„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu – počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje…

Radio drame su ponovo aktuelne. Ovaj vid adaptacije ponekad ume da vam približi neko književno delo mnogo više od bilo kog drugog vizuelnog vida. Na CDu se nalaze sledeća dala pretočena u radio drame: Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću i Lirika Itake. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu- počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje...

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama 1981 godina Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Podnaslov dela je: Radiofonija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

U ovoj knjizi prikazane su radio-drame sa srpskim piscima kao junacima. To su: Bora Stanković, Emanuil Janković, Milan Rakić, Brana Cvetković, Milutin Uskoković, Branko Ćopić i Svetozar Ćorović. Ovi pisci bili su istinski heroji vremena koja im nikako nisu bila naklonjena, a uprkos kojih su stvorili dela koja ih čine besmrtnim. Baveći se velikim patnjama i malim radostima srpskih pisaca, autor se upoznao sa veličinom modernosti njihove umetnosti i bedom sveta koji ih je uglavnom prezirao.

“Jednog jutra ostrvljani nađoše čoveka na plaži, tamo gde su morska struja i sudbina nanele njegov splav. Bio je drugačiji od njih…” Armin Greder je rođen 1942. u švajcarskom gradu Bilu, gde je izučio zanat tehničkog crtača, radio kao maketar i objavio prve satirične crteže. Godine 1971. emigrirao je u Australiju i radio kao grafički dizajner, pravio crtane filmove, a potom predavao grafiku i ilustraciju na Univerzitetu Grifit u Brizbejnu. Nosilac je brojnih međunarodnih nagrada, kao što je Bologna Ragazzi Award, a bio je nominovan i za nagradu Hans Kristijan Andersen.

NEDOVRŠENI MIR Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, strana 208. broširan povez. Stanje vrlo dobro.

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac

Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja.

Miroslav Milović (1955-2021) bio je doktor je filozofskih nauka i univerzitetski profesor. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1978. godine. Potom je doktorirao filozofiju na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni. Na Sorboni u Parizu odbranio državni doktorat takođe iz filozofije. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio je kao docent za predmet Etika u periodu od 1987. do 1996. godine. Bio je predsednik Filozofskog društva Srbije (1990 – 1992) i član Evropskog pokreta u Jugoslaviji, kao i gostujući profesor u Turskoj, Španiji i Japanu. Radio je kao redovni profesor filozofije na Univerzitetu u Braziliji (Brazil). Objavio je knjige Refleksivni argument (Beograd, 1989), Etika i diskurs (Beograd, 1992), Filozofija komunikacije (Brazilija, 2002) i Zajednica razlike (Rio de Žaneiro, 2004).

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Priča o profesoru istorije u penziji koji dolazi na proslavu u školu u kojoj je nekada radio. Međutim, pred njim iskrsavaju aveti okoline koja ne mari ni za koga i on u svetu vidi nečoveštvo i stare neizmirene račune. Sve se dešava pod lupom najveće ljudske boljke koja se zove vlast.

Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Zbirka koja sadrži sedam antropoloških priča književnika Ivana Ivanovića. Kvalitetno delo autora koji je proživeo cenzuru i osude komunističkog režima praćene zabranama izdavanja. Zbog objavljivanja svog prvog romana "Crveni kralj", 1972. godine, bio je otpušten iz gimnazije u kojoj je radio kao profesor. Bio je smatran moralno nepodobnim da podučava mlade, a tek 2009. je sudski rehabilitovan.

Grad En predstavlja autobiografsko delo jednog od najznačajnijih ruskih proznih pisaca iz dvadesetog stoleća. O autorovom životu se veoma malo zna. Rodio se 1894. godine, završio je Politehnički fakultet u Petrogradu, radio je u Brjansku kao statističar. Književno stvaralaštvo započeo je 1924. godine kada su prvi put objavljena njegova dela. Sumnja se da je izvršio samoubistvo 1936. godine. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Džerom K. Džerom je bio izuzetno plodan enegleski pisac - rođen krajem devetnaestog veka, sin sveštenika, studirao je filozofiju a radio je još i kao urednik, glumac, pisac i učitelj. Ovo je njegovo prvo delo koje je istovremeno i inteligentno, pronicljivo ali i duhovito. Kroz svoje dokoličarske misli, ovaj dokoličar razmišlja o životu, ljudima, društvu na svoj specifičan, prijemčivi izanimljivi način.

Pred čitaocima je zbirka komentara diplomate, koji je više decenija svoje karijere radio raznovrsne diplomatske poslove, ne samo u oblasti bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje naše zemlje, već i na različitim pitanjima. U njegovoj diplomatskoj torbi se nalaze saopštenja koje je objavljivao kako u štampanim medijima, kao što su Jedinstvo, Telegraf, Politika i drugi, tako i na elektronskim portalima, Sputnjiku i brojnim drugim.

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’