Praktični priručnik kako postati vampir. Ovde se otkrivaju tajne besmrtnih, od toga kako se preobratiti u vampira do toga kako ispuniti večnost kad ste već ujedeni. Priručnik vam objašnjava, kako da kažete svojoj porodici da ste dete noći, kako da se obučete da biste zaista delovali kao misteriozno stvorenje, što i ustvari jeste, šta smete a šta ne smete da radite ako izlazite sa smrtnikom.

Šta radimo sa perjem gusaka i pataka? Zasto pas prati stoku? Da li kokoška nosi jaja svaki dan? Odrasli se često suočavaju sa najneverovatnijim dečijim pitanjima na koja nemaju uvek spremne i sigurne odgovore. Knjige ove edicije su zanimljive enciklopedije koje se sastoje od najčešćih dečijih pitanja i odgovora odraslih o najrazličitijim temama koje mališane interesuju u periodu od četiri godine i ulaska u razvojnu fazu "radoznalosti", do polaska u školu.

Šta radimo sa perjem gusaka i pataka? Zasto pas prati stoku? Da li kokoška nosi jaja svaki dan? Odrasli se često suočavaju sa najneverovatnijim dečijim pitanjima na koja nemaju uvek spremne i sigurne odgovore. Knjige ove edicije su zanimljive enciklopedije koje se sastoje od najčešćih dečijih pitanja i odgovora odraslih o najrazličitijim temama koje mališane interesuju u periodu od četiri godine i ulaska u razvojnu fazu "radoznalosti", do polaska u školu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U prvom delu, koji se zove Mogućnosti proučavanja književnosti, u posebnim odeljcima, najpre se daju odgovori na pitanja o tome šta je književno umetničko delo, šta je književnost, kakav je njihov meduodnos; zatim se ispituju i same mogućnosti proučavanja književnosti sa raznih nivoa, iz različitih perspektiva, raznim opštim metodama, sa raznih aspekata i sa posebnim ciljevima. Posebna poglavlja posvećena su osnovnim disciplinama proučavanja književnosti: teoriji i istoriji književnosti i književnoj kritici. U drugom, obimnijem delu, prikazano je proučavanje književnosti kroz razvoj ovih osnovnih disciplina od početaka do danas. Posebna poglavlja posvećena su antičkom dobu, srednjem veku, renesansi, klasicizmu, dobu romantizma, dobu pozitivizma i savremenom dobu, dobu pluralizma. Zoran Stojanović (iz recenzije) Petar Milosavljević (Donje Svarče, Toplica, Kraljevina Jugoslavija, 6. septembar 1937) srpski je filolog, pedagog, filozof i književnik.[1] Inicijator je Pokreta za obnovu srbistike i koautor Slova o srpskom jeziku (1998).[2] Biografija Gimnaziju je učio u Prokuplju i Novom Sadu. Studirao je filozofiju u Beogradu (1957—58). Diplomirao je na Katedri za jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1964). Boravio je 1969. na studijama u Parizu kao stipendista francuske vlade. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa tezom Poetika Momčila Nastasijevića (1974). Radio je kao novinar u novosadskom Dnevniku (1958—59) i Sremskim novinama (1960—62). Bio je jedan od urednika književnog časopisa Polja (od 1958. do 1964, s prekidima) i glavni i odgovorni urednik Polja (1965—1968). Bio je jedan od urednika Letopisa Matice srpske (1969—1979). Od 1998. je glavni i odgovorni urednik časopisa Srbistika koji je počeo da izlazi u Prištini. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu radio je od 1971. kao asistent, zatim kao docent (1975), vanredni profesor (1983) i redovni profesor (1988). Bio je direktor Instituta za jugoslovenske književnosti i Šef Katedre za jugoslovenske književnosti i opštu književnost (1976—1979). Na svom Fakultetu predavao je Metodologiju proučavanja književnosti od 1973. Predavao je i Teoriju književnosti (1986—1990). Održao je i više kurseva studentima postdiplomskih studija. Od 2003. je u penziji. Držao je kurseve iz metodologije proučavanja književnosti na postdiplomskim studijama na Filološkom fakultetu u Prištini, na Filozofskom fakultetu u Nikšiću i na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Srpskom Sarajevu (Pale) držao je nastavu iz predmeta Istorija srpske kulture i Teorija književnosti. Od godine 2002. drži i nastavu na postdiplomskim studijama na istom fakultetu. Delo Knjige Petra Milosavljevića posvećene nauci o književnosti: Tradicija i avangardizam (1968), Poetika Momčila Nastasijevića (1978), Metodologija proučavanja književnosti (1985), Triptih o Lazi Kostiću (1990), Teorijska misao o književnosti (1991), Teorija beletristike (1993) i Teorija književnosti (1997, 2006, 2009). Milosavljević je inicijator Pokreta za obnovu srbistike i jedan je od značajnijih književnih teoretičara.[3] Objavio je više knjiga posvećenih povratku srpskoj filološkoj tradiciji prekinutoj u periodu serbokroatistike: Sistem srpske književnosti (1996, 2001), Srbi i njihov jezik (1997, 2001), Srpski filološki program (2000), Uvod u srbistiku (2002, 2003), Srpska pisma (2006, 2009), Ideje jugoslovenstva i srpska misao (2007), Srpsko pitanje i srbistika (2007).[4] BIGZ i SKZ počele su 2004. da izdaju Antologiju srpske poezije u osam knjiga Petra Milosavljevića. Povodom Novosadskog skupa 2007. u organizaciji Pokreta za obnovu srbistike, koji je anulirao Novosadski dogovor iz 1954. objavljena je knjiga razgovora sa Petrom Milosavljevićem (Bojan Radić: O Novosadskom skupu „Srpsko pitanje i srbistika“ - Razgovori sa Petrom Milosavljevićem, 2008). Objavio je i dve knjige filozofske prirode: Logos i paradigma (2000) i Obnova logocentrizma (2009). Milosavljević se bavio i književnim stvaralaštvom, objavio je zbirku pesama Blokada (1967, 2009), roman Novi Sad na vatri (1989) i Drame (1991).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot: Boris Dogan Šime Vučetić (Vela Luka, 21. ožujka 1909. - Zagreb, 28. srpnja 1987.), hrvatski književnik. Brat je poznate zadarske kulturne djelatnice Vesne Vučetić-Matanić. Osnovnu školu završio je u zavičaju, gimnaziju u Splitu i učiteljsku školu u Dubrovniku. Do 1941. radio je kao učitelj po dalmatinskim selima, a zatim u Splitu radi kao član redakcije Slobodne Dalmacije. Od 1947. g. živi u Zagrebu gdje se bavi istaknutim kulturnim radom, a od 1964. je slobodni profesionalni književnik te potom član Akademije znanosti i umjetnosti. Bio je članom Inicijativnog odbora (8. prosinca 1968. u Žminju) za osnivanje Sabora Čakavskog pjesništva. Za svoj književni rad dobio je i mnoga priznanja npr. Nagradu Društva književnika Hrvatske i Nagradu `Vladimir Nazor` za životno djelo. Umro je u Zagrebu 28. srpnja 1987.g. Šime Vučetić bio je vrstan esejist. Objevio je zbirke eseja `Između dogme i apsurda` te `Granice` u kojima razmatra mnoge suvremene društvene i književne probleme. Isto tako je pisao kritike, studije i oglede o mnogim hrvatskim književnicima, npr. o Marku Maruliću, Antunu Gustavu Matošu, Miroslavu Krleži i drugima. Osim toga priredio je i veći broj dijela naših književnika, a sastavljao je i antologije i zbornike. Kao i većina književnika tako je i Šime Vučetić prošao kroz nekoliko faza u svom stvaranju. Prvu fazu čine njegove mladenačke pjesme okupljene u zbirkama `Svanuća` i `Pjesme Ilije Labana`. Iako smještene u zavičajni prostor, tu ga ne zaokupljaju pejzaži koliko ljudske sudbine: sudbine matera bez sinova, sinova bez domovine i sl. U drugoj fazi pjesničke teme su podređene slikovitosti i metaforičnosti. Zbirke pjesama: `Ljubav i čovjek` ,`Rude na ogledalu`. Treću fazu čine zbirke `Putnik` i `Iza pozornice` u kojima progovara o utjecajima povijesnih zbivanja na suvremenog čovjeka. Posljednje svoje pjesme objavio je u zbirci `Pjesni razlike` gdje se ponovo vraća zavičaju i čakavskoj lirici. U autobiografskom zapisu `Moram zapisati` Šime Vučetić otvoreno progovara o kraju odakle je potekao, ali i o svojim roditeljima: `Rodio sam se u Veloj Luci na otoku Korčuli i rado u zagradama pišem one brojke što se blesavo zovu datumom rođenja (21. ožujka 1909.). Rođen sam dakle na moru, u selu, ribarskom, težačkom, pomoračkom. I živio sam na selu cijelo tzv. djetinjstvo, a moj prvi izlet bio je opet u susjedno selo, u Blato (1915.)...` `Kadkada sam, nehotice, promatrao očeve radne ruke, i materine u kuhinji: tako su mi te ruke izgledale čudnovate! Kad bi mati na primjer strigla svoje tri ovce! Kad bi otac okopavao lozu, oštrio pritke, brao travu držao vjedro vina! Kako je bio radišan moj otac. Od zore do kasno u mrak on je radio. On je živio starinskim životom, i za nova vremena nije brigao. Tako nije ni čudo da se u mojim pjesmama iznose slike sela, mora i zamlje. Ta se komponenta zadržala u mojoj poeziji sve do starosti. Bili su to komadići vedrine u teškim životnim prilikama.` Valja spomenuti da je na njegov poticaj hrvatska pjesnikinja Lucija Rudan počela pisati pjesme na čakavici, koje su ju kasnije i proslavile. Njegov čakavski opus nije velik, no ne i neznatan. Jedini je izraziti dijalektalni pjesnik s otoka Korčule. Nema ni jednu konkretnu čakavsku zbirku pjesama osim ciklusa Luške pisme, nastalog između 1964. i 1972. godine.

Мачке су слободне, одважне, независне, истрајне, спокојне и срећне! Зато ће ти мачак Зиги, који има феноменалне идеје и зна да говори, показати како се све то може постићи. Помоћу Зигијевих савета многи проблеми могу се решити – стидљивост, стрес, несигурност, неспоразуми с родитељима и с пријатељима... Зиги ће те поучити како да научиш да радиш, да живиш и да при том не заборавиш да се забављаш, као и како оствариш своје снове!

Ово је књига питања за одрасле. Дата су у виду једноставних, оригиналних, конкретних, разумљивих дилема, које читаоца подстичу на размишљање о суштинском ‒ о животу, љубави, новцу, сексу, племенитости, поносу, смрти ‒ као и на промишљање о томе ко смо заиста и шта радимо у овом животу. На та питања не постоје тачни и погрешни, већ само искрени и неискрени одговори. Питања су провокативна и подстичу на занимљиве, неочекиване и корисне разговоре и размишљања.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ko je ovo (Ovo je Duško Radović) Ljubivoje Ršumović Ljubivoje Ršumović (Ljubiš, 3. jul 1939) srpski je književnik i pesnik, istaknuti dečji pisac, autor kultnih dečjih emisija „Fazoni i fore“, „Dvogled”, „Hiljadu zašto“ i drugih. Napisao je preko 80 knjiga, uglavnom za decu, a jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu. Sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju Fondacija Ršum. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. jezik! Lepo ilustrovano od strane Nettie Weber i Charles Clement Lilian Moore (pseudonim Sara Asheron; 17. ožujka 1909. – 20. srpnja 2004.), bila je autorica dječjih knjiga, učiteljica i pjesnikinja. Lilian Moore rođena je u New Yorku 17. ožujka 1909. godine. Obrazovala se na Hunter Collegeu gdje je diplomirala umjetnost 1930. godine. Zatim je nastavila s nekim diplomskim radom na Sveučilištu Columbia. Moore je postala učiteljica osnovnih škola radeći s nepismenom djecom, što ju je potaknulo da radi s Biroom za obrazovna istraživanja gdje je obučavala druge učitelje da se nose s poteškoćama u čitanju učenika. Za to vrijeme Moore je počeo raditi na dječjim čitačima. Zatim je radila kao urednica za Scholastic Corporation 1957. do 1967. Moore je osnovao Scholastic`s Arrow Book Club 1957. i Vijeće za međurasne knjige za djecu. Njena prva knjiga poezije izašla je 1967. Moore je također pisala pod imenom `Sara Asheron`.[1][2][3][4][5] Moore je umro u Seattleu, Washington 20. srpnja 2004. [1][2][3][5] Nagrade Godine 1960. Moore je pobijedio na izboru za najbolje knjige godine The New York Timesa. Godine 1985. dobila je nagradu Nacionalnog vijeća učitelja engleskog jezika za izvrsnost u poeziji za djecu. Moore je također pet puta nagrađen za dječju knjigu godine Udruge za dječje studije.

U dobrom stanju! SOLUNSKI FRONT ZEJTINLIK , Petar Opačić , Dečje novine 1990 , istorijska studija i monografija o srpskom vojničkom groblju u Solunu sa spiskom sahranjenih , tvrd povez, format 21 x 24 cm , zaštitni omot,bogato ilustrovano Petar Opačić (Plavno, kod Knina, 20. april 1927 — Beograd, 25. novembar 2015) bio je srpski istoričar i pukovnik JNA. Bio je učesnik NOB-a od 1941. godine. U Sarajevu je završio Pešadijsku oficirsku školu. Služio je kao aktivni oficir JA i JNA. U Beogradu je završio gimnaziju i Filozofski fakultet. Doktorirao je sa disertacijom Saveznička Solunska ofanziva. Radio je u naučno-istraživačkom odeljenju Vojnoistorijskog instituta. Proučavao je vojnu prošlost Srbije od 1804. do 1918. godine a posebno borbe srpske vojske protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Takođe je razmatrao uticaj dejstava srpske vojske na opštu ratnu situaciju. Napisao je veliki broj radova, članaka, referata. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Kraljevini Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada Nemačkog carstva, Austrougarske i Kraljevine Bugarske. Ekspedicija je došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije, a ekspedicija je bila otežana unutrašnjom političkom krizom u Grčkoj (Nacionalna šizma). Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale do reke Strume, u kom su se međunarodne savezničke snage borile sa Centralnim silama. Solunski front je ostao prilično stabilan, uprkos lokalnim akcijama, sve do velike savezničke ofanzive 15. septembra 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije. Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu i ostalim srpskim vojnim grobljima u Makedoniji....

Autor: Petar Opačić Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Br. strana: 172 Format: 21x24 Štampano na kunstdruku, ilustrovano! SOLUNSKI FRONT ZEJTINLIK istorijska je studija i monografija o srpskom vojničkom groblju u Solunu sa spiskom sahranjenih. Petar Opačić (Plavno, kod Knina, 20. april 1927 — Beograd, 25. novembar 2015) bio je srpski istoričar i pukovnik JNA. Bio je učesnik NOB-a od 1941. godine. U Sarajevu je završio Pešadijsku oficirsku školu. Služio je kao aktivni oficir JA i JNA. U Beogradu je završio gimnaziju i Filozofski fakultet. Doktorirao je sa disertacijom Saveznička Solunska ofanziva. Radio je u naučno-istraživačkom odeljenju Vojnoistorijskog instituta. Proučavao je vojnu prošlost Srbije od 1804. do 1918. godine a posebno borbe srpske vojske protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Takođe je razmatrao uticaj dejstava srpske vojske na opštu ratnu situaciju. Napisao je veliki broj radova, članaka, referata. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Kraljevini Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada Nemačkog carstva, Austrougarske i Kraljevine Bugarske. Ekspedicija je došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije, a ekspedicija je bila otežana unutrašnjom političkom krizom u Grčkoj (Nacionalna šizma). Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale do reke Strume, u kom su se međunarodne savezničke snage borile sa Centralnim silama. Solunski front je ostao prilično stabilan, uprkos lokalnim akcijama, sve do velike savezničke ofanzive 15. septembra 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije. Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu i ostalim srpskim vojnim grobljima u Makedoniji....

PLAMENI MAČ U SRBIJI I DRUGDE: Mejbel Sinkler Stobart Naslov Plameni mač u Srbiji i drugde / Mejbel Sinkler Stobart ; [preveo s engleskog Branko Momčilović] Jedinstveni naslov The flaming sword in Serbia and elsewhere. srpski jezik Ostali naslovi Plameni mač The flaming sword Vrsta građe dokumentar.lit. URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 336 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Momčilović, Branko, 1937- = Momčilović, Branko, 1937- Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 ISBN 978-86-515-1150-2 (Prometej; karton) Napomene Prevod dela: The flaming sword in Serbia and elsewhere / St. Clair Stobart Autorkina slika Oba forzeca ilustr. Tiraž 1.000 Predgovor: str. 7-8 Str. 331-336: Zaboravljena heroina Velikog rata - g-đa Mejbel Sinkler Stobart / Branko Momčilović. Predmetne odredniceSrbija -- Prvi svetski rat 1914-1916 -- Memoari Knjiga je uzbudljivo svedočanstvo o Srbiji 1915. godine engleske autorke Mejbel Sinkler Stobart, učesnice dramatičnih zbivanja te godine. Bila je upravnica engleske bolnice u Kragujevcu od aprila 1915. do početka povlačenja. Izvanredan organizator, učinila je mnogo za zbrinjavanje ranjenika i lečenje civila. Organizovala je nekoliko dispanzera u Šumadiji za civile i spasila hiljade života, žena, staraca i dece. Posle obnove neprijateljstava povlačila se zajedno sa srpskom vojskom preko Crne Gore i Albanije sve do Skadra. O svojim doživljajima ostavila je uzbudljivo svedočanstvo, ratni dnevnik objavljen nekoliko meseci po povratku u Englesku, 1916. godine. Knjiga je i delo talentovane književnice, pisana sa smislom za dramatičnost i tragičnost događaja čiji je svedok autorka bila. Potpuno nova, nekorišćena knjiga. ss

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”. Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je srpski književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa).[1][2] Biografija Uređivao je časopise `Ulaznica` (Zrenjanin)[2], `Dalje` (Sarajevo)[2] i `Tisa` (Novi Bečej)[2]. 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima.[3] Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu.[1] Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet.[1][2] Njegovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Otac je pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.

,,Hajdemo u Englesku` u reči i slici. Ovaj šareni slikovni rečnik sadrži mnoštvo reči sa kojima se svakodnevno susrećemo. Mogu se naučiti nazivi životinja, biljaka, godišnjih doba, ali i saznati kojim se rečima izražava šta radiš, rodjački odnosi u porodici, redni brojevi, a ima i rečnik svih pojmova na kraju knjige. Knjiga je dugačka oko 33 x 24 cm, ukupno ima 154 strana. Tvrdih je korica. Mogu poslati knjigu i kao tiskovinu, tako je najjeftinije. Za sva dodatna pitanja obratite mi se putem poruka.

Књига је намењена деци која у првом разреду могу да напредују брже и више од осталих ђака. У овој збирци се налазе занимљиви задаци, какви се најчешће не раде на часовима математике у школи. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на сналажење у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви задаци су погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности.

Opis proizvoda Knjiga je namenjena onoj deci koja u drugom razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci, kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike u školi. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti.

Opis proizvoda Čitajući ovu drugarsku knjigu dete će saznati šta su drugari i zašto su nam potrebni, šta čini dobrog druga ili dobru drugaricu, ko sve mogu da budu drugari, kako možemo da steknemo drugare i šta sve možemo da radimo s njima. Saznaće i kakvi drugari ne treba da budu, kako je dobro postupiti kada dođe do svađe, a rešavaće i mali test o drugarstvu. Na kraju knjige nalazi se stranica za odrasle sa savetima o tome kako da pomognu deci u ovladavanju veštinama važnim za stvaranje i održavanje drugarskih odnosa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svako slovo je delo drugog umetnika! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Vasa Stajić - Saša Marković Izdavac: Prometej - Radio-televizija Vojvodine Tvrd povez 315 str. 24 cm SADRZAJ: UVOD - Vasa Stajic, ideje, idealizam, i srpski identitet do 1918. Biografski osvrt Zamke samoodbrana u tumacenju stvaralastva Vasa Stajic Socijalni humanista i nacionalni pedagog Epilog prepoznatog Beleske Literatura IZABRANI CLANCI I RUKOPISI Nazarenstvo sa gledista moderne drustvene nauke Mederna proizvodnja i zanat Zemljoradnicke zadruge Revolucionarna uloga masinerije Osmocasovni radni dan O radu - Nekoliko misli posvecene citaocima Privrednog dela Kako sam postao socijalista Dodatak Karakter mog socijalizma Kako sam doznao za Svetozara Markovica O napadu na Srbe u Zagrebu Kroz blato kapitalizma u kulturu socijalizma Ateista na katedri Slepi nacionalizam Narodno obrazovanje Zadaca i organizacija omladine Srpska citaonica u Somboru Nekoliko rapsodija pred godisnju skupstinu Jovan Skerlic Pisci i knjig, III, Beograd, 1908. Jedna sveta duznost srpske inteligencije Borba za opstu slobodu u otadzbini Srpska narodna skola u Ugarskoj Borba za narodni opstanak Nasa avtonomna politika Klerikalizam u nasoj avtonomiji Borba o opce, jednako i trajno Pismo mladom ucitelju Pesnistvo i rodoljublje Pismo iz Sombora Narodna odbrana u Vojvodini- pregrst uspomena Cuvaj i njegovi atentatori Dr Nikolaj Velimirovic, Besede pod gorom Prvi pozdrav Novi Srbin Djaci i politika Novi Srbin i Madjari Svetli dani Srbi i Turci Omladinski zivot Djaci u radu za narod Beleske o popularnoj knjizevnosti Budite veliki! Nase namere Srbi u Ugarskoj Srpska prosveta i stranke Vasa Stajic o Jovanu Skerlicu Smisao za pomirljivost Velikosrpska propaganda u Juznoj Ugarskoj Nasa inteligencija - razgovor o ratarima Nasa pesma Zivot u misiji Nekoliko dokumenata o Vojvodini u Svetskom ratu Ucesce srpskog drustva u mojoj sudbini Pouka od robovanja Preboleti imperijalizam Javni radnik i nacin udruzivanja Socijalno i zensko pitanje Zena kao drug i naucnik MOje unutrasnje borbe Moje ucesce u jugoslovenskom ujedinjenju Podoljubi sto govore Sloboda i pravda Predavanje Vase Stajica Socijalizam i nacionalizam Beleske o autoru

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na zadnjoj korici sa spoljne strane ima malo izvrljano hem.olovkom, nista strasno! Sve ostalo uredno! Cirilica Zlatna Knjiga Korice i ilustracije: Mirjana Lehner Ivan Ivanji (Veliki Bečkerek, 24. januar 1929), književnik i prevodilac. Biografija Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine posle nemačke okupacije Jugoslavije, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko dvadeset godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu, kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima u socijalističkoj Jugoslaviji. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Književni rad Njegovim najznačajnijim delima smatra se romaneskna trilogija o rimskim carevima rođenim na južnoslovenskim prostorima Dioklecijan, Konstantin i Julijan, romani Čoveka nisu ubili, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta, Balerina i rat i Milijarder, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Svoja dela sam prevodi na nemački ili piše na nemačkom jeziku (Kaiser Konstantin, Kaiser Diokletian, Geister aus einer kleinen Stadt, Buchstaben von Feuer, autobiografski roman Mein schönes Leben in der Hölle i dr.). Objavio je i knjigu svojih sećanja Titov prevodilac, o vremenu kada je radio kao lični prevodilac predsednika SFR Jugoslavije. Preveo je na srpski desetine knjiga i drama najznačajnihjih nemačkih i mađarskih pisaca (Ginter Gras, Volfgang Borhert, Gustav Mejrink, Bertolt Breht, Milo Dor, Šandor Petefi, Endre Adi, Šandor Vereš i dr.). Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Korice: Franjo Likar Ahmet Hromadžić (Bosanski Petrovac, 11. oktobar 1923 - Sarajevo, 1. januar 2003), bosanskohercegovački književnik. Biografija Rođen je u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, gdje završava osnovnu školu. Tehničku i Višu pedagošku školu završava u Sarajevu. Učestvovao je u Drugom svjetskom ratu. Radio je kao novinar „Oslobođenja“ i Sarajevskog dnevnika, a i kao urednik lista „Krajina“ u Bihaću i kulturne rubrike sarajevskog lista „Oslobođenje“. Kao urednik izdavačkog poduzeća „Veselin Masleša“ osniva dječju biblioteku „Lastavica“. Pisao je pripovijetke i romane za djecu i odrasle, književne i teatarske kritike, književne reportaže, crtice i članke. Djela su mu prevedena na mnoge svjetske jezike, uvrštene u izbore dječije literature i lektire nekih evropskih zemalja (Italija, Norveška, Belgija). Bio je član Redakcije međunarodne edicije Djeca svijeta, Akademije nauka i Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Kao član Društva pisaca BiH, zajedno sa Huseinom Tahmiščićem, Izetom Sarajlićem, Velimirom Miloševićem i Vladimirom Čerkezom, pokreće međunarodnu književnu manifestaciju „Sarajevski dani poezije“ u organizaciji Društva pisaca BiH 1962. godine. 2007.godine osnovna škola u Bosnakom Petrovcu dobija naziv OŠ ` Ahmet Hromadžić`, a također se na porodičnu kuću u Bosanskom Petrovcu u Ulici Pekiska postavlja se spomen ploča Ahmeta Hromadžića. U Bihaću se u okviru Kantonalne i univerzitetske biblioteke otvara spomen soba Ahmeta Hromadžića nakon sprovođenja dijela projekta obilježavanje imena Ahmeta Hromadžića. Aktivnost na projektu se nastavlja. Zbog svog stila pisanja i prihvatljivosti djela kod čitalačke publike,a posebno djece Ahmeta Hromadžića nazivaju `Bosansko-Hercegovački Andersen`. Djela Ahmeta Hromadžića sada su zastuplena u lektiri Osnovnih škola. U djelima Ahmeta Hromadžića prožima se djetinjstvo provedeno u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca,sa prepoznatljivosti krajolika planine Osječenice,Bjelajske kule,te prirodnih ljepota i izazova divljine sa svim ljepotama i prirodnim nepogodama,kao i šarolikost životinjskog svijeta u netakmutoj prirodi okoline Bosankog Petrovca. Biblioteka Lastavica

Beograd 1996. Mek povez, ćirilica, 198 strana. Napomena: na predlistu posveta; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. R7 U poslednjih nekoliko godina napisana je obimna literatura o raznim pitanjima savremene Rusije, likvidiranju KPSS, tržišnoj privredi, privatizaciji i organizovanju (ne)nacionalne ruske države. I ova knjiga Ivana Saveljeva, ruskog književnika, na jedan osoben način bavi se ruskom državom, njenim parlamentom i ljudima koji zauzimaju najodgovornija mesta u administraciji. Saveljev je od 9. oktobra 1990. godine radio u Komisiji Saveta nacionalnosti Vrhovnog sovjeta za kulturno i prirodno nasleđe naroda RSFSR. Stoga je mogao iznutra da vidi nasrtaj neprijatelja Rusije na rusku kulturu jer, kako sam kaže, likvidiranjem kulture ubija se i narod. Svoju knjigu nazvao je, s blagom ironijom na sopstveni račun, „letimičnim zapisima aparatčika, ni memoarima ni esejem“. Sedeći u ruskom parlamentu, pomno prateći raspravu o bitnim državnim pitanjima, a posle proveravajući stenografske zapise, Saveljev je nesvesno postao hroničar ruskog parlamenta na prelomu RSFSR u RF (Rusku Federaciju), a posebno VI kongresa narodnih deputata Rusije 1992, godine. Svojim zapisima autor je opisao atmosferu u parlament, sudar reformatora — Gajdarova vlada s patriotskim deputatskim blokom i udaljavanje predsednika parlamenta Hazbulatova od predsednika države Jeljcina. Sve stranice ove knjige, pisane rukom angažovanog umetnika, u krajnjem ishodu ostaće vredno istorijsko vrelo za naučnu, tj. objektivnu analizu nastanka RF. Sadržaj: Predgovor Ubijaju zemlju U kontaktu s politikom Na sredini distance Ubiti kulturu — ubiti Rusiju - Hasidi, Hasidi - Rat u parlamentu . . - „Postavljanje pitanja o izglasavanju nepoverenja vladi” - „U tom mnogo širem kontekstu” - Prilozi U traganju za izgubljenim vremenom Neplodno seme Tajno veće ili Otvoreni izazov vladi Skok u provaliju Kongres progledavanja - Jutro pred izbor - Prva runda - Predsednik na tapetu - Crni dan predsednika - Damoklov mač šahrajevskog ustava - „Predsednika treba spasavati” - Vlada minira Kongres - Statistika za koju ne zna narod - Okršaj Preporod države ruske i ruska ideja Na putu Beleška o piscu

Nazovi NATO radi umorstva: Pariski kolateralni dnevnik (proljeće 1999.) / Frano Cetinić Beograd 2000. Mek povez, 288 strana. Knjiga je odlično očuvana. D5 `Ova knjiga nije rezultat strateških studija kojima sam inače sklon`, kaže Frano Cetinić, `već plod bilješki koje sam vodio od časa kada sam prvi put osjetio kovitlanje događaja koji su neodoljivo podsećali na ono što je De Ružmon tokom Drugog svjetskog rata nazivao `udjelom đavla`. To je moj privatni kalendar o susretima i razgovorima sa ljudima koji su bili zanimljivi i podsticajni za razmišljanje`, objašnjava ovaj Korčulanin koji je nakon završene gimnazije u Dubrovniku diplomirao na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Frano Cetinić rođen je 1947. u Blatu na Korčuli. Nakon gimnazije u Dubrovniku (1962-1966) studira u Beogradu na Filozofskom fakultetu, na grupi za sociologiju, gde diplomira 1971. godine na temu: Društveno-politički aspekti ujedinjene Evrope. Iste godine počinje da radi u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Školske 1977/78. godine kao stipendista švajcarske vlade boravi u Univerzitetskom institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi. Tokom boravka u Ženevi upoznao se s velikim Evropljaninom, švajcarskim misliocem Denijem Ruzmanom i prijateljevao s njim. Školske 1983/84. godine kao stipendista francuske vlade boravi u Visokoj školi za društevene studije, na postdiplomskim studijama kod profesora Alena Benzasona. Od 1986. godine živi u Parizu gde radi kao urednik na Radio France Internationale. Sarađuje sa brojnim časopisima i još od studentskih dana s francuskog prevodi dela Borisa Suvarina, Denija de Ruzmona, Kornelijusa Kostarijadisa, Alena Benzansona i dr. Osnivač jugoslovenskog veća Evropskog pokreta 1989. godine i, dve godine kasnije, Hrvatskog vijeća Evropskog pokreta. Od 1992. udaljava se od svake aktivnosti u okviru Međunarodnog veća Evropskog pokreta ili njegovih nacionalnih organizacija.

Ово је трећа књига из серије „Математичке авантуре“. Намењена је деци која у трећем разреду могу да напредују брже и више од осталих ђака. У збирци се налазе занимљиви задаци, какви се најчешће не раде на часовима математике. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на сналажење у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви су они погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности.