Otkrijte kako se Maya koristi za izradu potpuno realističnog sadržaja za film, TV, video-igre, Web dizajn i štampu. Instruktori za program Maya i stručnjaci za specijalne efekte, Meade i Arima, pokazuju vam sve što treba da znate kako biste savladali program. Naučite procese rada kroz jednostavne vežbe koje će vam pomoći da ovladate tehnikama modelovanja, izrade tekstura, animacije, vizuelizacije, postprodukcije itd. - Brzo proniknite u osnovne koncepte 3D produkcije i kretanje kroz okruženje programa Maya - Napravite pokret pomoću putanja, nelinearne ili proceduralne animacije, i koristite dinamiku da biste u animaciji simulirali prirodne fenomene - Postignite realističnost pomoću tekstura, osvetljenja i tehnika vizuelizovanja - Napravite kontrolne objekte koji će vam pomoći u upravljanju skeletima - Modelujte čvrste površine i prirodne oblike pomoću NURBS krivih, poligona i izdeljenih površina - U postprodukciji iskoristite programe za montažu kao što su After Effects, Combustion i Shake Prateći kompakt disk sadrži scene napravljene u programu Maya i druge grafičke elemente korišćene u knjizi. Sadržaj Predgovor Uvod Poglavlje 1: Osnovni koncepti Poglavlje 2: Okruženje programa Maya Poglavlje 3: Osnove modelovanja pomoću NURBS krivih Poglavlje 4: Napredno modelovanje pomoću NURBS krivih Poglavlje 5: Modelovanje pomoću poligona Poglavlje 6: Modelovanje prirodnih oblika Poglavlje 7: Osnove animacije Poglavlje 8: Deformatori Poglavlje 9: Podešavanje likova: zglobovi, veze i kinematika Poglavlje 10: Podešavanje likova: kontrole za upravljanje likom Poglavlje 11: Podešavanje likova: povezivanje kože Poglavlje 12: Animacija likova Poglavlje 13: Dodavanje tekstura i osnove osvetljavanja Poglavlje 14: Dodavanje tekstura u praksi Poglavlje 15: Slikanje u programu Maya Poglavlje 16: Vizuelizovanje Poglavlje 17: čestice i polja Poglavlje 18: Napredni sistemi čestica i efekti Poglavlje 19: Dinamika krutih i mekih tela Poglavlje 20: Vizuelizovanje za postprodukciju Poglavlje 21: Uklapanje u postprodukciji Dodatak: Pisanje MEL skriptova Spisak termina korišćenih u knjizi Indeks O autorima Tom Meade je redovni profesor za program Maya na Akademiji umetnosti u San Francisku. Pravio je 3D ilustracije za časopis Wired i radio na brojnim interaktivnim igrama. Trenutno radi u firmi za 3D/FX obuku, dvGarage. Shinsaku Arima je instruktor za program Maya i umetnik za specijalne vizuelne efekte. Kao predavač i tehnički direktor kompanije ESC Entertainment, radio je na specijalnim efektima za film The Matrix: Revolutions. Kao FX tehnički direktor u kompaniji The Orphanage, radio je na filmovima Dan posle sutra i Nebeski kapetan i svet sutrašnjice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ratko Lalić slikar neprekinutog kontinuiteta , Cicero Beograd 2010 , Lalić je objasnio da je monografija vrlo obimna, da sadrži nostalgično napisane tekstove i veliki broj slika iz njegovog slikarskog opusa. `Put od Moneovih kasnih slika do apstraktne umetnosti pređen je brzo. Apstraktna je zbrisala distance između slikara posmatrača i prirode i otkrila da se može biti ispred i iza nje i u njoj, da ne postoji njena predstava, da se može beležiti samo njeno konstituisanje i rastakanje`, rečenice su kojima je prije nešto više od 20 godina slikar Stojan Ćelić opisao slikarstvo Ratka Lalića, a koje su sadržane u monografiji ovog slikara. Slikarstvo Ratka Lalića traje, tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta, od sredine sedamdesetih godina proteklog vijeka do danas. Na samom početku, označen je kao značajni akter i pokretač slikarstva nove figuracije. Tokom nekoliko decenija, Lalić će ostati posvećenik realizma i slikarstva prizora. Lalićev realizam posjeduje zaseban pikturalni senzibilitet i snažan poetski naboj. Ratko Lalić rođen je u Dolipolju kod Visokog 1944. godine. Diplomirao i magistrirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Bogradu. Radio je na Fakultetu umjetnosti u Sarajevu, gdje ga je zatekao rat. Prešao je na Cetinje, gdje je radio kao profesor na Fakultetu likovnih umjetnosti, a potom je otišao na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gdje je izabran za redovnog profesora crtanja i slikanja. Istovremeno je radio u Banjaluci kao pedagog. Izlaže od 1969. godine. Član je ULUS i dobitnik je više značajnih nagrada za stvaralaštvo. Živi i radi u Beogradu. Platna Ratka Lalića kao da ne oblikuje ljudska ruka, no duh same prirode, jedna je od rečenica koje sadrži obimna monografija `Ratko Lalić — Slikar neprekinutog kontinuiteta`, a koju je o ovom značajnom slikaru svojevremeno napisao jedan od najznačajnijih srbijanskih režisera i pisaca Živojin Pavlović i dodao: `I po toj osobini njegovo slikarstvo se nalazi u carstvu amorfije. Jer, u njemu je sve prolazno: stručak trave, grana, zalelujani list, senka stabla polegla po grudvi zemlje, bleda svetlost kojom je obasjano ogoljeno korenje.` dvojezično srpsko- engleski , tvrd povez, format 23,5 x 33 cm , zaštitni omot, ilustrovano u boji, latinica, 374 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1922. godina Fred Herbert Kolvin (1867–1965) je bio američki mašinista, tehnički novinar, pisac i urednik. Napisao je, koautor, uređivao ili ko-uređivao mnoge periodične članke, priručnike i udžbenike koji se odnose na inženjerstvo, mašinsku obradu i proizvodnju. Njegova autobiografija, Šezdeset godina sa ljudima i mašinama, pruža temeljan i kolokvijalni pogled na decenije od 1880. do 1950. godine, dajući uvid u kulturu doba mašina. Tokom godina, Kolvin je radio i na časopisu Machineri Aleksandra Lukarsa (čiji je bio glavni urednik od njegovog početka 1894. do 1897.) i na časopisu Džona A. Hila American Machinist (na kome je radio od 1907. do penzionisanja 1937. godine, pošto je bio saradnik – dugogodišnji urednik). Došao je u kompaniju Hill Publishing Compani (koja će uskoro postati McGrav-Hill) 1907. da radi na American Machinist-u, a u narednim decenijama, pored rada na časopisu, bio je autor ili koautor na desetine McGrav-Hill monografija, udžbenika, i priručnika iz oblasti mašinske obrade. Njegov glavni koautor bio je Frank A. Stanlei; njihova prva zajednička serija knjiga bila je serija `Hill Kink Books` iz 1908. godine, zbirka praktičnih, praktičnih saveta za mašiniste u radnji. (Reč „kiks“ u ovom kontekstu je korišćena u smislu „saveta i trikova“; taj smisao te reči je danas prilično zastareo i zaslužuje glosiranje.) Od 1908. do 1945., Kolvin i Stenli su zajedno uređivali osam izdanja Priručnika američkih mašinaca, McGrav-Hill referentne knjige slične Industrial Press Machineri`s Handbook-u. (Poslednji naslov, koji je još uvek u štampi i redovno revidiran, je onaj na koji se danas mašinisti obično pozivaju kada neprecizno govore o „priručniku za mašiniste” ili „priručniku za mašiniste”.) Kolvin je bio u penziji i imao je 70 godina kada je počeo Drugi svetski rat, ali je izašao iz penzije da bi pomogao u naporu ratne proizvodnje. Kolvin je 1942. godine dobio medalju Vorčester Rid Vorner. Godine 1944. Stivensov institut za tehnologiju dodelio mu je počasnu magistarsku diplomu za životno delo na unapređenju ove oblasti. Pred kraj svog života, Kolvin je radio na istoriji američke industrije alatnih mašina, ali je umro pre nego što je završio.

STAŠA BELOŽANSKI dva kataloga KATALOG SLIKA X jubilarna izložba Staše Beložanskog Samostalna izlozba sa 104 popisana rada i 15 crno belih reprodukcija, biografija slikara ocene rada - tekstovi iz raznih novina. Cene radova. Каталог слика X јубиларне изложбе Сташе Беложанског : Павиљон `Цвијете Зузорић`, велика сала, 10. децембра 1939. KATALOG SLIKA IV kolektivne izložbe Staše Beložanskog 60 popisanih radova sa cenama i 4 crno bele reprodukcije Павиљон `Цвијете Зузорић` (мала сала) 28. март 1937. VEOMA RETKI KATALOZI iz 1937 i 1939. U VRLO DOBROM STANJU Beložanski, Stanislav Staša, scenograf, kostimograf, slikar (Beograd, 15. VI 1900 — Beograd, 4. III 1992) Školovao se u Beogradu (1907—1909), Budimpešti (1909—1912), Bukureštu (1912—1916). Završio je umetničku školu u Beogradu (1920—1925) i tokom studija bio slikarski volonter i statista u Narodnom pozorištu. Prve scenografije radio je kao član Akademskog pozorišta (1925). U slikarnicu NP primljen je septembra 1926. kao honorarni slikar izvođač a juna 1927. potpisao je svoju prvu scenografiju (A. Savoar, Ukrotitelj). Potom je svake sezone davao rešenja za više (4—9) dramskih i operskih premijera. Član likovnoumetničkog društva `Zograf` postao je 1927. a član `Kola jugoslovenskih likovnih umetnika` 1930. Šef radionice dekora postao je 1933. Išao je na studijska putovanja u Francusku, Italiju, Češku i boravio na Svetoj Gori (1937—1938). Izgradio je moderan tip scenografije originalnog stila koji karakteriše naglašena dramatika i jedinstvo bojenih odnosa i plastičnih vrednosti scenskog prostora. Ostvarenja su mu sa arhitektonskim osnovnim osećanjem i uključuju naznake o vremenu i mestu radnje. Scenu zida u treću dimenziju sa obaveznim električnim svetlom koje daje najsuptilnije nijanse. U skladu sa modernim shvatanjima scenografije, svoju umetnost i znanje stavio je u službu reditelju i glumcima. Sa svojih oko tri stotine scenografskih ostvarenja svrstao se među naše najznačajnije scenografe. Za nekoliko predstava, za koje je radio scenografiju, radio je i kostim (Otelo, Rusalka, Stanoje Glavaš, Put oko sveta, Koštana). Kao slikar posvetio se pejsažima i portretima u tehnici ulja i akvarela. Učestvovao je na prolećnim i jesenjim salonima u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić`, u inostranstvu (London 1937) i na izložbi pozorišnog slikarstva (Beograd 1971). Samostalno je izlagao više puta počev od 1926. u Beogradu, Somboru i Novom Sadu.

Lale Andersen - Lili Marlen STrahov, Beograd, 1941. Dva lista, note. Osteceno pri vrhu, vidi se na slici. EKSTREMNO RETKO! Lili Marleen Lili Marleen (poznata i kao `Lili Marlen`, `Lilli Marlene`, `Lily Marlene`, `Lili Marlène` i sl.) njemačka je ljubavna pjesma koja je postala popularna tijekom Drugog svjetskog rata. Stihove je 1915. napisao Hans Leip, a uglazbio ju je Norbert Schultze 1938. godine. Pjesmu su preveli i Amerikanci, Rusi, Francuzi, a Britanci su na ratištu u Africi čak proglasili svojom pjesmom – “Eighth Army Song”. Izvorni naslov pjesme bio `Das Mädchen unter der Laterne` (Djevojka pod uličnom svjetiljkom), ali je postala popularna kao `Lili Marleen`. Njemačka varijanta snimljena je 1939. godine u izvedbi Lale Andersen, a verziju na engleskom jeziku pjevala je Marlene Dietrich. Nakon njemačkog zauzeća Beograda 18. travnja 1941. pjesma `Lili Marleen` u izvedbi Lale Andersen emitirana je svake večeri u 21:55 na tamošnjoj radio postaji Radio Beograd (tada radijska postaja njemačkih okupacijskih postrojbi pod nazivom „Soldatensender Belgrad“ („Vojnički radio Beograd“)), čiji se signal mogao dobiti diljem Europe i sjeverne Afrike. Tada je pjesma postala vrlo popularna. Njemački tekst Vor der Kaserne, Vor dem großen Tor, Stand eine Laterne. Und steht sie noch davor, So woll`n wir uns da wieder seh`n, Bei der Laterne wollen wir steh`n Wie einst, Lili Marleen. Uns`rer beiden Schatten Sah`n wie einer aus. Daß wir so lieb uns hatten, Das sah man gleich daraus. Und alle Leute soll`n es seh`n, Wenn wir bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen. Schon rief der Posten, Sie bliesen Zapfenstreich, Es kann drei Tage kosten, Kam`rad, ich komm` ja gleich, Da sagten wir auf Wiedersehn, Wie gerne würd` ich mit dir geh`n, Mit dir, Lili Marleen. Deine Schritte kennt sie, Deinen schönen Gang, Alle Abend brennt sie, Doch mich vergaß sie lang. Und sollte mir ein Leid gescheh`n, Wer wird bei der Laterne steh`n Mit dir, Lili Marleen? Aus dem stillen Raume, Aus der Erde Grund, Hebt mich wie im Traume Dein verliebter Mund. Wenn sich die späten Nebel drehn, Werd` ich bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen.

Bogato ilustrovana monografija Dragana Bosnića, Srbijom, čitaocu otkriva brojna poznata, ali i ona skrovitija turistička odredišta Srbije. Zamišljena kao svojevrsni vodič, ova knjiga inspirisaće vas na istraživanje naše zemlje i u isto vreme ponuditi pregršt zanimljivih informacija. Kako za obilazak Srbije ipak vredi napraviti kalendarski plan, namera ove knjige je da uputi šta, kada i kako treba videti. Mudri Dalaj Lama je preporučio da jednom godišnje idete na neko mesto na kojem nikada do tada niste bili. Preporuka autora ove knjige jeste da provedete par dana u dobrom društvu otkrivajući neko zanimljivo mesto u Srbiji, koje se možda nalazi veoma blizu vas. Dragan Bosnić rođen je 1950. godine u Beogradu. Od 1980. godine, kada je imao prvu naslovnu stranu, do danas je objavio još par stotina naslovnih strana i preko hiljadu putopisnih reportaža u Politikinom Magazinu, JAT reviji, Nacionalnoj reviji Srbija, Moć prirode, Eko kuća. Radio je karikature i ilustracije, a sarađivao je na izradi većeg broja monografija. Takođe je autor desetak autorskih monografija (fotografije i tekst) koje su prevođene na šest jezika. Njegova monografija Skrivena Srbija, u svom prevedenom izdanju (The Hidden Serbia) nalazi se u kongresnoj biblioteci Sjedinjenih Država. Do penzije je radio kao urednik fotografije u Nacionalnoj reviji Srbija. I dalje je aktivan. Radi TV emisiju Srbija od zlata jabuka koja se već pet godina emituje na Prvom i Drugom progarmu RTS-a.

Knjige su odlicno ocuvane Bez neprijatnih mirisa Imaju potpis I posvetu G4 Isak Samokovlija - SABRANA DJELA (1-5) retko! Komplet 1. Pjesme, članci, pisma 2. Od proljeća do proljeća i druge pripovijetke 3. Nosač Samuel 4. Nemiri 5. Drame Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : „Veselin Masleša“ : Svjetlost, 1989 (Sarajevo : Oslobođenje) Zbirka Sabrana djela Tiraž 5.000 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. G4

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora! Dizajn: Zoran Pavlovic Goran Babić (Vis, 1944) jugoslovenski i srpski je književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik. Napisao je oko sedamdeset knjiga. Biografija Po ocu je Hrvat a po majci Srbin. Odrastao je u Mostaru. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Krajem šezdesetih godina bio je osnivač Centra za društvene d‌jelatnosti omladine RK SOH, koja je izdavala omladinski list „Polet“.[3] Bio je glavni urednik časopisa „Oko” namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture. U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske. Tokom devedesetih se zbog izrazitog neslaganja sa politkom HDZ-a Franje Tuđmana seli sa porodicom za Beograd. Svoj poslednji tekst objavljen u Hrvatskoj napisao je kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit zabranjeno za Srbe, pse i Cigane. Svoj tekst je završio rečenicom: Tražite me među Srbima, psima i Ciganima. Objavio je sedamdeset knjiga iz različitih žanrova. Radio je za televiziju, radio, novine i film. Režirao je dokumentarne filmove i TV emisije, a po njegovim tekstovima su drugi režiseri snimali TV drame i seri, pozorišne predstave, crtane filmove (`Riblje oko`) ili snimali gramofonske ploče (Arsen Dedić, Kornelije Kovač). Poezija mu je uvrštena u antologije srpske i hrvatske poezije. Član je Adligata.[traži se izvor] Sa suprugom ima tri kćeri.

Sarajevo 2017. Mek povez sa klapnama, bogato ilustrovano, veliki format (format 20×26 cm), 440 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). ,,Antikvarnica snova` je knjiga u kojoj se nalaze neke od priča o ljudima s kojima je autor tokom proteklih decenija uspešno sarađivao. Želimir Altarac Čičak jedan je od najznačajnijih kreatora sarajevske muzičke scene, promoter i organizator velikih rok spektakla i voditelj mnogih popularnih TV i radio emisija. Sadržaj: ZAPISANO I REČENO O AUTORU KAKO SE KALILA SARAJEVSKA POP ROCK SCENA MOJA POETSKA SANJARENJA I SNOVIĐENJA ČIČAK KOSMIČKI ČOVJEK — ČIČAK DŽOKEJ KAO DŽOKER VODITELJ ROCK SPEKTAKALA PLOVEĆI RADIO TALASIMA . MOJA PRVA NOVINARSKA LEGITIMACIJA JEDAN OD TIH DANA — SLOGA NAŠE MLADOSTI 1977. - 1982 NOVI TALAS — MUZIKA ILI SKANDAL? ZLATNI DANI DOMA MLADIH 1984. - 1992. GODINA . ROCK MARATONI PRIJATELJSTVA I JEDINSTVA SARAJEVSKI DNEVNIK RATNE GODINE U OPKOLJENOM SARAJEVU 1992. - 1995 TV EMISIJA ”IZNAD OBLAKA” — ”NTV 99` SARAJEVO 1996. - 1997. PRVI POSLIJERATNI KONCERTI U SARAJEVU SARAJEVO U SJENI KONCERTNIH ZBIVANJA I SPEKTAKALA PLANETARNIH VELIKANA ORGANIZOVANI ODLASCI IZ BiH NA KONCERTE SVJETSKIH ASOVA I SUSRETI S NJIMA NA PUTU KA ZVIJEZDAMA Davorin Popović . Milan Mladenović i Margita Stefanović Magi (EKV) Bora Đorđević Momčilo Bajagić Bajaga Josipa Lisac Massimo Savić Goran Bregović Brega Zdravko Čolić Dražen Žerić Žera Saša Lošić Loša Jadranka Stojaković Zlatan Stipišić Gibonni Damir Urban Husein Hasanefendić Hus - Parni valjak Joe Zawinul Dino Dvornik Goran Bare Mile Kekin Rambo Amadeus Edo Maajka PRIBILJEŠKA AUTORA

Naslov: Mojih 500 glumaca Autor: Zdravko Šotra Izdavač: Beograd : Službeni glasnik : Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije Br. strana: 482 ; fotografije Format: 25 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao nova je. Knjiga je ilustrovana mnogobrojnim fotografijama. „Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“ „Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“ Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu… U knjizi „Mojih 500 glumaca” Zdravko Šotra je naveo, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio.

Knjiga je kao nova. Kako se to radilo u Odesi - Isak Babelj Izdavač: Logos Godina izdanja: 2012 Broj strana: 360 Format: 22 cm Povez: Tvrdi

Iz recenzije: ’’Zajednička kupka neka je vrsta rekapitulacije - u njoj se o Marinkovićevim opsesivnim motivima - poniženju, prijevari i smrti - govori najizravnije i najneposrednije. U jednome svom sloju taj je roman ujedno i metafora literature, odnosno alegorija o pripovjedaču. U Zajedničkoj kupki Ranko Marinković je progovorio i o književnom umijeću, pa bi taj roman trebalo promatrati i u tom svjetlu, kao neku vrstu ironičnog komentara vlastitoga književnog opusa. Riječ je o ambicioznom djelu koje u mnogim svojim aspektima sintetizira ono što je Marinković do tada radio u prozi.’’

Sebastian Malheur i udovica grofa od Camburyja stupiće u ljubavnu vezu koja za oboje može biti pogubna. Sebastian je jedan od najobrazovanijih razvratnika svoga doba - šta god radio on izaziva sablast, bilo svojim naučnim teorijama ili svojom nezasitošću u spavaćim sobama zaljubljenih žena. Violet Waterfield je ugledna žena koja se trudi da opravda svoju reputaciju. Međutim, upravo veza sa Sebastianom može joj upropastiti ugled u društvu. Kad Sebastian zapreti da će raskinti njihov dugogodišnji dogovor i otkriti njenu tajnu, Violet će učiniti sve kako bi to sprečila.

Ova knjiga pomogla je mnogim parovima da učvrste svoju vezu u skladnu zajednicu punu međusobne podrške i ljubavi. Autor je u ovoj knjizi podelio svoje znanje o psihologiji ljubavi, znanje koje je stekao u više od 30 godina koliko je radio kao porodični terapeut. Objašnjava pokušanu metodu ponovnog oživljavanja romantične ljubavi: to obnavlja duh zajedništva i daje podsticaj za rešavanje skrivenih problema. Ova knjiga putokaz je svima koji traže put do prisnosti i odanog prijateljstva, pružajući najbolje savete kako da izleče jedno drugo i zajedno postanu celoviti.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Agape antologija 6 - Aleksandar Gajšek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 224 Povez: Tvrd Knjiga Agape Antologija 6 sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva.Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov.Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

Tesla mobilni telefon Feature 3.1 Black Tip uređaja: Monoblock Veličina ekrana 2,4″ Rezolucija ekrana: 240 x 320 pix SIM Card: Dual SIM (Mini SIM) Interna memorija: 32 MB SD slot: do 16 GB Zadnja kamera: 0,3 Mpix – Blic Bluetooth: da Radio/MP player: da WiFi: ne NFC: Ne Otporan na vodu i prašinu: ne Baterija integrisana: ne Kapacitet baterije: 1200 mAh Mreža: GSM Dimenzija: 124 x 53 x 10,8 mm Boja: crna Šifra proizvoda: 23563 Kategorije: Mobilni telefoni, Standardni, Telefoni i tableti Brends Tesla

Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su – znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa – okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta – Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici – samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije – pisanju.

Gary Lovisi oduvek je bio vatreni obožavalac Šerloka Holmsa. On je u ovom romanu kroz tri priče pokušao da oživi jednog od najslavnijih detektiva svih vremena. Pisac je uspeo da spoji klasičnu detektivskku misteriju s elementima natprirodnog. Tri priče ,,Nestanak britanskog jedrenjaka Sophy Anderson", ,,Velika Mycroftova igra" i ,,Avantura nestalog detektiva", pokazaće nam šta je svih ovih godina radio Šerlok dok ga je svet smatrao mrtvim, kako se obračunao sa svojim najvećim neprijateljem, profesorom Moriartyjem, kako se pomirio s bratom Mycroftom i razotkrio tajno društvo koje vuče korene još iz drevnog Egipta.

Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su - znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa - okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta - Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici - samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije - pisanju.

Bertolt Brecht 1.Das Verhör des Lukullus / Hörspiel 2.Über Politik und Kunst 3.Die Mutter / Regiebuch der Schaubühnen-Inszenierung 4.Die Dreigroschenoper 5.Ausgewählte Gedichte Nachwort von Walter Jens 6.Mutter Courage und ihre Kinder 7.Materialien zu Brechts `Mutter Courage und ihre Kinder` 8.Der Brotladen. Stückfragment Ispitivanje Lukula / Radio Plai O politici i umetnosti Majka / režiserska knjiga produkcije Schaubuhne Opera od tri penija Izabrane pesme Pogovor Voltera Jensa Majka Hrabrost i njena deca Materijali za Brehtovu „Majka Kuraž i njena deca“ Prodavnica hleba. komad fragment odlično očuvane NOVLI.1

Nov strip album Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 30 cm Čudovišta su legendarni projekat na kojem je Bari Vindzor-Smit radio više od 35 godina. Trijumf vizuelnog pripovedanja na gotovo 400 stranica, narativno platno Čudovišta je ogromno i duboko: delom porodična drama, delom politički triler, delom metafizičko putovanje, to je intimni portret pojedinaca koji se bore da povrate svoje živote i epska politička odiseja kroz dve generacije američke istorije. Trauma, sudbina, savest i iskupljenje samo su neke od tema koje se ukrštaju u najambicioznijem grafičkom romanu Vindzor-Smitove karijere.

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2.

Stanje:korica malo oštećena, unutrašnjost kao nova Izdavač:zajednica Radio i TV stanica Srbije,Beograd Izdato: 2001 Korica: meka Pismo : ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga. Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- BG 4 -----

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Apolo 13 je sedma Apolo misija koju je organizovao SAD. Letelica je lansirana 11. aprila 1970. godine iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi ali je misija napuštena zbog eksplozije rezervoara sa kiseonikom dva dana posle lansiranja. Posada se uspešno vratila na Zemlju a o njihovom događaju snimljen je film Apolo 13. Posadu su činili Džejms Lavel, Džek Svajgert kao piloti komandnog modula i Fred Hejz kao pilot lunarnog modula. Milojko `Mike` Vucelić (Garešnica, 11. lipnja 1930. - La Jolla, 7. rujna 2012.) je bio hrvatsko-američki inženjer strojarstva.[1][2] Najpoznatiji je po tome što je bio rukovoditelj projekta i jedan od direktora američkog svemirskog programa Apollo. Milojko Vucelić se rodio 11. lipnja 1930. godine u Garešnici u Republici Hrvatskoj[3], u srpskoj[4] obitelji Ljubice (rođene Hrgović) i Josifa (Jose) Vucelića, građevinskog inženjera, koji je radio kao nadzornik pruge na Državnim željeznicama Kraljevine Jugoslavije sa službom na kolodvoru Mišulinovac. Njegov pradjed, Rafael Vucelić bio je časnik slunjske pukovnije, a za svoje zasluge je dobio plemićku titulu `von Radiboj` od cara i kralja Franje Josipa I.[5] Osnovnu (pučku) školu i prvih sedam razreda gimnazije završio je u Bjelovaru, a 1948. godine maturirao je u Trećoj muškoj gimnaziji u Zagrebu. Diplomirao je na Strojarskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu krajem 1954. godine[6] na temu teorijske mehanike. Tijekom studija bavio se zrakoplovstvom. U Vazduhoplovnom centru u Vršcu je završio jedriličarski i pilotski tečaj, a tijekom studija bio je aktivan član Aerokluba Zagreb, te je radio kao tehničar. Nakon stjecanja diplome seli se u Njemačku, gdje je u početku radio za Mercedes-Benz u Stuttgartu, a zatim za Ford u Koelnu.[5][7][8] U Njemačkoj je proveo dvije godine, nakon čega se seli u Sjedinjene Američke Države, gdje u početku radi za Cessna Aircraft Company na dizajnu i opremi za slijetanje za njihov model C182RG. Poslije toga se zapošljava u tvrtki North American Aviation u kojoj radi kao projektant uređaja za spašavanje pilota za avione F-104 Starfighter i B-58 Hustler. Pošto je North American Aviation (danas North American Rockwell) imao ugovor sa NASA-om oko izrade svemirske letjelice Apollo, Vucelić je uključen u ovaj program skoro od samog njegovog početka, tj. od veljače 1962. godine. Analizirao je različite koncepte slijetanja na Mjesec, te je radio na razvoju specifikacija za različite sustave svemirskih letjelica. U početku je radio kao inženjer, da bi kasnije postao menadžer u NASA-inom sjedištu u Houstonu. Tamo mu je zadatak bila eliminacija svih mogućih grešaka tijekom leta, zbog čega je od svojih kolega dobio nadimak `Menadžer za probleme`. Tijekom ovog perioda, usko je surađivao sa glavnim kontrolorom leta Geneom Krantzom. Kao svoj najveći uspjeh naveo je misiju Apollo 8, kada je uvjerio rukovodstvo programa da umjesto trošenja resursa rakete Saturn V za još jedno ponavljanje misije u orbiti oko Zemlje, letjelica može krenuti u misiju oko Mjeseca. Nakon misije Apollo 11 i uspješnog slijetanja na Mjesec, Vucelić je dobio zadatak da proširi mogućnosti istraživanja Mjeseca iz orbite dodavanjem instrumenata. Na misiji Apollo 13 bio je zadužen za spašavanje astronauta, te ga je za ove zasluge 18. travnja 1970. godine američki predsjednik Richard Nixon odlikovao Predsjedničkom medaljom slobode (eng. Presidential medal of Freedom). Ostala je zapamćena čuvena rečenica koju je izgovorila posada Apolla 13 centrali NASA-e za vrijeme kontrole ovog leta: Houston, imamo problem, a primio ju je upravo Milojko Vucelić.[8] Po završetku misija Apollo, sudjelovao je u programu prve američke orbitalne svemirske postaje Skylab, koja je lansirana 1973. godine. Godine 1969. postaje vođa američko-sovjetskog kolaboracijskog Apollo-Sojuz programa. Tu je Vucelić radio na prilagođavanju Apollo letjelice za spajanje sa Sojuzom.[6][9] U ljeto 1975. godine biva premješten u London obnašajući dužnost potpredsjednika East-West Trade-a za Rockwell International Company, koja je bila zadužena za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama istočne Europe, te je time napustio rad u NASA-i. Od 1981. godine zaposlen je u američkoj telekomunikacijskoj tvrtki AT&T. Nakon pet godina provedenih u AT&T-u, 1986. godine kupuje tvrtku Ideal Electric Company, koju 20 godina kasnije prodaje južnokorejskom Hyundai-u.[7] Nagrade i priznanja Za svoje zasluge u programu Apollo dobio je brojne nagrade, među kojima je najznačajnija `Presidential Medal of Freedom`, najviša američka civilna nagrada koju mu je dodjelio predsjednik Richard Nixon.[5] Temeljem podrijetla svojih predaka iz Vojne Krajine bio je član Hrvatskog plemićkog zbora.[2][5] Obitelj Svoju suprugu Ingu Perzl, podrijetlom Njemicu, upoznao je na jednom od mjesečnih društvenih sastanaka stranih studenata na Sveučilištu Wichita. Sa njom ima dva sina: Alexandra, koji je stručnjak za čistu energiju i Nicholasa, koji kao inžinjer dizajnira raketna pilotska sjedišta. [10] Izdavaštvo Milojko Vucelić je 1970. godine napisao stručnu knjigu pod imenom `Apollo XIII javlja... Houston imamo problem`, koju je izdala Tehnička knjiga Zagreb, u kojoj opisuje probleme u misiji Apollo 13 i kako su ih riješili.

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.10/1310/5