Losi,cepani ali ima mnogo slicica za dopunu drugih albuma Prodajem kao ceo paket, ne umem da vadim slicice i to ne radim, ne prodajem ih pojedinacno pa nemojte ni da pitate

Veoma dobro očuvano, s potpisom Dragana Lukića, ćirilica Prvo izdanje Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Lukić, Dragan Naslov Od kuće do škole / Dragan Lukić ; [ilustrirala Zlata Živković-Žilić ; izbor Vladimir Milarić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1981 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1981 Fizički opis 123 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Živković-Žilić, Zlata Milarić, Vladimir Zbirka Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Zlata Živković Žilić Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 – Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964–1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967–1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica MG130 (L)

Svi cepani,samo da se koriste slicice kojih ima oko 400 Prodajem kao ceo paket, ne umem da vadim slicice i to ne radim, ne prodajem ih pojedinacno pa nemojte ni da pitate

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM ALEKSANDRA SARIEVSOG IZ 1966. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Aleksandar Sarievski (1922 -2002) bio je makedonski pevač i kompozitor. Odmah nakon Drugog svetskog rata, već 1946. snimio je za Radio Skoplje svoju prvu pesmu A bre nevesto oko kalešo, time je otpočela njegova bogata muzička karijera, koja je trajala gotovo šest decenija. Sarievski je bio jedan od osnivača poznatog makedonskog profesionalnog folklornog ansambla Tanec (osnovan 1949. godine u Skoplju), s kojim je sarađivao i nastupao tokom cele svoje karijere. Aleksandar Sarievski bio je vredan sakupljač i prvi interpretator makedonskih narodnih pesama, koje su u njegovoj izvedbi postale poznate širom sveta, poput pesama: Jovano, Jovanke, More sokol pie, Aber dojde Donke, Goričice Liljanova, Filizo mome, Uči me majko, karaj me i brojnih drugih pesama. Pored toga što je otkrivao bogato muzičko narodno blago, on je bio i autor brojnih pesama, pisanih u istoj tradiciji. Najpoznatija njegova kompozicija je svakako Zajdi, zajdi, jasno sonce, iako većina u bivšoj Jugoslaviji misli da je to makedonska narodna pesma, Sarievski je napisao i komponovao. Tokom bogate i plodne karijere je uradio oko 400 pesama, a sa koleginicom Vaskom Ilievom je snimio duete.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Nedeljko Dragic Biblioteka Vjeverica Ivan Kušan (Sarajevo, 30. avgust 1933 — Zagreb, 20. novembar 2012) bio je hrvatski pisac, slikar, prevodilac i redovni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti.[1] Biografija Rođen u Sarajevu 1933. u porodici Jakše Kušana, vlasnika prodavnice knjiga i jednog od najpoštovanijih članova lokalne inteligencije. Porodica se preselila u Zagreb 1939. U svojoj 10. godini Ivan Kušan je otkrio svoj spisateljski talenat i napisao prvi roman. Srednju školu je završio u Zagrebu gde je i diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti.[2] Kasnije je otkrio ukus za vizuelne umetnosti. Tokom 1950-ih je radio na Radio Zagrebu. Od 1980. do 1994. je predavao na Akademiji dramskih umjetnosti Univerziteta u Zagrebu. Ivan Kušan je svoju prvu knjigu objavio 1956. Njegova specijalnost su postali romani za decu, a neki od njih, poput „Lažeš, Melita“ i „Koko u Parizu“ su postale vrlo popularne. U kasnijim fazama svoje karijere Kušan je otkrio sklonost ka erotskim bajkama. Takođe je napisao roman Čaruga, 1976. godine[1], o poznatom odmetniku Jovi Stanisavljeviću Čarugi, koji je kasnije adaptiran u film. Pisao je i scenarije, radijske i televizijske drame i serije, eseje i kritike. Prevodio je s ruskog, engleskog i francuskog jezika.[1] Od 2002. godine bio je redovan član HAZU.[1] Ivan Kušan se ženio dva puta i ima jednog sina iz prvog braka sa hrvatskom pozorišnom i televizijskom glumicom Helenom Buljan. Nakon nje, oženio je Nadeždu Kušan rođenu Lukin.[3] Dela Dela za decu i omladinu: Uzbuna na Zelenom Vrhu Koko i duhovi (štampano u Beogradu) Koko u Parizu Zagonetni dječak (Beograd) Domaća zadaća Lažeš Melita (Beograd) Strašan kauboj (Beograd) Koko u Kninu Romani: Razapet između (Beograd) Moj Potop Toranj (Beograd) Naivci Čaruga prijeti Medvedgradski golubovi Novele: Trenutak unaprijed, Veliki dan, Moj prijatelj Pet, Ljubi susjeda svoga Putopisi: 89 slavnih Kad ljubav i seks odu u vjetar Dugi promišljeni gnjev Prerušeni prosjak Antologije i izvori Dvadeset godina jugoslavenske proze (sa Čedom Pricom i Slobodanom Novakom) Contemporary Croatian prose La Poesie Croate (sa Slavkom Mihalićem) Ivo Kušan prevodi sa engleskog, francuskog, ruskog, češkog. Filmski scenario: Tajna Nikole Tesle Čaruga Zločin u školi Nagrade Nagrada grada Vršca 1978. godine za „Čarugu“ na Sterijinom pozorju[3] Nagrada „Vladimir Nazor“ 1998. godine za životno delo[3] Nominovan za nagradu H. C. Anderson u Jugoslaviji- dva puta 1974. i 1995. godine.[3] Nagrada „Grigor Vitez“ za delo “Koko u Parizu”.[3] Nagrada „Ivana B. Mažuranić“ za delo “Koko u Parizu”.[3] Orden „Danica“ sa likom M. Marulića 1996. godine.[3] Nagrada grada Zagreba (dva puta) - 1961. godine osvojio je Nagradu grada Zagreba za roman za djecu “Domaća zadaća”, a 1970. roman za odrasle “Toranj”.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Zlatko Bourek Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Slobodan Stanišić (Velika Gradusa, 9. jula 1939) srpski je pisac za decu i mlade. Decenijama je prisutan na literarnoj sceni. Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su gotovo svim nagradama koje se u Srbiji dodeljuju stvaraocima za decu i mlade. Živi i stvara u Beogradu gde je završio Filološki fakultet i Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgije. Crtao karikature za mnoge domaće i strane listove, tokom godina uređivao brojne radio i televizijske programe za koje je dobijao visoka priznanja i nagrade RTS. Bio je urednik dečjeg lista Neven, a potom časopisa Lenji Gaša, Zmaj, Čika Jova (Švajcarska), a od 1996—2001. odgovorni urednik Programa za decu i mlade RTS-a. Poznat je po velikom broju književnih susreta, na kojima glumi, recituje i crta na licu mesta, koristeći desetogodišnje iskustvo saradnje sa „Ježom“ dok je radio kao karikaturista. Prevođen je na engleski, ruski, beloruski, kineski, švedski, mađarski, rumunski, bugarski, slovački, rusinski... Objavio je više od 125 knjiga romana, zbirki priča i pesama, autor je i 12 antologija i scenarija za mnoge televizijska emisije i serije. Nagrade Dobitnik je nagrada `Politikin zabavnik`, „Stara maslina“ za životno delo, `Zlatnog leptira` za pesničko stvaralaštvo `Zlatnog ključića` grada Smedereva, „Zlatnog Gašinog pera 98`, nagrade Kulturnog centra i biblioteke grada Aleksinca za podsticaj i unapređenje dečje literature, nagrade Večernjih novosti `Gordana Brajović`. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara za trajan doprinos i unapređenje literature za decu, a bio je i domaćin-nosilac Zmajevog štapa na Zmajevim dečjim igrama 1993. Mnoga od nabrojanih dela štampane su u više izdanja, a roman Dušan princ sunca bio je najčitanija knjiga u dečjem odeljenju novosadske Gradske biblioteke 2002. Nagradu dečje kritike `Dositejevo pero` dobili su Dušan princ sunca (2000), Lučka kapetanija (2001), Cvonki (2003), Hajduk Veljko - junak vredan cele vojske (2019), Ljuba hajduk Vukosava (2021). U saradnji sa Izdavačkom kućom `Pčelica` Slobodan Stanišić je napisao trideset ilustrovanih knjiga u okviru dve edicije - Deca čitaju srpsku istoriju i Vekovi srpske pismenosti. Knjige je ilustrovala čitava plejada domaćih ilustratora za decu, predvoćenih Aleksom Gajićem, Jovanom Ukropinom, Mijatom Mijatovićem i drugima. Za pomenute edicije, koje su doživele veliku poluarnost kod najmlađih čitalaca, Stanišić je dobio brojna priznanja. Edicija Deca čitaju srpsku istoriju proglašena je najboljom edicijom knjiga za decu na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2014. godine, a na Festivalu slovenske knjige u Minsku 2016. godine je nagrađena kao najbolja edicija knjiga za decu na slovenskim jezicima. Edicija vekovi srpske pismenosti nagrađena je na Sajmu knjiga u Banjaluci 2018. godine kao izdavački poduhvat i iste godine je dobila nagradu Loza na Sajmu knjiga u Pirotu. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[1] Dobitnik je Vukove nagrade za 2020. godinu.

Starinska lutka pevacica 38 cm glava i ruke od gume prekrasne ljubicaste oci su pokretne ... Napisala sam pevacica, ali ne znam sta moze tacno da radi .. probala sam da stavim baterije i ne radi ... dugo nije radila, mozda treba nesto da se podmaze ili popravi ..

Starinska lutka pevacica 38 cm glava i ruke od gume prekrasne ljubicaste oci su pokretne ... Napisala sam pevacica, ali ne znam sta moze tacno da radi .. probala sam da stavim baterije i ne radi ... dugo nije radila, mozda treba nesto da se podmaze ili popravi ..

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM DUŠKA JAKŠIĆA IZ 1965. Poslao iz Beograda 10.juna 1965. Crno bela fotografija 12,5 x 8 cm Dušan Jakšić ( 1927 — 2009). Bio je posvećen pozorištu i muzici radeći kao dramski umetnik, recitator, scensko-muzički izvođač, pevač, kompozitor i tekstopisac (Diplomirao Pozorišnu akademiju - današnji FDU - u klasi prof. Bojana Stupice.) U pozorištu je najviše nastupao u mjuziklima, a na estradi kao interpretator zabavne muzike, gradskih pesama, ruskih i mađarskih romansi. Preko Beogradskog dramskog pozorišta stigao je do Narodnog pozorišta, gde je godinama bio prvak i gde je i penzionisan. Kao glumac je učestvovao u zabavnim emisijama Radio Beograda „Veselo veče“, kao Bokan u „Pozorištu u kući“ Novaka Novaka. Pevačku karijeru je počeo 1955. romansom `Noćas nisu sjale` i pesmom `Sve moje jeseni su tužne`, koja postaje najpopularniji šlager domaće zabavne muzike. Učestvovao je na domaćim i internacionalnim festivalima i osvajao prve nagrade. Najpoznatiji je po interpretacijama pesama: `Noćas nisu sjale`, `Jesen stiže dunjo moja`, `Kad bi moja bila`, `Sve moje jeseni su tužne`, `Serenada Beogradu`, `Kristinka`, `Dva plava oka`, `Plavi jorgovan`, `Mirno teku rijeke`, `Julijana`, `Marina`, `Marinika`, `Malicjuzela`, `Usamljena harmonika`, `Čamac na Tisi`, `Podmoskovske večeri`, `Čerge`, `Tamo daleko`, `Ja te volim, Marija`, `Piši mi` ... Pesma `Beograde`, koju je komponovao i pevao, danas je nezvanična himna Beograda

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM HIMZE POLOVINE IZ 1966. Poslata 14. februara 1966. godina Crno bela fotografija 11 x 6 cm Dr Himzo Polovina (1927- 1986) Bio je sakupljač pesama, interpretator, tekstopisac, kompozitor, odličan poeta i doktor - specijalista neuropsihijatar. Smatraju ga za najprominentniji pevač i sakupljač sevdalinki svih vremena. Njegovo duboko razumevanje i znanje duha sevdalinki ostavilo je veliki trag u bosanskoj kulturi. Svirao je violinu, bio član folklornog ansambla Abrašević. U praksi je uspešno primenjivao metode psihijatrije, socioterapije i muzikoterapije. Himzo Polovina je u estradnoj karijeri proveo više od trideset godina. Nastupao je u zemlji i inostranstvu pronoseći slavu narodne pesme, a posebno sevdalinke. Snimio je dvadesetak gramofonskih ploča koje su dostigle milionske tiraže kao i nekoliko audio kaseta visoke muzičke vredosti. Napravio je veliki broj arhivskih shimaka za Radio Sarajevo. Himzo je pevao skoro o svim gradovima Bosne i Hercegovine, o lepom gradu Višegradu, o postanku Banja Luke, o Saraj Bosni - Sarajevu divnom mestu, Zahvaljujući Himzi Polovini mnoge zaboravljene pesme su ostale zabeležene za sva vremena. Neke od njih su i: Dvore gradi Komadina Mujo, Čudna jada od Mostara grada, Ikindija, Poljem se vija Hajdar delija sunce zalazaše, Poletjela dva goluba, Jutros prođoh kroz čaršiju, Voljelo se dvoje mladih, Otvor` vrata od hamama, Mila majko šalji me na vodu, Mehmeda je stara majka karala

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Dijana Kosec - Bourek Nagrada `Ivana Brlic Mazuranic` Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge). Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo ostecene po coskovima, nista strasno! Unutrasnjost uredna! Jako lepe ilustracije Dusana Petricica. Knjigu je ilustrovao Dušan Petričić, kao svoj diplomski rad, a priredio ju je Dušan Radović. Nikola Tesla ili Genije, svejedno je kako ćemo ga zvati. Svojim izumima je promenio svet, a njegov život je bio prepun fascinantnih detalja… Ovo je slika mog zavičaja i kuće u kojoj sam se rodio i sticao prva radosna i bolna iskustva. Ta starinska zgrada smeštena je u podnožju šumovitog brežuljka, zvanog Bogdanić. Do nje je crkva, a iza nje, malo naviše, groblje. Naši najbliži susedi živeli su nekoliko kilometara dalje. Zimi, kada bi napadao dubok sneg, ostajali smo sasvim usamljeni. Moja majka bila je neumorna. Radila je svakodnevno od rane zore do ponoći. Već oko četiri časa, dok bi ostali još spavali, ja sam bio budan i sa uživanjem posmatrao majku kako lako, ponekad i u trku, obavlja mnoge domaće poslove. Sve je radila sama: brinula o stoci, muzla krave, spremala doručak, postavljala trpezu.I tek tada bi poustajali ostali ukućani. Moja majka je bila primer svima. Posle doručka, svako bi krenuo svojim poslom sa istom ljubavlju i zadovoljstvom. Ja sam, ipak, bio srećniji od svih… Nikola Tesla (Smiljan, 10.7.1856. - New York, 7.1.1943.) bio je naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. U nekoliko je navrata nominiran za Nobelovu nagradu za fiziku, ali ju nikada nije dobio; jedan od razloga je što ju nije htio dijeliti s Edisonom, a Švedska akadmija nije željela dijeliti nagrade svakom od njih pojedinačno. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Retro vintage italijanska zastavica povodom proslave obeležavanja 100 godina čuvene biciklističke trke. Zastavicu je 1996. radila čuvena novinska kuća La Gazzetta dello Sport Sa jedne strane je predstavljena ruta na mapi Italije, a na drugoj raspored etape sa informacijama o gradovima, datumima i kilometrima. Raritetan ,,must have`` rekvizit za sve ljubitelje biciklizma 26x24

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Radović, Dušan Naslov Smešne reči : razbojnik Kađa i princeza Nađa / Dušan Radović ; [likovna oprema Hamid Lukovac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1972 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 29 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Lukovac, Hamid Zbirka Bambi / Svjetlost, Sarajevo (Karton) Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG100 (N)

Gumena igračka Miki Maus Volt Dizni iz vremena kad je Biserka Zagreb radila u saradnji i po licenci Diznija. Miki Maus retka igračka Stanje vidljivo na fotografijama - rekao bih za godine veoma dobro - nema većih oštećenja, izvesno izlizavanje boje mestimično, ali sve u svemu odličan komad. Visina oko 20 cm. Period SFRJ. Za prave kolekcionare.

Буквар, који је издао Музеј Републике Српске, садржи 143 појма из живота Срба и њиховог духовог и материјалног стваралаштва. Сви појмови, који су илустровани и објашњени, односе се на живот предака, дочаравајући менталитет и реалност Срба, уз пословице и народну поезију јуначких пјесама, гдје су главне вриједности јунаштво, поштење, човјекољубље. Аутор Владимир Ђукановић рекао је да је годину дана радио на овој књизи, која би могла да се користи као додатно наставно средство, те да му је највећи проблем био прикупљање фотографија старих предмета, да би се направиле илустрације. „Ово је покушај Музеја Републике Српске да дјеци приближи традицију и да схвате шта се то чува у музејима“, рекао је Ђукановић Етнограф из Београда Весна Гушковић истакла је да овај буквар представља појмовник и рјечник, са појмовима који се односе на обичаје, становање, привређивање, одијевање старих Срба, али и на митске и историјске личности и животиње. Она је додала да је циљ буквара да данашњим генерацијама приближи живот који су живјели њихови дједови, а садржи појмове као што су амајлија, која данас има сасвим друго значење, као и аждаја. Овај буквар за дјецу предшколског узраста и ниже разреде основних школа садржи објашњене и илустроване појмове као што су шубара, гусле, јасле, јарам, чегртаљка, шиндра, чакија, упртњача, а на крају је додата и бојанка, тако да дјеца могу да обоје предмете из буквара. polika

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nultoj stranici tre crtice flomasterom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Ilustracije: Dijana Kosec - Bourek Nagrada `Ivana Brlic Mazuranic` Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge). Biblioteka Vjeverica

U dobrom stanju! Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka Srbije je datirala 1961.godinu, ali ja mislim da je knjiga starija Nasradin hodža je lik iz kratkih satiričnih priča naroda Balkana, Bliskog i Srednjeg istoka i Sredozemlja. U pričama je predstavljen kao šaljivdžija koji šalama ostvaruje veliku korist varajući naivni narod. Najvjerovatnije je lik stvoren po istorijskoj ličnosti koja je živjela u 13. vijeku na području Srednjeg istoka. UNESKO je 1996—1997. godinu proglasio za „Međunarodnu godinu Nasradina hodže“.[1] U turskom gradu Akšehiru se svake godine od 5. do 10. jula održava festival posvećen Nasradinu hodži.[2] Krater Nasradin na Plutonovom mesecu Haronu je imenovan po Nasradin-hodži. Branislav „Brana“ Jovanović (Beograd, 5. septembar 1933 — Beograd, 11. jul 2002) je bio srpski likovni umetnik i stripar, visoko cenjen od publike i kritike. Najpoznatiji je bio po decenijskom ilustrovanju glavnih „Politikinih“ izdanja. Biografija Nakon diplomiranja Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sasvim se posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je objavio 1953, a od 1960. je sarađivao sa nedeljnikom Ilustrovana Politika. Od 1965. je radio i za Politikin Bazar, čiji je kasnije bio grafički dizajner i umetnički direktor. Ilustrovao je dnevni list Politika, magazine Politikin Zabavnik, RTV reviju, NIN... Za ediciju „Nikad robom“ je od 1966. do 1968. objavio tri zapažena stripa: „Kad mitraljez umukne“, „Krvavo svitanje“ i „Barjak nad Srbijom“.

Knjiga je dobro očuvana sa svim stikerima unutra.Lastiš koji stoji sa strane istegnut. ,,Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilcia Prvo izdanje! Zlatna Knjiga Ilustracije: Mihailo Pisunjak Mirjana Stefanović (Niš, 24. oktobar 1939 — Beograd, 10. avgust 2021) bila je srpska književnica. Biografija Živela je u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti. Godine 1966-1967. radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala i šesnaest godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974-1979) i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982-1983). Kritika O njenim su delima afirmativno pisali, u listovima, časopisima, i u svojim knjigama ugledni srpski i jugoslovenski kritičari, od Miroslava Egerića 1957. u Studentu, do Jelene Milinković u internet časopisu Agon 2011. Među njima su i : Milica Nikolić, Petar Džadžić, Miloš I. Bandić, Predrag Palavestra, Miodrag Protić, Bogdan A. Popović, Božo Vukadinović, Sveta Lukić, Vuk Krnjević, Staniša Tutnjević, Draško Ređep, Srba Ignjatović, Bojana Stojanović Pantović, Jovica Aćin, Vasa Pavković, Saša Radojčić, Stevan Tontić, Vladimir Milarić, Jovan Ljuštanović, Janez Rotar, Franci Zagoričnik, Niko Grafenauer, Vjeran Zupa, Branko Bošnjak, Enver Kazaz.

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VIŠNJE KORBAR IZ 1966.G. Poslata iz Zagreba 10.februaraa 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 10,5 cm Višnja Korbar (1942 - ) bila je jedna od najpopularnijih hrvatskih pevačica zabavne muzike šezdesetih/sedamdesetih godina prošliog veka poznata po brojnim nastupima. Impresivnim vokalom skrenula je pažnju na sebe, tako da je odmah pozvana za snimanje na Radio Zagrebu. Tu je realizovala prve snimke, a onda se predstavljala na festivalima opatijskom, zagrebačkom, splitskom, sarajevskom, „Vaš šlager sezone“, „Beogradskom proleću“… Višnja Korbar je interpretatorka zabavnih i šlager pesama, džeza, šansona, popa… Svaki muzički žanr koji bi zapevala svojim toplim altom zvučao je prelepo. Uprkos svemu navedenom, iz ko zna kojeg razloga, nije važila za komercijalnu pevačicu. Bila je osporavana…. Čudno je da lepa, atraktivna, glasovita i talentovana Višnja nije zavredila sami vrh na muzičkim lestvicama. Nikada nije postala hit pevač. Jedini hit koji se izdvojio u njenom opusu je pesma „Zbog jedne melodije davne“ koju joj je 1970. autorizovao Miljenko Prohaska. Pored obrada starih hitova, džez muzičara, Colaportera, Harolda Alma i Džordža Geršvina pevala je i pesme „O jesenje duge noći“, „Dobro došel prijatel“, „Šala bila-šala bul“, „Pod stranim krovovima“, „I veseloj Zagorki“… Na albumu sa 18 pesama je odštampana njena zbirka. „Pada snijeg“, „Čovjek kojeg trebam“, „Subotnje veče“, „Samo ljubav“, „Tiho plave moje čežnje“, „Volim te“, „Kaži kada, kaži gdje“.Njene suptilne priče, emotvno izražene kroz interpretaciju važe za umetnost zlatnog perioda šansone.

Autor: Mato Lovrak Godina izdanja: 202. Br. str.: 74 Povez: Mek Format: 130mm x 190mm Pismo: Latinica Opis Slatki potok – autor Mato Lovrak Slatki potok je roman poznatog dječjeg pisca Mate Lovraka. Dječak Vlado, slabijeg zdravlja dolazi provesti praznika kod strica na selo. Tamo upoznaje dječaka Milana te s njim proživljava radost seoskog života i obiteljskog doma. Roman je himna prirodi i slobodi življenja u njoj. Sretnim završetkom šalje porukom o vrijednosti i značenju dobrih, plemenitih djela, ljubavi i prijateljstva, zajedničkog djelovanja. Mjesto radnje je selo tijekom prve polovice 20. stoljeća. Preporučiti djeci od 8 do 12 godina starosti. O autoru: MATO LOVRAK rodio se u Velikom Grđevcu kod Bjelovara 8. ožujka 1899. godine, a umro 1974. Kao učitelj radio je neprekidno 35 go­dina u raznim selima i gradovima. Književnim radom bavio se 40 godina. Najviše književnih radova napisao je za djecu. Bio je član Pedagoško-književnog zbora u Zagrebu. Autor je romana i zbirki priča: Slatki potok, Vlak u snijegu, Družba Pere Kvržice, Divlji dječak, Francek drugi hrabri, Doka Bedaković, Neprijatelj broj 1, Sretna zemlja, Anka Brazi­lijanka, Micek, Mucek i Dedek, Prijatelji, Naši dječaci, Dječak konzul, Prozor do vrta, De­vetorica hrabrih, Dobra oluja, Iskrica, Zeleni otok, Kad u kući jagode rastu… Mnoga Lo­vrakova djela prevedena su na druge jezike, a romani Vlak u snijegu i Družba Pere Kvrži­ce uvršteni su u lektiru i na mnogim izbori­ma izabrani su za najomiljenije dječje knjige.

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times