nova za poklon na švedskom på underste daek Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) objavio je prvi roman U potpalublju (prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima) 1994. godine. Ovaj roman je dobio Ninovu nagradu za roman godine, preveden je na dvadeset jezika, a istoimena pozorišna predstava po motivima ovog kultnog romana nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Sledeći roman, Anđela (drugi deo ciklusa Cloaca Maxima) objavljen je 1997. godine. Posle boravka u Meksiku Arsenijević objavljuje knjigu Meksiko – ratni dnevnik (2000). Ilustrovani roman Išmail (2004), nastao je u saradnji s Aleksandrom Zografom. Roman Predator (2008) dobio je Nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije. 2009. godine Arsenijević objavljuje zbirku eseja pod nazivom Jugolaboratorija. Godine 2011. objavljuje ilustrovanu novelu Minut – put oko sveta za 60 sekundi nastalu u saradnji s Valentinom Broštean. Godine 2000. pokrenuo je izdavačku kuću Rende u kojoj je radio kao urednik do 2007. Osnivač je regionalnog književnog festivala Krokodil i izdavačke kuće za audio-knjige Reflektor, a kolumne i eseje redovno objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Živi u Beogradu.

Autor: Ljubivoje Ršumović / Dušan Petričić Izdavač: Književne novine Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko. Sećanje na Duška Radovića uz mnoštvo ilustracija (uključujući i one iz porodičnog albuma), uz puno humora i dogodovština iz pesnikovog života, priredili su Ljubivoje Ršumović i Dušan Petričić. Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju, izuzev što na predlistu postoji posveta.

Reč izdavača: ’’U knjizi „Život sa pesmom“ opisana su sećanja na bogatu karijeru Oneščuka, a o njoj govore i zapisi o nostalgiji, sećanja na muziku iz čerge, sati koji su prolazili i noću i danju u tamburanju, u hladu duda, a u slavu bagrema i kako su nekada umetnici pevali za svoj groš. Stare gradske, romanse, pa dalmatinske, napolitanske i još mnoge lepe pesme, i eto repertoara Miše Oneščuka koji od 1953. godine nastupa kao vokalni solista Radio Novog Sada,a kasnije i Televizije. I kada treba nešto za svoju dušu, nešto za stolom u četvoro,šestoro i osmoro u ravnici ili negde drugde onda Miša zapeva „Kad mi pišeš mila mati“, zapisano je u knjizi „Život s pesmom“. Mihajlo Oneščuk romansama, starogradskim i evergrin pesmama i danas podseća na stara vremena, za koja mnogi žele da se vrate. Mihajlo Oneščuk je više puta pevao za jugoslovenske i svetske državnike i predsednika Tita, što je svojevremeno bio reper za kvalitet, a nosilac je brojnih priznanja izdvajamo Estradnu nagradu Jugoslavije.’’

SERGEJ DOVLATOV KOMPROMIS Prevod - Radmila Mečanin Izdavač - Stylos art, Novi Sad Godina - 2012 176 strana 21 cm ISBN - 978-86-7473-596-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Sergei Dovlatov The Compromise

Knjiga je koriscena, ocuvana G5 Svakog ponekad muče neke brige i strahovi. Ali ne moraš stalno da budeš uplašen i zabrinut. Ova knjiga može ti u tome pomoći. Iz nje ćeš saznati: čega se plaše i o čemu brinu druga deca - ne dešava se to samo tebi; kako nastaju brige i strahovi; kako tvoje telo i um zajednički utiču na to da se strahovi pojačaju ili smanje; šta su to isterivači strahova i brisači briga - 10 načina da se osetiš sigurnije, snažnije i mirnije; kada i kako treba potražiti pomoć stručnjaka; šta treba da rade tvoji roditelji i drugi odrasli - njima je namenjen odeljak `Poruka odraslima`.

`Materijal za ovaj kratki prikaz partizanskih štamparija pribavio sam od drugova koji su rukovodili štamparijama i radili u njima ili oko njih; iz dva broja lista `Naprijed`, iz članka druga Vida o slovenačkoj štamparskoj tehnici, zatim iz svog dnevnika i najzad iz sećanja. Zato ovo ustvari nije potpuna istorija partizanskih štamparija, jer ima dosta praznina, a možda i neke štamparije nisu ni pomenute, naročito one koje se još uvek nalaze na poluoslobođenoj teritorji, mada su sve činjenice u knjizi proverene, koliko su prilike dopuštale, kod drugova koji su radili na ovom sektoru.` 1945., tabačni (nerasečeni) povez, 158 strana, nepodvlačena, nema posvetu, fotografije, crteži, težina 110 grama.

BOGATI ZA TREN OKA - Dejvid Bah odlično očuvana Koliko sati ste ove godine planirali da radite za sebe umesto za poslodavca, vladu, kreditnu karticu, banku i sve ostale koji žele parče onoga što zaradite? Da li ste među onima koji danas zarađuju više nego pre, ali vam se ušteđevina ne povećava? Većina ljudi veruje da je tajna bogaćenja u tome da se pronađu novi načini za uvećanje prihoda, i to što je pre moguće. Međutim, često se dešava da što više zarađujemo, više i trošimo. Mnogi od nas nemaju novac za hitne slučajeve u banci zato što se hitni slučajevi događaju iz meseca u mesec. Dejvid Bah otkriva da se trikovi za finansijsko napredovanje zapravo kriju u sitnicama – u malim potrošačkim navikama koje imate, a bez kojih bi vam verovatno bilo bolje. U ovoj knjizi ćete naučiti nekoliko jednostavnih koraka koje morate da preduzmete još ove godine da biste postavili svoje finansije na pravi put. Prateći akcione korake imaćete zaista siguran i pouzdan finansijski plan, po sistemu postavi i zaboravi. Počevši od danas, nećete više raditi za druge, već će vaš novac raditi za vas. Nije problem u tome koliko zarađujemo... već koliko trošimo!

Vulkan, Beograd, 2021. 236 strana. Veoma lepo očuvana. Činjenica je da gotovo svi mi znamo bar jednu osobu koja je sociopata, ili pak više njih. Jedan od istaknutih momenata u knjizi Sociopata vreba iza ugla jeste jeste onaj trenutak kada mi iznenada shvatimo da je neko koga poznajemo – neko za koga smo radili, sa kim smo bili u vezi ili neko s kim smo se intenzivno družili – sociopata. Ali šta da radimo sa tim saznanjem? Da bi nas naoružala protiv sociopata, dr Staut nas uči da preispitujemo autoritete, sumnjamo u dodvoravanje i pazimo na igre sažaljenja. Ona nas upozorava na to da se ne priključujemo igri onda kada sociopata pokušava da nas na nju nagovori.

Izdaje zadružno izdavačko preduzeće Beograd Ilustracije: Đorđe Lobačev: ilustracije za roman „Pet stotina miliona beguminih“ Za laku noć i prijatan san: najnoviji projekat mog oca je da je uzeo sve stare knjige Žila Verna koje ima, rana ili prva srpska (a ja pretpostavljam i jugoslovenska) izdanja i prevode njegovih knjiga, pa ih skenira da bi ove po devedesetak godina stare knjige sačuvao od propadanja. Kako bi bilo čitljivije, on skenove protera kroz OCR softver, odabere font koji najčešće nije isti kao u originalu ali drži isti prored i margine i veličinu tako da su stranice praktično iste kao u originalu. Ima tu dosta posla ali ispadne lepo i čitljivo. Meni je vrlo zanimljivo da čitam te prve prevode i gledam kako se pravopis menjao od hiljadudevetstodvadesetih naovamo. Najnovija knjiga koju je skenirao je novija, izašla je 1946. godine, dakle posle rata i izdao ju je Privredni pregled. U pitanju je „Pet stotina miliona beguminih“ i razlog što je sada pominjem je da ovo izdanje ima i ilustracije rađene posebno za jugoslovensko izdanje, a koje je radio niko drugi do – Đorđe Lobačev. Stanje knjige je kao na slikama Mek povez sa ilustracijama 191.strana

Ulazak komunističke vojske u Beograd 20. oktobra 1944. godine proslavljen je kozaračkim kolom na Pozorišnom trgu. Beograd je tada prvi put čuo dinarsko-rusku smešu masovnih pesama i partizanskih kola. Ipak politički, ekonomski i demografski prevrat nije u potpunosti ukinuo tanku nit koja je Beograd povezivala sa Evropom i svetom čak i za vreme nemačke okupacije. Muzika sa radio Londona je utihnula sve do prvih džez orkestara koji su svirali na igrankama između dva partizanska kola. Kako se u Beogradu sviralo, pevalo i igralo u senci proletkulta, kožnih mantila OZNE, prvomajskih i drugih proslava komunističke revolucije? Zastrašeno i siromašno, u prepravljenim očevim i dedinim odelima, uz muziku čije su note iz sveta stizale najčudnijim putevima, koje su znali samo muzički gerilci tog vremena. Tokom dvadeset godina igranke i svirke u čuvenom Lazarcu ili na Zvezdinom pratile su sve mene i promene “revolucije”. Knjiga Ivane Lučić-Todosić “Od trokinga do tvista” prati muziku i igru, oblačenje i ponašanje onih čiju je mladost neko, neuspešno, gurao u kolhoze, sovhoze i svakojake kolektive, u komunističku partiju, u siromašnu i bednu stvarnost, koja sanja svetlu budućnost. Ona predstavlja dokument o nasilju i prkosu i, nadasve, pouku.

Knjaževac Matica srpska, 2002. Sadrži potpis prethodnog vlasnika na prvoj beloj strani, ali nekorišćena, neotvarana. Aćimović je rođen 1931. u Petrovcu kod Đakovice na Kosovu i Metohiji, a rano detinjstvo je proveo u Bačkom Magliću. Gimnaziju je završio u Bačkoj Palanci (1955), a studije Jugoslovenske književnosti i Južnoslovenske jezike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1959). Magistrirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Radio je čitav život kao srednjoškolski nastavnik srpskog jezika, a najduže u Elektrotehničkoj školi Mihajlo Pupin u Novom Sadu. Objavio je preko 20 knjiga poezije i poetske proze. Navjeći broj knjiga je objavio kod novosadskih izdavača, u Matici srpskoj, Stražilovu, Svetovima i Prometeju. Od prve pa do svoje poslednje knjige (`Žiža`), Aćimović je dosledno sprovodio svoju pesničku filozofiju. Kroz kratkei jezgrovite pesme, sažete izveštaje o fantastici života, kao i eliptične i guste redove poetske proze, čitalac je sticao utisak kako su Aćimoćeve reči preuzete iz jezgra života, iz njegovih neobičnih i tamnih trenutaka koji svedoče o našem samozaboravu, izgubljenosti i usamljenosti. Aćimović je bio pesnik gradskog života i njegovih trauma, otuđenosti i hladnoće postojanja. Kao da je iz njegovih rukopisa progovarao veliki majstor neizvesnosti i duboke životne strepnje.

Narodna knjiga, 1953. Видо Латковић (Цетиње, 27. јун 1901 — Београд, 21. јул 1965) био је српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар.[1] Биографија Школовао се између 1911. и 1920. на Цетињу, студирао југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду од 1920. до 1925. године.[2] Докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1939. године.[2] Од 1945. до 1965. године радио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду као професор теорије књижевности и народне књижевности.[1] Уређивао је цетињски часопис Записи и био један од обновитеља и главних уредника Прилога за књижевност.[2] Његова научна интересовања била су окренута ка значајним српским писцима XIX и XX века (Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић...).[1] На основу текста који је за штампу приредио са Радославом Бошковићем, припремљено је прво електронско издање „Горског вијенца“ са објашњењима и речником. Обредне и обичајне песме сврстао је у једну групу. Сматрао је да шаљиве песме припадају некој од већ издвојених група. Дела „Симо Матавуљ у Црној Гори“ 1939, „Чланци из књижевности“ 1953, „П. П. Његош“ (монографија) 1963, „Народна књижевност“ објављена након његове смрти. Видо Латковић аутор је другог допуњеног издања дела „Словеначко-српскохрватски речник“.

Šala - Milan Kundera Izdavač: Znanje, Zagreb, bibl. Evergrin „Optimizam je opijum za narod! Zdrav duh zaudara na glupost. Živeo Trocki!`. Sam Ludvik kaže da nema pojma o Trockizmu, sve je to napisao tek onako bez nekih ubeđenja. Samo što je zbog toga imao dosta problema, izbačen je iz partije, sa fakulteta, služio je vojni rok pet godina tako što je radio u rudniku za novac (čime su se izdvajali od regularne vojske). To bi bila prva „Šala” koja mu je zapečatila život. Druga „Šala” je njegov ljubavni život. Pokušaji da zadivi devojku nekim svojim načinom mišljenja, što je na kraju palo u vodu i drugo još gluplje je njegova platonska veza sa Lucijom. Dok bi zbog nje bežao iz vojske i zbog toga izdržavao kazne, ona je tu vezu održavala na lažnim nadanjima. Treća „Šala” je odnos Ludvika, Helene i Pavela, koji je sam po sebi velika ironična tragedija za glavnog junaka koji je uzalud pokušavao oteti Helenu Pavelu,iako ona nije imala ništa s njim. Bolje rečeno, Ludvikov celi život je jedna velika ironična šala – robijao je uzalud, voleo je uzalud. Meki povez, 248 strana. Vrlo dobro očuvano.

SERGEJ DOVLATOV SPOMEN-MUZEJ Prevod - Radmila Mečanin Izdavač - Stylos, Novi Sad Godina - 2004 146 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Aura ISBN - 86-7473-185-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Gotovo omamljujuće raskošna, blaga, melanholična povest o traganju za smislenošću života, razdvajanju, rascepima, ljubavi. Kakav je smisao oslobađanja duha sovjetske stege i da li se san o nekoj boljoj budućnosti izvrće u suštu suprotnost? U osnovu ove priče Sergeja Dovlatova utkana su sećanja na punoću života, duh slobode i stvaralaštva Puškinovog spomen kompleksa u Mihajlovsku koji su uvek su privlačili poznate književnike. U sovjetsko vreme u ovom muzeju je radio kao vodič pisac Sergej Dovlatov. On je smislio zabavu: da provede posetioce po svim muzejima kompleksa a da ni jednom ne upotrebi reč Puškin. Grupa entuzijasta zaljubljenih u delo Sergeja Dovlatova Spomen-muzej, danas pokušava da učini kućicu u kojoj je živeo pisac kada je vodio ekskurzije po Puškinovom muzeju – delom izložbe. To je svojevrsno proširenje književnog prostora na nove teritorije, na nove ljude, koji će, dolazeći Dovlatovu, obavezno otkriti za sebe i svet 19. veka.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Sergei Dovlatov Pushkin Hills Puškinova Brda

ALTERNATIVE RADNIČKA ŠTAMPA Beograd 1982 odlično očuvana Predgovor Zoran Vidaković Zbogom proletarijatu Lična i funkcinalna moć Preko socijalizma PRILOZI: `Loše posledice napretka` Zlatno doba nezaposlenosti Živeti bez rada Informatika: kakvo društvo? Raditi manje...a živeti bolje Jedna dualistička utopija...

HEAD OVER HEELS, Autorka: Stephanie Mittman Izdavač: A Dell Book, New York 1999. Mek povez, 392 stranice, 18x11cm Tekst na engleskom jeziku Dobro očuvano - `Sometimes, love strikes when you least expect it. . . .By night, Harris Tweed is a shock jock on the radio, entertaining listeners with his sharp wit. By day, he is Harry Woolery, a mild-mannered man devoted to his young son. When Harris goes too far and accuses the local reverend of stealing church funds, indirectly causing his death, it is Harry who must find a way to make amends to the reverend`s beautiful widow.With the threat of losing her home and her foster kids, Nan Springfield is grateful for the kindness of a stranger named Harry Woolery, who helps her sort through the financial mess her husband left behind. And he makes her feel like a sexy and desirable . . . things she hasn`t felt in a long, long time. But when she learns his true identity, she is brokenhearted, yet determined to see him in court. How can she forgive the man who made her question her husband, her marriage, her life? But Harry, too, refuses to give up the fight--for Nan`s heart--because quite simply, he`s fallen for her. . . .` v13

Autor: Agata KristiŽanr: TrileriPismo: LatinicaBroj strana: 264Povez: MekFormat: 13x20 cmGodina izdanja: 17. oktobar 2016.Slučajevi Herkula Poaroa.Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika.„Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“„Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je.Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo.Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru.„Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books„Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement2/17

Autor: Agata Kristi Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 264 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 17. oktobar 2016. Slučajevi Herkula Poaroa. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

Borislav Lalić - Če Gevara Novosti, Beograd, 2011, mek povez, 307 strana, 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, nova knjiga. Uz kjnigu ide i poster Če Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka... Borislav Lalić, novinar i publicista, rođen je 1936. godine u Vinickoj, kraj Berana. Završio je Pravni fakultet na Beogradskom univerzitetu, a novinarstvo je njegova profesija od studentskih dana. Počeo je kao saradnik u „Studentu” i reporter u agenciji Tanjug. Potkraj šezdesetih godina prošlog veka započeo karijeru dopisnika iz inostranstva. Punih dvadeset godina izveštavao je za jugoslovensku štampu, radio i televiziju iz Meksika, sa Kube, iz Španije, SAD i Ujedinjenih nacija. U plodnoj novinarskoj karijeri objavio je knjige „Čudo u Španiji”, „Putnici bez povratne karte”, monografiju „Kuba”, „Če Gevara, život, smrt, legenda”, „Fidel Kastro, jedan čovek, jedna revolucija”, „Čovek od krompira”. Dobitnik je Nagrade za životno delo Saveza novinara Jugoslavije (2000) i novinarske nagrade „Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije (1995). Član je Udruženja književnika Srbije.

U dobrom stanju! SNEŽANA, SNOW WHITE, na engleskom i srpskom jeziku Ilustrovana dramatizovana bajka, slikovnica sa dvojezičnim tekstom (srpski,engleski) i rečnikom. Nolit, Beograd, veliki format. Snežana i sedam patuljaka (engl. Snow White and the Seven Dwarfs) je kultni američki animirani film iz 1937. koji je producirao Volt Dizni. Radi se o ekranizaciji istoimene bajke braće Grim koja govori o mladoj Snežani koja je pobegla od zle maćehe i našla utočište kod sedam patuljaka. „Snežana i sedam patuljaka” je prvi dugometražni animirani film iz SAD (ujedno i prvi dugometražni film Volta Diznija) i 10. najkomercijalniji film 20. veka. Premijera je bila 21. decembra 1937. godine u bisokopu Carthay Circle Theatre. Film je odmah postao izuzetno popularan i više puta je ponovo prikazivan u bioskopu, sve dok nije izdat na VHS-u 28. oktobra 1994. godinae Film ima dva vojs-overa na srpski jezik iz 1990-ih koji su danas dostupni na internetu. Prvi vojs-over je ilegalno rađen od strane amatera i piratski je izdat na VHS kasetama. Drugi vojs-over je radio Kvartet Amigo i u njemu su glasove pozajmili profesionalni glasovni glumci — Tatjana Stanković, Violeta Peković, Nebojša Burović i Goran Peković. Zvaničnu srpsku sinhronizaciju uradio je studio Livada Beograd i njena premijera se očekuje.

Bluz za Jugoslaviju Dobar naslov, 2008. Udžbenički format, 287 strana. Knjiga je pročitana ali lepo očuvana, ima pečat na predlistu i jednu žutu tačkicu na listovima spolja. `Todorovićevo delo odlikuje rečitost, uverljivost i duhovitost`, ocena je žirija koji je `Knjigu osvete` proglasio najboljom među 130 nominacija odnosno autora iz cele Kanade od kojih su neki veoma poznati i ranije nagrađivani. Konkurs je organizovala neprofitna organizacija za podršku piscima `Autorski trust Kanade` (The Writer’s Trust of Canada) koju su pre tri decenije osnovali ugledni pisci među kojima najpoznatija i u Srbiji više puta prevođena književnica Margaret Atvud. `Nama koji smo u Kanadu došli u talasu emigranata iz devedestih godina nije bilo teško da iza ovog imena prepoznamo poznatog beogradskog novinara. Za vreme svog desetogodišnjeg boravka u Torontu Dragan Todorović je nastavio da objavljuje članke i književne eseje u kanadskim novinama i časopisima, a na državnom CBC radiju mu je emitovano i nekoliko radiofonskih dela. U Knjizi osvete izneo je svoje sećanje na detinjstvo i odrastanje u zemlji koja više ne postoji, kao i zanimljive epizode iz svoje bogate karijere koja se protezala kroz različite medije: NON, magazin `Rock`, Treći kanal, Art kanal, Radio Politika... Kroz knjigu defiluju mnogi stvarni likovi pod svojim pravim, ali i izmišljenim imenima.` (`Vreme`)

Boža Prodanović: CRTEŽ I O CRTEŽU Mek povez, 26cm, 76strana, ilustrovano, izdavač: ČIGOJA ŠTAMPA - Beograd NEDOSTAJE PRVI NASLOVNI LIST??? Božidar Prodanović (Boža) bio je srpski akademski slikar, rodom iz Pranjana. Bavio se mozaikom, crtežom, slikarstvom i grafikom.[1] Biografija Umetnikov pribor Osnovnu školu završio je u Pranjanima, a gimnaziju „Takovski ustanak” u Gornjem Milanovcu 1942. godine.[2] Nakon toga diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mila Milunovića i Marka Čelebonovića, a grafiku u klasi Mihajla S. Petrova.[3] Zatim je predavao u umetničkoj školi u Peći od 1950. do 1953. godine[4], dok je nakon toga postao i profesor na matičnom fakultetu gde je radio do 1986. godine. Izlagao je na preko pedeset samostalnih izložbi kao i na mnogo grupnih poput Oktobarskog salona u Beogradu, Grafike beogradskog kruga, Trijenala likovnih umetnosti u Beogradu itd.[4] Takođe, učestvovao je na 17. venecijanskom bijenalu 1954. i 2. Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji 1957. godine.[4] Dobitnik je niza nagrada – Oktobarske nagrade Beograda i Zlatne plakete ULUS-a. Izveo je nekoliko mozaika u javnim prostorima u Beogradu, Peći, Knjaževcu, Gornjem Milanovcu (na oba sprata gimnazije) i u drugim gradovima. Njegovi radovi nalaze se u raznim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama. Preminuo je 24. januara 2006. godine

Dragan Orlović Svirepi i sanjariTvrdi povezDragan Orlović (Valjevo, 2. mart 1938 – Beograd, 27. septembar 2017) bio je srpski romansijer, književni kritičar i putopisac.BiografijaOsnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu (maturirao 1955), a jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (diplomirao 1961). Bio je saradnik u Radio-televiziji Beograd (1958 – 1962), potom saradnik (od 1963) i urednik Kulturne rubrike „Politike ekspres“ (1973 – 1987), da bi do odlaska u penziju (1999) bio njen stalni književni kritičar. Potom sarađuje jedno vreme s listom „Republika“.Počeo je da objavljuje književnu kritiku i prozu od 1963. godine u „Politici ekspresu“, NIN-u i Politici, a zatim i u drugim listovima i revijama. Piše novinsko-informativnu kritiku, a u romanima mu je blizak svet fantastike. Objavljivao je i pod pseudonimom Nenad Strmac.DelaRomaniEndimionov san, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1981,Dnevnik o Minotauru, Jugoslavija, Beograd, 1982,Talason, Prosveta, Beograd, 1984,Kosovski epitaf, Filip Višnjić, Beograd, 1989,Srbistan – krhotine devedesetih, neobjavljeni roman, 1995,Dragan Orlović razgovara s Ivom Andrićem za RTV Beograd nakon uručenja Nobelove nagrade 1961. godineEseji i kritikeKnjige, Milić Rakić, Valjevo, 1983,Batina i pero, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1990,Glogov prah (knjige i život), eseji, Prosveta, Beograd 1997,PutopisiSvirepi i sanjari, 1979, Gornji Milanovac : Dečje novine, 1979,BiografijeTo je to – Mića Orlović, četrdeset TV godina, Gea, Beograd, 1998,3/15

Laza Lazarević Izabrana delaTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač RadLaza Lazarević bio je cenjeni srpski književnik u periodu realizma te ugledni lekar svoga doba. Rodio se u Šapcu 1851. godine. Porodica mu se bavila trgovinom. Ostao je rano bez oca pa je celu brigu o porodici preuzela majka.Nakon što je završio osnovnu školu te četiri razreda niže gimnazije, školovanje nastavlja u Beogradu. Tamo je završio višu gimnaziju i pravni fakultet visoke škole. Potom je studirao medicinu u Berlinu, a 1879. godine promovisan je u doktora medicine i kirurgije.Nakon toga vratio ponovo se vratio u Beograd gdje je radio kao lekar opšte prakse. Malo nakon toga postao je i primarijus jedne bolnice u Beogradu. Postigao je veliki ugled kao lekar u tom periodu.Šta se tiče književnog rada, njime je počeo da se bavi još za vrijeme studiranja u Berlinu.Njegove najpoznatije pripovetke su: "Prvi put s ocem na jutrenje", "U dobri čas hajduci!", "Školska ikona", "Verter", "Na bunaru", "On zna sve", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar".Nakon smrti objavljena mu je pripovetka "Švabica", i to 1898. godine. Ostalo je još osam nedovršenih pripovedaka.Začetnik je psihološke pripovetke u srpskoj književnosti i prvi je pisac koji je uveo lik intelektualca u svoje delo.Umro je 1891. godine.3/18

Hidrotehničke melioracije - Vojislav Bela Pokrić Novi Sad : Prometej, 2008. 477 str. : ilustr. ; 25 cm lepo ocuvana ,ima samo posveta autora Autorova posveta na predlistu - pogledati fotografiju. Књига обухвата садржај плана и програма предмета хидротехничке мелиорације и може се сврстати у категорију основни уџбеник за студенте основних и мастер студија. Књига обухвата садржај плана и програма предмета хидротехничке мелиорације и може се сврстати у категорију основни уџбеник за студенте основних и мастер студија, корисно ће послужити и студентима докторских студија и младим научним радницима, а такође је од посебне вредности за практичаре који се баве проблемом хидротехничких мелиорација. Уџбеник је посебне вредности јер је аутор, проф. др Војислав Покрић цео радни век провео радећи у области мелиорација, најпре као практичар, потом као пројектант, а затим као научни радник. Др Ђуро Бошњак, редовни професор Пољопривредни факултет, Нови Сад Дело је у потпуности засновано на савременим научним и стручним достигнућима у области хидротехничких мелиорација, области у којима је аутор радио дуги низ година као научни радник и пројектант у пракси. Садржајем обухвата неколико области по новим наставним плановима и програмима и то јој даје посебну вредност и може се користити као уџбеник за више предмета. Др Драган Рудић, редовни професор Пољопривредни факултет, Земун (u sobi ,veliki beli ormar)