine u Beogradu.[1] Književni rad Presudan uticaj na karakter i književni rad Radoja Domanovića, imaju dve činjenice. Njegov otac Miloš i njegova moć, ali i majka, unuka ustanika Pavla Cukića. Miloš je bio prvenstveno seoski gazda pa onda učitelj. Tvrdoglav i svestan svoje snage. Majka, nežna i puna ljubavi prema sinu učila ga je srpskoj narodnoj poeziji, čojstvu i ponosu srpskog seljaka - revolucionara. Radoje Domanović je beskompromisan i hrabar. Njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta. On je tvorac srpske satirične pripovetke.