Naziv: Uvod u dijalektički materijalizam Autor: A. Thalheimer Izdavač: Naučna biblioteka, Zagreb Godina izdanja: 1933 Povez: Tvrd Stanje kao na slikama. Vidljivi znaci korišćenja i podvlačenja stranica. Korice su pohabane. Opis: August Thalheimer (18. ožujka 1884. - 19. rujna 1948.) bio je njemački marksistički aktivist i teoretičar. Bio je član Njemačke socijaldemokratske stranke prije Prvog svjetskog rata. Uređivao je Volksfreund, jedno od stranačkih novina, a od 1916. radio je na Spartakusbriefeu, službenom listu Nezavisne socijaldemokratske stranke (USPD). Thalheimer je postao jedan od osnivača Komunističke partije Njemačke (KPD) i priznat je kao njezin glavni teoretičar. Uređivao je Rote Fahne i rukopise koje je Franz Mehring ostavio neobjavljene nakon njegove smrti. Thalheimer je bio dio lokalne vlade u Württembergu i bio je ministar financija tijekom krize 1923. On i Heinrich Brandler bili su okrivljeni za posljedice i pozvani u Moskvu 1924. Tamo je radio za Comintern i Institut Marx-Engels. Godine 1927. Thalheimer je održao niz predavanja na moskovskom sveučilištu Sun Yat-sen koja su tada objavljena kao udžbenik iz filozofije (engleski prijevod pojavio se kao Uvod u dijalektički materijalizam, New York, 1936). Također je radio s Buharinom na nacrtu programa Kominterne. Nelagoda s vodstvom Ernsta Thälmanna natjerala ga je da se vrati u KPD u Njemačkoj 1928. Međutim, godinu dana kasnije, on i Brandler su izbačeni iz KPD -a te su nastavili formirati Oporbu Komunističke partije (KPO). KPO je kritizirao vanjsku politiku Sovjetskog Saveza, ali ne i njegovu unutarnju politiku. Thalheimer je izjavio: `Ne želimo donijeti zaključak da, budući da je politika Kominterne pogrešna, mora slijediti da je i politika Rusije pogrešna`. (Gegen den Strom, 4/1931) Thalheimer je podržavao/prisilnu kolektivizaciju i stahanovizam. Thalheimer je otišao u egzil u Pariz od 1932. Početkom 1935. Thalheimer je počeo pisati redovitu kolumnu o međunarodnim vijestima za Workers Age, službene novine Komunističke partije SAD -a (opozicija), na čijem je čelu Jay Lovestone. Thalheimer je otišao u Barcelonu, Španjolska, 1936. Ovdje se uključio u raspravu s Andrésom Ninom zbog osude Radničke stranke marksističkog ujedinjenja (POUM) prvog moskovskog suđenja. Ubrzo se ponovno vratio u Francusku kako bi radio u KP -u u egzilu. U srpnju 1937., kada su staljinisti uhitili šest pripadnika KPO -a u Barceloni, izdao je zajedničku izjavu s Brandlerom: `Preuzimamo na sebe svako političko i osobno jamstvo za naše uhićene suborce. Oni su antifašisti i revolucionari, nesposobni za bilo koju akciju koja bi se mogla protumačiti kao veleizdaja Španjolske revolucije.`

Ognjen Pribićević - Vlast i opozicija u Srbiji Radio B92 iz 1997 169 str. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta --------- 26082019

Katalog izložbe `Kragujevačka tragedija 1941. - Zapisi Spomen parka Kragujevački oktobar i deo zbirke vajara Nikole Koke Jankovića`. JMU Radio - televizija Srbije, 2021. Galerija RTS, Takovska 10, Beograd. Pun kolor, polukarton, 16 strana A4 formata. _____________________________________________________________ TAGS: Kragujevac, Veliki školski čas, Spomen park, 21. oktobar, Šumarice, Srbija, Šumadija, okupacija, streljanje civila, ratni zločini, vajarstvo, vajar, Nikola - Koka Janković, umetnost, art

ĐORĐE KOSTIĆ : U SREDIŠTU NADREALIZMA Sukobi Izdavač : BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA B e o g r a d, 1 9 9 1 Đorđe Kostić ( Ruma, 1909 – Beograd, 1995) 1909. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

Ružno pače, 2009. 12 x 19 cm, 107 ilustrovanih strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu. Veliki Albert priča nam šta je sve lepo radio u svom životu. Govori o svojoj strasti prema fizici, o sviranju na violini i o miru u svetu. Nije patentirao vremeplov, ali je – svojom veličanstvenom teorijom relativiteta – postavio teorijske osnove za njegovo konstruisanje... Jednoga dana, ko zna...

Dragan Štavljanin radi za Radio Slobodna Evropa od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu `informacione mećave` – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga Hladni mir: Kavkaz i Kosovo i `Balkanizacija` Interneta i `smrt` novinara. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu. Meki povez, 236 strana.

Momčilo Šarić, preživeli logoraš logora u Staroj Gradiški, u svojoj knjizi „Posle mraka dolazi svetlost” sa pravom navodi da je neophodno da pojedinačno i organizovano dignemo glas protiv eventualnog novog pogroma i asimilacija. On je to radio. I mi to činimo. I činićemo uvek kada smo ugroženi. Posle mraka dolazi svetlost /Preživeli logoraš/ Šarić Momčilo 250 strana Ilustrovana očuvana, ocena 4

SPUNK novosti 2 / 1984 Izdavač: Marketprint, Novi Sad Godina izdanja: 1984 Format: 200 x 295 mm Povez: Meki, broširano Pismo: Latinica Broj strana: 84 Napomena: Vanredno, tromesečno izdanje Stripoteke VRhunska strip revija Jgoslovenskih autora Izlazila od 1984 do 1985 IGOR KORDEJ S 18 godina bio je član umetničke grupe „Novi kvadrat“. Radio je stripove za brojne časopise na prostoru bivše Jugoslavije. Njegovi stripovi objavljivani su širom Evrope i Južne Amerike, kasnije i u Severnoj Americi. Živeo je u Francuskoj i Danskoj, a 1997. preselio se u Kanadu i počeo objavljivati stripove za najpoznatije američke izdavače kao što su Marvel, Dark Hors, DC i dr. [1] U SAD je najpoznatiji je po stripovima Iks ljudi (X-Men), Tarzan i Zvezdani ratovi. Ima vrlo raznolik repertoar. Radio je s raznim tehnikama od obične olovke do panela u boji. Poznat je po brzom crtanju, jedno vreme stvarao je 3-4 stripske sveske američkog formata mesečno. [2] U Hrvatsku se vratio 2007. godine i počeo raditi naučnofantastične i pustolovne stripove za francusku izdavačku kuću „Delkur“. Vitez reda umetnosti i književnosti (Ordre des arts et des lettres), Министарство културе Француске, 2013 ***Očuvano***

Puškinova brda - Sergej Dovlatov odlično očuvana `Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije.Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.`

Zapisi o ljudima, Radomir Putnik Zapisi o ljudima, Radomir Putnik. Izdanje Radio televizije Srbije, 2012. Mek povez, 244. Obogaćeno fotografijama. Zapisi o ljudima Radomir Putnik (autor) Izdavač: Radio Televizija Srbije Poslovi koje je obavljao Radomir Putnik, književnik i dramaturg, teatrolog i pozorišni kritičar, dugogodišnji urednik Dramskog, Igranog i Umetničkog programa TV Beograd, a i same životne okolnosti u kojima se nalazio, dovodili su ga često u poziciju svedoka i saučesnika, a pokatkad i neizbežnog učesnika, u raznim događajima vezanim za kreativne procese u književnosti, na televiziji i u pozorištu. Tokom minulih decenija upoznao je značajne ličnosti, među njima stvaraoce, pisce, reditelje, glumce, slikare i druge koji su ostavili trajan trag u našem kulturnom životu i umetnosti. Zapisi su posvećeni nekim od izuzetnih osoba koje je poznavao, ali, uz njih, i nekolicini živih ličnosti koje su svojim delom već ušle u zajedničku povest. Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10022022K

Tone Seliškar DrugoviTvrdi povezBiblioteka PingvinAnton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)3/25

Miodrag Čeperković : STALAG 12 D , Смедерево : Радојковић, 2003, Fizički opis 119 стр. : илустр. ; 21 cm Белешка о аутору: стр. 118-119. Чеперковић, Миодраг, 1927-2006 -- Мемоари Očuvanost 4. Miodrag Čeperković (Ruđinci, 23. novembar 1927 — Beograd, 6. decembar 2006) bio je rudarski inženjer, jedan od osnivača i profesor na Fakultetu organizacionih nauka, od 1982. član Njujorške akademije nauka. Smatra se zaslužnim za građenje metalske industrije Srbije. Rođen je 23. novembra 1927. godine u Ruđincima, kod Vrnjačke Banje. Gimnaziju je završio u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu. U Drugi svetski rat je otišao sa nepunih 17 godina. Učesnik je NOB-a. Godine 1944. bio je vodni delegat 1. čete 4. bataljona u Drugoj ličkoj proleterskoj brigadi. Oslobođenje je dočekao ranjen, u Šestoj proleterskoj brigadi. Nakon što je gimnaziju završio u Kruševcu, upisao se na Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1950. godine. Doktorirao je na istom fakultetu na temi iz oblasti zaštite na radu u rudarstvu i metalurgiji „Doprinos borbi protiv prašine u rudarstvu i metalurgiji” 1965. godine. Jedanaest godina je radio na Kosovu i Metohiji. Počeo je kao pogonski inženjer u RMK Trepča, u rudniku „Stari Trg”. Nakon toga je obavljao funkciju direktora rudnika olova i cinka „Ajvalija” i „Kišnica”, kod Gračanice. U okviru rada u rudarstvu, imao je veliki uspeh u eksploataciji olovno-cinkane rude i rekonstrukciji nekoliko više starih rudnika. U oblasti metalurgije, na Kosovu i Metohiji se istakao brojnim projektima. Izgradio je Fabriku šavnih cevi u Uroševcu, „Pocinkovaonicu” u Vučitrnu, Fabriku akumulatora i sumporne kiseline u Kosovskoj Mitrovici. Sa Kosova i Metohije je otišao u Beograd, s namerom da se zaposli Rudarsko-geološkom institutu u Zemunu i da se bavi proučavanjem uzročnika silikoze. Uporedo je kao već afirmisan stručnjak istraživao rudna bogatstva, ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Srbije, kao i na projektovanju i izgradnji rudnika gvožđa „Rudište” i „Suva Ruda”. Postavljen je za prvog direktora novoformiranog preduzeća za istraživanje ruda gvožđa u Srbiji „Mokra Gora”. Bio je generalni direktor nove Železare u Smederevu, u periodu od 1960. do 1974. Prvo je rekonstruisao pogone Stare železare, a zatim je radio na projektovanju, rukovođenju kompletnom izgradnjom i pustio je u rad većinu osnovnih proizvodnih pogona integralnog metalurškog ciklusa za proizvodnju gvožđa i čelika: visoka peć (1971), konvertorska čeličana (1974), valjaonica hladnih limova (1974). Za valjaonicu toplih limova je potpisao ugovor o kupoprodaji opreme marke Tisen. Železara je izgrađena zahvaljujući njegovom zalaganju, i pored protivljenja brojnih političkih krugova. Tokom izgradnje železare, nastale su i Fabrika za proizvodnju belog lima u Šapcu i Fabriku za proizvodnju profila i profilisanih cevi u Aleksincu (počela sa radom 1976), čiji proizvodni program predstavlja dalju preradu proizvodne trake u Smederevu, s obzirom da je topla valjaonica u Smederevu još uvek bila u izgradnji. Formirao je i rukovodio združenim preduzećem „Jugometalkombinat” u Beogradu, koji je uključivao Železaru Smederevo“, „Jugometal – obojenu metalurgiju“ (osnovan 8. oktobra 1946) i koji se isključivo izvozom i uvozom metala, ruda, koksa, ali i procesne opreme za veliki broj preduzeća u tadašnjoj Jugoslaviji i „Metalservis“, za unutrašnju trgovinu. Dobitnik je Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1975) za posebne zasluge i postignute uspehe u poslovima od značaja za napredak zemlje. Iako nije imao vremena da se bavi politikom, godine 1974. je smenjen sa svih funkcija, pod optužbom da je „tehnomenadžer”. Nakon toga je radio kao predstavnik Privredne komore Jugoslavije u Kairu. Pošto je bez naročitog objašnjenja odatle otpušten, radio je kao direktor predstavništva „Progresa” u Njujorku, kao predstavnik „Metalservisa”, zatim kao predstavnik „Beogradske banke” u Njujorku, gde je do 1983. radio na poslovima strateškog razvoja elektroprivrede i sirovinske baze u Srbiji na projektu u Avramovićevom timu. Takođe je u banci „Meri Linč” iz Njujorka bio savetnik za investiranje u Srbiju i Crnu Goru. Bio je savetnik za pitanja rudarstva i metalurgije u „Goši” i predsednik Naučnog veća Instituta „Kirilo Savić” u Beogradu. Jedan je od osnivača, a radio je kao vanredni profesor, organizovao i održavao nastavu na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Govorio je engleski, ruski, nemački, a služio se italijanskim i arapskim jezikom. Autor je pet knjiga i više od 40 naučnih i stručnih radova, posvećenih rudnicima i rudarima. Bio je član odbora za ugalj i čelik OUN-a i član Akademije nauka u Njujorku (SAD) Preminuo je 6. decembra 2006. godine u Beogradu, a sahranjen je tri dana kasnije na Novom groblju u Beogradu. Očuvanost 4.

Gojko Banović : PO NAŠOJ ZEMLJI - Reportaže , Beograd : Rad, 1949 (Beograd : Rad) Fizički opis 96 str. ; 20 cm Očuvanost 3- ; malo pohabano. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Hugo Harting Čudo u NemačkojTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaHugo Hartung,autor romana "Wir Wunderkinder"-koji smo veoma slobodno preveli"Čudo u Nemačkoj",iako bi naziv "Mi deca nemačkog čuda"bio korektniji-jedan je od najpoznatijih i najčitanijih romansijera savremene nemačke književnosti.Na glasu je i kao pisac komada za radio i televiziju,i takozvanih "stvarnih reportaža".Među poslednje spadaju i ratni romani Utvrđenje Breslava (Festung Breslau),Nebo bojaše dole(Der Himmel war unten) i Klackanje po kiši i vetru(Gewiegt von Regen und Wind),koje je međunarodna kritika stavila u red najboljih nemačkih ratnih romana.Hugo Hartung je rođen 1902. god. Studirao je književnost na univerzitetima u Lajpcigu,Beču i Minhenu,gde je promovisan za doktora filozofije.Mnogo je putovao pa je upoznao zemlje od švedskih i norveških polarnih krajeva do obala Male Azije.Pre drugog svetskog rata živeo je u Minhenu i radio kao književno-kulturni saradnik raznih novina i časopisa,pišući takođe redovno u naprednom humorističkom-satiričkom listu "Simplicisimus".U ono vreme radio je takođe kao dramaturg i glumac u putujućem Bavarskom zemaljskom pozorištu.Od 1933.god. posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj,nije više mogao da radi kao slobodan novinari književnik i potpuno se posvetio pozorištu.U Breslavi,gde se zatekao kad je počeo rat,služio je,iako nikad nije bio vojnik i bioizvežban,u jednoj antiavionskoj jedinici.Prilikom bombardovanja Breslave izgubio je kuću i celo imanje,pa se posle rata sa ženom,danskog porekla,i s decom morao da potuca po raznim gradovima Nemačke,dok se 1950.god.nije stalno nastanio u Zapadnom Berlinu kao nezavisan književnik.Iznavedenih podataka vidljivo je koliko je Hartung u svoj roman"Čudo u Nemačkoj"uneo autobiografskih elemenata.Roman je prvi put objavljen 1956.god.,i bio je književna senzacija u Nemačkoj.Tokom dve godine spadao je među takozvane"bestselere"na nemačkom književnom tržištu,a preveden je odmah na francuski,engleski,danski i švedski.Film izrađen na osnovu tog romana-prikazivan kod nas pod imenom "Nedovršena priča"-doživeo je veliki uspeh u Nemačkoj i u drugim zemljama.5/3

Štamparija - Jadran Požarevac - Beograd 1938.god Nacrt za omot izradila je gdja K. Garašanin - Sliku Kneza Miloša uz naslovnu stranu radila G-ca Milica Bešević po originalnoj slici - Crtež uz treći čin - Put - radio je g. Dj. Teodorović. G. Slobodanu Jovnoviću - kao čoveku koji ne samo da ume slobodno da misli - što je velika vrlina - nego zna i drugima da dozvoli slobodno da misle - što je danas jedna herojska osobina. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 126.strana

Jan Kišgeci: SPOMENICI KUKURUZU MARTINA JONAŠA Martin Jonaš Tvrd povez sa omotom, format: 22x23cm, 95strana, reprodukcije, izdavač: NIP NOVINSKO IZDAVAČKO TRGOVINSKO PREDUZEĆE - Novi Sad Мартин Јонаш био је наивни сликар словачког порекла из места Ковачица. Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Википедија

odlična

Petko Vojnić Purčar Prstenovani gavranoviTvrdi povezPetko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je jugoslovenski i srpski pisac, novinar,[1] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova.Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[2] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[3]BiografijaPetko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u hrvatskoj porodici u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[1] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[2]Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini3/13

Čarls Saser Odred deltaOperacija divlji psiMeki povezČarls Saser je penzonisani veteran koji je dvadeset devet godina proveo u američkoj vojsci, od toga trinaest u Zelenim beretkama. Od 1979. godine bavi se pisanjem, novinarstvom i fotografijom. Izveštavao je sa mnogih ratišta i bio ranjen u akciji. Četrnaest godina je radio kao detektiv u odeljenjima za ubistva u Majamiju i Tulsi. Do sada je napisao preko 30 knjiga. Danas živi na ranču u Oklahomi, sa suprugom Donom.6/10

Jedan od snova poručnice Iv Dalas konačno je ispunjen. Udala se za srodnu dušu, Rorka. Međutim, misteriozno samoubistvo tehničara koji je radio na Rorkovom svemirskom odmaralištu prekinuće Ivinu bračnu idilu. Obdukcija će ustanoviti da je ovo samo jedno u nizu ubistava s opasnim predumišljajem. Svi tragovi ukazuju na smrtonosnu sublimiranu poruku u jednoj od igračaka koje proizvodi Rorkova kompanija. Ovoga puta Iv je u trci s vremenom, a samo od nje zavisi opstanak čoveka koga voli...

časopis ZDRAVO, br. 62 (18. septembar 1978) 64 strane, kolor korice, unutrašnjost c/b, na roto papiru, sa pojedinim kolor koricama. U ponudi imam i neke druge brojeve tinejdžerskog časopisa ZDRAVO, pa ih potražite mešu mojim oglasima Naslovna strana: Diana Tuilan - Marić Kolor posteri: Graham Parker (A3), Steve Hillage (A4) Sadržaj: automobilske trke u SFRJ, Travolta i film `Briljantin`, ORA `Kolubara` 78, Zoran Slavnić - Moka, Dado Topić. Grem Parker (intervju radio Peca Popović), Rory Galagher, BEE GEES...

Opis proizvoda Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali kada je tata radio-amater pozvao u goste pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kad u goste dolazi pravi šeik? Ulf se istovremeno brine i zbog Persija, svog najboljeg druga. Da li će se desiti ono najgore - da li će se Persi zaista odseliti? I da li će Ulf uspeti da hipnotiše Marijanu tako da ona poželi da ga poljubi?

Autor: Hane Eštavik Povez: broširan Br. strana: 145 Format: 12x17 Hane Eštavik rođena je 1969. godine. Poslednjih godina stekla je status jednog od najzanimljivijih norveških proznih pisaca. Objavila je romane: Zacep (1994), Entropija (1955), Ljubav (1997), Istinito koliko sam i ja stvarna, Vreme koje je potrebno (2000) i 43. nedelja (2002). Dobitnica je niza nagrada: stipendije za spisateljice izdavačke kuće `Tanum`, nagrade `Sult`, nagrade za roman sluđalaca radio programa P2, a 2002. godine je dobila nagradu `Dobloug` za ukupno svaralaštvo.

TITOV BORBENI PUT 1941-1943.: Radomir Bulatović Naslov Titov borbeni put : posebni osvrt na objekte u kojima je boravio i radio. Knj. 1, (1941-1943) / Radomir Bulatović Vrsta građe dr.knjiž.oblici URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Oslobođenje, 1988 (Čačak : Litopapir) Fizički opis 362 str. : fotogr. ; 21 cm Zbirka Istorijska i memoarska biblioteka ISBN 86-319-0094-X (plast. sa omotom) Predmetne odrednice Tito, Josip Broz, 1892-1980 Odlično očuvana knjiga.

Autor - osoba Ilić, Miodrag, 1934- = Ilić, Miodrag, 1934- Naslov Gde je kraj ulice? : kazivanja jednog Beograđanina / Miodrag Ilić Ostali naslovi Gde je kraj ulice Vrsta građe roman Ciljna grupa u Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : JRJ, 1995 (Beograd : Kultura) Fizički opis 376 str. ; 20 cm (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 3.000. Predmetne odrednice Srpska književnost – romani Mi imamo malo poznatih dela koja na autentičan i upečatljiv način govore o ovom tektonskom potresu koji je zadesio srpsku građansku klasu i o istinskoj individualnoj i kolektivnoj tragici kojom su ta događanja obeležena. Književnom scenom u nas dugo su dominirali pisci rukovođeni lozinkom (primenjenom na građane) – dobili su ono što su i zaslužili! Tek u novije vreme čuli su se autentični glasovi Slobodana Selenića („Pismo/glava”, „Očevi i oci”), kao i Svetlane Velmar-Janković („Lagum”). Ta dela vratila su dignitet žrtvama tretiranim tako često kao „otpad istorije”. Među ova vrhunska dela o sudbini građanstva u nevremenu istorije uključuje se, ja u to čvrsto verujem, i proza Miodraga Ilića. Ovaj roman je uzbudljiv, jedrim jezikom pisan, potresan, ubedljiv, dosledan u svom realističkom oblikovanju građe, human, a biće podjednako blizak i intelektualnoj i manje intelektualnoj publici. – Petar Džadžić MIODRAG ILIĆ, rođen i odrastao u Beogradu, završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti. Radio je kao novinar u redakcijama „Večernjih novosti”, „Beogradske nedelje”, „Radio TV revije” i Televizije Beograd, prešavši put od reportera gradske i kriminalističke hronike do komentatora i urednika. Četrnaest godina posvetio je pozorišnoj umetnosti kao upravnik Beogradskog dramskog (1975–1979.) i direktor Drame Narodnog pozorišta (1982–1990.) da bi se vratio u Televiziju Beograd, gde danas radi kao urednik, voditelj emisija i direktor Programa za inostranstvo. Istakao se kao dramatičar, autor 15 pozorišnih tekstova izvedenih na raznim scenama u Beogradu i nekadašnjoj Jugoslaviji. Pisao je komade iz savremenog života („Kameleoni”, „Pred slepim zidom”, „Kafa na u-luci”, „San zimske noći”), istorijske („Kopernik”, „Puč”, „Apis`, „Legenda o zemlji Lazarevoj”), komedije („Nezahvalni Mateja”, „Veštac”, „Pasi”), refleksivno-metaforične („Ilion – iščezli grad”, „Valcer poručnika Nidrigena`). Ostvario je veći broj radio-drama, prevoda sa stranih jezika. pozoriščih kritika i članaka iz oblasti kulture, da bi svojim prvim romanom „Gde je kraj ulice” zakoračio u svet proznog izraza. MG139