Cica i drugari. NEĆU! Bel Muni Ruzno pace, Novi Sad, 2003. `Odrasli mi stalno govore šta da radim!` Cicina omiljena reč je NEĆU! Neće da pere zube, neće da jede povrće i – što je najgore od svega – neće da se igra sa svojom sestrom od tetke Melitom. Međutim, zbog toga što nešto neće, Cica obično prođe gore nego što je mislila – i na kraju nekako svaki put poželi da kaže “hoću!” Mek povez, format: 12x19 cm, 64 strane, ilustrovano, latinicc. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema tragova pisanja. 200124 ktj-11

Мирјана Булатовић (1958) завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а од 1989. живи и ради у Београду као песник и слободан уметник. Мирјана Булатовић објавила је више од двадесет књига поезије и прозе за одрасле и за децу, као и три књиге превода руске поезије. Добитник је, поред осталих, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, те награде Златно перо Русије. tvrd povez format 21 82 str

OPROŠTAJNO PISMO -MIRO GAVRAN Ovaj kratak roman nikako ne preporučamo za čitanje na plaži! Ovo je posebna poslastica koju treba prožvakati u samoći i tišini kako biste mogli dopustiti snažnim potresima osjećaja da vas potpuno preplave… Riječ je o vrlo potresnoj priči o tako snažnoj ljubavi da izaziva bol i budi misli o samoubojstvu… Čitati tuđe pismo samo po sebi je vrlo uzbudljivo, zar ne?! Konačno možemo raditi nešto zabranjeno, a ne kršiti pravila lijepog ponašanja… A budući da autor ovog pisma piše o ljubavi, uzbuđenje je tim veće.

„Zar ovo nije NEVEROVATNO?”, disala sam ubrzano dok smo se krili ispod jednog kamiona, posmatrajući kako policija razbija nasilni protest u srpskog enklavi na periferiji grada. „Umukni, gluperdo”, rekao mi je, ali sam po šaljivom tonu njegovog glasa, znala da se šali. Nakon što smo dan ili dva pomagali našem glavnom timu da pokriju sve događaje po glavnom gradu, Dejva i mene su poslali da napravimo reportažu u Mitrovici, najopasnijem gradu na severu zemlje. Tenzije u tom mestu bile su izuzetno jake i najednom sam baš ja dobila zadatak da izvestim par miliona Amerikanaca o događajima u ovom uzavrelom gradiću. Obuzeo me je strah. Teško da ću dobiti pohvalu od Hjua. U sebi sam se zahvaljivala bogu što tamo već postoji dopisnik, neki momak po imenu Majkl kog nisam nisam poznavala, mada je radio u ITN-u, kao i ja. Rekoše mi da momak dobro poznaje teren. I dok smo se Dejv i ja vozili putem severno od Prištine, molila sam se daće taj Majkl Slejter umeti sam da obavi posao. („Nije uopšte trebalo da te šaljem u tu vukojebinu”, rekao mi je juče uveče telefonom veoma zabrinuti Hju. „Samo pusti Majkla da preuzme stvar u svoje ruke. I ne rizikuj. Pre nedelju dana, tamo su pretukli jednog japanskog novinara. A čujem da je bilo i nemira. Ne odvajaj se od momaka iz UN-a i drži se Dejva.”) Dok smo prolazili pored niza granatama razrušenih kuća, upitala sam našeg vozača Hadžija možemo li stati da ih snimim. „Ne može”, dogovorio je odsečno. „Nastradaćete.” „Čak i ako stanemo na samo pet minuta?” „Tako je. Ako već hoćete da rizikujete svoj život, ja neću da rizikujem moj.” Zavalila sam se u sedište i ućutala. Dejv mi je šapnuo: „Vidiš? Već se pretvaraš u pravog reportera. Takvi se nikad ne ustežu da dovedu u opasnost tud život zarad dobrog snimka.” Knjigu potražite OVDE

str 63 dim 14,5x20cm povez tvrd izdavac Narodna knjiga Alfa Božidar Vasiljević, 4. 01. 1951. Jasenovo. Živeo i radio u Kragujevcu, Svilajncu, Despotovcu, Senjskom Rudniku, Parizu, Kran- Montani, Luganu, Arosi, Lucerne, Huru i Ćupriji. Objavio dvadeset dve knjige proze, poezije i poezije za decu. Objavljivao u svim relevantnim časopisima, prevodjen na strane jezike, zastupljen u antologijama za decu i odrasle na srpskom, švedskom i ruskom jeziku. Živi u Beogradu. Evo kako pesnik zanimljivo odgovara na pitanje o prvoj knjizi... Prvu knjigu ( Crne kapi) si objavio u 40-oj godini. Da li je to bila stvaralačka svest, i svestranost, ili su i druge okolnosti uticale na to? Pre objavljivanja „Crnih kapi“, u gimnazijskim danima, spalio sam preko hiljadu pesama, s prezrenjem, koje sam doživeo po povratku sa festivala, gde sam bio nagrađen. Radostan i pun sebe obreo sam se u velikoj sali hotela „Evropa“, u Svilajncu. Dočekao me je aplauz stotinu direktora jugoslovenskih firmi okupljenih oko spojenih stolova prepunih hrane i pića. Tražili su da se popnem na sto i da im recitujem. Mogućnost da stanem nogama pored obilja hrane je za mene bilo uvredljivo, jer sam rastao u oskudici, gde je bila cenjena svaka mrva. Godine 1985. dobio sam prvu nagradu Književne omladine Srbije, u Aranđelovcu. U „Kneževom konaku“ se desilo nešto što me je ponovo šokiralo. Na konkursku su učestvovali članovi književnih udruženja BiH, Hrvatske i drugih republika, njih desetoro je ušlo u uži izbor. Razmenjivali su međusobno knjige sa potpisom. Video sam da su uvređeni što ja ne učestvujem u tome, smatrajući to mojom nadmenošću, a pravu uvredu su doživeli saznavši da ja nemam knjigu, da je njih sa više objavljenih knjiga pobedio amater. Ni prvu knjigu ne bih objavio da profesor književnosti u svilajnačkoj Gimnaziji, Miodrag Marjanović, nije osnovao izdavačku kuću,“Slovo ljubve“, izabrao pesme iz mog rukopisa i objavio ih.

– Verujte mi, odmora sam imala dosta. I to beše skromno rečeno. U poslednjih godinu dami osim što se odmarala nije radila ništa drugo. – Pokušavali ste da siđete sa broda, zar ne? Zato ste onako grozničavo utrčali u lift. Niste imali nameru da ostanete i da krenete na krstarenje. – Promenila sam mišljenje. Zaključila sam da to ne želim… To je zvučalo kao budalasto objašnjenje, zar ne? Potrošila je na hiljade dolara da plati dve nedelje krstarenja, a onda promenila mišljenje na minut pre isplovljavanja. Zvučalo je to tako budalasto da on mora da je mislio da je ona potpuno smetena. Knjigu potražite OVDE

– Moram vam otkriti nešto što mi već dugo leži na srcu, nešto o čemu odavno razmišljam. Upravo sada, u ovom času, kad ste spasili ugled kuće Rottmann, povjerit ću vam to. Znate i sami koliko sam patio što nemam sina, što nemam muškog nasljednika. Otkako vas vidim kako radite za mene, uvijek ponovno pomislim na to da bih želio imati tako sjajna sina. Ta je pomisao sve više učvršćivala u meni želju da vas zauvijek vežem uz kuću Rottmann. Danju i noću razmišljao sam o tome, a onda sam se iznenada nečega dosjetio. Salfneru, možete postati moj sin, i to ukoliko se oženite mojom kćerju. Bit ćete mi, tada, zet. Knjigu potražite OVDE

Hejz Flin postaje poslednja osoba s kojom biste želeli da radite, osim što se iz nekog razloga ne možete oteti njegovom prisustvu. Što više vremena provodite zajedno, to je teže osećati prema njemu čistu mržnju. Možda zato što ispod te nadobudne spoljašnjosti leži srce koje odbija da pokaže svoju ranjivost – srce koje je bilo slomljeno pre deset godina. “Pakt sa đavolom” je priča o strastvenim emocijama, neočekivanim preokretima i izazovima koje donosi prošlost. Elizabet O’Rork nas vodi kroz turbulentni svet Hejza Flina i njegove unutarnje borbe, istražujući kako prošli događaji oblikuju njegov sadašnji karakter. Ova knjiga nudi čitaocima uzbudljivu mešavinu ljubavi, tajni i emotivnih dubina, dok nas tera da se zapitamo može li se sa đavolom zaista sklopiti pakt.

Ovo je druga knjiga iz serije Apokalipsa, o svetu posle virusa koji je ubio 99 posto čovečanstva i vratio svet u doba najgoreg divljaštva. Posle Verine smrti Mačor je nestao u nepoznatom pravcu. Žarko ga savetovao da ide na istok i potraži svoju duhovnost, svoje razloge za život ili svoga Boga sa kojim bi mogao da se pomiri zbog svega što je radio. Prošlo je pet godina i većina ljudi ga je zaboravila. Ali nova snaga raste iz bivšeg glavnog grada i kao rezultat toga, mnogi su umrli a jedna žena je progonjena, ranjena i pomirila se sa sopstvenom smrću. Potajno, čak joj se i nada. I zaista, smrt je nalazi, ali u obliku koji ona nikako nije očekivala. Da bi se veliko zlo savladalo, mora se naći veliki junak ili još veće zlo. Šta prvo naiđe. Posle lutanja po Bliskom Istoku i Aziji, posle pronalaženja misterioznog plemena ratnika i njihovih Bogova, čovek koji nosi veliku tajnu vraća se na mesto svoga rođenja. Glavni junak je mračna ličnost, zver, oličenje same smrti. On nosi prazninu u sebi i dobar je samo u jednoj stvari, u uzimanju tuđih života. A njegova rodna Bačka i njena odbrana su pravi razlog da pokaže koliko je velika zver u njemu. Na svom putu nalazi devojku, presvetlu u svojoj lepoti, dobroti i duši, sliku svega lepoga na svetu, nalazi suprotnost za svoju mračnu i zlokobnu sliku smrti. Par koji na prvi pogled ne može ničim da se spoji, pokazujeda se suprotnosti uvek i svuda privlače. Mada bi dopunjuju se, bio bolji izraz. Celo vreme, kroz sve knjige, svet posle Apokalipse pokazuje pravu ljudsku ćud koju ništa ne može sakriti. Puno krvi, smrti, seks, silovanja, samo su deo sudbina ljudi i žena koji su preživeli Apokalipsu, ali se i dalje moraju boriti da prežive svaki sledeći dan. Sve knjige iz trilogije nisu za mlađe od 21 godine niti za one sa slabim srcem. Jedan strani čitalac (knjige su objavljene na Amazonu na engleskom jeziku) okarakterisao je moje knjige kao “noir survival apocaliptic horror).

Radomir Mićunović : ZVEZDANI MEDVED, Centar za kulturu Zrenjanin 1976, str. 48. Poezija za decu. Očuvanost 4-. Radomir Mićunović (1940. Lozovik kod Velike Plane - 2020. Beograd), autentičan pesnik za sve uzraste, satiričar i retko vedar čovek i šaldžija u svakoj prilici i neprilici, uporan i veran pratilac knjiga i pisaca - i pismeni i usmeni, divan porodični čovek, retko predusretljiv prema piscima iz rasejanja (naročito je dobro pokrivao Kanadu i Australiju), povremeno je i prepevavao sa manjih i obližnjih slovenskih jezika, jedan od najboljih enigmatičara, novinar i publicista, višedecenijski član Udruženja književnika Srbije i član Uprave, šahista i šta sve ne... Bio je naturalizovani Pazovac - pokrivao je i Staru i Novu, od studija Beograđanin i to najduže novobeogradski, gde je radio u listovima `Borba` i `Eho` i borio se za književnost, pisce i porodicu ...Posvećenik reči koji se u književnosti javio 1962. poezijom, autor je više od četrdeset knjiga poezije za odrasle i za decu (počev od `Krilna okna`, 1970, a za decu `Zvezdani medvedi`, 1976) i nekoliko knjiga iz enigmatike (pominjemo njegovu trilogiju kao lep i autentičan primer). Prevođen je na desetak jezika i prisutan u najznačajnijim antologijama srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Posebno je dragoceno njegovo viđenje savremene naše književnosti (da ne kažemo ako ne moramo, jugoslovenske) koju mu je niški časopis Unus mundus u nekoliko svezaka izdašno prestavio. NJegova `Magična polja` (iz 1997. i naročito `Magična polja i komentari`, podgoričko izdanje iz 2004) ostaju magično ogledalo njegovog dara i naše savremene književnosti. Činjenica da su njegove prve nagrade (`Pečat varoši sremsko-karlovačke`, 1968. i nagrada na prvom Festivalu jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu 1969) stigle još pre prve knjige, rečito govore da je Radomir pesmama isprednjačio ispred novih i najnovijih pesnika... Posebno je bio ponosan na nagradu Radoje Domanović (1998) za knjigu `Magična polja` i nagradu Internacionalne akademije Ivo Andrić (2000) koju mu je uručio njegov glasoviti imenjak Radomir Smiljanić. Takav je bio Radomir Mićunović `od nemira do svemira`, kako njegovi `nebozemni akordi` i putokazni naslovi svima lepo kazuju.

Autor: Uroš Petrović Ilustrovao Aleksandar Zolotić Izdavač: Laguna, Beograd, 2021. Format: 13x20 cm Broj strana: 96 Pismo: Latinica Povez: Mek Zamisli da ti uspešan prolazak kroz dvorac pun duhova (koji te usput izluđuju pričanjem sasvim uvrnutih viceva) zavisi od toga da li ćeš rešiti sledeću zagonetku: Što kraće mora da se peva, to znači da bolje uspeva! Kako ti zvuči? Uopšte nije laka, iako će ti se baš takvom činiti kad otkriješ rešenje! E pa, u knjizi koju držiš u ruci nalazi se još tridesetak ovakvih zagonetnih prepreka, utkanih u otkačeni roman u zagonetkama Uroša Petrovića, sa čudesnim ilustracijama Aleksandra Zolotića. (Rešenja, koja se nalaze na kraju knjige, mogu se čitati samo u ogledalu.) Šta da radite u pustinji kad je ispred vas lav, iza vas jaguar, a imate samo jedan metak na raspolaganju?

Do pre nekoliko dana nasi zivoti su bili savrseno mirni bez ikakvih uzbudenja. Ali ovo je bio dan kada je Viktorijin buduci muz dolazio u posetu. Zvanicna prosnja tako se zvalo. To je podiglo ceo dvor na noge. Vladala je groznica čisćenja i sredjivanja, krojači i draguljari, zlatari su svakodnevno dolazili kod nas i radili punom parom pod strogim nadzorom tetkinih dvorskih dama. Odlučivalo se koja ce se hrana poslužiti tom mladom kralju koji nas je uzdrmao svojim osvajačkim uspesima. Naravno ovo je bio ugovoren brak, princeze se samo takvom braku mogu i nadati. Ipak, sanjarenje je dopunjavalo ono izmedu, one praznine koje su tako bile potrebne jednoj mladoj duši kao što je bila moja sestra. Dame iz njene pratnje su joj napravile frizuru. Bila je zaista prelepa. Knjigu potražite OVDE

Trudna! Fibi je trudna. Nemoguće. Uvek je vodio računa o zaštiti. A da li je i ona isto to radila? Bes koji gaje zaslepeo rastao je u njemu. Izbrojao je dodeset ali nije pomoglo. Tek kada je stigao do sto, usudio se da joj se obrati: – Očigledno si ubeđena da među nama sve savršeno funkcioniše, zar ne? – cinično je upitao jer nije mogao da povrati mir i samokontrolu. – Pogotovo s dijamantskom ogrlicom oko vrata i, naravno, s detetom koje bi trebalo da je moje! Ili…? – Naravno da je dete tvoje! Nije mogao da poveruje da se upleo u njenu mrežu i da je naseo na najstariji trik na svetu. – Znaš da si jedini čovek s kojim sam bila… Volim te… i mislila sam da i ti voliš mene. Knjigu potražite OVDE

“A sinovi… Jesu li naši vršnjaci?” “Pa, tako. Ralf je mladi sin gospodina Dorfa, student informatike. Nedavno je zajedno sa svojom prijateljicom Dženin kreirao video-igricu, koja je osvojila prvu nagradu na godišnjem konkursu njihove studijske grupe. Ona je čest gost kod Dorfovih, tako da je doživljavaju kao ravnopravnog člana porodice. Čini mi se da se gospodin Dorf potajno nada ozbiljnoj vezi izmeću nje i Ralfa, što bi on, svakako, pozdravio. Zahvalan je Dženin i iz jednog drugog razloga. Naime, Ralf je jedno vrijeme bio zaludjen igrama na kladionici, koje su ga prilično odvlačile od studija, a i od druženja sa svojim vršnjacima.” “A stariji sin?” “On u porodici važi za pravu riznicu najraznovrsnijih talenata, prema kojima se tako nonšalantno odnosi da često izaziva glasno čuñenje od strane onih koji u svakom svom daru vide priliku za dodatnu zaradu. Za divljenje je to što čak i u takvom stavu Ginter ima punu podršku svoje porodice. Njegov otac se ponekad našali pa kaže da njegov stariji sin ima čvršći i temeljniji filozofski sistem življenja nego svi starogrčki velikani kojima se stoljećima divimo. 0 suštini, mislim da je gospodinu Dorfu, a i njegovoj supruzi, stalo jedino do toga da im djeca budu srećna, bez obzira na to kakvu profesiju izabrali i kakvu materijalnu satisfakciju od toga imali.” “čime se bavi taj nezvanični genije iz kuće Dorfovih?” “Oh, i njegova radna-biografija je prava ilustracija ovoga o čemu ti pričam. Završio je studije književnosti i izvjesno vrijeme radio kao profesor u školi; prvo u provinciji, a potom ovdje, u Kopenhagenu. Njegove ekstravagantne pedagoške ideje da časove drži u prirodi kada god bi to vremenske prilike dozvoljavale ponekad u nekoj mirnoj restoranskoj ba-šti, pa čak i u kockarnici, kako bi autentično ilustrovao atmosferu jednog romana Dostojevskog, u provincijskoj školi nailazile su na simpatije. Meñutim, kada je prešao u gradsku školu i nastavio s takvim metodama; oduševljenje učenika je izazvalo ljubomoru njegovih kolega, koje su sve učinile kako ne bi dobio mjesto direktora te škole, za koje je bio najozbiljniji kandidat. Nakon toga, Ginter je, nezadovoljan prevelikim stepenom birokratizacije nastave, napustio školu i prešao da radi kao upravnik biblioteke u ‘Panteon centru’.” Knjigu potražite OVDE

Sin i kći Jima Wingatea nemalo se iznenade kada otkriju da je njihov pokojni otac oporučno ostavio bogatstvo svojoj mladoj udovici Bailey Wingate zbog čega počinje rat. Nakon godine dana, dok malim zrakoplovom leti iz Seattlea u Denver, Bailey gotovo pogine jer je motor zrakoplova prestao raditi, ali Cam Justice, njezin pilot, uspijeva nekako prizemljiti letjelicu. Zaglavljena u divljini, boreći se protiv svojih dvojakih osjećaja prema zgodnome muškarcu pokraj sebe, Bailey se počinje pitati je li to uistinu bila nesreća. Tko im je pokvario motor? Tko pokušava spojiti Bailey i njezina supruga u zagrobnom životu? Odsječena od svijeta i gotovo bez nade u spas, Bailey mora povjeriti svoj život – i srce – Camu, dok se bore s grubim vremenskim prilikama i pokušavanju naći put s nepopustljive planine natrag u civilizaciju… gdje ubojica možda čeka kako bi završio posao. Knjigu potražite OVDE

U oblasti severozapadnog Pacifika, detektivka Lindsay Jackman istražuje ubistvo mlade novinarke pronađene na dnu litice. Lindsay brzo otkriva da je žrtva radila na tekstu o otkrivanju istine. Njena tema: harizmatična wellness mentorka koja je privukla milione ljudi u svoju euforičnu sferu… Kada je bila devojčica, roj pčela je, po njenim rečima, podigao s tla, ističući njenu duhovnu vezu sa prirodom – to je bio neobičan događaj koji je Marnie Spellman iskoristila za izgradnju svog kozmetičkog carstva i sticanje statusa legende, isceliteljke i kraljice holističkog zdravlja i večite lepote. Najbliže Marnie su njeni fanatični sledbenici okupljeni u grupu zvanu Košnica. One dele Marnine tajne uspeha – uključujući i onu koja je već dvadeset godina obavijena tamom. Odlučna da razotkrije potencijalno opasne tajne Košnice, Lindsay usmerava svoju istragu na Marnie i bivše članove grupe koji su jednako odlučni da sakriju istinu od Lindsay i zadrže svoj status.

Prije rata, Sofija je živjela u idiličnom toskanskom selu, uživajući u mirnom životu okružena maslinicima. No dolazak rata i okupacija Italije potpuno menjaju njezin svet. Sofija, hrabra i odlučna, želi pomoći svom narodu u borbi protiv okupatora, ali mora skrivati svoje aktivnosti od supruga Lorenza koji je odvojen od nje i prisiljen raditi u Rimu. Svaki dan odvojenosti donosi sve veći nemir u Sofijino srce dok se bori da zaštiti svoju obitelj i zemlju koju voli. U tom vrtlogu sukoba, pojavljuje se Maxine koja Sofiju uvlači još dublje u opasne igre i tajne s nacistima. Svaka od njih će se suočiti s teškim izborima koji će oblikovati njihove sudbine. “Toskanska grofica” je emotivna priča koja ističe hrabrost, odanost i žrtvovanje tokom teških vremena. Dinah Jefferies nas vodi kroz slikoviti toskanski krajolik, prenoseći nam atmosferu rata i ističući snagu ljubavi koja može opstati čak i usred najvećih izazova.

PRASLINOV TE - Bendžamin Hof Još jedna sjajna knjiga B. Hofa u kojoj on jedan od ključnih pojmova taoizma – te – objašnjava preko svog inače omiljenog lika iz Milnovih priča – Praslina. Šta da radite ako ste preplašeni, nesigurni, ako mislite da vas niko ne primećuje? Hof će vas ovom knjigom uveriti u to da vi već posedujete u sebi TE, tj. vrlinu koja dolazi iz Unutrašnje Prirode, a da toga niste ni svesni. Baš kao i P raslin. Aono što je za vas i Praslina, najvažnije jeste upravo preobražaj Vrline u Vrlinu koja izlazi, koja se ostvaruje. Od svih likova iz Mlinovih priča Praslin je, veruje Hof, najpogodniji za ilustrovanje tog procesa: upravo on, i jedino on, doživljava taj preobražaj. Možda će se to dogoditi i vama dok budete čitali ovu knjigu. Plato, Beograd 1999 god, 242 str, meki povez, u dobrom stanju. L- 1. KUT. 31.

Pogledala je po sali, ljuta na sebe zbog tog glupog straha. Radila je posao koji je volela i zbog toga je trebala da bude sretna. Život bez pevanja za nju uopšte nije bio život i zato je bila sigurna daje ovo „ono pravo“. Uostalom, grupa sa kojom je nastupala imala je obezbeđen angažman u nekom pozorištu u Nju Orleansu. Prethodna turneja donela im je priličnu popularnost i sada nisu morali da brinu za pozive. Već sutra ih je čekao nov nastup i nije bilo vremena za gubljenje. Za trenutak je zastala i proteglila se. Njeno vitko telo delovalo je još privlačnije u uzanom satenskom šorcu i duboko đekoltovanoj majici. Visoke čizme naglašavale su lepotu njenih dugih nogu. Naime, odeća od satena bila je njen „zaštitni znak“ i zbog toga je u javnosti dobila nadimak „devojka od satena“. Imala je dugačku, crnu kosu koja je dopirala sve do struka, a krupne, sive oči bile su ispunjene svetlucavim sjajem. Ovalno i nežno lice bilo je ljupko i nasmejano, abela, sedefasta koža osenčena dugim trepavicama. Zato nije bilo nimalo neobično kada su se ljudi okretali za njom i govorili: „Lepotica!“ Albert Tornton dočekao ju je na izlasku iz sale, zadovoljno se osmehujući. Pored njega je stajao Sabinin menadžer, Denis Hart. Devojka im je mahnula, zadovoljna zbog uspeha i mangupski namignula Albertu koga su svi drugovi i prijatelji jednostavno zvali Al. On je bio jedan od najboljih Sabininih prijatelja u koga je devojka imala potpuno poverenje. Upoznala gaje davno, preko svoje drugarice iz detinjstva Džesike koja je radila kao Alova sekretarica i koja je „do ušiju“ bila zaljubljena u svog poslodavca. Naravno, Al nije ništa slutio, a Sabini nije bilo ni na kraj pameti da izneveri poverenje svoje prijateljice. Ona i Džesika provodile su puno vremena zajedno i nisu imale tajni. Sabini se ranije činilo da su Alova osećanja prema njoj više nego prijateljska, ali ona se brzo potrudila da mu diskretno stavi do znanja da će za nju uvek ostati samo drug i prijatelj. Srećom, A1 je to shvatio i ovo troje mladih ljudi bilo je u izvanrednim prijateljskim odnosima. Knjigu potražite OVDE

Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala. Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula. „Uradi to samo još jednom svom ocu“, blago joj je rekla, „i staviću ti u kukuruzne pahuljice nešto od čega će ti pozeleneti zubi.“ „Uistinu neobična, zabavna knjiga.“ Sunday Times (London)

Sara je profesorka na univerzitetu i tajno je zaljubljena u jednog od svojih kolega. Sa druge strane, Teo je odrastao u bogatstvu i nikada nije morao raditi, već je uživao u svom razmetljivom životnom stilu. Oboje dele zajedničko osećanje neprijateljstva prema braku i venčanjima. Njih dvoje se neočekivano sreću na jednom venčanju i odmah osećaju netrpeljivost jedno prema drugom. Međutim, sudbina se meša kada Teov otac ucenjuje da mora završiti fakultet, a jedan od njegovih predavača na univerzitetu je upravo Sara. Odlučuju da naprave dogovor – Sara će pomoći Teou da završi studije, a Teo će Sari pomoći da osvoji srce njenog simpatije. Naravno, ništa ne ide prema planu, što dovodi do komičnih situacija i neočekivanih preokreta u njihovim životima. Roman istražuje teme ljubavi, prijateljstva, predrasuda i izazova sa kojima se suočavaju Sara i Teo. Kroz njihovu dinamičnu interakciju i humoristične situacije, autorica stvara zabavnu i nekonvencionalnu priču o ljubavnim igrama i izazovima koji ih očekuju.

Doista se razlikovala od one neugledne djevojke kakva je nekad bila. Tijekom godina je naučila kako istaknuti ono što je na njoj najljepše, a i gubitak desetak suvišnih kilograma pozitivne je utjecao na nju, na njene misli, ali i na samopouzdanje. Odmahnula je glavom. Krenula je prema ormaru i izvadila malen kofer. Spremila je najnužnije stvari i presvukla se u udobniju odjeću. Isto tako je spremila i dio spisa. I kod kuće će raditi, a to za nju nije bilo ništa novo. Dva sata kasnije se zaustavila pred svojom rodnom kućom. Osmijeh joj je zablistao na usnama. Udahnula je svjež zrak, onaj koji se razlikovao od svih koje je tijekom života osjetila. Da, grad u kojem je odrasla imao je neku nevidljivu moć, ljepotu koja se miješala s uspomenama koje ponekad i nisu bile baš lijepe, ali su bile njene i upravo one su je dovele do onog što je danas bila.” Knjigu potražite OVDE

Elle Castillo je nekada radila u socijalnoj službi, posvećujući se slučajevima dece koja su žrtve nasilja u porodici. Međutim, sada se bavi nečim drugim – vodi popularni kriminalistički podkast posvećen slučajevima nestale dece. Nakon dve uspešne sezone, Elle odlučuje da se uhvati u koštac sa najtežim slučajem do sada – Ubojicom Koji Odbrojava. Njen novi podkast fokusira se na potragu za jednom nestalom djevojčicom od 11 godina, čije je vreme odbrojano. Elle otkriva da je Ubojica Koji Odbrojava vešt i okretan, skrivaći tragove i vodeći igru sa njom. U potrazi za istinom, Elle se suočava sa mračnim tajnama i opasnostima koje je dovode u neizvesnost. “Djevojčica, 11” je triler koji će nas držati prikovanim za stranice knjige, dok pratimo Eline korake u potrazi za nestalom devojčicom. Autorica Amy Suiter Clarke majstorski gradi atmosferu napetosti, neočekivanih preokreta i emotivnih uzbuđenja. Ovaj triler nas tera da razmišljamo o snazi hrabrosti, istraživačkog duha i posvećenosti u suočavanju sa najvećim strahovima i tajnama.

Dijana je lepa i hrabra devojka koja je radila kao medicinska sestra u bolnici, dok je Uroš bio mladi oficir srpske vojske. Njih dvoje se zaljubljuju, ali su njihove živote obeležili rat i sve patnje koje on donosi.Roman istražuje temu rata, ljubavi i preživljavanja, a priča se odvija u periodu između 1914. i 1918. godine u Srbiji. Glavni likovi su Dijana i Uroš, čije su živote obeležile velike žrtve i patnje tokom rata.Knjiga se bavi temama poput hrabrosti, ljubavi, prijateljstva i patnje. Kroz likove Dijane i Uroša, autorka istražuje složene odnose između ljudi koji se bore za opstanak i slobodu u vremenu kada su ljudska prava bila ugrožena.“Ranjeni orao” je roman koji će privući čitaoce koji vole emotivne i snažne priče o ratu i ljubavi, napisane prefinjenim stilom. Mir-Jam je poznata po svom talentu da prikaže emocije likova u neobičnim okolnostima, a ovo je priča o hrabrosti, preživljavanju i ljubavi tokom jednog od najtežih perioda u istoriji Srbije.

Dženifer Čoldenko: KOŠULJE MI PERE AL KAPONE, Portalibris 2006, str. 228. Očuvanost 4+. Roman za decu. Dženifer Čoldenko (Santa Monika, 1957) je autorka dečjih knjiga rođena kao četvrto i najmlađe dete u brojnoj porodici. Smisao za humor koji poseduje doneo joj je reputaciju još dok je bila dete pa se u porodičnom krugu sve čudno i smešno zvalo `šala na Dženiferin način`. Posle koledža se zaposlila kao pisac tekstova u maloj oglasnoj agenciji, a uveče je išla na časove dizajna i ilustracije. Potom se zdušno posvetila dečjoj knjizi. Dugo joj je trebalo da pronađe svoj put i izraz u dečjoj knjizi. Svojim knjigama je postigla značajan uspeh: prva je bila proglašena za najbolju knjigu godine i dobila je kalifornijsku nagradu za dečju knjigu. Dženifer Čoldenko živi u San Francisku sa suprugom i dvoje dece. Dok je pisala svoju prvu knjigu za decu, radila je u zoološkom vrtu Okland, prala prozore u zmijarniku i pojila tigrove.