Stari radio Grundig 2320 iz 60-ih godina. Radio je dosta dobro očuvan i u ispravnom stanju. FM prijem od 87 do 104 MHz. Odličan prijem stanica i zvuk fantastičan.

Redak primerak radia Kosmaj 52. Dobro očuvan i u ispravnom stanju.

Stari radio Philips iz 1937 god. Izuzetno ocuvan bez ostecenja . idelan za sobu,hotel,kafic,etno redtoran,kafan,izlig ili da obradujete nekog poklonom .. odlican komad

Izuzetno redak radio, ja sam kolekcionar preko 30 god samo sam se dva put susreo sa ovim tipom radia.Mislim da jeFilpsov iz 1937 GOD , NE ZNAM DA LI RADI, ovako je u perfektnom stanju.Nema ni jednu falinku.Prelep

Staro i novo! ! ! Stari radio KOSMAJ 49+Bluetooth Speakers. Kutija je kompletno restaurirana. Preko Speakersa omogućen je prijem FM stanica. Preko USB-a može da se sluša muzika u MP3 formatu. Može se ubaciti i memorijska kartica. Može se povezati i bluetooth. Ima i daljinski upravljač.

izusetan tranzistor za prave ljubitelje starina i lepog zvuka radi na baterije mane i ostecenja ima jedino na skali koa ne ide do kraja

Ispravan radio sat Grundig, hvata stanice, alarm, vreme, sve ispravno.

Odlomak: Brz napredak razvoja digitalne radiodifuzije u svetu i implementacija iste kod nas, uslovio je potrebu za izdavanjem ove knjige kojom su obuhvaćene novonastale promene u odnosu na prethodnu („Sistemi digitalne televizije i radija“). Naime u I ITU Regionu opredeljenje je za uvođenje digitalne televizije druge generacije (DVB-T2), tako da i one zemlje koje su otpočele rad televizijom prve generacije (DVB-T) će postupno po isteku tehnološkog vremena uređaja preći na DVB-T2. Ono što posebno treba istaći je - uvođenje novog sistema u SAD, ATSC 3.0. Naime pokazalo se da ATSC 1.0 (A/53) ima znatno skromnije performanse od evropskog DVB-T2, tako da je u SAD razvijen ATSC 3.0 sistem koji je dobrim delom zasnovan na karakteristikama DVB-T2 i OFDM modulaciji. Pridodate su još neke opcije koje su specifične za SAD, tako da se može reći da ATSC 3.0 predstavlja trenutno najbolji sistem digitalne televizije (poglavlje 16). U NR Kini je pušten u rad novi sistem digitalne televizije DTMB-A koji ima znatna poboljšanja u odnosu na postojeći DTMB, o čemu će biti reči u poglavlju 15. Takođe, oformljen je novi sistem digitalnog radija, CDR (poglavlje 18). Poslednjih godina kod nas je došlo do intenzivnijeg puštanja radijskih stanica na internetu. Razlog tome je jeftinija oprema u odnosu na “klasičan” radio, niži eksploatacioni troškovi i mogućnost da se program te stanice čuje u bilo kojoj tački na svetu, uz uslov da u njoj postoji internet.

RADIO LAMPAŠ U ISPRAVNOM STANJU

ISPRAVAN RADIO LAMPAŠ S 18 - 11386

Radio SABA Wildbad 9 dosta dobro očuvan i u ispravnom stanju.

Stari radio BLAUPUNKT iz 1954-55 godine. Dobro očuvan i ispravan. Ima FM prijem.

Stari radio SABA, dobro očuvan i ispravan. Ima UKT-FM prijem do 104 Mhz.

REČ - Časopis za Književnost i Kulturu / 1. - 54. broja (komplet) Radio B92; 09.1994. - 03.1997.god. (1. - 36. broja); B92; 04.1997. - 01/02.1999.god.(37. - 53/54. broja) mek povez; ( broj 30. je dizajniran i izdat kao `oštećen` )

Ulje na platnu sa rucno rezbarenim ramom. Dimenzije sa ramom 89 x 69, bez rama 78 x 60 cm. Madjarski slikar Kerekes József (1892–1938), ziveo i radio u Madjarskoj i u Italiji. Ima izlozenih radova i u Muzeju Likovne Umetnosti u Budimpesti.

ZUKO DŽUMHUR (1920-1989) DŽAMILA Tuš na hartiji 17x28cm Sign. Zulfikar Zuko Džumhur, bosanskohercegovački i jugoslovenski putopisac, slikar i karikaturista, rođen je u Konjicu 24. septembra 1920. godine. Potiče iz stare ugledne ulemanske porodice. Otac mu je Abduselam Džumhur i majka Vasvija rođena Rufo. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Beogradu, gde mu je otac radio kao imam, a višu gimnaziju u Sarajevu 1939. Počeo je studirati pravo, ali je prešao na likovnu akademiju i završio je u klasi Petra Dobrovića. Prve crteže je objavio u `Narodnoj armiji` 1947, a od tada sarađuje kao karikaturista i ilustrator u `Ježu`, `Borbi`, `Vetrenjaci`, `Politici`, `Oslobođenju`, reviji `Danas`, NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je više od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za više kratkih i tri za igrane filmove. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a poslednjih deset godina radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije Hodoljublje. Zajedno sa Momom Kaporom autor knjige `Zelena čoja Montenegra`. Umro je u Herceg Novom, a ukopan u rodnom Konjicu 29. novembra 1989. godine.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Književna zajednica Novog Sada - Novi Sad, Broširan povez, 30 cm. 16 listova, kunstdruk Zoran Mirković, rođen u Novom Pazaru 1937. godine, školovao se u Brusu, Novom Pazaru, Smederevu, Beogradu. Završio Medicinski fakultet u Beogradu. Radio u Bihaću, Smederevskoj Palanci, Skoplju, Velikoj Plani, Velikom Orašju, Maradiku, specijalizirao ginekologiju, radio na odelenju endokrinologije u Novom Sadu. Sedamdesetih godina (u Poljima objavljuje prozu i neobične zapise) pridružuje se neoavangardnom pokretu, ali, zapravo ne pripadajući nikom i nigde (nije bio član nijedne grupe, udruženja, pa čak ni ginekologa), ali neki njegovi radovi, navodno, izlagani su u Galeriji Randanini, a godine 1972. na Tribini mladih imao je izložbu „ Detonanti“ , na kojoj su bile izložene kapisle i puckalice za dečje oružje, a publici su podeljeni čekići, pa je performans imao i zvučnu (praskanje i male eksplozije) i vizuelnu dimenziju (tragovi na podu galerije posle detonacija). Pravio je muzičke instrumente koje je sam izmišljao i jedino on na njima znao da svira. Izdao je, pre knjige vizuelne poezije Teorija polja, strip Pečat (u 7 primeraka) i strip IO SOLTANTO CONTRA VATICANO (u 6 primeraka). Kasnije se okreće prozi i izdao je desetak knjiga, romana, pripovedaka, eseja i rasprava. Živi u Novom Sadu.

SABRANA DELA RADOJA DOMANOVIĆ 1-4 RETKO NOVO KOMPLET RETKO Koraci Kragujevac, 2009. godine, tvrd povez - osim četvrte knjige LAKO PERO RADOJA DOMANOVIĆA koje je u mekom povezu, ćirilica, veći format. Knjige su nove. Radoje Domanović (1873 — 1908), srpski književnik i satirični pripovedač. Njegovi preci su bili poreklom iz Hercegovine, između Trebinja i Nevesinja. Doselivši se iz Hercegovine, njegov deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. Iz tog braka, u selu Ovsištu gde je njegov otac službovao kao učitelj, rođen je Radoje Domanović. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika, radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Međutim, zbog svojih političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku i dva sina. Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je od tuberkuloze u 35. godini života. Radoje Domanović je bio beskompromisan i hrabar, a njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta i slovi za tvorca srpske satirične pripovetke. Zanimljivost, jedna od mnogih, iz Domanovićevog života: Poručio Radoje Domanović kod nekog krojača odelo. Kad je odelo bilo gotovo, Domanović ga je obukao, a krojač mu reče: - Ovo vam odelo divno stoji! Vi ste u njemu drugi čovek! - Pa lepo, pošeljite račun tom drugom čoveku! - reče Radoje.

МИЛАН БРДАР / АЛЕКСАНДАР ЈОКИЋ ХРОНИКА РАЗОРЕНЕ ТРОЈЕ 1-2 ЦЕНТАР СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ КРАГУЈЕВАЦ - БАЧКА ПАЛАНКА - БЕОГРАД 2О12 БИБЛИОТЕКА КАРТАГИНА а) Србија - Политичке прилике - 2ОО4-2О11 - Интервјуи б) Србија - Међународна заједница - 2оо4-2о11 - Интервјуи ц) Интелектуалци - Србија - 2о век .......................................................... МИЛАН БРДАР Књига прва: СРБИЈА У ПРОЦЕСИМА ДЕКОНСТРУКЦИЈЕ + РАЗГОВОРИ С БИЉАНОМ ЂОРОВИЋ 2ОО4-2011 (Атлантис, Радио Београд, II Програм) ............................................................ МИЛАН БРДАР / АЛЕКСАНДАР ЈОКИЋ Књига друга: СРПСКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У ПРОЦЕСИМА ПИСОАРИЗАЦИЈЕ ........................................................... ТИРАЖ /С А М О/ 555 БИОГРАФИЈЕ АУТОРА ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА 460 + 392 СТРАНЕ НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО ПЕРФЕКТ ГАРАНЦИЈА ЗАШТИТНА КУТИЈА Екстра !!!!!!!!!!!!!

Marko MURAT Vizit karta, rukopis (1928) mastilo na kartonu signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Из Википедије, слободне енциклопедије Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести[1]. Садржај 1 Живот и дело 2 Види још 3 Референце 4 Литература 5 Спољашње везе Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Borisav Stanković KOMPLET SABRANA DELA 1-8 Svetozar Marković i BIGZ Beograd, 1983. godine, tvrd kožni povez, zlatotisak. Knjige su odlično očuvane, čiste i uredne. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. STARI DANI 2. IZ MOG KRAJA 3. NEČISTA KRV 4. KOŠTANA * TASANA 5. GAZDA MLADEN * PEVCI 6. IZ BEOGRADA 7. PEČAL 8. O BORISAVU STANKOVIĆU Borisav Bora Stanković (1876 - 1927), srpski književnik, pripovedač, romansijer, dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije, iz rodnog Vranja. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu iz XIX u XX vek, Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1902. godine. Državni službenik postaje 1904. kao carinik, zatim poreznik i činovnik Ministarstva prosvete. Stvarao je u vreme kad se mlađa generacija književnika više orijentisala prema zapadnjačkim uzorima, dok je on ostao privržen realističkim tradicijama, sa simpatijom za patrijarhalni svet stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgije za mladošću, proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana, okušao se i kao dramski pisac, sa velikim uspehom. Svoju najpoznatiju dramu KOŠTANA objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike književne kritike. Jedan od najpoznatijih srpskih romana, NEČISTA KRV, objavljuje 1910. godine. Za vreme Prvog svetskog rata biva zarobljen i transportovan u logor Derventa. Uz pomoć prijatelja, prebačen je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u Beogradu. # 10

Pero Kvesic-Sto mi rade & sto im radim Nezavisna izdanja 36 Slobodana Masica,Beograd,1984 154 strane 16x16 cm Mek povez sa omotom Stanje Velo dobro, posveta Autora slavnom glumcu.

knjiga je u veoma dobrom stanju, samo na prvoj praznoj strani ima zutih tragova starosti Svečnjak, Vilim , slikar i grafičar (Zagreb, 12.VII.1906 – Zagreb, 3.VI.1993). Slikarstvo je diplomirao na Umjetničkoj akademiji u Zagrebu, a zatim godinu dana boravio u Parizu. Bio je član skupina Zemlja (1934 – 35) i Mart (1957) te osnivač grupe Ars (1962). Sudionik je NOB - a. God. 1948 – 51. bio je ravnatelj Galerije likovnih umjetnosti u Rijeci te je istodobno radio na organizaciji kulturno - umj. života i uspostavljanju kult. ustanova u Istri. Od 1953. nastavnik na Akademiji za primijenjenu umjetnost u Zagrebu. U prvome razdoblju lik. stvaralaštva bavio se soc. temama s motivima sela i predgrađa. Potom 1930 - ih koloristički ekspresionizam iskazuje u seriji krajolika i mrtvih priroda, a 1950 - ih sl ika krajolike u duhu kolorističkoga strukturalizma te s naznakama postkubizma. Od 1960 - ih postcézanistički izraz ostvaruje u aktovima, portretima, krajolicima i mrtvim prirodama. Objavio je grafičku mapu Istarski motivi (1947), prema kojoj su priređene i r azglednice.

ODBLESCI U VODI velimir zivojinovic MASSUKA bgd,1928. tvrd povez. str 104, dim. 20 x 13,5 tiraz 100 knjiga. ovo je primerak broj 92. potpis autora Велимир Живојиновић Масука, Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани. Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха`, а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао`. У часопису „Мисао` објављивао је позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Умро је у Београду 24. августа 1974. године.

Reč izdavača: ’’Nova monografija prikazaće Leonarda i njegov rad u punom sjaju. Po čemu će ona biti posebna? • Zato što je to nova i sjajna knjiga o neverovatno svestranom geniju povodom obeležavanja 500 godina od njegove smrti. Autori su Fabio Skaleti, specijalista za italijanske renesansne slikare, i Martin Kemp, profesor na Okfordu i jedan od najvec´ih stručnjaka za delo Leonarda da Vinčija. • Knjiga sa više od 150 slika u velikom formatu – pogledajte Leonardove slike, skice, planove i beleške njegovih najpoznatijih i najslavnijih vizionarskih ideja i pronalazaka. • Umetnička dela su predstavljena najnovijim fotografijama – neke su nastale neposredno posle okončanja kratkih restauracija umetničkih dela. • Saznajte više detalja o najpoznatijim Leonardovim umetničkim remek-delima (Mona Liza, Tajna večera, Blagovesti...), koji su otkriveni uz pomoć najmodernije tehnologije. Otkrijte i veliki broj dodatnih, uvećanih i razjašnjenih detalja pojedinih Leonardovih slika koji otkrivaju vekovima skrivene tajne i daju novu dimenziju umetničkom delu. • Upoznajte se i sa Leonardovim manje poznatim radovima, kao što su La Belle Ferronniere ili Sveta Ana, Bogorodica i dete sa jagnjetom, i neka umetnička dela koje je Leonardo radio u saradnji sa drugim slikarima (na primer, Krštenje Hristovo). Otkrijte i koji su Leonardovi radovi izgubljeni (verovatno zauvek)!’’