Vranje, 2020. 91 strana, tvrd povez, A4 format + CD. Dvojezična srpsko-engleska monografija “Vranjsko muzičko nasleđe” posvećena vranjskoj gradskoj pesmi, autorke Marije Vitas, izašla je iz štampe u izdanju Grada Vranja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, saopšteno je na gradskom sajtu. Objavljivanje monografije predviđeno je Akcionim planom grada u okviru UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike, čiji je Vranje član od oktobra 2019. godine. Kako je ranije rečeno na promociji, monografija govori nastanku, razvoju i očuvanju pesme koja se rodila u vranjskoj građanskoj čaršiji i koja je poznata po tome što govori o stvarnim ličnostima, istinitim životnim pričama i događajima. Uz monografiju, koja je štampana u tiražu od 500 primeraka, nalazi se i CD sa 18 vranjskih pesama - piše na gradskom sajtu. Projekat je započet februara prošle godine i na njemu je radio veliki broj ljudi, od etnomuzikolaga, radnika u kulturi, do interpretatora vranjske gradske pesme. Autorka monografije Marija Vitas rekla je da u knjizi ima puno priča o Vranju i Beogradu, s obzirom na to da su Vranjaci bili prisutni u Beogradu osamdesetih godina 19. veka i sa sobom doneli i vranjsku gradsku pesmu, koja je postala neizbežna u kafanama i na slavljima. Rad na tekstu za monografiju je bio veoma složen, a podrazumevao je i svakodnevno slušanje vranjske muzike, kao i isčitavanje brojnih novinskih i naučnih tekstova, intervjua, takođe i preslušavanje arhive Radio Beograda 2 i emisije ,,Od zlata jabuka``. Bilo je puno posla, ali verujem da se trud isplatio - rekla je autorka na onlajn prezentaciji monografije. Urednik monografije je dr Vladimir Kolarić, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Vranje.

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

07314) Tajna informacija o snazi i stanju kineske države , Sava Vladislavić , Radio televizija Srbije Beograd 2022 , Najvažniji literarni rad grofa Save Vladislavića Raguzinskog, jednog od najznačajnijih Srba svoga vremena, napokon je dostupan i na njegovom maternjem jeziku, 280 godina od nastanka. Ovo kapitalno delo, namenjenoj caru - Petru Velikom, odnosno carici - Katarini Velikoj i malom broju najviših državnih velikodostojnika posvećenih u tajne diplomatije ondašnje Rusije, za našu kulturu predstavlja isto što i „Milion` Marka Pola za italijansku. Nakon višegodišnjeg traganja, priređivač Vladimir Davidović tekst je pronašao u časopisu „Ruski vesnik`, gde je 1842. izašao u dva nastavka, čiji je reprint objavljen uporedo sa prevodom na srpski. NOVO , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zlatotisak, ćirilica, ilustrovano, 293 strane

clio Budući da u životu savremenog čoveka mediji zauzimaju centralno mesto, početak XXI veka obeležila je ekspanzija njihovog proučavanja. Istraživačima u oblasti komunikacija i kulturoloških studija, stoga, ovo dragoceno štivo omogućiće lakše razumevanje suštine medija. Autor strogo razlikuje iskustvo stečeno potrošnjom medijskih proizvoda od spoznaje strukture i geneze medija. Delo ima za cilj proširivanje znanja stečenih svakodnevnim praćenjem medijskih sadržaja i čini korak napred u pogledu saznajnog domena koji nam obezbeđuju radio, televizija, dnevni i periodični listovi. Podjednako privlačna kako za zaposlene u medijskim kućama tako i za sve one koji shvataju značaj i ulogu medija u savremenoj kulturi – ova knjiga predstavlja doprinos u osvajanju stručnih znanja i veština, kao i opismenjavanja koje je neodvojivi deo savremene kulture.

Poletarac LETO-Duško Radović *02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.god. II.-izdanje ISBN 86-09-00173-3 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica., strana: 205.,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1610.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Poletarac JESEN Duško Radović 02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.g II.-izdanje ISBN 86-09-00174-1 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica,194.strane,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1520.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Knjigocid Ante Lešaja KNJIGOCID – Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih „Najveća ironija svakog knjigocida i jest u tome da će na kraju svaki završiti u knjizi. Knjige uzvraćaju udarac.“ (iz recenzije Milana Šarca) Devedesete su godine u Hrvatskoj bile godine prevrata i uništavanja. Ali kratko pamćenje je ono s čim prevratnici uvijek računaju i zato je knjiga „Knjigocid – Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih“ iscrpan dosje o vremenu kulturne devastacije i oblik borbe protiv zaborava. Autor Ante Lešaja je ovim rukopisom naročitu pozornost posvetio prikazu šireg konteksta koji je omogućio i tolerirao, čak i podupirao nečasno uništavanje dijela baštine. Knjiga + CD Opsežni je rukopis organiziran u četiri poglavlja i pedantno je vođen kroz sve aspekte problema – politički, stručni, povijesni i moralni, kao i kroz sve razine teksta, od fenomena do ideologije te tako postaje spomenik gluposti jednog vremena. Odlikuje se vrlo dobrim, nenametljivim i funkcionalnim stilom, iznimno je bogat primjerima i analitičan, seriozan čak i kad autor ne skriva svoja osobna politička i svjetonazorna stajališta. Uz knjigu dolazi i CD s iscrpnom dokumentacijom koja dokazuje sustavno uništavanje knjiga nepoćudnih autora tijekom spomenutog razdoblja. „Nakon ove knjige eventualni neki budući prevratnici imaju iz čega naučiti što se ne smije činiti, mogu naučiti da se podlijeganje strastima pamti, da je višak entuzijazma u političkim stvarima guja u njedrima, da je manjak intelektualizma bumerang, a skupljanje jeftinih političkih poena najskuplja rabota“, stoji u recenziji Milana Šarca. Autor, dr. Ante Lešaja, redoviti je profesor Sveučilišta u Zagrebu koji je od 1990. godine u mirovini. Nakon završenog studija ekonomije radio je u brodogradilištu u Korčuli na poslovima organizacije i analize poslovanja poduzeća, da bi se prelaskom u Ekonomski institut Zagreb (1962. godine) posvetio istraživačkom radu na području ekonomske politike i teorije firme, a također i problematici proizvodnosti i privrednim reformama u socijalističkim zemljama. Doktorirao je 1965. godine na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu s tezom o ekonomskoj politici i uvjetima privređivanja u jugoslavenskoj privredi. Krajem 1972. godine izabran je za izvanrednog profesora političke ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, a zatim je kao profesor političke ekonomije radio na Ekonomskom fakultetu u Mostaru i Fakultetu za defektologiju. Tokom istraživačkog rada u Ekonomskom institutu i zatim nastavničkog rada redovito je objavljivao radove u nizu časopisa. Uz istraživački rad prevodio je i radove ekonomista iz Sovjetskog saveza i Čehoslovačke, od kojih su neki objavljeni, a neki su korišteni za internu upotrebu u Ekonomskom institutu Zagreb. Nakon umirovljenja aktivno je i sasvim volonterski radio na razvijanju Narodne knjižnice općine Korčula, a događanja vezana uz uništavanje knjižne građe, koja su se tamo dogodila, ponukala su ga da fenomen uništavanja knjiga tokom 1990-ih godina potpunije istraži. Rezultat višegodišnjeg istraživanja je studija: “Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih godina”. 600 strana,tvrd povez.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zbirka tehnickih propisa i jugoslovenskih standarda Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenošenjem znakova, signala, poruka, reči, zapisa, slika i zvukova ili informacije između dva ili više korisnika na udaljenim mestima, koriseći žice, radio, optičke, ili druge elektromagnetne sisteme. Telekomunikacije se uvek koriste u pluralu jer se govori o svim sistemima i tehnoilogijama koje se koriste za prenos informacija. Reč telekomunikacije se sastoje od grčke reči tele (grč.τηλε) što znači daleko, udaljno i latinske reči communicare što znači deliti. Definicija donesena na Međunarodnoj kovenciji o telekomunikacijama objašnjava područje koje zahvataju telekomunikacije: …svaki prenos odašiljanja ili prijema znakova, signala, pisanih informacija, slika, zvuka ili svih vrsta obavesti, ostvarenih radioprenosem, optičkim ili nekim drugim elektromagnetskim signalima i sistemima. Telekomunikacija se javlja kada razmena informacija između učesnika komunikacije uključuje upotrebu tehnologije. Prenosi se putem prenosnog medijuma, kao što su fizički mediji, na primer, preko električnog kabla ili preko elektromagnetnog zračenja kroz prostor kao što su radio ili svetlost. Takvi prenosni putevi često se dele na komunikacione kanale koji pružaju prednosti multipleksiranja. Istorija Rani načini komunikacija na daljinu Replika Šapeovog semaforskog tornja. Rani oblici telekomunikacija uključuju dimne signale i bubnjeve. Bubnjevi su se koristili u Africi, Novoj Gvineji i Južnoj Americi, dok su dimni signali bili korišćeni u Severnoj Americi i Kini. U srednjem veku, nizovi tornjeva na brhovima brda su korišćeni kao način za prenošenje poruke. Ovakav prenos je imao manu da je mogao daprenese samo jedan znak informacije. Jedan od poznatih primera ovakvog obaveštavanja je bio tokom napada Španske armade na Englesku, kada je niz tornjeva preneo signal od Plimuta do Londona. Godine 1792, francuski inženjer Klod Šape je sagradio prvi fiksan sistem za vizuelnu telegrafiju (semaforska linija) između Lila i Pariza. Međutim, ovi semafori su zahtevali obučene operatore i skupe tornjeve na intervalima od deset do 30 km. Kao posledica upotrebe električnog telegrafa, poslednja komercijalna semaforska linija je napuštena 1880. Prvi počeci slanja električnim putem Aleksandar Bel je 1876. godine patentirao telefon u SAD-ovom Uredu za patentiranje pod brojem patenta 174.465. Njegov aparat je slao signale putem žica. Nikola Tesla je mislio da će se tako trošiti mnogo resursa da se sprovedu žice i na svom predavanju na Franklinovom institutu, Filadelfija 23. februara 1893. godine govorio o mogućnosti prenošenja signala na bazi električne rezonancije(bežičnim putem). Mihajlo Pupin je dve godine kasnije dao i predlog o praktičnim rešenju na Teslinu ideju. Italijanski naučnik i fizičar, Guljerlmo Makroni je prvi prenio radio talas preko Atlantskog okeana za što je 1909. godine dobio i Nobelovu nagradu iz oblasti fizike. Prije toga Samuel Mors je 24. maja 1844. godine ostvario prenos telegrafskih signala, odnosno poruke u Moreuzovoj azbuci, iz Vašingtona do Baltimora.

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek

Зигфрид Кракауер: Од Калигарија до Хитлера- психолошка историја немачког филма СКЦ, Београд, 1996, 512 страница, броширано Печат на предлисту, други предлист се одвојио, на десетак места подвлачено ГРАФИТНОМ оловком (остављам потенцијалном новом власнику да то обрише уколико му смета). Књига је у одличном стању, да није стара 23 године комотно сам могао написати и да је `нова`. Садржај на додатним фотографијама. Zigfrid Krakauer (8. februar 1889 — 26. novembar 1966) bio je nemački pisac, sociolog, novinar, kulturni kritičar i filmski teoretičar. Bio je povezivan sa Frankfurtskom školom. Zigfrid Krakauer rođen je 8. februara u Frankfurtu na Majni, u jevreskoj porodici. Studirao je arhitekturu od 1907. do 1913; a posle je radio u Berlinu i Minhenu do 1920. godine. Na kraju Prvog svetskog rata je upoznao Teodora Adorna, koji mu postaje filozofski mentor.[1] Od 1922. do 1933. godine, Krakauer je pisao kulturne komentare u listu Frankfurter Zeitung među kojima i filmske kritike. Levičarski orijentisan, prvo je nakratko otišao u Pariz, a onda je emigrirao u SAD posle dolaska nacionalsocijalizma i Hitlera na vlast u Nemačkoj 1933. godine. Tamo se bavio teorijom masovnih komunikacija i propagande, sociologijom, filmskom istorijom i estetikom. Od 1941. godine je asistent kustosu u filmskom arhivu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, sa posebnim zadatkom da istražuje metode nacističke filmske propagande. Bio je protivnik kapitalizma, iako čitajući dela Karla Marksa, bio je protivnik totalitarizma i sovjetske vlasti i Josifa Staljina.[2] Od 1943. do 1944. godine napisao je istoriju nemačkog filma sa socijalnog, ekonomskog i političkog gledišta From Caligari to Hitler. Kao član biroa za primenjena socijalna istraživanja na Univerzitetu Kolumbija, napisao je Satelitski mentalitet: propaganda i nacistički ratni film i veliku teorijsku knjigu `Priroda filma`. 1960. godine objavio je `Teoriju filma`. Poslednjih godina svog života, radio je kao sociolog različitih instituta, među njima i u Njujorku kao direktor istraživanja primenjenih društvenih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

Beograd / Podgorica 2020. Tvrd povez, ilustrovano, 358; strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R25 Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo delo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način.

1930 Naslovnu stranu nacrtao Pjer Križanić Retko u ponudi Mihailo S. Petrović Kao na slikama Dobro očuvano za knjigu ove starosti Mihailo S. Petrović (1901–1949) je bio srpski novinar, predsednik Udruženja novinara Srbije, stalni saradnik i dopisnik časopisa „Politika”, ratni izveštač tokom građanskih ratova u Španiji, a pokrenuo je i radio-emisiju „Glas Jugoslavije” na Bi-Bi-Siju u Londonu. Interesovao se za istoriju štampe i razvoja novinarstva, za istoriju svoje zemlje i Beograda, a neka od poznatijih dela su: Kako je postao Beograd, Beograd pre sto godina, Borbe starog Beograda, Ogled iz istorije štampe, Oluja nad Francuskom, Londonska emigracija i dr. Prvo izdanje 1. Istorija Beograda Kroz istoriju Večiti grad Antikvarne knjige Srba srpskog naroda 19. vek xix veka

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Zoran Jovanović Jus (Gornji Milanovac, Srbija, 2. septembar 1951. g.) je srpski i francuski slikar, karikaturista i autor filmskih plakata. U domenu crteža, multimedija i grafičkog dizajna kreirao je za mnoge poznate svetske časopise. Radio je plakate za velike filmske kompanije: 20th Century Fox, Warner Bros, AMLF, AAA, UGC, Orion Pictures [en], kao i za brojne filmske hitove. Dobitnik je Jugoslovenske nagrade za karikaturu Pjer 1979. godine i nagrade ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu 1980. godine. Bio je nominovan za nagradu Sezar francuske Akademije filmske umetnosti i tehnike [fr] za najbolji filmski plakat za film Smaragdna šuma Džona Burmana, a dobio je i priznanja za kampanje filmova Ambis Džejmsa Kamerona 1988. godine i Kad je Hari sreo Sali Boba Rejnera 1989. godine. Biografija Zoran Jovanović Jus je rođen 1951. godine u Gornjem Milanovcu, SFRJ. Kao srednjoškolac, počeo je da objavljuje radove u izdanjima Dečjih novina. Kasnije, za vreme studija u Džuboksu, Intervju i Dugi. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1977. godine. Naredne 1978. godine postaje član ULUS-a. U Pariz se seli 1980. godine gde počinje da objavljuje u francuskim časopisima Le Crapouillot, Telerama, Marianne. Član je Francuskog udruženja likovnih umetnika (франц. La maison des artistes) od 1981. godine, kao i Francuske filmske akademije. Trenutno živi i stvara u Pančevu. Profesionalni rad Zoran Jovanović Jus je počeo da sa umetničkim opusom još u srednjoj školi. Eminentni jugoslovenski kritičari primetili su njegov talenat i njegove radove počinje da objavljuje izdavačka kuća Dečje novine, koja je, u to vreme, spadala u red najvećih evropskih i svetskih izdavača za decu i omladinu. Već kao šesnaestogodišnjak dobija priznanje Dečjih novina. Po završetku srednje škole iz rodnog mesta odlazi u Beograd na studije. Tokom studija njegove radove objavljuju časopisi Džuboks, Intervju i Duga. Karikatura Tine Tarner koju je kreirao Jus, naišla je na pozitivan odjek, svidela se i samoj pevačici, koja je, zbog te ilustracija, pristala da da intervju za jedan domaći časopis.[2] Kao student uradio je karikature rok muzičara među kojima Bob Dilana, grupe Smak i dr. Završava Fakultet likovnih umetnosti 1977. godine, a već naredne godine postaje član Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na 12. konkursu za nagrade Pjer koje dodeljuju Novosti, 1979. godine, dobio je nagradu za najbolju portret-karikaturu. Dobija plaketu ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu za dizajn allbuma Srebrnih krila Ja sam samo jedan od mnogih sa gitarom u izdanju Jugotona. Iste godine radio je i dizajn albuma Dragana Lakovića Verujem u trista čuda u izdanju PGP RTS. U domenu crteža, multimedije i grafičkog dizajna nastavlja da stvara u Parizu od 1980. godine. Radio je za Le Monde Diplomatique, GDF, Le Figaro, Paris Match, Le Musée Grévin, Stafford Miller, Moët et Chandon, Ville de Vincennes, Muzej Nikole Tesle... Takođe radi filmske plakate za poznate svetske produkcijske kuće 20th Century Fox, Warner Bros, AMLF, AAA, UGC, Kanal plus...

Dusan Dejanac - Obicaji Srba u severnom Banatu Istorijsko-zavicajno drustvo `Kindja`, Kikinda, 2011. Tvrd povez, 423 strane, ilustrovano, posveta autora. Autor je na ovom delu, koje ima više 420 strana, radio punih osamnaest godina. U knjizi je sabrana građa o običajima zapisana u štampi, časopisima, godišnjacima i monografijama od 1846. godine do danas. Izuzetnu vrednost publikacije čini 229 narodnih i umetničkih pesama iz ovog dela Banata, koje je autor sakupljao i beležio godinama. Tu su i stručni tekstovi istoričara, etnologa, etnomuzikologa, zatim notni zapisi pesama, kao i tekstovi koji mogu poslužiti za scensko izvođenje. Knjiga `Običaji Srba u severnom Banatu` izazvala je veliko interesovanje u stručnoj javnosti a, po svemu sudeći, biće od velike pomoći i učiteljima, vaspitačima i koreografima u kulturno-umetničkim društvima. tags: vojvodina, banat, kikinda, vrsac, zrenjanin, srbi granicari, temisvar, petrovgrad, beckerek...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pavle Šosberger je rođen je u Budimpešti, 1920. godine. Počev od 1966. godine, bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad u tri mandata. Bavio se istorijskim radom i spisateljstvom. Napisao je 11 knjiga o Jevrejima Novog Sada i Vojvodine. Objavio je niz članaka o starom Novom Sadu. Učestvovao je u izradi Enciklopedije Novog Sada kao i mnogih TV i radio emisija, kao dokumentarnih filmova. Sarađivao je sa mnogim institucijama i pojedincima na proučavanju Holokausta na prostorima Vojvodine. Za imenik žrtava – Jevreja u Vojvodini, 1990. godine mu je od strane Jad Vašema uručena Zlatna menora. Nosilac je tri ordena, Megile zahvalnice Saveza JOJ (1969), plakete JONS (1985), Novembarske povelje Grada Novog Sada (2001). Umro je u Novom Sadu 27. marta 2012. godine.

Stari ventilator, proizveden u SSSR. U veoma dobrom stanju, mislim da potiče iz 70-ih godina prošlog veka. Ima tri brzine, mislim da radi dosta solidno. Kako duže vremena nije bio korišten, morao sam ga prebaciti na trojku da `uzme zalet`, ali zatim je radio odlično prilikom promena brzina i to dosta brzo i jako. Nisam siguran da je vrtenje levo-desno u potpunosti ispravno, ali samo malo bolji poznavalac to može ustanoviti i eventualno podesiti da radi. Na jednoj fotografiji se vidi dok radi, a na jednoj njegove karakteristike. Visina mu je 45cm, prečnik lopatica oko 30cm. težina je oko 3kg. Ta stara nalepnica BMW je sasvim solidna, ko zna kada je zalepljena, ali je od kvalitetnog lima i dobro očuvana. Ako nekom kupcu smta, može je skinuti. :)

NIKOLA TESLA I NJEGOVA OTKRIĆA Никола Тесла и његова открића / Ђорђе М. Станојевић Београд : Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, 1976 (Београд : `Србија`) [6], VI, 340, 54 стр. : илустр. ; 24 cm Стр. [5-6]: Уводна реч / Петар Миљанић Стр. 5-28: Дело Ђорђа М. Станојевића у светлу открића Николе Тесле / Драган Трифуновић Библиографија радова Ђорђа М. Станојевића: стр. 29-34 Фототпско изд.: Београд : Штампарија Краљевине Србије, 1894. Nikola Tesla (Smiljan, 10.7. 1856. - New York, 7.1. 1943.) je bio naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Prvi je Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu, 1937. godine i istu je odbio.[2][3] Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[43] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Stanje knjige```10``` 1k

DRUGO DOPUNJENO IZDANJE - V2018! Veliki uspeh prvog izdanja i interesovanje koje je ono pobudilo kod čitalaca ohrabrilo je autora da uloži dodatni trud i pripremi ovo drugo izdanje. Svako novo izdanje knjige bi trebalo da bude bolje od prethodnog. U ovom izdanju dopunjena su pojedina poglavlja, i neke teme bolje ili detaljnije obrađene. To se najviše odnosi na poglavlje 3 u kome se obrađuju povratne sprege. Posebna pažnja posvećena je dinamičkom ponašanju realnih OP u primenama kod pojačavača i integratora. Takođe nešto detaljnije su obrađeni i instrumentacioni pojačavači, itd. Drugi deo – zbirka šema je dopunjena sa novim šemama. Zbog svega toga, ovo drugo izdanje je po obimu veće od prvog izdanja. Svakako iskorišćena je prilika da se isprave i sve do sada uočene greške. Kratak sadržaj OSNOVNA RAZMATRANJA OPERACIONI POJAČAVAČI – KARAKTERISTIKE POVRATNA SPREGA OSNOVNA KOLA SA OPERACIONIM POJAČAVAČIMA POJAČAVAČI INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČI NESTANDARDNI OPERACIONI POJAČAVAČI IZVORI REFERENTNOG NAPONA – REFERENCE ANALOGNI MNOŽAČI MERENJE ELEKTRIČNIH VELIČINA MERENJE NEELEKTRIČNIH VELIČINA JEDNOSTRANO NAPAJANJE OP DODATAK – ZBIRKA ŠEMA LITERATURA RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

BEKET Priredio - Predrag Todorović Prevod - Jelena Stakić, Predrag Todorović, Slavica Miletić, Saša Sojkić, Nataša Marić, Nadežda Vuković, Milica Mint, Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 418 strana 25 cm Edicija - Biblioteka - Književne nauke, kultura i umetnost. - Kolekcija Interpretacije ISBN - 978-86-519-0006-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna napomena PREDRAG TODOROVIĆ - Delo Samjuela Beketa u kontekstu evropske književnosti BEKET I TRADICIJA DŽ. MEJS - Irski koreni mladog Beketa MELVIN DŽ. FRIDMAN - Romani Samjuela Beketa: jedinstvo Džojsa i Prusta ŽAK DIBUA - Beket i Jonesko: Paskalova tragična svest i Floberova ironična svest RUBI KON - Džojs i Beket, irske kosmopolite DŽEN HOKENSON - Mucavi Logos: biblijske paradigme u Beketovoj Trilogiji JULIJA KRISTEVA - Otac, ljubav, izgnanstvo VALTER A. ŠTRAUS - Danteov Belakva i Beketove skitnice PROZA SAMJUELA BEKETA MARI-KLER PASKIJE - Ruža i jastog: život i smrt Belakve Šue PREDRAG TODOROVIĆ - Belakva Šua - praotac Beketovih antiheroja DILEN TOMAS - O romanu Marfi RUBI KON - Vot u svetlosti Zamka MIŠEL BOZAN - Vot: logika, ludilo, gubitak govora S. E. GONTARSKI - Moloa i opetovani roman NORTROP FRAJ - Košmarni život u smrti IDIT KERN - Moran-Moloa: junak kao autor DŽON FLEČER - Malon,,rođen u smrti` PREDRAG TODOROVIĆ - Problem identiteta pripovedača Beketove Trilogije BEKET I POZORIŠTE, RADIO, FILM KERTIS M. BRUKS - Mitski obrazac u drami Čekajući Godoa ROLF BROJER - Rešenje kao problem: Beketov Čekajući Godoa DŽON DŽ. SIDI - Komična apokalipsa kralja Hama HIRŠ ZEIFMAN - Biće i nebiće: Ne ja Samjuela Beketa ARTUR K. OBERG - Krapova poslednja traka i prustovska vizija ŠOŠANA AVIGAL - Beketova Igra: kružna linija postojanja DEJVID DŽ. ALPAF - Simbolička struktura u radio-igri Samjuela Beketa Svi koji padaju KLAS ZILIAKUS - Beketov Pepeo: pitanje fundamentalnih zvukova BREON MIČEL - Umetnost u mikrokosmosu: rukopisne faze Beketovog dela Dođi-pođi ČARLS S. HAMPTON - Film Samjuela Beketa PISCI O BEKETU EMIL SIORAN - Nekoliko susreta EŽEN JONESKO - O Beketu INTERVJUI IZRAEL ŠENKER - Jedan intervju sa Beketom GABRIJEL D`OBARED - Čekajući Beketa TOM DRAJVER - Beket pokraj Madlene APENDIKS Poezija je vertikalna Biografija Samjuela Beketa Hronologija književnog stvaralaštva Samjuela Beketa Odabrana bibliografija dela o Samjuelu Beketu `Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i Džojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Samuel Beckett Semjuel John Mays Marie Claire Pasquier Topia Jean-Michel Rabate Michael Beausang Ruby Cohn Melvin Friedman Walter Strauss John Pilling John Fletcher Hersh Zeifman Leo Beerzani Curtis Brooks Rolph Brener James Acheson John Sheedy Jacques Dubois Arthur Oberg Shoshana Avigal David Alpaugh Clas Zilliacus Breon Mitchell Charles Jean Jacques Mayoux Ludovic Janvier Agnes Vaquin Janvier Jan Hokenson Dylan Thomas Northrop Frye Edith Kern Broyer Charles Cioran Eugene Jonesco Israel Shenker Gabriel d`Aubarede Driver

Izuzetno retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Vakalopulos, Hristos Karavuzis, Sarandis Teos, Dimos Skliris, Stamatis Renzis, Tanasis Bakojanopulos, G. Papaleksandropulos, Stelios Begzos, Marios Naslov Tarkovski u ogledalu / prevod s grčkog S. Jakšić ; prevod s ruskog Zoran Šarenac, Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prostor, 1994 (Novi Sad : Futura) Fizički opis 118 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jakšić, Stanimir Šarenac, Zoran, 1970- = Šarenac, Zoran, 1970- Badnjarević, Aleksandar Toholj, Miroslav, 1957-2021 = Toholj, Miroslav, 1957-2021 Zbirka Biblioteka Svetlost i senke ; knj. 1 Sadržaj S a d r ž a j: Razgovor sa Andrejem Tarkovskim (5-25); Precizno osećanje za duhovno kod A. Tarkovskog : razgovor sa Hristosom Vakalopulosom (26-35). Tarkovski i slikarstvo / Sarandis Karavuzis (36-37). O Tarkovskom : razgovor sa Dimosom Teosom (39-41); O opravoslavljenju filmske umetnosti i o Andreju Tarkovskom : razgovor sa ocem Stamatisom Sklirisom (42-59); O idealu u filmskoj umetnosti A. Tarkovskog : razgovor sa Tanasisom Renzisom (60-63). A. Tarkovski: `Nostalgija` / G. Bakojanopulos (64-67). Na periferiji nauke ; povodom filma `Solaris` Andreja Tarkovskog / Stelios Papaleksandropulos (68-77). O umetnosti, veri i nauci : odlomci iz razmišljanja Andreja Tarkovskog (79-80). Od rascepa do veze - nauka i vera / Marios Begzos (81-84). Najviše me začuđuje : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (85-89); Pred novim zadacima : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (90-95); Poslednji intervju (96-100). - Izbor pesama Arsenija Tarkovskog / prevod s ruskog Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj (101-118): * [Deset mi je godina bilo kad je pesak...] / (prevod A. Badnjarević) (103); Note / (prevod A. Badnjarević) (104); * [Postoji grad, nad reke vodama...] / (prevod A. Badnjarević) (105-106); Muzika u gradskom parku / (prevod A. Badnjarević) (107-108); * [U mrljama svetla i spletu linija...] / (prevod A. Badnjarević) (109); * [Na polje nepožnjevana žita...] / (prevod A. Badnjarević) (110); * [Setio sam se gradova kojih više nema...] / (prevod A. Badnjarević) (111); Golubovi na trgu / (prevod A. Badnjarević) (112); * [U detinjstvu se razboleh...] / (prevod M. Toholj) (113-114); Kolevka / (prevod M. Toholj) (115-116); * [Jednom ćemo se tu naći...] / (prevod M. Toholj) (117); Posveta / (prevod M. Toholj). ISBN 86-901529-1-1 (Broš.) Predmetne odrednice Tarkovski, Andrej, 1932-1986 Andrej Tarkovski rođen je 4. aprila 1932. godine u porodici pesnika Arsenija Aleksandroviča Tarkovskog i Marije Ivanovne Višnjakove. Godine 1961. završio je režiju na Sveruskom državnom univerzitetu za film „Gerasimov“ (VGIK) u klasi Mihaila Iljiča Roma. Od 1961. do 1982. radio je kao režiser u filmskoj kući „Mosfilm“. Od 1982. radio je u Italiji, Engleskoj, Švedskoj. Andrej Tarkovski preminuo je 29. decembra 1986. u Parizu. Filmografija 1956. Ubice – (studentski rad) 1958. Danas nema otpuštanja (seminarski rad sa A. Gordonom) 1961. Parni valjak i violina (diplomski rad) 1962. Ivanovo detinjstvo 1966. Andrej Rubljov 1972. Solaris 1974. Ogledalo 1979. Stalker 1982. Putovanje u vremenu 1983. Nostalgija 1986. Žrtvovanje Pozorišna i radijska dela 1965. Potpuni preokret (Radio, Moskva) 1977. Hamlet („Lenkom“,833 Moskva) 1983. Boris Godunov (Kovent Garden,834 London) Bibliografija „Martirologijuma“ Martyrolog: Tagerbücher 1970–1986, Berlin, 1989630 Μαρτυρολογιο, Athens, 1990 Time within time: The diaries, Calcutta, 1991 Martirolog vol. I–II, Tokyo, 1991–1993 Journal 1970–1986, Paris, 1993 Time within time: The diaries, London, 1994 Denik 1970–1986, Brno, 1997 Dzienniki, Warsawa, 1998 Diari: Martirologio, Firenze, 2002 Martirologio, Salamanca, 2008 MG117 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zoran Konstantinović: Predgovor. Volfgang Kajzer: Predgovor uz prvo izdanje. UVOD 1. Oduševljenje i studije 2. Predmet nauke o književnosti 3. Pojam i istorija nauke o književnosti. Poglavlje I: Filološki preduslovi 1. Kritičko izdanje teksta 2. Iznalaženje pisca 3. Pitanje datiranja 4. Pomoćna sredstva PRVI DEO: OSNOVNI POJMOVI ANALIZE Poglavlje II: Osnovni pojmovi sadržaja 1. Građa 2. Motiv 3. Lajtmotiv, topos, amblem 4. Fabula Poglavlje III: Osnovni pojmovi stiha 1. Sistem stiha 2. Stopa (Versfuß) 3. Stih 4. Strofa 5. Oblici pesme 6. Rima 7. Metrika i istorija stiha 8. Akustička analiza. Poglavlje IV: Jezički oblici 1. Zvučanje 2. Sloj reči 3. Retorske figure 4. `Uobičajen` red reči 5. Sintaktički oblici 6. Nadrečenični oblici 7. Vidovi govora i oblici govora. Poglavlje V: Kompozicija 1. Kompozicioni problemi lirike 2. Kompoziciona pitanja drame 3. Kompoziciona pitanja epike. MEĐUDEO Poglavlje VI: Oblici izlaganje 1. Problemi izlaganja lirike 2. Problemi izlaganja drame 3. Problemi izlaganja epike DRUGI DEO: OSNOVNI POJMOVI SINTEZE Poglavlje VII: Sadržina 1. Tumačenje od strane pesnika 2. Diltajevi podsticaji 3. Helderlinova pesma `An die jungen Dichter` 4. Granice metoda Poglavlje VIII: Ritam 1. Metar i ritam 2. Ritam stiha 3. Dva primera (Longfelou, Brentano) 4. Ritam i jezik stiha 5. Ritam u prozi. Poglavlje IX: Stil A. Pojam stila 1. Zastarela stilistika i normativna stilistika 2. Stilistika nauke o jeziku 3. Le style c`est l`homme meme 4. Istraživanje stila pod uticajem nauke o umetnosti 5. Istraživanje izraza pomoću indicija 6. Stil kao stil dela 7. Predmetnost, jezik i stil. B. Istraživanje stila 1. Određivanje stila kod proznih stila 2. Određivanje stila kod pesama 3. Metodsko u vezi sa ispitivanjem stila. Poglavlje X: Struktura književnog roda 1. Problem 2. Lirika - epika - dramatika i lirsko - epsko - dramsko 3. Stavovi i forme lirskog 4. Stavovi i forme epskog 5. Rodovi dramskog. Wolfgang Kayser (Berlin, 24. prosinca 1906., Göttingen, 23. siječnja 1960.) bio je njemački germanist i književnik. Biografija Kayser je doktorirao 1932. tezom o pjesništvu baroknog pjesnika Harsdörffera, a habilitirao je 1935. pišući o povijesti njemačke balade. Tijekom nacističke ere pokazao je odanost nacističkoj stranci. Godine 1933. pridružio se SA, a 1937. NSDAP-u[1] Godine 1938. postao je privatni docent u Leipzigu. Godine 1941. imenovan je ravnateljem Njemačkog kulturnog instituta u Lisabonu, [1] koju je ulogu opisao kao `dopunskog profesora u carskoj službi.` [1] Također je držao predavač njemačkog jezika na Sveučilištu u Lisabonu. Tijekom tog razdoblja već je radio na onome što će postati njegov pionirski udžbenik, Das Sprachliche Kunstwerk: Eine Einführung in die Literaturwissenschaft (Jezik umjetnosti: Uvod u književnost). Otpušten iz službe nakon 1945., nakon toga je uglavnom radio kao slobodni predavač, pisac i prevoditelj. Godine 1948. objavljen je The Language of Art koji je imao snažan utjecaj na poslijeratnu njemačku književnost. Godine 1950. dobio je mjesto profesora na Sveučilištu u Göttingenu, gdje je radio do svoje smrti 1960. godine. Kako su se njemačke književne znanosti otresale kontrole politizacije koja je vladala tijekom nacističke ere, a znanstvenici se sve više okretali europskim i multidisciplinarnim književnim znanostima, Kayser je stekao međunarodnu reputaciju. Godine 1954. postao je članom Njemačke akademije za jezik i književnost u Darmstadtu.

Mato Hanžeković Mato Hanžeković (Požega, 31. kolovoza 1884. – Zagreb, 12. kolovoza 1955.), hrvatski književnik. Završio je pravo u Zagrebu te je radio kao sudac u Bihaću i Žepču, odvjetnik u Bijeljini i Bosanskoj Dubici. Za službovanja kao odvjetnički perovođa u Bijeljini rodio mu se sin Fedor. Od 1927. godine živio je u Zagrebu kao profesionalni pisac i publicist. Objavljivao je i pod pseudonimom M. Gabrijel. Pisao je novele, dnevničku prozu i romane, a okušao se i u političkoj publicistici. Djela `Pisma iz Lumbarde`, `Sa zlatnih polja`, `Bijeli grijesi`, `Na prijelomu`, `Gospodin čovjek` (1932.) SA ZLATNIH POLJA - Slike iz Slavonskog narodnog života Zagreb 1910 Naklada pisca Povez: Tvrd Format: 19,4 x 13,5 cm Broj strana: 143 Stanje loše Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... Q

Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način. velikim format tvrdokoričen, platneni povez unutra odlično očuvana, bogato ilustrovana exlibris na hrbatu se odvojio deo platnenog poveza, uz malu intervenciju može da se sanira

DIZAJN I DIZAJNERI XX i XXI VEKA Radmila Milosavljević, Marijana Milosavljević Trotomno izdanje. Izdavač: Radio-televizija Srbije Godina izdanja: 2019 Br. str.: 259 + 199 + 201 Povez: broš Format: 24 cm Pismo: latinica U prvoj od tri knjige predstvaljeno je po jedno delo od 120 renomiranih umetnika svetskog dizajna 20. veka. U drugu i treću knjigu autorke su uvrstile i domaće autora sa ex-YU prostora, koji su svojim delima zaslužili da se nađu u društvu najboljih. Pored stoga, uključene su i nove tendencije 21. veka, koji više nije u fazi prologa već je duboko odmakao u prvom činu predstave novog stoleća. Sve u svemu, ova antologija sadrži četiristo imena dizajnera i isto toliko predmeta za pamćenje koji su obeležili 20. i 21. vek, koji su poređani bez abecednog i kalendarskog reda, autorskog, stilskog i trendovskog opredeljenja. Kao buket raznovrsnog` cveća.

Psihologija stvaralačkog gledanja: Nova verzija Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu Prevod: Vojin Stojić Povez: broširan Broj strana: 436 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Potpisana, veoma dobro očuvana. Rudolf Arnhajm rodio se 15. jula 1904. u Berlinu. Studirao na Berlinskom univerzitetu, gde i doktorirao 1928. Učitelji mu bili osnivači geštaltne psihologije Keler i Verthajmer. Bio urednik u liberalnom nedeljniku »Die Weltbühne«. Godine 1933. morao pred nacističkim progonima da napusti Nemačku; do 1938. radio u Rimu kao pomoćni urednik Instituta Lige naroda za film. Godine 1938. izbegao u London, a 1940. odlazi u SAD. Od 1968. do 1974. bio profesor u Karpenterovom centru za vizuelne umetnosti Harvardovog univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusetsu. Geštaltni psiholog i istaknuti proučavalac vizuelnih umetnosti sa stanovišta geštaltne psihologije, Arnhajm je poznat u svetu i kod nas kao veliki autoritet u psihološkom tumačenju vizuelnih umetnosti; objavio niz dela, koja su postala klasična u svojoj oblasti. (K-146)