RADIO GA GA

tv i radio prikljucnica.nalageru ima cetri komada.cena je po komadu.za sve informacije pitajte.

Kaseta nije preslušana, puštena je malo sa obe strane. Vizuelno: Omot 5- Kaseta 5-

Zdravko Colic audio kaseta vizuelno ocuvana ,nemam vremena da preslusam svaku kasetu ,svaka kaseta ubacena u dek pustena na par sekundi jedna i druga strana .naravno prihvatam reklamacije ukoliko nesto nije u redu kad slikam uvece slike su mutne hvala na razumevanju D 1 S na kupindu jos muzike pogledajte i ostale moje aukcije koje se uskoro zavrsavaju ****************************************************************************************************************************************** ukoliko niste clan limunda a zelite da kupite ovaj artiakl lako je kliknite na donji link registrujte se za par minuta http://www.limundo.com/ref/lazurokg ***************************************************************************************************************************************

STA UCITI RADITI

Izdavac: Radio b92 - Beograd.

Izdavac: Radio b92 - Beograd

Ukupno 22 numere! A strana - Varoške i narodne pesme B strana - Bunjevački đerdan Uz pratnju Velikog tamburaškog orkestra Radio televizije Novi Sad, pod upravom Janike Balaža.

kaseta nije preslusana proverena samo vizuelno vizuelno: omot: 4 kaseta: 5- Bregović* ‎– Muzika Za Filmove Label: PGP RTS ‎– 512025 Format: Cassette, Compilation, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1994 Genre: Rock, Latin, Pop, Classical, Folk, World, & Country, Stage & Screen Style: Folk Rock, Tango, Ballad, Choral, Folk, Romani, Soundtrack TracklistHide Credits A1 –Scott Walker Man From Reno Lyrics By – Scott Engel 4:20 A2 –Iggy Pop In The Death Car Lyrics By – Iggy Pop 5:12 A3 –Goran Bregović Tango (Instrumental) 3:57 A4 –Dušan Prelević La Nuit Sacree Choir – Hor Radio Beograda* Conductor – Bojan Suđić 2:15 A5 –Goran Bregović Mala (Instrumental) 3:00 A6 –Brankica Vasić Dreams Choir – Hor Radio Beograda* Conductor – Bojan Suđić 3:52 B1 –Scott Walker Indecent Sacrifice Lyrics By – Scott Engel 4:07 B2 –Iggy Pop Get The Money Lyrics By – Iggy Pop 4:51 B3 –Zdravko Čolić Cantonero Choir – Hor Radio Beograda* Conductor – Bojan Suđić 3:20 B4 –Iggy Pop TV Screen Lyrics By – Iggy Pop 5:15 B5 –Vaska Jovanovska* Ederlezi 3:55 Companies, etc. Recorded At – Studio V PGP RTB Recorded At – Studio 6 Radio Beograda Recorded At – Studio I RTV Sarajevo Recorded At – The Looking Glass Studios Recorded At – Matrix Studios Recorded At – Studio Laze Ristovskog Record Company – PGP RTS Record Company – Kamarad Record Company – Komuna Designed At – Application (2) Designed At – Astrodesign Printed By – Astrodesign Copyright (c) – PGP RTS Credits Arranged By, Producer – Goran Bregović Coordinator [Issue] – Petar Popović*, Slobodan Terzić Design – Darko Antić, Ivan Ilić (5) Editor [Responsible] – Dragan Ilić Executive-Producer – Dragan Kiki Zurovac* Music By – Goran Bregović (tracks: A1 to A3, A5, B1, B2, B4) Music By, Lyrics By – Goran Bregović (tracks: A4, A6, B3, B5) Other [Director] – Đorđe Minkov Painting – Dragan Malešević - Tapi Photography By – Z. Trbović*

kao na slici,ispravna,original Tracklist Neko, Neko Ko Je Daleko 2:45 Radio 3:15 Na Temerinskom Vašaru 2:42 Ružici 1:56 Na Tvome Licu Anđele 2:48 To Je Ljubav 2:48 Ti Si Me Caknula 2:44 Tvoje Oči Zelene 2:27 Boka Kotorska 2:14 Nedeljna Pesma 3:35 Sudbinska 3:24

Moj prijatelj šeik u Sturebiju, Ulf Stark NOVO. Kreativni centar, Beograd, 2013. mek povez sa klapnama 112 strana Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali, kad je tada radio-amater pozvao u kuću pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kada ti u goste dolazi šeik?... A tu je, naravno, i devojčica u koju je Ulf beznadežno zaljubljen...

MOJ PRIJATELJ ŠEIK U STUREBIJU Ulf Stark Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Kreativni centar Broj strana: 114 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11x18 cm Godina izdanja: 2013. ID: A080506 Opis Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali kada je tata radio-amater pozvao u goste pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kad u goste dolazi pravi šeik? Ulf se istovremeno brine i zbog Persija, svog najboljeg druga. Da li će se desiti ono najgore – da li će se Persi zaista odseliti? I da li će Ulf uspeti da hipnotiše Marijanu tako da ona poželi da ga poljubi? S.S.

Dragan Stojnic - Dragan Stojnic Label:PGP RTB 5120365 Format:Cassette, Compilation Country:Yugoslavia Released:1981 Genre:Pop Style:Chanson, Vocal Tracklist A1 Bila Je Tako Lijepa (Elle Etait Si Jollie) Arranged By – E. Arnautalic* Lyrics By – B. Stojadinovic* Music By – A. Barrière* Orchestra – Orkestar Esada Arnautalica* A2 Mademoiselle Lise Arranged By – I. Genic* Lyrics By – R. Graic* Music By – G. Bécaud* Orchestra – Zabavni Orkestar Ilije Genica A3 Važna Je Ruža (L`important C`est La Rose) Arranged By – J. Robežnik* Ensemble – Ansambl Jureta Robežnika Lyrics By – R. Graic* Music By – G. Bécaud* A4 Zašto Dolaziš Samo S Kišom Arranged By – J. Maric* Lyrics By – V. Lukatela* Music By – A. Vucer* Orchestra – Zabavni Orkestar Radio Sarajeva* A5 Jelisejska Polja (Les Champs - Elysees) Arranged By – P. Sam* Ensemble – Gudaci A. Belotija*, Plavi Ansambl Lyrics By – S. Vukovic* Music By – Deigham*, Wilsh* A6 Jedna Gitara, Hiljadu Snova (Una Chitarra Cento Illusioni) Arranged By – P. Sam* Backing Vocals – Vokalni Ansambl `Koral` Ensemble – Plavi Ansambl Lyrics By – R. Graic* Music By – Reitano*, Nisa (2) B1 Maestro I Violina Ensemble – Studijski Ansambl Kornelija Kovaca Lyrics By – S. Vukovic* Music By, Arranged By – K. Kovac* B2 Poteci Kroz Mene Kao Reka Ensemble – Studijski Ansambl Kornelija Kovaca Lyrics By – M. Milic Music By, Arranged By – K. Kovac* B3 Moj Život (Ma Vie) Arranged By – E. Arnautalic* Lyrics By – B. Stojadinovic* Music By – A. Barrière* Orchestra – Orkestar Esada Arnautalica* B4 Necemo Imati Vremena (Nous N`aurons Pas Le Temps) Arranged By – Ð. Novkovic* Lyrics By – N. Vražalic Music By – L. Escudero* Orchestra – Orkestar Esada Arnautalica* B5 Život Kojim Živim Backing Vocals – Vokalni Ansambl `Koral` Ensemble – Plavi Ansambl Lyrics By – A. Korac* Music By, Arranged By – K. Kovac* B6 Ne Vjeruj Lyrics By – A. Šantic* Music By, Arranged By – Ð. Novkovic* Orchestra – Zabavni Orkestar Radio Beograda*

Voja Carić Beli vukMeki povezIzdavač ProsvetaVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.Sadrzaj:BELI VUKLepa Sava....7Baka...11Tresnja....17Tajanstveni svirac....21Beli vuk.....26Putopis.....32Hrabrost bez svedoka.....37Voz u snegu.....42Nevini krivac.....47Borba......52Zvonce.....56Neobicno pismo......62Slika.....66Pita.....71Teska noc.....74Pilot......78Jabka......83U kavezu.......86Moj Stric.......92Kuc - kuc......971/12

Dragan Stojnić ‎– Dragan Stojnić Label: PGP RTB ‎– 5120365 Format: Cassette, Compilation Country: Yugoslavia Released: 1981 Genre: Pop Style: Chanson, Vocal Tracklist A1 Bila Je Tako Lijepa (Elle Etait Si Jollie) Arranged By – E. Arnautalić* Lyrics By – B. Stojadinović* Music By – A. Barrière* Orchestra – Orkestar Esada Arnautalića* A2 Mademoiselle Lise Arranged By – I. Genić* Lyrics By – R. Graić* Music By – G. Bécaud* Orchestra – Zabavni Orkestar Ilije Genića A3 Važna Je Ruža (L`important C`est La Rose) Arranged By – J. Robežnik* Ensemble – Ansambl Jureta Robežnika Lyrics By – R. Graić* Music By – G. Bécaud* A4 Zašto Dolaziš Samo S Kišom Arranged By – J. Marić* Lyrics By – V. Lukatela* Music By – A. Vučer* Orchestra – Zabavni Orkestar Radio Sarajeva* A5 Jelisejska Polja (Les Champs - Elysees) Arranged By – P. Sam* Ensemble – Gudači A. Belotija*, Plavi Ansambl Lyrics By – S. Vuković* Music By – Deigham*, Wilsh* A6 Jedna Gitara, Hiljadu Snova (Una Chitarra Cento Illusioni) Arranged By – P. Sam* Backing Vocals – Vokalni Ansambl `Koral` Ensemble – Plavi Ansambl Lyrics By – R. Graić* Music By – Reitano*, Nisa (2) B1 Maestro I Violina Ensemble – Studijski Ansambl Kornelija Kovača Lyrics By – S. Vuković* Music By, Arranged By – K. Kovač* B2 Poteci Kroz Mene Kao Reka Ensemble – Studijski Ansambl Kornelija Kovača Lyrics By – M. Milić Music By, Arranged By – K. Kovač* B3 Moj Život (Ma Vie) Arranged By – E. Arnautalić* Lyrics By – B. Stojadinović* Music By – A. Barrière* Orchestra – Orkestar Esada Arnautalića* B4 Nećemo Imati Vremena (Nous N`aurons Pas Le Temps) Arranged By – Đ. Novković* Lyrics By – N. Vražalić Music By – L. Escudero* Orchestra – Orkestar Esada Arnautalića* B5 Život Kojim Živim Backing Vocals – Vokalni Ansambl `Koral` Ensemble – Plavi Ansambl Lyrics By – A. Korać* Music By, Arranged By – K. Kovač* B6 Ne Vjeruj Lyrics By – A. Šantić* Music By, Arranged By – Đ. Novković* Orchestra – Zabavni Orkestar Radio Beograda* Izvođač: Dragan Stojnić Zemlja izdanja: Yugoslavia Isprobana ispravna. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Zlatko Pejaković ‎– Smiri Se Srce Label:Jugoton ‎ Country:Yugoslavia Released:1982 Genre:Pop Style:Schlager Tracklist A1 Zaboravi Españu Lyrics By – J. Bračić* Music By – N. Vilović* A2 Daleko Od Očiju, Daleko Od Srca Lyrics By – J. Bračić* Music By – N. Vilović* A3 Tko Si Ti Lyrics By – Z. Pejaković* Music By – D. Petković* A4 Oktobarske Magle Lyrics By – B. Zlatanović* Music By – N. Vilović* A5 Vrati Se Lyrics By – Z. Pejaković* Music By – A.S. Ilić* B1 Smiri Se Srce Lyrics By – B. Zlatanović* Music By – N. Vilović* B2 Mirjana Music By, Lyrics By – D. Petković* B3 Spusti Glavu Na Moje Rame Lyrics By – Ž. Krznarić* Music By – Z. Pejaković* B4 Ljubav Je Dah Lyrics By – Z. Pejaković* Music By – D. Petković* B5 Užasno Sam Sam (Irena) Lyrics By – Z. Pejaković* Music By – B. Kostić* Companies etc Recorded At – Studio 6 Radio Beograda Credits Arranged By – A.S. Ilić* (tracks: A1 to A3, A5, B1, B4, B5), S. M. Marković* (tracks: A4, B2, B3) Design – I. Ivezić* Engineer – Rade Ercegovac Other [Editor] – Vojno Kundić Other [Executive Editor] – Dubravko Majnarić Photography – P. Petrović Producer – Zlatko Pejaković Notes Recorded at Studio 6 RTB in May 1982.

Cica i drugari. NEĆU! Bel Muni Ruzno pace, Novi Sad, 2003. `Odrasli mi stalno govore šta da radim!` Cicina omiljena reč je NEĆU! Neće da pere zube, neće da jede povrće i – što je najgore od svega – neće da se igra sa svojom sestrom od tetke Melitom. Međutim, zbog toga što nešto neće, Cica obično prođe gore nego što je mislila – i na kraju nekako svaki put poželi da kaže “hoću!” Mek povez, format: 12x19 cm, 64 strane, ilustrovano, latinicc. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema tragova pisanja. 200124 ktj-11

Dženifer Čoldenko: KOŠULJE MI PERE AL KAPONE, Portalibris 2006, str. 228. Očuvanost 4+. Roman za decu. Dženifer Čoldenko (Santa Monika, 1957) je autorka dečjih knjiga rođena kao četvrto i najmlađe dete u brojnoj porodici. Smisao za humor koji poseduje doneo joj je reputaciju još dok je bila dete pa se u porodičnom krugu sve čudno i smešno zvalo `šala na Dženiferin način`. Posle koledža se zaposlila kao pisac tekstova u maloj oglasnoj agenciji, a uveče je išla na časove dizajna i ilustracije. Potom se zdušno posvetila dečjoj knjizi. Dugo joj je trebalo da pronađe svoj put i izraz u dečjoj knjizi. Svojim knjigama je postigla značajan uspeh: prva je bila proglašena za najbolju knjigu godine i dobila je kalifornijsku nagradu za dečju knjigu. Dženifer Čoldenko živi u San Francisku sa suprugom i dvoje dece. Dok je pisala svoju prvu knjigu za decu, radila je u zoološkom vrtu Okland, prala prozore u zmijarniku i pojila tigrove.

kaseta nije preslusana proverena samo vizuelno vizuelno: omot: 4+ kaseta: 5 Hari Mata Hari ‎– Volio Bi` Da Te Ne Volim Label: Jugoton ‎– CAY 2260 Format: Cassette, Album Country: Yugoslavia Released: 1989 Genre: Pop Style: Ballad, Vocal TracklistHide Credits A1 Volio Bi` Da Te Ne Volim Saxophone – Arsen Ereš 3:56 A2 Ti Znaš Sve 3:40 A3 Spavaj Mi, Spavaj 3:35 A4 Pazi Šta Radiš Vocals – Tatjana* 3:134 A5 Što Je Bilo, Bilo Je 4:33 B1 Svi Moji Drumovi 3:28 B2 Godina Za Godinom Lyrics By – E. Mulahalilović* Music By, Arranged By – A. Mulahalilović* 3:30 B3 Na More Dođite 3:48 B4 Reci Srećo Music By [Co-written] – E. Dervišhalidović* Saxophone – Arsen Ereš 3:19 B5 Sve Ljubavi Su Tužne Written-By – E. Mulahalilović* 4:22 Companies, etc. Recorded At – Studio Jadran Film Recorded At – J.M. Sound Studio, Zagreb Mixed At – Studio Jadran Film Mixed At – J.M. Sound Studio, Zagreb Credits Backing Vocals – Arbaleta Design – Davor Papić (2) Engineer – Franjo Valentić, Neno Jeleč Lyrics By – E. Dervišhalidović* (tracks: A4, A5, B4), F. Pecikoza* (tracks: A1, A2, B3), M. Lukić* (tracks: A3, B1) Music By, Arranged By – H. Varešanović* (tracks: A1 to B1, B3, B4) Performer [Band Member] – Adi Mulahalilović, Edo Mulahalilović, Hari Varešanović, Izo Kolečić, Željko Zuber Photography By – Ivan Balić-Cobra* Photography By [Tajči] – Stanko Klemsa Producer – Hari Varešanović Programmed By [Emulator Iii] – Stanko Juzbašić

Stevan Raičković GurijeMeki povezIzdavač ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac.Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću.Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`.Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci.Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik.BiografijaGimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1]Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen.Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.Pesnik o poeziji„Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati!Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo:Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…)Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2]Iz književne kritike o pesnikovom deluRaičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3]Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4]Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4]U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...1/12

Lujza Alkot Vragolije malih ljudiTvrdi povezEdicija Zlatna knjigaKorice i ilustracije:Zagorka StojanovicSa dva svoja sina i dvanaest spasenih dečaka siročadi koji popunjavaju neformalnu školu u Plamfildu, Džo Marč – sada Džo Baer – ne može biti srećnija. Ali uprkos srdačnoj i ljubaznoj pomoći cele martovske porodice, dečaci imaju naviku da upadaju u škripce, a sprema ih mnogo nevolja i avantura.Luiza Mej Alkot (engl. Louisa May Alcott; Džermantaun, 29. novembar 1832 — Boston, 6. mart 1888) bila je američka književnica i najprodavaniji američki romanopisac krajem 19. veka. Njeno najpoznatije delo roman „Devojčice“ (Little Women) ubraja se u američke klasike i danas ostaje popularno.Odrasla je u transcendentalističkim krugovima u Bostonu u i Konkordu, kao kćerka reformatora Brosona Alkota. Kao vatreni abolicionista, bila je dobrovoljna bolničarka u Američkom građanskom ratu. Tokom tog perioda je obolela od tifusa koji joj je trajno narušio zdravlje, ali istovremeno se počela baviti pisanjem kako bi pomogla majci i sestrama. Prvo značajnije delo koje je objavila je sažeto od pisama, pod nazivom „Bolničke crtice“ (1863).Uspeh autobiografskog dela „Devojčice“ (Little Women) iz 1868–69, omogućio joj je ugodan život. Ostala njena dela: „Devojčice rastu“ (Good Wives) iz 1870, „Dečaci“ (Little Men) iz 1871. i „Deca gospođe Džo“ (Jo`s Boys) iz 1886. se takođe zasnivaju na njenim pedagoškim iskustvima.BiografijaLuiza Mej Alkot je rođena 29. novembra 1832. godine u Džordžtaunu, u Pensilvaniji. Od detinjstva bila je u dodiru sa književnošću, budući da su pisci Ralf Voldo Emerson i Henri Dejvid Toro bili njihovi kućni prijatelji. Do 1848. godine školovala se neformalno, uz njihovu pomoć, i pod nadzorom svog oca, Amosa Bronsona Alkota.[1] Od svoje 18. godine, Luiza je, između ostalog, radila kao sluškinja i učiteljica, boraveći u Bostonu i Konkordu, kako bi pomogla u izdržavanju svoje porodice. Godine 1862, po izbijanju Američkog građanskog rata otišla je u Vašington kako bi se zaposlila kao medicinska sestra.[2]Luiza je pisala pod različitim pseudonima, a svoje ime je počela da koristi tek kada je bila spremna da se posveti pisanju. Kao Flora Ferfild je objavljivala pesme, kratke priče, trilere i priče za decu od 1851. godine. Od 1862, takođe je pisala kao A. M. Bernard, i neke od njenih melodrama su bili izvedeni u pozorištima u Bostonu.[3]Zahvaljujući delu „Devojčice“ (Little Women) postala je finansijski nezavisna i to je uticalo da se nastavi profesionalno bavi pisanjem. Krajem 19. veka, Alkotova postaje najbolje prodavan američki romanopisac. Međutim, kada je objavila delo „Bolničke crtice“ 1863. godine, u kome je predstavila svoje viđenje tekućeg rata i iskustva koje je stekla kao medicinska sestra[4], odlučila je da će se posvetiti pisanju. Tada prestaje da koristi pseudonime i objavljuje priče u uglednim časopisima, poput Atlantic Monthly i Lady`s Companion, a pre nego što je postala urednica ženskog časopisa Merry`s Museum, napravila je kraći izlet po Evropi 1865. godine.Umrla je u Bostonu, 1888. godine.DelaLuiza Mej Alkot je napisala roman o četiri devojčice Merč (Margaret, Džozefina, Emi i Elizabet), koje sa majkom, bez oca, koji je bio na frontu, proživljavaju teške trenutke oskudice i snalaženja, povezane dirljivim vezama u nastojanju da zadrže hrabrost i samopoštovanje. Roman je u velikoj meri autobiografski i oslikava period od jedne godine, od Božića do Božića, u kojem devojčice kroz svakodnevni život učenja, poslova u kući, prijateljstva sa dečakom Lorijem, balova, proslava, nevolja, ljubavi i maštanja odrastaju i sazrevaju shvatajući da su najveća bogatstva ona koja se zasnivaju na najbližima i prema prijateljima. Napisan u duhu realizma sa romantičarskim tonovima, ovaj roman je po svojoj lepoti, toplini i poznavanju psihologije devojčica i njihovog sveta, ulazi u red klasičnih ostvarenja književnosti za mlade.U sledeća tri dela se opisuje njihov dalji život. U tim knjigama one postaju odrasle i razumne osobe i majke, pa se Luiza Mej ponovo okreće ponovo u romanu „Dečaci“ u kojem se opisuju događaji i maštanja njihove dece koja odrastaju i napuštaju roditeljski dom.Nakon uspeha knjige „Devojčice“, stvorila se veća potražnja za njenim knjigama, te je ona u poslednjim godinama svog života u kontinuitetu izdavala romane i kratke priče koji su pretežno bili delovi iz njenog porodičnog života, uglavnom namenjeni omladini. Među ostala njena najpoznatija dela se ubrajaju „Devojčice rastu“ (1869), „Dečaci“ (1871) i „Deca gospođe Džo“ (1886). Alkotova se takođe oprobala i u romanima za odrasle, te izdala dela „Posao“ (1873) i „Savremen Mefistofeles“ (1877), mada nisu postigli takav uspeh kao ostali radovi..12/25

Lujza Alkot Vragolije malih ljudi Tvrdi povez Edicija Zlatna knjiga Korice i ilustracije: Zagorka Stojanovic Sa dva svoja sina i dvanaest spasenih dečaka siročadi koji popunjavaju neformalnu školu u Plamfildu, Džo Marč – sada Džo Baer – ne može biti srećnija. Ali uprkos srdačnoj i ljubaznoj pomoći cele martovske porodice, dečaci imaju naviku da upadaju u škripce, a sprema ih mnogo nevolja i avantura. Luiza Mej Alkot (engl. Louisa May Alcott; Džermantaun, 29. novembar 1832 — Boston, 6. mart 1888) bila je američka književnica i najprodavaniji američki romanopisac krajem 19. veka. Njeno najpoznatije delo roman „Devojčice“ (Little Women) ubraja se u američke klasike i danas ostaje popularno. Odrasla je u transcendentalističkim krugovima u Bostonu u i Konkordu, kao kćerka reformatora Brosona Alkota. Kao vatreni abolicionista, bila je dobrovoljna bolničarka u Američkom građanskom ratu. Tokom tog perioda je obolela od tifusa koji joj je trajno narušio zdravlje, ali istovremeno se počela baviti pisanjem kako bi pomogla majci i sestrama. Prvo značajnije delo koje je objavila je sažeto od pisama, pod nazivom „Bolničke crtice“ (1863). Uspeh autobiografskog dela „Devojčice“ (Little Women) iz 1868–69, omogućio joj je ugodan život. Ostala njena dela: „Devojčice rastu“ (Good Wives) iz 1870, „Dečaci“ (Little Men) iz 1871. i „Deca gospođe Džo“ (Jo`s Boys) iz 1886. se takođe zasnivaju na njenim pedagoškim iskustvima. Biografija Luiza Mej Alkot je rođena 29. novembra 1832. godine u Džordžtaunu, u Pensilvaniji. Od detinjstva bila je u dodiru sa književnošću, budući da su pisci Ralf Voldo Emerson i Henri Dejvid Toro bili njihovi kućni prijatelji. Do 1848. godine školovala se neformalno, uz njihovu pomoć, i pod nadzorom svog oca, Amosa Bronsona Alkota.[1] Od svoje 18. godine, Luiza je, između ostalog, radila kao sluškinja i učiteljica, boraveći u Bostonu i Konkordu, kako bi pomogla u izdržavanju svoje porodice. Godine 1862, po izbijanju Američkog građanskog rata otišla je u Vašington kako bi se zaposlila kao medicinska sestra.[2] Luiza je pisala pod različitim pseudonima, a svoje ime je počela da koristi tek kada je bila spremna da se posveti pisanju. Kao Flora Ferfild je objavljivala pesme, kratke priče, trilere i priče za decu od 1851. godine. Od 1862, takođe je pisala kao A. M. Bernard, i neke od njenih melodrama su bili izvedeni u pozorištima u Bostonu.[3] Zahvaljujući delu „Devojčice“ (Little Women) postala je finansijski nezavisna i to je uticalo da se nastavi profesionalno bavi pisanjem. Krajem 19. veka, Alkotova postaje najbolje prodavan američki romanopisac. Međutim, kada je objavila delo „Bolničke crtice“ 1863. godine, u kome je predstavila svoje viđenje tekućeg rata i iskustva koje je stekla kao medicinska sestra[4], odlučila je da će se posvetiti pisanju. Tada prestaje da koristi pseudonime i objavljuje priče u uglednim časopisima, poput Atlantic Monthly i Lady`s Companion, a pre nego što je postala urednica ženskog časopisa Merry`s Museum, napravila je kraći izlet po Evropi 1865. godine. Umrla je u Bostonu, 1888. godine. Dela Luiza Mej Alkot je napisala roman o četiri devojčice Merč (Margaret, Džozefina, Emi i Elizabet), koje sa majkom, bez oca, koji je bio na frontu, proživljavaju teške trenutke oskudice i snalaženja, povezane dirljivim vezama u nastojanju da zadrže hrabrost i samopoštovanje. Roman je u velikoj meri autobiografski i oslikava period od jedne godine, od Božića do Božića, u kojem devojčice kroz svakodnevni život učenja, poslova u kući, prijateljstva sa dečakom Lorijem, balova, proslava, nevolja, ljubavi i maštanja odrastaju i sazrevaju shvatajući da su najveća bogatstva ona koja se zasnivaju na najbližima i prema prijateljima. Napisan u duhu realizma sa romantičarskim tonovima, ovaj roman je po svojoj lepoti, toplini i poznavanju psihologije devojčica i njihovog sveta, ulazi u red klasičnih ostvarenja književnosti za mlade. U sledeća tri dela se opisuje njihov dalji život. U tim knjigama one postaju odrasle i razumne osobe i majke, pa se Luiza Mej ponovo okreće ponovo u romanu „Dečaci“ u kojem se opisuju događaji i maštanja njihove dece koja odrastaju i napuštaju roditeljski dom. Nakon uspeha knjige „Devojčice“, stvorila se veća potražnja za njenim knjigama, te je ona u poslednjim godinama svog života u kontinuitetu izdavala romane i kratke priče koji su pretežno bili delovi iz njenog porodičnog života, uglavnom namenjeni omladini. Među ostala njena najpoznatija dela se ubrajaju „Devojčice rastu“ (1869), „Dečaci“ (1871) i „Deca gospođe Džo“ (1886). Alkotova se takođe oprobala i u romanima za odrasle, te izdala dela „Posao“ (1873) i „Savremen Mefistofeles“ (1877), mada nisu postigli takav uspeh kao ostali radovi..