Knjiga je namenjena onoj deci koja u drugom razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci, kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike u školi. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti. ocuvana polud

SV12 60685) GODIŠNJA DOBA , Anđela Vilks , NS Panonija Novi Sad 2006 , Kako da se razonodimo tokom godine? Čitajući ovu divnu knjigu nećeš se nikada dosađivati i znaćeš u svakoj prilici šta da radiš u prirodi, bez obzira koje je godišnje doba. Posmatrajući i upoznajući svet oko sebe, neopaženo ćeš, zahvaljujući uputstvima i savetima koji su sadržani u knjizi, početi da aktivno učestvuješ u svemu onome što daje izuzetnu draž životu biljaka i životinja u prirodnom okruženju. odlično očuvano, tvrd povez, format 22 x 28 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 96 strana

Opis proizvoda Životinje se ne razlikuju mnogo od ljudi. Plaše se svega što im se čini neobičnim, a nikako ne vole osobe koje se ne pokoravaju uobičajenom redu i poretku. Upoznajte ajkulu koja nije nalik onome što obično mislimo o pripadnicima njene vrste, saznajte kako je vuk promenio ćud i šta je radilo jagnje u vučjoj koži, a poslušajte i priču jednog oblaka. U ovim divnim bajkama kriju se mnoge istine i najvažnije poruke koje – iako nam ih prenose razne životinje – treba upamtiti kako bismo postali bolji ljudi. Vidi još informacija

Марк Твен: ТОМ СОЈЕР КАО ДЕТЕКТИВ Издавач: БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО, Нови Сад, 1952.год. Тврди повез, 87 страна, илустровано, ћирилица. Очуваност приказана на фотографијама. РЕЂЕ У ПОНУДИ. `Марк Твен (енгл. Mark Twain), право име Самјуел Лангхорн Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, 30. новембар 1835 — Рединг, 21. април 1910) био је амерички књижевник. У опсежном животном делу остварио је широку лествицу осећаја и мисли, од пуне животне радости до потпуног безнађа. Након детињства проведеног на обалама Мисисипија учио је за типографа, радио као пилот на речном броду, ишао у потрагу за златом у Калифорнију, путовао по Средњем истоку и Европи. Његов живот пун пустоловина, успеха и славе помућује смрт његових жена и ћерки, што изазива песимизам и тешки очај његових последњих радова. Био је добар пријатељ Николе Тесле. Његови најпознатији јунаци су дечаци Том Сојер и Хаклбери Фин. Самјуел Лангхорн Клеменс рођен је 30. новембра 1835. године у месту Флорида у Мисурију. Када му је било четири године с родитељима се преселио у место Ханибал, где је похађао основну школу. Након смрти оца 1847. године кренуо је на штампарски занат. Касније је радио као штампар у Кеокуку (Ајова), Њујорку, Филаделфији, Пенсилванији и другде по САД. Потом је био кормилар на пароброду на реци Мисисипи све до почетка Америчког грађанског рата 1861., када је на кратко као добровољац приступио коњици Конфедерације. Касније те године придружио се брату у новооснованом територију Невада где је радио у руднику сребра. Године 1862. постаје известилац новина Територијал ентерпрајз у месту Вирџинија Сити у Невади, а 1863. је почео писати чланке за исте новине под псеудонимом Марк Твен. На реци Мисисипи та фраза значи „два хвата дубоко“. Након пресељења у Калифорнију, тачније у Сан Франциско 1864. године упознао је америчке писце Артемуса Ворда и Брета Харта који су му пружили подршку у његовом раду. Године 1865, обрадио је бајку коју је чуо на калифорнијским златним пољима и објавио је под насловом The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County. За неколико месеци дело је постало веома популарно. Године 1867, је одржао предавање у Њујорку, а исте године је посетио Европу и Палестину. Та путовања описао је у књизи The Innocents Abroad (1869.) која преувеличава аспекте европске културе, а која је импресионирала америчке туристе. Ускоро се (1870.) оженио Оливијом Лангдон. Након кратког боравка у градићу Буфало (држава Њујорк) млади брачни пар сели се у место Хартфорд у Конектикату. Већина Твенових најбољих дела написана је током 1870-их и 1880-их у Хартфорду и за време лета на фарми Квери код места Елмира (држава Њујорк). Дело Roughing It (1872.) описује његове ране пустоловине у доба када је био рудар и новинар. Доживљаји Тома Сојера (1876.) славе детињство у граду на обали Мисисипија, док дело А Tramp Abroad (1880.) описује путовање кроз немачки Шварцвалд. Роман Краљевић и просјак (1882.) књига је за децу фокусирана на замену идентитета у тјудорској Енглеској. Живот на Мисисипију из 1883. комбинује аутобиографски приказ властитих искустава као речног пилота. Роман „Јенки на двору краља Артура“ из 1889. године сатирично је дело на тему тлачења људи у феудалној Енглеској. Радња романа у основи се бави путовањем кроз време. На крају романа се открива да је главни јунак све то само сањао. Доживљаји Хаклберија Фина (1884.) наставак су Доживљаја Тома Сојера и углавном се сматра Твеновим најбољим делом. У роману је реч о дечаку који бежи од свога оца на сплави реком Мисисипи с одбеглим робом Џимом. Ово дело, између осталог, даје читаоцу слику живота на реци Мисисипи пре грађанског рата. Исте године када се појавио Хаклбери Фин, Твен је оснива фирму Charles L. Webster and Company како би објављивао своја дела и дела других писаца. Најпознатије дело које је та фирма објавила били су Лични мемоари (два свеска, 1885—1886.) које је написао амерички генерал и председник Јулисиз С. Грант. Лоша инвестиција у аутоматску писаћу машину довела је фирму до банкрота (1894.). Успешна предавања широм света и књига која је настала на основу тих путовања Following the Equator (1897.) отплатили су Твенове дугове. Његов рад у време 1890-их и 1900-их означен је растућим песимизмом и горчином, које су проузроковали његов пословни неуспех, а касније и смрт његове супруге и две њихове кћерке. Значајна дела из тог раздобља су Pudd`nhead Wilson (1894) - роман чија радња је смештена на Југ САД пре грађанског рата и у којој се критикује расизам. Personal Recollections of Joan of Arc (1896.) је сентиментална биографија Јованке Орлеанке. Каснија дела укључују две кратке приче The Man That Corrupted Hadleyburg (1899.) и The War Prayer (1905.). Реч је о филозофским, социјалним и политичким есејима. Рукопис дела Тајанствени странац је остао некомплетан, а дело је објављено постхумно 1916. године. Твенов рад инспирисан је неконвенционалним Западом, а популарност његових дела означила је крај доминације, у америчкој литератури, писаца из Нове Енглеске. Каснији славни амерички писци Ернест Хемингвеј и Вилијам Фокнер позивали су се на Твена као на своју инспирацију. У последњим годинама свог живота Твен је писао мање, али је често јавно говорио о многим темама. Остао је запамћен и по оделима с белим цртама која је увек носио у јавним наступима. Примио је почасни докторат Оксфордског универзитета 1907. године. Када је преминуо оставио је за собом недовршену аутобиографију коју је 1924. године објавила његова секретарица Алберта Бигелоу Пејн. У првој половини 1990. пронађен је изворни рукопис Хаклберија Фина у Холивуду. Након дужег повлачења по суду око борбе за право власништва тај рукопис, као и други до тада необјављени материјали, додељени су јавној књижари Бафала и округа Ири 1992. године. Четири године касније (1996.) објављено је ревидирано издање Доживљаји Хаклберија Фина, које је обухватало и необјављене материјале. При крају можда је занимљиво споменути како је Твен био и један од ретких пријатеља Николе Тесле. Марк Твен преминуо је 21. априла 1910. године у месту Рединг у Конектикату.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milivoje Bašić (Beograd, 13. februar 1868 — Beograd, 27. maj 1927) bio je profesor, filolog i srpski istoričar. Biografija U Beogradu, gde je rođen 1868. godine, Bašić je završio gimnaziju pa istorijsko-filološki odsek Velike škole. Nastavničku karijeru je taj `svršeni filozof` započeo je 10. oktobra 1889. godine. Tada je Glavni prosvetni savet zaključio da je mladi Bašić kvalifikovan da predaje `istorijsko-filološku grupu nauka u srednjoj školi`.[1], kao suplent gimnazije u Šapcu, a zatim je više godina proveo u Nišu (1894-1898). Do 1904. godine je bio školski nadzornik u Negotinu (1900) i Gradištu (1903), pa te godine premešten u Beograd, gde je radio u Trećoj beogradskoj gimnaziji, 1904-1920). Predavao je srpski jezik i književnost u srednjoj školi preko 35 godina. Po sećanju jednog učenika kojem je predavao, na njegovom času: `Discipline nije bilo, ali je bilo najvećeg reda. Slušali smo ga netremice...`[2] Kao školski nadzornik postao je (a ostao i potom kao prestonički profesor) vanredni član Glavnog prosvetnog saveta Kraljevine Srbije.[3] U `srećnija vremena`, pre ratova za oslobođenje i ujedinjenje, posećivao je u Beogradu kafanu `B`, poznatu i kao `Profesorska kafana`, u kojoj se družio i sa kolegom, piscem Stevanom Sremcem.[4] Učestvovao je u Balkanskim ratovima 1912-1913. godine kao rezervni poručnik.[5] Po svojoj molbi penzionisan je kraljevskim ukazom od 29. decembra 1920. godine - `stavljen u stanje pokoja, sa punom penzijom`, kao aktuelni profesor Treće beogradske gimnazije.[6] Tokom života bavio se aktivno i politikom, učestvujući u `Liberalno-nacionalnoj stranci`, sa čije liste je bio nekoliko puta biran za narodnog poslanika. Bio je dugo član Uprave, `Društva za srpski jezik i književnost` (1923). Kao penzioner je reaktiviran 1924. godine, da predaje u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu.[7] Jedan posetilac je osmotrio njegove penzionerske dane `Piše u onom čudu od sirotinje i neudobnosti! Piše, jer mora da piše...ono nešto unutra u njemu mora da nađe izraza.` Tokom 1925. i oktobra 1926.[8] godine mada već penzionisan, radio je kao honorarni nastavnik na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Predavao je na tom fakultetu staroslovenski jezik. Umro je Bašić 27. maja 1927. godine u Državnoj bolnici u Beogradu. Slomile su ga porodične nedaće (umrla mu je kćerka Desanka 1918)[9] i siromaštvo u starosti - živeo je usamljen u udžerici, u nekom sirotinjskom beogradskom naselju `Fišekliji`.[10] Opelo poznatom pobožnom i rodoljubivom profesoru održao je u Vaznesenskoj crkvi lično Patrijarh srpski Dimitrije, uz pojanje (po njegovoj poslednjoj želji, izraženoj na samrti) velikog `Svjati Bože`, od strane hora `Monaške škole`.[11] Delo Za vreme svog boravka u Nišu, tokom 1896. godine, Bašić je izdavao časopis Slava, poučno- zabavni list za narod i omladinu[12], kome je u isto vreme bio i urednik i glavni saradnik. U uvodnoj reči ovoga lista saopštio je programsku orijentaciju: „Slava će osobito negovati vezu sa prošlošću tim neiscrpnim izvorom duha i oduševljenja srpskog, koje se stvara.“ Proučavanje i popularizacija prošlosti bili su glavni cilj Bašićevog dela. U svakom broju `Slave`, Bašić je štampao prevod po jednog odlomka iz starih srpskih biografija (sv. Save, Stefana Prvovenčanog, Teodosija). Ovi prevodi poslužili su kao osnov za sveobuhvatniji rad na prevođenju starih srpskih biografija. Javlja se profesor Bašić i kao predsednik `Fonda Stanojla i Draginje Petrović`[5], (ali i saradnik i urednik), iz čijih sredstava je objavljeno pet korisno-poučnih knjiga. Nije se bavio samostalnim naučnim radom. Poznat je po školskim udžbenicima, po hrestomatiji (čitanci) `Iz stare srpske književnosti`, izdatoj 1911. godine, u više izdanja. Srpska književna zadruga mu je 1926. godine izdala knjigu: `Stare srpske biografije`. Priredio je za štampu i izdanje Vukovih `Srpskih narodnih pripovedaka`. Napisao je više ocena i prikaza, koji su objavljivani u `Srpskom književnom glasniku` naročito u Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor.

ZAPADNA EVROPA I BALKANSKI NARODI-U PRVOJ POLOVINI XV VEKA-/753/ ZAPADNA EVROPA I BALKANSKI NARODI PREMA TURCIMA U PRVOJ POLOVINI XV VEKA -N I J E KOMPLETNA KNJIGA -IMA 160.STRANA OD 299.STRANA-KAKO JE U SADRŽAJU......IZGLEDA DA JE U PITANJU SAMO SVESKA/11. JOVAN RADONIĆ (autor) Izdavač: MATICA SRPSKA NOVI SAD Stanje: OČUVANO-SANIRANE KORICE-MEK POVEZ-NEPROSEČENI LISTOVI---NIJE KOPLETNA SAMO DO 160.-STRANE-DO SREDINE VIII-POGLAVLJA Izdanje, Novi Sad 1905, tvrdi + meki orig. povez, stanje dobro , str.160 OD 297, ćirilica Izdavač: Matica srpska -Jован Радонић (Мол, 9. фебруар 1873 — Београд, 25. новембар 1956) је био српски историчар, академик , ученик Александра Сандића и чешког историчара Константина Јиречека. Бавио се и изучавањем историје Срба у Војводини. О овој теми најзначајније је дело Срби у Угарској. Док је био у избеглиштву написао је већи број научних радова са намером да одбрани српске интересе у Војводини[1] Године 1902. написао је детаљан преглед свих студија о српској историји објављених те године што представља круну његовог рада као библиотекара у Матици српској. Ово дело и до сада је непревазиђен пример библиографије на српском језику. Значајан је и његов преводилачки рад. Преводио је са немачког а касније и са чешког и румунског језика. Ранији преводи углавном су из области књижевне историје а каснији из области историје. На првом месту је превод Јиречекове Историје Срба и његових студија о средњовековној Србији. Ове преводе је и допуњавао новим резултатима. Радио је и на објављивању архивске грађе из Дубровачког архива. Хронолошки његово интересовање обухвата готово целу српску историју—од изучавања племена која су пре Словена живела на Балканском полуострву па до бурних дешавања из 1848. године и догађаја блиских његовом времену. Његови радови такође се одликују и великом тематском разноврсношћу: од издавања историјских извора, научне критике па до стварања синтетичких прегледа прошлости као круне рада једног историчара.

Knjiga je dobro očuvana.Bila zalepljena posveta,ostao trag. ,,Šta znači voleti? Zašto se u nekim porodicama ljubav više pokazuje nego u drugim? Zašto smo toliko stidljivi zbog ljubavi? Šta treba da radimo kako bismo izašli s nekim? Zašto seks budi u nama i želju i strah u isti mah? Ovo su neka od mnogobrojnih pitanja koja vi, tinejdžeri, postavljate sebi, a Noeli Vijale i Stefan Klerže pružaju vam odgovore i smernice za razmišljanje. Zahvaljujući njihovim savetima, ova knjiga će vam pomoći da bolje razumete veliku zagonetku koju predstavlja ljubav i preokrete koje ona izaziva u svakom od nas. Uzrast 11-16 godina``

Tajni dnevnik pun uspomena, želja i snova! Ovo je tvoj dnevnik! Iskoristi ga da zapišeš sve o sebi, svojim prijateljima, porodici i svemu što se dešava u tvom životu. Olovku u ruke i ispuni dnevnik osećanjima i tajnama koje ćeš sačuvati zauvek! Popuni stranice ovog dnevnika tako što ćeš zabeležiti šta voliš da čitaš, gledaš ili radiš; šta tvoji prijatelji misle o tebi i kako provodiš svoje veče. Sačuvaj od zaborava sve predivne šetnje, odgovori na izazove i reši kviz. Da li ćeš napraviti unikatan ram ili narukvicu prijateljstva? Ovaj dnevnik je pun zabavnih pitanja i aktivnosti, kao i načina da sačuvaš sve svoje drage uspomene!

Tajni dnevnik pun uspomena, želja i snova! Ovo je tvoj dnevnik! Iskoristi ga da zapišeš sve o sebi, svojim prijateljima, porodici i svemu što se dešava u tvom životu. Olovku u ruke i ispuni dnevnik osećanjima i tajnama koje ćeš sačuvati zauvek! Popuni stranice ovog dnevnika tako što ćeš zabeležiti šta voliš da čitaš, gledaš ili radiš; šta tvoji prijatelji misle o tebi i kako provodiš svoje veče. Sačuvaj od zaborava sve predivne šetnje, odgovori na izazove i reši kviz. Da li ćeš napraviti unikatan ram ili narukvicu prijateljstva? Ovaj dnevnik je pun zabavnih pitanja i aktivnosti, kao i načina da sačuvaš sve svoje drage uspomene!

Autor: Mirko Dejić, Branka Dejić Izdavač: Kreativni centar - Beograd, 2018. Mek povez, 74 str. Težina: 220 gr Ovo je treća u nizu knjiga istih autora. Namenjena je onoj deci koja u trećem razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti.

Naslov: Poratna država Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Beograd : Geca Kon a.d. Pismo: ćirilica Br. strana: 185 Format: 19,5 cm Povez: meki, prošiveno Antikvarna knjiga, u celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana iako je stara skoro 90 godina: listovi su čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su kao na slici. Knjiga je izdata 1936. godine, a štampana je u štamparskom zavodu `Orao` - Beograd, Topličin venac 4. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko drugu sliku uvećate do pune veličine. O autoru: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Država | Evropa | 20v Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

STANJE KNJIGE: Faktički nova knjiga, manje od 1mm iskrzan gorji ugao zadnjih korica O IZDANJU: Sabina Nojfer - Haos u porodici Kalman, Kreativni centar, 2012, meki povez sa preklopom, 232 stranice, 230g. O KNJIZI: `Zameniti porodicu? Na tu ideju sigurno nikada ne bi došli ni Ole ni njegova rođaka Anika. A i zašto bi? U njihovoj kući uvek se nešto događa, što nije nimalo čudno budući da pod istim krovom žive dve porodice. Ali onda se kod njih doselila i baka, pa je život u porodici Kalman ozbiljno uzdrman. Tada je nastao pravi haos!...`(sa zadnjih korica) O AUTORKI: Sabina Nojfer (1953) je nemačka spisateljica. Radila je kao učiteljica i profesor u srednjoj školi. Svoju prvu knjigu `Tata - projekat` napisala je 2003. godine. Od tada je napisala mnogo romana za decu.

Dnevnik šonjavka 2 – Rodrikova pravila – autor Džef Kini ŠONJAVKO SE VRATIO !!! ŠTA GOD RADILI NE PITAJTE GREGA HEFLIJA KAKO JE PROVEO SVOJ LETNJI RASPUST ZATO ŠTO ON DEFINITIVNO NE ŽELI DA PRIČA O TOME. Na početku nove školske godine, Greg želi da zaboravi protekla tri meseca… a naročito jedan određeni događaj… Nažalost po Grega, njegov stariji brat, Rodrik, zna sve o nezgodi koju Greg želi da zadrži u tajnosti. Ali, tajne imaju neke svoje načine da izađu na površinu… Posebno kada je u sve to umešan i dnevnik. VELIKI FILMSKI HIT! Osim knjiga i internet izdanja, 2009. se pojavio i film koji u celosti prati priču o Gregu i njegovim problemima. Pored velikih glumačkih imena koja su učestvovala u ovom projektu, zahvaljujući velikoj popularnosti knjiga film je postao jedan od najgledanijih dečijih filmova u 2010.

Autor: Rolan Bele, Bernadet Kosta-Prad Izdavač: Kreativni centar - Beograd, 2016. Mek povez, 172 str. Format: 14 x 23 cm Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! Forma i način izlaganja: pitanje, problem, dilema, situacija; opis situacije, problema, pitanja; moguće dobre reakcije deteta, to su saveti – ti si na potezu; zlatno pravilo – neka životna istina prilagođena uzrastu. Tekst prate duhovite ilustracije, koje dodatno relaksiraju tinejdžera suočenog s problemom.

Opis proizvoda „Da bi video“, govorila je tetka, „moraš da gledaš.“ Bila je to njena najvažnija lekcija. Nju sam dobro savladao. Teo je pametan i radoznao dečak, napunio je dvanaest godina i ima mačka Tozimira. Ali jednog jutra, umesto dadilje, pojavila se njegova tetka Elena koja je nekad radila u policiji. Uslediće avanture koje su kao stovorene za njih dvoje... U ovoj knjizi ćete naći deset neobičnih i originalnih slučajeva koje su rešili Teo i njegova tetka. I ne samo to! I vi možete u jednom trenutku da se uključite i pokušate da sami nađete rešenje na osnovu poznatih činjenica. Uživajte u sjajnim pričama i ilustracijama, pažljivo čitajte i prokljuvite šta se dogodilo. I dobro pazite da vam ovu knjigu ne ukradu! U suprotnom, moraćete bez Teove i Elenine pomoći da rešite slučaj...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta. Na kraju knjige ima potpis i skromno iscrtano flomasterom na unutrasnjoj strani korice, nista strasno! Ilustracije: Djuro Seder Danko Oblak (Zagreb, 19. ožujka 1921. – Zagreb, 5. rujna 1998.), novinar i pisac za djecu i omladinu. Životopis Grob Danka Oblaka na zagrebačkom Mirogoju. Školovao se u Zagrebu, gdje je završio Trgovačku akademiju. Sudionik NOB-e je od ljeta 1943. godine. Tijekom antifašističke borbe bio je borac, politički delegat i komandir haubičke baterije. Novinarskim i spisateljskim radom počeo se baviti još prije rata. Nakon razvojačenja 1947. radio je u Zagrebu u Nakladnom zavodu Hrvatske, zatim u redakciji lista Pionir kao suradnik i urednik i glavni urednik do 1952, glavni urednik tjednika Novine mladih što ga je izdavao CK NOH, potom je bio u statusu profesionalnog književnika, a bio je i umjetnički direktor “Zora filma”. Od 1. siječnja 1965. preuzeo je dužnost urednika kulturne rubrike Večernjeg lista i obavlja je do odlaska u mirovinu 1. srpnja 1979. godine. Uz to pisao je kritike i reportaže, bio TV kritičar i komentator kulturnih zbivanja, autor glasovitog “Embarga”, pisac nemalog broja putopisa iz zemlje i svijeta. Autor je filmskih i TV scenarija. Književni opus mu je dojmljiv. (“Razgovor o Titu”, “Priče kraj logorske vatre”, “Zelena patrola”, “Trinaest priča”, “Treća crnovrška”, “Modri prozori”, “Na tragu”, “Poletarci”, “Ježek” i dr. Dobitnik je više desetaka najuglednijih književnih nagrada. Već do godine 1966. bio je objavio dvije stotine raznih naslova, no u povijesti suvremene hrvatske književnosti bit će pamćen ponajprije kao pisac za djecu i mladež. Veoma aktivan bio je u raznim društvenim organizacijama, a u svojoj staleškoj, u DKH, potpredsjednik hrvatskih pisaca, a jedan je od osnivača izviđačke organizacije u nas. Odlikovan je Medaljom za hrabrost, Ordenom rada, Ordenom zasluga za narod i dr. Bio je zaslužnim članom hrvatske književničke organizacije punih 46 godina. Oblak će najveće priznanje za vlastito stvaralaštvo steći 1991. godine, kad su mu u 181. knjizi legendarne edicije “Pet stoljeća hrvatske književnosti” otisnuti njegovi “Modri prozori”. Rođeni Zagrepčanin, preminuo je u svom rodnom gradu 5. rujna u 77. godini, a kremiran je 8. rujna na Mirogoju. Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna knjiga Ilustracije: Zivojin Kovacevic Milan Ferko (pseudonimi A. Binderov, František Milko i drugi) (* 14. decembar 1929, Velke Rovne – † 26. novembar 2010) je bio slovački romanopisac, pesnik, dramaturg, autor književnosti za decu i omladinu i tekstopisac; brat Jana Ferka i novinara Jozefa i Vladimira Ferka, otac dr. Dragan i akademski vajar Lubomir Ferko. Kratka biografija Poticao je iz limarske porodice. Školovanje je stekao u Velkom Rovnu, Žilini, Nitri, a kasnije je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. U godinama 1951-1955 bio je urednik dnevnog lista Smena, 1955-1956 nedeljnika Kulturni život. Od 1956. bio je osnivač i glavni urednik Mlada vorvacie, a 1960-1969 bio je glavni i odgovorni urednik Slovačkih pogleda. Zbog podrške procesu preporoda na stranicama Slovak Vievs u septembru 1969. otpušten je i isključen iz Saveza slovačkih pisaca. Od 1970. do 1975. bio je urednik u izdavačkoj kući Slovački pisac, a od 1976. profesionalno se posvetio književnom radu. Posle 1989. godine bio je vodeći funkcioner Udruženja slovačkih književnika, predsednik Umetničkog odeljenja Matice slovenske, 1993. mu je „vratio” slovačke poglede, koje je vodio do kraja 1994. Godine 1994. 1998. bio je generalni direktor Sekcije državnog jezika i nacionalne književnosti u Ministarstvu kulture SR. Njegov sin Lubomir Ferko je poznati umetnik. Predsednik Ivan Gašparovič ga je 2. januara 2011. odlikovao Ordenom Ludovita Štura I stepena u spomen.[1] Stvaranje Početke njegovog književnog rada činili su aktuelni članci, prvijenac u knjizi objavljen je tek 1951. U početku se posvetio pisanju poezije koja je nošena u duhu entuzijazma za omladinske konstrukcije i sovjetske i međunarodne uzore. . Kasnije je pokušao da se pomiri sa socijalističkom etikom i političkim transformacijama sveta. Posvetio se i publicistici i romanima za decu i mlade, gde je pisao o Indijancima, piratima, poznatim razbojnicima ili o sopstvenim iskustvima iz detinjstva koje je obeležio Drugi svetski rat. U dečjoj poeziji pokušao je da na razigran način prenese saznanja o socijalističkom životu, novim izumima, tehnici ili obrađivao starije vrste bajki. Pored poezije i proze, pisao je i drame, radio-drame, publicističku prozu i autor je tekstova pesama koje su muzicirali M. Novak, Jan Cikker, A. Moizes i drugi. Prevodio je i poeziju uglavnom sa ruskog, ali i sa bugarskog i srpskohrvatskog.

Povez: tvrd Br. strana: 67 Format: 21,5x26,5 Ilustrovano, štampano na kunstdruku! Najpoznatiji naši pisci odabrali su svoju najomiljeniju pesmu za decu: - Mira Alečković: Svetla soba - Vladimir Andrić: Ćira - Dragomir Brajković: Uparađeni sa zida gledaju preci - Milovan Vitezović: Balada o zaboravljenom dedi - Milovan Danojlić: Gde je Cica - Dušan pop Đurđev: O zecu koji se na čisto preporodio - Dobrica Erić: Sad tiho diši, reč je o piši - Pero Zubac: Zašto neke pesme ne volim - Dragan Lukić: Fifi - Milenko Maticki: Uzbuna . Mošo Odalović: Mama je glagol od glagola raditi - Đorđe Radišić: Jare - Dragan Radulović: nemoj ovo nikom reći - Stevan Raičković: Pesma koju je pevao Gurije - Ljubivoje Ršumović: Dr - Slobodan Stanišić: O Bosi - Mirjana Stefanović: Uglješa sreće labuda - Vladimir Stoiljković: Čas razrednog starešine - Gradimir Stojković: Kako je pralja izmenila istoriju - Duško Trifunović: Selo - Branimir Crnčević: Kako se pišu pesme NAPOMENA: Knjiga je u odličnom stanju, kao nova!

Radni naslov ovog dnevnika-romana dugo je bio Jednoj devojčici je jednog dana kiša padala dva dana. Možda bi i ostao da to dugo nije bilo tako dugo. Kada tokom odrastanja ostaneš bez stare škole, starih drugara i starog stana, a roditelja baš tad nađu da se razvedu... kada osetiš da su te svi zaboravili... kad ostaneš bez sobe i bez pogleda na igralište... kad majka počne da peva, a tako nešto nikada nije radila... kad napokon shvatiš da si samo jedna nemoćna devojčica u pubertetu... kad misliš da je sve krenulo niz reku – dobiješ sestru na poklon! Kako misliš da to nije ništa? Ma daj, molim te... Nemaš ti pojma kako je kada te sestra zagrli! Tamo na onim severnim rekama počne da puca led. Misliš u sebi: „Kako samo ovaj život ume da bude lep!“ A kiša sa početka priče prestane da pada. Ali stvarno!

Autor - osoba Dizni, Volt Naslov Slonić Dambo u cirkusu / Walt Disney ; [prevodilac Vesna Oblak Juranić] Vrsta građe slikovnica Ciljna grupa dečje, opšte Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : GZH, 1987 (Rijeka : Tiskara Rijeka) Fizički opis 43 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Oblak Juranić, Vesna Zbirka Odaberi svoju pustolovinu ISBN 86-399-0054-X (karton) Napomene Tiraž 8.000. Stanje: Stranice ispadale iz poveza, reparirano nevidljivom trakom, više ne ispadaju, ali vire iz korica 2-3 mm. Inače dobro očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja. Walt Disney Bogato i vrlo lepo ilustrovana knjiga čija radnja Vas vodi do kraja koji sami izaberete! Dok čitate sami birate šta ćete uraditi, kojim putem ćete krenuti, šta želite da radite u toj situaciji i od tog Vašeg izbora zavisi kraj priče! Neka Vaša deca uživaju u pustolovini kojoj će sami izabrati put! Sami birate Vašu sudbinu! MG19 (N)

Radni naslov ovog dnevnika-romana dugo je bio Jednoj devojčici je jednog dana kiša padala dva dana. Možda bi i ostao da to dugo nije bilo tako dugo. Kada tokom odrastanja ostaneš bez stare škole, starih drugara i starog stana, a roditelja baš tad nađu da se razvedu... kada osetiš da su te svi zaboravili... kad ostaneš bez sobe i bez pogleda na igralište... kad majka počne da peva, a tako nešto nikada nije radila... kad napokon shvatiš da si samo jedna nemoćna devojčica u pubertetu... kad misliš da je sve krenulo niz reku – dobiješ sestru na poklon! Kako misliš da to nije ništa? Ma daj, molim te... Nemaš ti pojma kako je kada te sestra zagrli! Tamo na onim severnim rekama počne da puca led. Misliš u sebi: „Kako samo ovaj život ume da bude lep!“ A kiša sa početka priče prestane da pada. Ali stvarno!

Ko još nije maštao o tome da ima neku tajnu, skrivenu kućicu, u kojoj važi samo jedno pravilo: Možeš da radiš sve što poželiš?! Aglaji i Bjanki se ta želja ispunila kad su se preselile u kućicu na drvetu. Iako je Aglaja dete a Bjanka odrasla osoba (mada pomalo detinjasta), najbolje su drugarice i odlično se slažu. Svaka ume da uradi ponešto, a obe imaju pustolovnog duha i mašte napretek. Na njihovom drvetu rastu ne samo razne vrste voća već i četiri bebe koje mjauču, mačka koja priča kao učena dama, pas koji svira flautu, krilata keruša, električna jegulja i jedan namćorasti starac. Dobro, možda komšija namćor ne raste, ali jeste čudna voćka. Na takvom mestu, u takvom društvu, nikad nije dosadno. Čak ni sama autorka, Bjanka Picorno, nije odolela da im se ne pridruži, pa se pojavila u ovoj knjizi kao lik! Pogodite koji...

Ko još nije maštao o tome da ima neku tajnu, skrivenu kućicu, u kojoj važi samo jedno pravilo: Možeš da radiš sve što poželiš?! Aglaji i Bjanki se ta želja ispunila kad su se preselile u kućicu na drvetu. Iako je Aglaja dete a Bjanka odrasla osoba (mada pomalo detinjasta), najbolje su drugarice i odlično se slažu. Svaka ume da uradi ponešto, a obe imaju pustolovnog duha i mašte napretek. Na njihovom drvetu rastu ne samo razne vrste voća već i četiri bebe koje mjauču, mačka koja priča kao učena dama, pas koji svira flautu, krilata keruša, električna jegulja i jedan namćorasti starac. Dobro, možda komšija namćor ne raste, ali jeste čudna voćka. Na takvom mestu, u takvom društvu, nikad nije dosadno. Čak ni sama autorka, Bjanka Picorno, nije odolela da im se ne pridruži, pa se pojavila u ovoj knjizi kao lik! Pogodite koji...

Opis proizvoda Tajni dnevnik pun uspomena, želja i snova! Ovo je tvoj dnevnik! Iskoristi ga da zapišeš sve o sebi, svojim prijateljima, porodici i svemu što se dešava u tvom životu. Olovku u ruke i ispuni dnevnik osećanjima i tajnama koje ćeš sačuvati zauvek! Popuni stranice ovog dnevnika tako što ćeš zabeležiti šta voliš da čitaš, gledaš ili radiš; šta tvoji prijatelji misle o tebi i kako provodiš svoje veče. Sačuvaj od zaborava sve predivne šetnje, odgovori na izazove i reši kviz. Da li ćeš napraviti unikatan ram ili narukvicu prijateljstva? Ovaj dnevnik je pun zabavnih pitanja i aktivnosti, kao i načina da sačuvaš sve svoje drage uspomene! Interaktivan dnevnik sa pitanjima, aktivnostima, kvizovima i izazovima na koje treba odgovoriti. Knjiga za beleženje misli, planova, tajni, važnih trenutaka u životu, lepljenje fotografija, crtanje i sl. Živopisne ilustracije koje krase svaku stranicu. Ciljna grupa 7–9 godina

Opis proizvoda Jedinstvena knjiga o i izgrađivanju pravilnog odnosa prema Bogu i prema drugima, zasnovana na poukama starca Pajsija Svetogorca. Ovo izdanje je u koloru sa ilustracijama dragog nam Serjože Popova. „Blaženopočivšeg starca Pajsija srela sam samo jednom u životu, nešto pre njegovog putovanja u večnost. Sve što sam saznala o njegovom životu i njegovim poukama, bilo je iz knjiga. Čitajući ih, videla sam koliko je Starac voleo decu i saosećao sa njima. „Brinem zbog dece, koja su u opasnosti. Molim se Bogu da ih prosvetli.“ Verovao je da čoveku odmalena treba pomagati kako bi shvatio najdublji smisao života: da se sjedini sa Bogom i da se raduje na pravi način. Sjedinjenje čoveka sa Bogom je dar blagodati Božje. Pod njenim okriljem čovek se ne mora bojati ničega. Da bismo se pak sjedinili sa Bogom i da bi naša molitva imala snagu, moramo se prvo osloboditi našeg velikog JA. Starac je govorio da je egoizam najveća čovekova muka, a da je strpljivost istinska mudrost. Nosilac egoizma je sam đavo. Pozitivna misao je uvek najdelotvorniji lek. Koliko nam pomaže pozitivna misao, ne pomaže nam nijedna druga vežba. U jednom izlivu ljubavi prema deci, i pokušavajući da pojednostavim ono što nam se uvek čini teškim, napisala sam ovu bajku. Čitajući je, i mi odrasli možda možemo, po Božjoj blagodati, da pomognemo sebi, a potom i našoj deci i unucima. jer, po Starčevom ubeđenju, deca su čiste „kasete“. Ono što vide od nas odraslih, to snimaju. Junaci iz bajke su oličena stanja ljudske duše i života (Prkos, vedrana, Smirena i dr). Želim toplo da se zahvalim svima koji su me ohrabrivali da izdam ovu knjigu, kao i onima koji su sa mnogo uživanja radili na njoj. Oni su to radili ne samo iz ljubavi prema deci, već i iz poštovanja prema Starčevoj uspomeni. Ovaj mali prolog završiću sa nekoliko reči „Dedice“ – kako smo uobičajili da nazivamo starca Pajsija: „Deco moja, stvari su jednostavne. Mi ih pravimo teškima. Činimo što više možemo dela koja su teška đavolu, a laka čoveku! Najlakši način da se spasemo jeste ljubavlju i strpljenjem. Zato uvek nosite u sebi pozitivne misli kako biste osigurali dušu.“ Neka nas prati njegov blagoslov. Amin.“