tv i radio prikljucnica.nalageru ima cetri komada.cena je po komadu.za sve informacije pitajte.

ИСО конектор - еуро џек за ауто радио. 1 комад са слике. Доста добро очуван, као на сликама. Не знам за коју марку и који модел одговара. /е36/кг/

Лимени држач за ауто радио касетофон Оригинал за модел PIONEER KEH 3820 R 1 комад Стање као на сликама /л/ки/

Limeni nosač za radio kasetofon BLAUPUNKT BOSTON CC 20 1 komad Estetika kao na slikama a-90/su

Лимени држач за ауто радио - CD плејер Оригинал за модел SONY MEX-BT3800U 1 комад Стање као на сликама /л/ки/

Euro konektor za radio, Džek za autoradio. Polovan. IK - 3327 - K25

Лимени носач - држач за радио касетофон. Оригинал за модел PIONEER KEH-2500 SDK Употребљиво стање. 1 комад. Естетика као на сликама. /г3/кв/

STA UCITI RADITI

Izdavac: Radio b92 - Beograd.

Izdavac: Radio b92 - Beograd

Jovan Lubardić: PASIJA PO IVANU, Veselin Masleša Sarajevo 1983, str. 224. Roman. Očuvanost 4-. Jovan Lubardić je srpski pripovjedač, romansijer, dramski pisac i prevodilac. Višestruki dobitnik nagrada za radio-dramu, nagrade za pozorišnu dramu, a roman „Pasija po Ivanu” bio je u užem izboru za godišnju nagradu izdavačke kuće „Veselin Masleša“. Jovan Lubardić rodio se u Rogatici 15. avgusta 1935. godine. Osnovnu školu pohađao je Rogatici, Negotinu, Knjaževcu, Beogradu i Nakovu kod Kikinde. Gimnaziju je završio u Travniku a studij jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika na filozofskom fakultetu u Sarajevu. Radio je kao pisar u Zavodu za zapošljavanje, bio profesor u osnovnoj školi i gimnaziji, bibliotekar, kustos Muzeja književnosti u Sarajevu, upravnik osnovne škole za obrazovanje odraslih „đuro đaković”, direktor Kulturno-informativnog centra, lektor i predavač na Univerzitetu u Dižone (1968-1973), urednik kompletnog dramskog programa Radio Sarajeva, samostalni urednik u redakciji III programa Radio Sarajeva, te direktor biblioteke „Hasan Kikić” u Sarajevu. Jedno vrijeme uređivao je časopis „Život”. Prvu pripovjetku „Brat” objavio je u časopisu „Polet” 1953. godine, a sarađivao je u „Telegramu”, „Oslobođenju”, „Borbi”, „Politici”, „Književnoj reči”, „Reviji”, „Odjeku”, „Životu”, „Poljima”, i drugim. Zastupljen je u antologijama, savremene, bosanskohercegovačke pripovjetke („Poslijeratna pripovjetka u BiH,1945-1975 ”, „Život 7-8 1971”, „Antologija bosanskohercegovačke pripovjetke dvadesetog stoljeća”, Život 7-8, 1980). Prevođen je na francuski, slovenački, i makedonski jezik, a sam prevodi sa francuskog i ruskog. „Priča za moju ženu” nagrađen je III nagradom na jugoslovenskom konkursu za moderni roman 1965. godine, a dobio je I nagradu za radio dramu „Zašto”, II i III nagrada za radio-dramu „Crni ovan s ludim vjetrom na rogovima”, „Onaj s druge strane vrata”, „A naš starac ima sve”, „Visoko nebo” i II nagradu ѕa pozorišnu dramu „Ječam u strani” na konkursu FEDRAS-a. Roman „Pasije po Ivanu” bio je u užem izboru za godišnju nagradu izdavačke kuće „Veselin Masleša” 1984.

Novi tekstovi indeksovog radio pozorišta Knjiga je u solidnom stanju Mek povez 170.strana

Adapter - nastavak - priključak za auto antenu Ugrađuje se na radio uređaj Stanje kao na slikama li/alpine

Radomir Putnik Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1972. godine. Od 1972. do 1976. godine bio je urednik pozorišne i filmske rubrike u listu `Književna reč`. U Televiziji Beograd je radio od 1974. godine, kao honorarni dramaturg Dramske redakcije Prvog programa. Od 1978. je bio urednik u Dramskoj redakciji, a od 1983. urednik u Redakciji igranog programa do 1993. i od 1997. U međuvremenu je bio direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu (1993-1997). Od maja 1999. do avgusta 2001. bio je glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa RTS. Bio je i pozorišni kritičar Trećeg programa Radio Beograda (1974-1993) i Politike (1986-1993) i glavni urednik časopisa `Scena` (1990-1994). Od septembra 2001. do jula 2003. radio je na mestu urednika Kulturno-umetničkog programa RTS-TVB. Od jula 2003. bio je dramaturg BK Telekoma. Predsednik je Upravnog odbora Zadužbine `Dositej Obradović`. Objavio je veliki broj knjiga: Pesme: Kuda krenuti (1964), Ptica ružičaste kože (1970), Rezbarije (1971), Zaumna pećina (1972), Nedeljni ručak (1976), Kasni sat (1976), Otkrivanje vremena (1991). Proza: Priče o smrti (1971). Dramaturško-teatrološki spisi: Čitajući iznova (1990), Približavanje pozorištu (1996), Iz teatrološkog repozitorijuma (1999), Dramaturški poslovi (2005), Dramaturška analekta (2007). Napisao više dramskih tekstova i adaptacija za pozorište, radio i televiziju. Izdavač: KOV, Vršac Godina: 1976 Broj strana: 44 Meki povez Biblioteka: Biblioteka KOV 9 Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

VAVA I NJEN PARALELNI SVET Autor: Ratko Nikić Izdavač: Fleš, Zemun Godina izdanja: 2003 Broj strana: 168 Pismo: latinica Povez: mek Format: 21x12 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Vava, žena koja je sebe smatrala Bosankom – Jugoslovenkom, bila je prva proročica koja je shvatila i iskoristila snagu medija, dok su političari shvatili njenu snagu i potencijal, koristeći njena iskrena levičarska i projugoslovenska ubeđenja, kako bi Svevišnjeg, zvezde i planete okrenuli na Slobinu i Mirinu stranu. Bio je to početak anesteziranja naroda i raspirivanja masovnog optimizma u najgorim trenucima, kada je nacija više verovala smirenoj i blagoj ženi rođenoj u Bosanskom Novom nego mudracima iz establišmenta. Od 35 godina radnog staža, Dubravka Melka je 30 provela kao građevinski tehničar u preduzeću `7. juli`. Nikada nije napustila ideale komunizma. Bila je aktivni društveno-politički radnik. Možda je zato proricala da će Srbija postati Kalifornija, a da će Milošević vladati samo 49 godina. Ona se volšebno pojavila u noćnom programu Radio Beograda 1987. godine, što je tada predstavljalo presedan, radio-igru koja se pretvorila u senzaciju i početak masovne hipnoze u kojoj su cvetale ruže, u kojoj se rađala nova Srbija u kojoj se nikada neće ratovati, u kojoj front na Kosovu nikada neće biti otvoren. Posle iskustva na radiju, Vava je prešla u tada najtiražniji nedeljnik u SFRJ – Radio i TV reviju, gde je odgovarala na pisma čitalaca. Svake nedelje, 10 odgovora je hipnotisalo građanstvo druge Jugoslavije. Ona je tada plaćana kao običan honorarac. Na Radio `Politici` je vodila `Vavigricu`, a postala je saradnik i Studija B, Radio Pančeva, zagrebačkog `Vikenda`, sarajevskog časopisa `Una`... Njen telefon je bila najtraženiji. Nikada joj, međutim, korisnici njenih proricanja nisu bili zahvalni. Na adresu `Revije`, posle godinu dana neopisive slave, Vava je dobila samo jednu čestitku za Novu godinu. S tekstom: `Ko mi je ukrao gume s auta`. Obećavali su joj devize, zlato, vile, ali njeni prijatelji tvrde da nikada nije naplaćivala usluge nesrećnim ljudima. Niko je nikada nije nazvao varalicom, što se za njenu profesiju smatra najvećim komplimentom.

Zoran Božović je autor tri romana, četiri zbirke kratkih priča, četiri zbirke pozorišnih drama i dvanaest radio drama. Dobitnik je mnogih književnih priznanja između ostalog Velike nagrade Radoje Domanović za satiričnu priču i Nagrade Branislav Nušić za dramu. Roman za decu, tinejdžere i odrasle Otmica Balše Popovića predstavlja uzbudljivo detektivsko štivo koje se, protkano finim humorom i kratkim lirskim pasažima, čita u jednom dahu. Dramsko delo, pod istim naslovom nagrađeno je na konkursu Radio Beograda i izvedeno i novembru 2006. godine. ✰Izdavač: Narodna knjiga, 2007. ✰Povez: broširan, 151 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, malo uvijena, ilustrovana crtežima, težina 200 grama ****

Heroji bulevara revolucije Petar Lazić Izbor tekstova INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA Beograd, 1990. Mek povez, format: 14x20 cm, 181 strane, latinica. Odlicno ocuvana. Nekoriscena!

Radomir Andrić : KAKVA POČAST , Književne novine 1986, str. 86. Zbirka poezije. Očuvanost 4- ; ima autorovu posvetu. O autoru: Rođen je u Ljubanju, kraj Užica, 1944. Radio je kao novinar u Radio Beogradu. Objavio je 30 knjiga pesama: Sunce u vodenici, Večernji krčag, Šumska crkva, Bunari Radoša Modričanina, Neustuknica, Kakva počast, Ispod snega, Pohvala smehu, Vučica na prtini, Rujno, Rumunska ikona, Isto i obrnuto, Večera na savskoj lađi, Beli izvor... Piše i za decu. Pesme su mu prevedene na italijanski, španski, francuski, engleski, ruski, rumunski, makedonski i slovenački jezik. Dobitnik je većeg broja književnih nagrada. Književnik je bogatog i raznovrsnog opusa, a pored poezije, piše prozu, književnu kritiku i esejistiku.

Radio B92, 1996. 104 strane. Posveta autorke na prvom predlistu. Neznatno požutela na prvih tridesetak strana u donjem delu što možete uočiti ako zumirate jednu od slika. Očuvana. s

Po likovima koje je stvorio Kris Karter, dobro očuvana, ISPADA PREDLIST 265 strana, izdanje Radio B92, Beograd 1997. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 RM

Politički krimić sa epilogom. Nenad Petrović rođen je 1961. godine u Vranju. Piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane: Čovek koga je trebalo ubiti (najpre kao samizdat u 100 fotokopiranih primeraka 1992., pa potom u izdavačkoj kući Stubovi kulture, 1996.); Arijadnino klupko (Narodna knjiga, 2001.); Sectio caesarea (Samizdat, 2007.); Silazak u Atlantis (Partenon, 2012.); Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, Orion art, 2016.); Slom (Most art, 2018.); Trijumf tragedije (Niški kulturni centar, 2021.) Takođe je objavio dve knjige priča: Rane, ožiljci, melemi (Samizdat, 1997.) i Ugriz rajske zmije (Nollt, 2003.). Objavio je dvojezični izbor iz svojih kratkih priča na srpskom i na esperantu Rajski ožiljak (La Edena cikatro) (Most art Jugoslavija, 2021.) Izvedeno mu je deset drama na programima radio Beograda. Živi u Beogradu. Mek povez, 225 str, 21 cm, tiraž 1000

Đorđije Vuković : DRUGA STRANA , Filip Višnjić 1985, str. 112. Proza; Pripovetke Očuvanost 4-. Đorđije Vuković (Pažići, Danilovgrad, 3. maj 1943 — Beograd, 6. oktobar 2020) bio je srpski univerzitetski profesor, pisac, kritičar, istoričar i teoretičar književnosti. Đorđije Vuković se rodio u Pažićima kod Danilovgrada. U Danilovgradu je završio gimnaziju a Filološki fakultet, grupu za jugoslovensku i opštu književnost, u Beogradu. Magistrirao je sa temom o romanima Miroslava Krleže a doktorirao odbranivši rad Sinestezija u srpskoj poeziji. Bio je glavni urednik časopisa Student za vreme studentskih demonstracija 1968. koje je i predvodio. Univerzitetsku karijeru je započeo kao asistent kod Sretena Marića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, da bi kasnije postao profesor na smeru za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radio je i kao istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti (1985) dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu. Pisao je priloge za mnoge književne listove, časopise i zbornike. Objavljivao je priloge u raznim listovima, časopisima i zbornicima. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti, objavljenu 1985. godine, dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Iste godine izdao je žanrovski mešovitu prozu Druga strana, potom Istorijski roman 2009. godine, a Sinteseziju u poeziji 2010. godine. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu.

Marijan Matković: STOPE NA STAZI, Veselin Masleša Sarajevo 1982, str. 308. Putopisi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima potpis. Marijan Matković (Karlovac, 21. rujna 1915. - Zagreb, 31. srpnja 1985.), hrvatski književnik. Studirao je povijest umjetnosti i književnost u Beču i Parizu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Od 1945. godine radio je na Radio Zagrebu, književni je tajnik `Nakladnog zavoda Hrvatske`, te intendant u HNK u Zagrebu. Uređivao je časopis `Forum`, a od 1974. do smrti vodio je `Zavod za književnost i teatrologiju JAZU`. Prvo objavljeno djelo mu je pjesnička zbirka `Iz mraka u svjetlo`. Njegov dramski obiteljski ciklus `Igra oko smrti` svojevrsna je panorama predratnih i ratnih društveno-političkih previranja. Drugi značajni dramski interes je suvremena, egzistencijalističkim humanizmom inspirirana reinterpretacija antičkih mitova (Heraklo, Prometej, Ahilova baština - ciklus `I bogovi pate`. Pisao je i feljtone, eseje i kritike, putopise i likovne monografije te uređivao brojna izdanja hrvatskih pisaca.

MIRJANA KODŽIĆ ZATONI Tvrdi povez Izdavač Minerva Subotica `Zatoni` su prvo književno delo Mirjane Kodžić, a nastali su tokom 1956 i 1957 godine kada je `razočarana pozorišnom atmosferom sezonu provela van scene` Mirjana Kodžić je poznata srpska pozorišna i filmska glumica, rođena je u Beogradu 30. jula 1928. godine i umrla 18. jula 2004. godine. Završila je dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. Debituje u Narodnom pozorištu sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana.

Knjiga je u veoma dobrom stanju Кин, Виктор Павлович (псеудоним; право презиме, Суровикин). Рођен 1903. у Борисоглебску; умрла 1937. Совјетски руски писац. Члан КПСС ( 1920 ). Кин је био син железничког радника . _ Радио је у партизанском подземљу на Далеком истоку . _ Своју књижевну каријеру започео је 1923. као актуелни сатиричар за московску штампу ( на пример у Комсомолској правди ) . Између 1931. и 1936. Кин је радио као дописник ТАСС- а у Италији и Француској. Године 1937. постао је уредник Јоурнал де Мосцоу . _ Његова једина завршена књига је роман На тој страни ( 1928 ) у коме описује грађански рат на Далеком истоку 1921. и 1922. Јунаци романа су млади романтичари који не замишљају живот ван оквира револуције и који на својим плећима носе сав терет борбе Роман је више пута адаптиран за сцену . _ _ А. Симуков и Ц. Кин је написао филмску верзију 1958. Кинова недовршена дела укључују роман _ _ Лил, који се бави Првим светским ратом ( 1914–18 ) и књига о совјетским новинарима.