,,Povratna adresa" je zapravo lutanje po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu čekaju nas auotorovi preci, idoli i prijatelji. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Neizvestni i Šemjakin, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda.

Zbirka poezije. Reč autora: Ova knjiga koja pripada Kristel i koja joj sve duguje bratski je posvećena proleterima svih zemalja, nepismenima i krezubima uz koje sam toliko naučio, smejao se, patio i radio, Šarlu Treneubez čijih pesama ne bih izdržao kao i M. D. G. i mojoj majci.

ZEMLJA NIJE MOJ DOM tamo brzine pobesneli voz, spolja usijan red, iznutra haos i bol, mašine rade na tom’, tamo nije moj dom, ne, nije moj dom ovde kvarna je smrt, kvarna laž, tri zrnca istine, znaj, život sačuvaće tvoj, ovde je pre propalo, ovde nije moj dom ne, nije moj dom jedino ti mi značiš zbog tebe sam još uvek tu, na krovu spasa ćemo naći, jedno drugo ako prođemo opasnost svu tamo čekaju kola i stan, kuća bez zidova, bar-kod da uđeš u raj, paklom popločan put, tamo nije moj dom ovde nije moj dom jedino ti mi značiš sa tobom sam hteo na put u sili zabave ćeš naći ništa više od praznine u vremenu zemljom šarenilo ukralo gen čovek sam sebi plen ruši svo dobro od pre na zemlji zbira se gnev zemlja nije moj dom, ne, nije moj dom Kralj Čačka (Nenad Marić) – rođen je u Čačku 1979 godine. Diplomirao je slikarstvo 2006, godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2001 godine bavi se kantautorskim radom, od 2004. godine, u javnosti se pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. U novembru 2014. godine objavljuje prvi singl za pesmu Moj avatar a početkom 2016. godine drugi singl za pesmu Deda Mraz je švorc. Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće LOM objavljuje zbirku pesama Na margini, a zatim i debitantski album Zemlja snova. Dobitnik je nagrade “Strune od svetla” za 2017. godinu koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Krajem 2018. godine objavljuje drugi muzički album Spusti svetlost na put, koji je izabran za “Album godine 2018.” od strane slušalaca radio Beograda 202. U saradnji sa Radio Teatrom iz Zagreba 2020. godine učestvuje u radu na radio drami Soundtrack za film koji nije snimljen a 2021. godine radi na songovima za predstavu Halo, halo, ovdje radio Zagreb. Zajedno sa bratom Markom Marićem, koautor je muzike za film, Poslednji povratak Kaktus Bate, izdanje objavljeno 2020. godine, film Realna priča i serija Mama i tata se igraju rata. Krajem 2022. godine, objavljuje singl za pesmu Zemlja nije moj dom.

Politika, vlast, opozicija, politika i mediji i politika u medijima, približavanje demokratiji, ali više udaljavanje od nje, tranziciona posrtanja, nedostatak društvenog konsenzusa o poželjnim promenama, teme su ove knjige, koja hronološki osvežava sećanja na sporne trenutke u kojima smo više nazadovali nego napredovali. Tekstovi su nastali u periodu od 2011. godine do danas, a predstavljaju pokušaj analize političkih procesa i njihovih epiloga i mučnog prilagođavanja našeg medijskog sistema zahtevima demokratskog, otvorenog društva. Dilema: da li smo sazreli za ono što se naziva građanskim, tolerantnim, humanim društvom u kome je ostvaren korpus ljudskih prava, neće biti manja i posle čitanja ovog štiva. Rade Veljanovski rođen je u Beogradu 1952. godine. Diplomirani je politikolog, magistar političke sociologije i doktor komunikologije. Posle završenih osnovnih studija skoro trideset godina radio je u medijima: Studiju B, Programu 202, Prvom programu Radio Beograda, listu Danas i nezavisnoj produkciji Doba razuma. Bio je novinar, urednik emisije, urednik rubrike, zamenik glavnog urednika, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, a kasnije i direktor Radio Beograda. Pisao je i za Republiku, Našu Borbu, Svet (Skoplje), NIN, VREME i druge medije. Na Fakultetu političkih nauka, prošao je kroz sva zvanja od nastavnika veština do redovnog profesora. Predavao je sedam predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama, kako novinarske, praktične, tako i teorijske discipline. Bio je jedno vreme šef novinarsko-komunikološkog smera FPN, a predavao je i na master studijama novinarskog smera Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i na Visokoj školi novinarstva u Sarajevu. Objavio je nekoliko monografija i veći broj radova u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu. Uredio je desetak zbornika i časopisa sa stručnim i naučnim radovima iz medijske oblasti. Učesnik je velikog broja naučnih i stručnih konferencija u zemlji i van nje, od kojih je nekoliko i sam organizovao. Od 2000. godine bavi se reformom medijskog sistema Srbije, medijskim zakonima i strategijama. Od tada sarađuje sa OEBS- om, Savetom Evrope, predstavništvom Evropske unije i drugim evropskim organizacijama. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Međunarodne federacije novinara. Od mladosti je aktivista u političkim i organizacijama civilnog društva.

Pošto je prethodno stekao književnu slavu, Anton Pavlovič Čehov je 1890. godine izveo nezamislivo – proputovao je celu Rusiju, kako bi stigao na “robijaško” ostrvo Sahalin. Čehov je na Sahalinu boravio od jula do decembra 1890. godine. Na tekstu je radio od 1891. do 1893. godine, a 1895. knjiga je objavljena.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! 1964. god Ilustracije: Mihailo Pisanjuk Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.

NASLOV: ŠTA JA RADIM OVDE AUTOR: LENARD KOEN IZDAVAČ: KNJIŽEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA GODINA: 1987. POVEZ: MEK (KB:85R)

Milan Rakić je u Sofiji trebalo da obavi jedan od najsloženijih diplomatskih zadataka. Poznavanje strane i domaće arhivske građe, bugarske i srpske istoriografije, omogućilo je autoru da ukaže na složene okolnosti u kojima je Milan Rakić, diplomata i pesnik, radio na sređivanju odnosa dve države u prvoj deceniji posle Prvog svetskog rata.

Ekonomija nepoštenja Dnevnik globalne krize Milutin Mitrović (1931-2020) radio je ceo svoj radni vek kao novinar. Za 32 godine u nedeljniku “Ekonomska politika” napredovao je od saradnika do glavnog i odgovornog urednika i direktora. Pisao je za “Biznis i finansije” i Peščanik. U Fabrici knjiga objavio je 2016. godine zbirku članaka “Dnevnik globalne krize”.

Izvrstan primerak... Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“ objavilo je strip album Remboov šešir autorskog tandema Kristijan Straboni/Lorans Morel. Reč je o saradnji dva autora gde je Straboni radio scenario i crtež, dok je Morel pisao dijaloge, a strip je objavljen orginalno 2010. godine za francusku izdavačku kuću “Akileos”.

Autor - osoba Tanasić, Rodoljub Naslov Opstanak : priručnik za preživljavanje u prirodi / Rodoljub Tanasić Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Pokret gorana Novog Sada : Terra nova, 1996 (Novi Sad : Ofset atelje) Fizički opis 210 str. : ilustr. ; 21 cm (Broš.) Napomene Bibliografija: str. 205. Predmetne odrednice Priroda -- Preživljavanje -- Priručnici Za proteklih 25+ godina postojanja ovog priručnika, on je prošao kroz nebrojene ruke planinara, alpinista, šumara, pripadnika gorskih službi, ribolovaca, lovaca, kampera, istraživača, izviđača i drugih poštovalaca i ljubitelja prirode širom bivše Jugoslavije, a koriste ga za obuku o preživljavanju u prirodi i elitne jedinice Vojske. Knjiga na 200 stranica obiluje grafičkim prikazima, slikama i opisima. Rođen u Lukavcu, BiH. Živeo i radio do 1992. godine u Tuzli, BiH. Od 1992. godine do danas živi u Novom Sadu, Srbija. Od 2017. godine u penziji. Rodoljub je 1981. diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na smeru Poljoprivredne mehanizacije. Iste godine se oženio Slavicom (Novkov) Tanasić, sa kojom ima dvoje dece. Trenutno je deda 3 dečaka. U BiH je radio kao direktor u firmi „Seme“ Beograd, a zatim u PK „Kalesija“ Kalesija gde je radio do početka rata u Hrvatskoj. Nakon ratova radi u Novom Sadu, prvo kao noćni portir u „Pobedi“ (gde počinje iz dosade da piše „Opstanak“), pa zatim u stovarištu građevinskog materijala „Dabar“ u Petrovaradinu. Pokret gorana Novog Sada u to vreme prepoznaje kao zanimljivu temu ove njegove knjige, te štampu i izdavaštvo iste sprovodi u delo. Zatim, radio je u JKP „Gradskom Zelenilo“ Novi Sad i JKP „Parking servis“ Novi Sad gde je bio direktor, odakle je posle otišao i u penziju. U međuvremenu, magistrirao je i doktorirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Autor je knjiga „Opstanak – priručnik za preživljavanje u prirodi“, „Tragovi divljači“ i „Bonton, poslovni bonton i diplomatski protokol“, kao i par udžbenika i oko 15 naučnih radova. Kao nastavnik i profesor, predavao je svojevremeno u dve srednje škole i na dva fakulteta. Konstruktor je nekoliko poljoprivrednih mašina i alata, te je kao inovator bio i digitalizator Gradskog Zelenila, dok je u Parking Servisu u Novom Sadu učestvovao u razvoju aplikacija. Pored svega navedenog, Rodoljub se bavio i dobrotvornim radom, pa je tako svojevremeno Matici Srpskoj poklonio preko 400 naslova na nekoliko jezika. Rodoljub se 2020. godine zarazio sa Covid-19 i kao posledica tromboze indukovane kovidom, amputirana mu je leva noga. Iako manje aktivan fizički, Rodoljub i dalje piše i stvara. MG115 (N)

Knjiga Zanemarena i osvetljena filozofska baština: razgovor sa Slobodanom Žunjićem Đorđa Malavrazića nastala je nakon što je Slobodan Žunjić dobio Nagradu Nikola Milošević 2014. godine, koju je osnovao Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015. godine, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo, nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

41372) POD KAMENIM NEBOM , Milutin Veljković , Beograd 1972 , Milutin Veljković, koji je tada imao 34 godine, odlučio je da pokuša oboriti svetski rekord Francuza Anria Fiouta, tadašnjeg vlasnika rekorda, koji je 109 dana boravio sam pod zemljom. Uz pomoć sponzora obezbeđena su mu neophodna tehnička sredstva, radio veza, instrumenti za merenje temperature i vlage, obezbeđeni su mu lekovi i hrana, kao i šporet i plin, a sve to kako bi što duže mogao boraviti pod zemljom. Komunikaciju sa spoljašnjim svetom održavao je radio vezom. I uspeo je speolog Milutin Veljković. Pod zemljom je boravio ravno 464 dana što je čak četiri puta više od tadašnjeg rekorda, upisao se u Ginisovu knjigu rekorda, proslavio sebe, svoje selo Kopajkošari i pećinu Samar koja je udaljena tri kilometra od poslednje seoske kuće. Milutin je o svom boravku u pećini Samar napisao i izdao knjigu Pod kamenim nebom, baziranu na dnevniku koji je vodio tokom svog samovanja. tvrd povez, format 13 x 23 cm , odlično očuvano, latinica, ilustrovano, 437 strana + table sa fotografijama

NOVA KNJIGA TVRD POVEZ 192 STR Čitaoci konačno imaju priliku da u jednoj knjizi uživaju u odabranim citatima jednog od najznačajnijih pisaca XX veka, i to u novom ruhu – sa savremenim dizajnom i ilustracijama. Knjiga sadrži 13 poglavlja: O životu, O dobru i zlu, O grijehu, O ljudima, O ljubavi, O samoći, O prijateljstvu, O sreći, O slobodi, O želji, O sjećanju, O slobodi, O smrti. Mehmed Meša Selimović je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca XX veka. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao je Smer za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine radio je kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli. Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio je kao profesor u Višoj pedagoškoj školi, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor Bosna-filma, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP Svjetlost. Godine 1971. je penzionisan i preselio se u Beograd. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti

U dobrom stanju, neznatno oštećenje na hrbatu, kao na slici, može se sanirati RETKO Librairie Ancienne Honore Champion, Paris, broširan povez, 191 str, 1928. Profesor Milan Marković završio je studije na Sorboni i doktorirao na delima Žan-Žaka Rusoa i Tolstoja, i Tolstoja i Gandija. U Srbiji je radio kao docent na fakultetu, u Španiji izučavao Servantesa, a kulturni ataše Jugoslavije u Parizu bio je od 1937. do 1940. Preživeo je banjički logor i od 1942. radio u Parizu gde se družio sa mnogim uglednim Srbima. Na Univerzitetu u Nansiju, na kome je bio profesor od 1949, osnovao je katedru za slovenske jezike i književnost. AVANTPROPOS 1 Tolstoï dans la vie de Gandhi 15 CHAPITRE II Contre la violence Le principe de non 25 CHAPITRE III Le patriotisme LEtat La désobéissance 53 CHAPITRE IV Les idées religieuses et morales 81 CHAPITRE V La civilisation Retour à la simplicité 119 CONCLUSION 163 BIBLIOGRAPHIE 173 INDEX 183 Contre la conception occidentale de la patrie 188 milan marković tolstoj gandi nenasilje neposlušnost

Прва, друга и трећа прича о Пртку The First, Second and Third Story About Farty Première, deuxième et troixième histoire de Prout-Prout Erste, zweite und dritte Geschichte von Furzchen Prima, seconda e terza parte da Scoreggione текст и илустрације Растко Ћирић превод на енглески и француски Сузана Матвејевић превод на немачки Афродита Ђешнић превод на италијански Мина Шиндик Језик: српски, немачки, енглески, француски, италијански 3. изд. Београд : Beopolis : Balkan publik, 2000. 63 стр. : илустр. ; 21 cm Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana ćerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik, osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas. miroslav mandic porodica bistrih potoka avangarda neoavangarda hipi komuna kopicl katalin ladik

DEVETNAEST DRUŠTVENIH IGARA Stanislava Pešić Beogradski krug Beograd, 1997. godine, 170 strana. Knjiga je odlično očuvana, kao nova. Stanislava Pešić (1941 - 1997), srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica, sestra političarke Vesne Pešić. Po završetku studija glume na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu angažovana je u Narodnom pozorištu. Par meseci pre smrti objavila je ovu knjigu. # 56

Na zlatnom rogu ili Avgusti (drama u pet činova - deset slika) Krvna zrnca ili Pacijenti (komedija u tuce kliničkih slika) Drugo stanje (monodrama s pantomimom) Hamlet u blu-džinsu (poetska drama) Milanković ili Lako je geniju (neorenesansni igrokaz) Razgovor na brdu Topčiderskom Flora i fauna ili Čekajući Sunčicu (krimi komedija u dve posete staroj dami) Pssst, deca spavaju (radio-igra)

Naslov: Krv boje benzina Urednik: Fatmir Alispahić Izdavač: Tuzla : Radio Kameleon, 1996 Pismo: latinica Br. strana: 410 Format: 24 cm Povez: meki, zaštitni omot Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; na (praznom) predlistu posveta autora.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Trojezicno izdanje Engleski, Nemacki, Francuski Men Rej (engl. Man Ray, pravo ime Emanuel Rudzicki engl. Emmanuel Rudsitzky; Filadelfija, 27. avgust 1890 — Pariz, 18. novembar 1976) bio je američki avangardni fotograf, režiser slikar i skulptor. Njegova umetnost se svrstava u dadaizam i nadrealizam. Biografija Od 1908. do 1912. studirao je umetnost u Njujorku, a 1911. je radio kao slikar i skulptor. Prve značajnije fortografije snimio je 1918. U to se vreme već bavio slikarstvom, a radio je i na filmu. U saradnji sa Marselom Dišanom stvorio je američki dadaizam, pravac začet u Evropi kao radikalni otklon od tradicionalnih principa umetnosti. Bio je član grupe umetnika „Ostali“ (engl. Others). Posle nekoliko neuspelih pokušaja tvrdio je da dadaizam ne može zaživeti u Njujorku. Potom se preselio u Pariz i nastanio u umetničkoj četvrti Monparnas, gde je uglavnom radio u ateljeima tamošnjih umetnika. Zaljubio se u model Alis Pren zvanu „Kiki sa Monparnasa“ koja mu je uskoro počela pozirati.[1] Za više od 20 godina provedenih u Parizu, Men Rej je revolucionizovao fotografsku umetnost. Mnoge poznate ličnosti našle su se na njegovim fotografijama: Džejms Džojs, Gertruda Stajn, Žan Kokto, Bridžet Bejt Tičenor i Antonen Arto. Men Rej na fotografiji Lotara Voleha u Parizu 1975 Godine 1925. u galeriji Pjer u Parizu organizovana je izložba nadrealističkih radova, na kojoj su, uz Reja, izlagali i nadrealisti Žan Arp, Maks Ernst, Andre Mason, Huan Miro i Pablo Pikaso. Godine 1934. nadrealistička umetnica Meret Openhajm naga je pozirala Reju za seriju nadrealističkih fotografija. Sa asistentkinjom i ljubavnicom Li Miler otkriva postupak solarizacije fotografije. Izumeo je i fotografsku tehniku koja koristi fotograme, a koju je dadaista Tristan Cara nazvao rejografija. Man Rej se pod starost vraća u SAD (u Los Anđeles) ali je Monparnas do kraja smatrao svojim domom. U Monparnasu i umire 18. novembra 1976.

Džon Čiver smatra se američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice koje žive u predgrađima, ponajpre u njegov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac dao je neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Knjiga sadrži dvadeset sedam antologijskih priča, među kojima ,,Plivač" i ,,Grozni radio" imaju kultni status.

Retko Odlično stanje Autor - osoba Koen, Leonard Naslov Šta ja radim ovde : izbor 1956-1986 / Lenard Koen ; izabrao i preveo Vladislav Bajac ; [foto Radivoj Bajac, Vladislav Bajac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 49 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Bajac, Vladislav Bajac, Radivoj Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 90 Napomene Jedan dan u životu / Vladislav Bajac: str. 38-45. U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde, da poredimo mitologije, 1956, i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i „snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama“ (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme 1956–1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu književnih kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao „produžetak“ njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo i u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan. Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koje prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu dà zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sâm naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja se završava stihom: „Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.“ Koen je putnik; pesme su njegov put. David Albahari Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. Leonard poezija pesme

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.