Kao na slici.Stari neispravan radio sa nedostacima...

Panasonic radio sa kasetofonom Model: RX-CT820 Zvucnici mogu da se odvoje Ispravan, sve radi, proizvodi kvalitetan zvuk

Radio- Slavica 63 Neispitan. dimenzije- 46 x 21 x 28 cm

Stari Radio  probao sam ga hvata neke talijanske radio stanice verovatno nisam prtisnuo pravo dugme ne znam da li radi sijalica probao sam po danu napolju pa se ne vidi

Stari nemacki radio Philips model Philetta 51 iz 1950 godine u bakelitnom kucistu koje je ofarbano dimenzija 27x17x12cm radio nemoze da se isproba nedostaje uticnica inace solidno ocuvan i redak dekorativni i kolekcionarski predmet.

Stari radio saba bakelit nema parce kabela itd za etno prostor itd

STANJE KAO NA SLIKAMA.

Svajcarski radio prijemnik iz 60-ih godina, za prijem programa preko telefonskih zica (HF-TR, visoko frekventno telefonsko emitovanje). Dakle, ne moze se koristiti kao klasican radio prijemnik. Uredjaj je u originalnom stanju, sa originalnim elektronskim cevima Philips Miniwatt ECC85 i ECL86 u odlicnom stanju. Dimenzije: 262 x 174 x 130 mm. Tezina: 3,2kg.

Cenovnik EPP usluga `Radio Televizija Novi Sad` Jugoslavija,iz 1985 godine,u odličnom je stanju.

Radio pre 30 godina pa stajao. Sve sa slika u tu cenu. Povoljno. Pogledajte i moj druge foto aparate.

Stari gramofon kofer MIMI Iskra Radi na 220V. Fizicko stanje odlicno. Daje zvuk sa ploce, ali je dosta tih i ima šuma. Brzine 16 33 45 78 Dimenzije 26x40x17 kljucne reci za pretragu stari gramofon stari gramofoni starinski audio uredjaji uredjaj audio tehnika audio tehnike gramofonska ploca gramofonske ploce igla igle zvucnik zvucnici kolekcionarki primerak kolekcionarski primerci kolekcionarstvo sakupljanje starih uredjaja gramofona gramofonskih ploca skupljanje antikvitet antikviteti antikvanre stvari antikvarna stvar iskre mima mimi mime mimu brzina brzine long play gramofon za gramofoni za starinska sterinske starinski stvari iz sfrj sfrj nostalgija radio tehnika tehnike muzika muzicki muzicke muzicka tehnika za muziku pucketavi zvuk zvuci muzicki instrument muzicki instrumenti uredjaj uredjaji kofer koferi prenosiv prenosivi sa ruckom rucka mobilan mobilni

JAKO RETKO Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Najplaćeniji poslovi današnjice su vezani za kreativnost i stvaralaštvo (dizajneri, programeri, marketari...). Da li ja to mogu da radim? Pa naravno! U svakom od nas čuči mali umetnik. :) Tvoja mašta ti omogućava da istražuješ, zamišljaš i spajaš razne stvari, nekada naizgled i nespojive. Sada na jednom mestu imaš brdo ideja raspoređenih u 8 poglavlja koje će podstaći tvoju kreativnost i maštu. Zašto je to uopšte važno? Upravo je kreativnost potrebna za stvaranje, a to je najviši nivo učenja, razmišljanja i znanja. Podrazumeva da stvaraš neku celinu kombinujuću različite elemente. Uzmi stare krpice, čepove, boje, štapiće, možeš malo i voća i kreni ludo da se zabavljaš, dok učiš da stvaraš! 288 strana, format 29×25 cm

Ukaz Kralja Aleksandara I Obrenovića. Potpis ministra pravde Koste Hristića. Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac. Rođen je u Beogradu kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića. Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj. Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899). Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu. Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića. U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića. Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907). Kao na fotografijama

HRONO KUVAR KULINARSTVO Šifra artikla: 359487 Isbn: 9788681152270 Autor : Jadranka Blažić Izdavač : PANONIJA-RUMA IP Moje moćno oružje! Mnogi me znaju kao autorku bloga Varjačom kroz svet – kuvajmo hronovski. Kolege me znaju kao profesionalnog kuvara. Prijatelji me znaju kao Jadranku Blažić. Rodila sam se pre pedeset sedam godina na severu Banata, u Mokrinu. Moja prelepa mama Irma bila je kuvarica u svom rodn... Detaljnije Moje moćno oružje! Mnogi me znaju kao autorku bloga Varjačom kroz svet – kuvajmo hronovski. Kolege me znaju kao profesionalnog kuvara. Prijatelji me znaju kao Jadranku Blažić. Rodila sam se pre pedeset sedam godina na severu Banata, u Mokrinu. Moja prelepa mama Irma bila je kuvarica u svom rodnom Zadru. Moj dragi tata Petar bio je takođe veliki poznavalac dobre i ukusne hrane, a poslednjih trideset godina života mnogo je vodio računa da tu svoju ljubav uklopi sa zdravljem. Moj voljeni brat Radoslav veoma se rado i često bavio spremanjem hrane za svoju porodicu i prijatelje. Takva smo porodica bili. Oni više nisu tu, ali žive u mom srcu. Na neki način, žive i u ovoj predanosti s kojom se posvećujem kuvanju za sve one koji su mi dragi, i u ovoj knjizi iskustava koju želim da podelim sa svima. Po profesiji sam nekada bila građevinski tehničar visokogradnje, i naravno, poput mnogih iz moje generacije, nisam imala tu sreću da se zaposlim u struci. Varjača mi je nekako bila predodređena od ranog detinjstva jer je moja mama Irma umrla još kad sam bila dete. Nas troje smo ostali sami i učili smo – jedno od drugog, od komšija – kuvarske veštine. S godinama su se te veštine usavršavale, naročito otkako sam i sama stekla dva sina. Kad se sprema za decu, kuvanje dobija dodatnu nijansu ljubavi. A onda sam, u nekom trenutku života, shvatila da bi moja varjača mogla da bude i moćno oružje. Rešila sam da iskoristim svoje znanje: upisala sam srednju kuvarsku školu u Kikindi i prekvalifikovala se u kuvara. Novi poziv toliko mi je dobro išao od ruke da sam čak dobila ponudu da dođem u Kanadu i tamo radim kao kuvar. Takve ponude se ne odbijaju – pogotovu ako imaš srce lava, hrabrost da zbog svoje dece sa četrdeset šest godina kreneš sa tom varjačom u novi, nepoznati svet i pokažeš čemu su te sve naučili i škola i život. Sada sam već više od jedanaest godina u divnoj Kanadi, gde su moje kuvarske majstorije i te kako lepo dočekane. Međutim, životna borba ponekad zna da nas skrene s puta; da nas nagna da zaboravimo na sebe. Godine, genetika i poneki maler doveli su me polako do ozbiljnih zdravstvenih problema. Na sve to, pre nekoliko godina imala sam tešku povredu noge, koja me je na neko vreme prikovala za krevet. Tada sam stisla zube i rešila da se posvetim svom zdravlju. Kao poznavalac ishrane, bila sam vrlo svesna da ta nova borba mora da krene upravo od onog što je u mom tanjiru. Varjača je ponovo bila moje moćno oružje kojim ću izvojevati sebi zdrav život. Tako je nastao moj blog, koji je imao prvobitan naziv Kuvajmo hronovski, da bi kasnije prerastao u Varjačom kroz svet, na staroj adresi http://kuvajmohronovski.blogspot.rs/. Danas se tamo nalazi preko 1.000 recepata I svaki je namenjen zdravom životu. Za pe godina koliko postoji, do trenutka objavljivanja ove knjige, blog je imao preko 4.000.000 poseta, a iza njih stoji bezbroj zadovoljnih osoba koje su pronašle za sebe ono što im odgovara. Tako je nastala i ova knjiga. Ja sam sebe pronašla u kuvarskom svetu i radujem se što svojim receptima mogu da pomognem svima koji žele da žive kvalitetnim, zdravim životom. Kao što stoji na mome blogu: Moje je opredeljenje da se hranim zdravo. Deliću sa vama svoje recepte. Uživajte! Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija KULINARSTVO Autor Jadranka Blažić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PANONIJA-RUMA IP Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2020 Format 21x29,7 Strana 496 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Potpisano pismo prote Vase Živkovića, poslato iz Pančeva za Tomaševac, 1886 godine. Vasa Živković (Pančevo, 31. januar 1819 — Pančevo, 25. jun 1891) je bio srpski pesnik i sveštenik. Između ostalog, napisao je i tekstove narodnih popevki „Rado ide Srbin u vojnike` i „Opao klikće sa visine`. Njegovo kršteno ime bilo je Vasilije. Rodio se u graničarskoj varoši Pančevu i tu je proveo ceo svoj život. U Pančevu je završio i osnovnu školu, a potom je pohađao karlovačku i segedinsku gimnaziju. Završio je prava u Pešti i Požunu, ali i bogosloviju u Vršcu. Oženio se u Pančevu, gde je i postao sveštenik. Bio je sekretar Odbora u Buni, postao je i prota i bio učesnik na Narodnocrkvenim saborima. Otac Teodor je bio pančevački sveštenik, pa je od njega, osim imanja, nasledio i zanimanje i parohiju (1845. postao je paroh Uspenskog hrama). Bio je i „ ljubitelj knjige“, čije se ime spominjalo po časopisima, ako ne kao pisca, a ono kao ime čoveka koji kupuje i širi knjigu, pomaže i voli književnost. To svoje poštovanje i ljubav prema knjizi preneo je i na sina, koji je postao predstavnik pesnika srpske literature u četrdesetim godinama XIX veka. Njegovi prvi radovi su nastali još u gimnaziji, ali nisu ostali sačuvani. Zanimljivo je da je Vasa Živković završavao šesti razred karlovačke gimnazije u vreme kada je Branko Radičević učio prvi. Živković je bio na filozofiji u Segedinu, gradu u kome bi „godišnje bivalo i do 200 srpskih đaka“. Značajno je da je profesor bio Pavle Stamatović i da je radilo „Društvo učeći se Srbalja“ ili „Mladež srpska koja se u Segedinu uči“. Tu je, u devetnaestoj godini napisao prvu pesmu i poslao je da se štampa, da bi sledećih godina u Pešti, Požunu, Vršcu i konačno Pančevu nastavio sa svojom mladalačkom lirikom. Baca Živković je prvo pisao onako kako je to tada bilo „moderno“; bili su to teški, tromi epigrami, ode, nešto malo manje „toržestvene“ nego dotadašnje, ali ipak nespretne i retorske, inspirisane smrću drugova i premeštajima profesora sa preuveličanim značajem i konvencionalnom patetikom. Ono što mu je pomagalo i unapređivalo rad je da je u gimnaziji u Karlovcima učio dva jezika: svoj maternji, srpski i nemački. Čitao je Getea i Šilera, čije je radove kasnije i prevodio. Kroz njih je shvatio šta je to prava, jednostavna, čista lirika i počeo da traži nove načine da se izrazi i da tako bude i među prvima koji će pokušati da modernizuju i „oslobode“ srpsku poeziju. Napisao je nekoliko pesama koje su ga svojim svojom naivnom i srdačnom jednostavnošću, a i zato što su pisane narodnim srpskim jezikom postavile u red najznačajnijih Brankovih prethodnika. Voleo je narodni jezik i dobro je poznavao govor svoga kraja. Baš zato što mu poezija nije bila životni poziv, pa tako ni obaveza, stvarao ju je spontano i kako je on sam kasnije govorio: „u mladosti svojoj kao diletant — stihotvorac katkad pevuckao, kad mu je srce u prijatnim trenucima ili u crnim neprilikama samo od sebe pevalo.“ Njegova poezija zato nije bila previše „burna“ za ono vreme, pa je on ostao zapamćen više kao Brankov prethodnik i čovek koji je uticao na procvat srpske lirike u periodu od 1838. do 1847. nego kao značajan pesnik. U jednom pametnom i zanimljivom pismu, 8. maja 1885, pisao je Vasa Živković Aleksandru Sandiću : da je davno izgubio pesničke ambicije i da gotovo zaboravlja i da je bio pesnik. `Pa zašto me probudiste iz tog dubokog sanka? Zašto me podsetiste i posle 45 godina na maštu, i ... nemoć moju, kad već zaboravih na to - što nisam dorastao bio za takav uzvišeni posao, za koji se ište drukčeg, vilinog dara i žara - jer ja ne spadam u one odličnike, da mogu i smem da kliknete sa Ovidije:` Est deus in nobis agitante calescimus illo`. Za života je napisao sedamdesetak pesama od kojih skoro polovina nije ni štampana. I sam svoje pesme nije smatrao uspelim, niti dostojnim pažnje, čak nije voleo da ga smatraju pesnikom. Ipak, njegovi stihovi su zaživeli u narodnim popevkama, koračnicama i tugovankama. Pesme „Rado ide Srbin u vojnike“, „Opao klikće sa visine“, „Ti plaviš zoro zlatna“, „Raduj se mlada nevo“ (što su zapravo prvi stihovi samo najpoznatijih) sačinjavali su veliki deo muzičkog repertoara vojvođanskih Srba, koji se mogao čuti prilikom njihovih borbi, svetkovina i tugovanja. Zapravo su se njegove pesme toliko pevale, da su mu pripisivane i one pesme koje on nije napisao. S druge strane, mnoga njegova pesma već davno nije nosila njegovo ime, oslobodila se svega ličnog i potvrdila svoju vrednost i na poselu, i u kafani, i pod prozorom devojke. Godine 1857. napisao je pesmu „Moji jadi“ koja počinje poznatim stihovima „Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja“. Posle smrti supruge Ane (umrla 1855. godine u 29. godini!) u njegovoj četrdesetoj godini, prestao je da piše stihove i posvetio se kulturnom, prosvetnom i političkom radu. Među poslednjim stihovima koje je napisao su: „Kad mi Lenke moje nema, / nek i pesme nema više“. Od početka 21. veka u Pančevu se svake godine održava manifestacija „Dani prota-Vase“ u organizaciji Srpske pravoslavne parohije Pančevo, u porti Uspenske crkve gde je Vasa Živković nekada bio sveštenik. Kao na fotografijama.