Kao na slikama Lepo očuvano 1-10 Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Časopis „Poletarac“ izlazio je u Beogradu, od juna 1973. do juna 1975. godine. Izdavač ovog časopisa bio je Atelje za izdavačku delatnost novinsko-izdavačkog preduzeća „Borba“. Glavni i odgovorni urednik časopisa bio je književnik Dušan Radović. Članovi redakcije časopisa bili su Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Radoslav Zečević i Dušan Petričić. Ukupno je izašlo 19 brojeva – oko 1.600 stranica u velikom formatu. Komplimenti iz Evrope Bilo nam je žao dece, naljutili smo se i napravili „Poletarac“. On je toliko drugačiji od svega što se kod nas radilo za decu!“ objasnio je Dušan Radović nastanak ovog dečjeg časopisa. Tačnije, njegov povratak. „Poletarac“ je, zapravo, bio prvi posleratni dečji časopis, ali nije imao sreće, jer se ugasio 1969. godine. „U međuvremenu, u Srbiji su se pojavili neki listovi, koji ni izbliza ne mogu da zadovolje ni potrebe dece, niti da na dobar način reprezentuju književnost koja postoji. Na društvenu inicijativu, „Poletarac“ je obnovljen, s ambicijama da bude bolji i da okupi oko sebe najvrednije saradnike iz cele zemlje. I mi smo napravili list na mnogo strana, s najeminentnijim saradnicima. Dobili smo mnogo komplimenata, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, jer, po rečima nekih obaveštenih stranaca, takav časopis u Evropi ne postoji. Međutim, trebaće još mnogo vremena i novaca, da se kod nas razbiju neke predrasude i otpori. Kod nas još uvek najveći tiraž imaju loše stvari,“ kazao je Radović. Poletarac Dusko RadovicTim snova Poletarac je u svojoj redakciji okupio pisce i pesnike za decu kojima ni danas nema premca, ali su na njegovim stranama gostovali i mnogi drugi velikani (dečje) književnosti – Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović. Bio je primer vrhunskog dizajna dečjeg časopisa, do danas neprevaziđenog u Srbiji . Pored ilustratora i karikaturiste Dušana Petričića, koji je listu dao vizuelni identitet, mnogi poznati slikari i ilustratori učestvovali su u Radovićevom kreiranju dečjeg časopisa – Miodrag Mića Popović, Ljubica Cuca Sokić, Rastko Ćirić, Predrag Koraksić. Nerazumevanje od prvog broja Međutim, od prvog dana bilo je mnogo onih koji nisu verovali u njega. U „Borbi“, koja ga je izdavala, od prvog broja su hteli da ga ukinu. Kao glavni urednik, Radović je dobio sobicu u koju je mogao da stane neveliki pisaći sto, a svoje vrhunske saradnike morao je da prima, praktično – u hodniku. „Istovremeno, na prvom i drugom spratu baškarili su se razni direktori, urednici, pomoćnici, savetnici i njihove sekretarice, u velikim kabinetima sa kožnim vratima, kožnim foteljama, kožnim trosedima i kožnim agendama. Na pitanje zašto Radoviću ne ustupi svoj kabinet, jedan od njih je iskreno odgovorio: Iz ove kože se ne može!“ pisao je Milovan Vitezović. Poletarac Dusko RadovicList za gospodsku decu Iz Jugoslavije su na račun „Poletarca“ stizale pokude – da je „list za gospodsku decu“, da objavljuje „rđave pesme“… Poletarac nije naišao na prijem i odjek koji su očekivali njegovi stvaraoci, pisci i likovni umetnici. Veliki format, modernost, koncept – sve to je, čini se, bilo suviše slobodno i nerazumljivo za to vreme. Radović je govorio o otporu na koji je „Poletarac“ nailazio u školama, o korumpiranom tržištu dečje štampe, o izdavačima koji spretno podmićuju nastavnike, svoje buduće akvizitere, kako bi učenicima „propisali“ čitanje njihovih listova. „Neki urednici su u stanju da neprestano jadikuju u kancelarijama uticajnih ljudi, da se rastrče po ustanovama kad zateba. Ja nisam bio za to spreman. Nisam imao ni vremena. Lako je ovima o kojima govorim – oni prave listove tako što slažu pričicu na pesmicu, pesmicu na pričicu, bez reda i smisla, dodaju neku vinjeticu i to je njihovo uređivanje. Ceo njihov godišnji posao se može obaviti za nedelju dana. Pristajem da sve listove koji se tako uređuju, tako uređujem sam i besplatno. Letnje pesmice u leto, prolećne u proleće, zimske u zimu, i eto formule. Zašto se naprezati, zašto izmišljati, zašto okupljati maštovite crtače, pisce, naručivati rešenja, izume, zašto tragati za novim i neobičnim, kad uspeva staro i obično?“ Poletarac Dusko RadovicIspuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. Poletarac Dusko RadovicOdlazak u podrume bibioteka Poletarac je pred svoj odlazak u podrume bibliotka počeo da stiče evropsku i svetsku slavu. Francuzi su nameravali da ga prave u Francuskoj, i Dušan Petričić, njegov ilustrator, bio je zamoljen da izradi naslovnu stranu francuske verzije. Predosećajući skori kraj časopisa, Dušan Radovć je u broju za maj-jun 1975., na strani 2, predložio da „Poletarac“ više ne bude mesečni časopis, već knjiga koja bi izlazila svakog godišnjeg doba, u ritmu prirode – na proleće, leto, jesen, zimu. Taj broj bio je i poslednji. Istoimena serija Ipak, nekoliko godina nakon gašenja časopisa, 1979. – „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. „Imao sam priliku da čujem njegovo mišljenje o mojoj adaptaciji. Kad je pročitao scenario, bio je očajan – rekao da nema veze sa njegovom časopisom i da ne želi da bude asociran sa televizijskom serijom. Međutim, više od godina dana kasnije, kad sam ga slučajno sreo posle početka emitovanja serije, pružio mi je ruku i iskreno čestitao, sa rečima: Očigledno ne umem da procenim scenarija!“ ispričao je jednom prilikom Bajford. Poletarac Dusko RadovicKako do “Poletarca” Dvanaest godina nakon prinudnog prizemljenja „Poletarca“, izdavačko preduzeće „Rad“ objavilo je izbor najboljih književnih i likovnih, odnosno zabavnih i poučnih priloga, u četiri knjige naslovljene onako kako je zamišljao Duško Radović. Ni njih više nema na policama knjižara. Roditelji koji nisu imali zadovoljstvo da u detinjstvu imaju ove vredne knjige, i da ih do danas sačuvaju za svoju decu, mogu ih, uz malo sreće, ponekad pronaći u antikvarnicama i na aukcijskim sajtovima. Ostali, ipak, mogu zaviriti među korice četiri knjige „Poletarca“ i prelistavati ih u elektronskoj verziji, na sajtu Srpske dečje digitalne biblioteke. Priredila: Jovana Papan

Kasmir, polunezavisna provincija severne Indije je poznata kao proizvodjac tepiha radjenih rucnim cvorovanjem svila na svili iskljucivo (26.500rsd/m2- 36.000rsd/m2)-najpovoljniji igde. ako 6x9 feeta 184x243cm tamo kosta 3500$ +230$ transport/100x40+3500$ je ocarinjena i oporezovana cena ovde u ponudi imam preko 350 tepiha svila na svili i 200 tepiha svila na pamuku koji kost au ovoj meri tamo mene 2800$. Mogu i povoljnije isto tako kvalitetne da nadjem ali ima ih malo zato nije uvek ova cena 36.000rsd/m2 nego nudim i za 26.500rsd/m2 - svilu na svili i opet je razlika 40% povolnije za podlogu cist pamuk. Ljudi preferiraju svilu na svili i njena cena u zap[adnoj evropi je znatno veca od onoga st oja vama nudim da nabavim od svog indijskog prijatelja naime od drugara od drugara. i nekih nepoznatih indusa sa kojima sam se cenkao. On zna da se vuneni u Londoonu za 7000 funti prodaje pa insistira na nekim cenam a jer ja stvarno ne smem ovo da reklamiram po ovim cenam u evropi jer tamo to prosto kosta barem 2x skuplje i kraj nema jeftinije.Mozda i ne kupuju skuplje jer za kes kupe mnogo ali prodaju mnogo skuplje a ja zaradu dobijem svoju- za to sto sam dao oglas. Nije im pravo da se ne prod asve ponudjeno po ovim cenama a ja objasnjavam da su zivoti i plate kao u manjem indijskom gradu ne u velikom gradu ne u selu. Da srbi star narod su sa Vlastimirovicem dosli ovde iz svoje prapostojbine pre ilira i nastanjeni na predelu hercegovine i raguse - dubrovnika do herceg novog danasnjeg od cara rimskog i grckog u Carigradu i da je i kruna dobijena i da obrede hriscanske pa pismo i kulturu primise a na zzalost tek po hristianizaciji carstva ali bejahu veliki ratnici i junaci, prirodni u zivotu i dobre naravi.A danas - pa ja bi zeleo da nastavim tamo ne kad aje otomansko carstvo progutalo i bosansku kraljevinu posle dukllje nego pre nego se svi Nemanjicima prikljuvcise. Od Vlastimirovica i Hvalimira do Dukljanskih knezevina Balsica, Dejanovica i ostalih... predkosovska srbija svakako je nova srbija, ta priznavana a ne odbacivana od Rima, i od Grka od jedinog pravog evropskog carstva onog koje je cuvalo folklor naroda koje je osvajao i opismenjavao i pre hrista i davao svoje da razvijaju a ne njihovo da poprimaju dajuci im alate za to. Okrutni Rim ispad ekulturan i pravedan ne tiranski i glup. Srbe je sreca da ih Rim u pravu drzavu napravi mimoisla jer kasno su dosli tako i hrvati pa i iliri koji nestaose posto dodjose. OVO SU TEPISI SA PUTA SVILE A POSLEDNJE GRCKE DRZAVE U SEVERNOJ INDIJI TRAJALE SU DUGO POSLE PADA STARE GRCKEE I JEDINSTVA SA RIMOM PTOLOMEJA I KLEOPATRE GRKINJ DOK Oktavijan osvetnik nije postao vladrom egipta je Baktrijsko carstvo trajalo a u kasmiru gde bi trebalo da je Demetrijevo kraljevstvo grcko-indijsko je sada velikim delom islam a grka ako ima sa indusima su tamo, jer izesase kulture i dobro se shvatise. Sada te tepihe nabavljamo a davno je vreme kad aindusi tu vestinu za neku drugu nauku su menjali sa persijskim carstvom. majstori su svog zanata i tepisi su rucno radjeni 6x9 8x10 ti traje 9-12 meseci da se rucno napravi a ovo su rucni radovi da ugode vasem domu po ceni vrednoj vase paznje. Znate meni su obicni vuneni sto deda ih je kupio pre 65 godina mogli i duze trajati a u americi kazu da se tepih menja na 20 godina da je tako - podelite cenu sa 20 pa sa 12 i vidite koliko vas gtaj deo vase namestajne garniture kosta mesecno u odnosu na internet, pretplatu, onu a telefon, cenu mozda najbolje miele ves masine na 20 godina, racunara na 7 godina i recite da li je vredno. dobro ih pogledajte, oba uskoro i treci moj oglas... proverite cene u radnj kod nas u Beogradu a sve je to i nekad 7x povoljnije nego u Austriji Nemackoj ili UK. moja je ponuda povoljnija, kvalitetnija i bolja- a izabracete iz jasnog kataloga- ja poruciti od samog proizvodjaca kada dobijem barem 40% depozita i za 7 dana tepih je kod vas. za vasu informacijh pored broja cvorova svila na svili je najskuplja, zatim sa pola cene sledi svila na vunj pa svila na pamuku - trecina, cetvrtina kako kad. u centralnoj evropi 240x 310cm svila na pamuku moze kostati i 27000€ a na vuni 38000€ dok vj na svili pravoj svila na svili rucni rad dobijate za svega 6200-7000€ zavisno od dizajna ne od kvaliteta tepiha. oni su sertifikovani i porucujem ih iz indije ne radnji gde kostaju izmedju srpske i evropske cene nego od malih proizvodjaca koji jmaju godisnje po 30-50 tepiha raznih velicina u ovoj tehnici da prodajj a koje prikupljaju od nezavisnih tkaca sa kojima imaju ugovore i ciju robu prodaju. kvalitet je samo bolji - ima i vune na vuni - veliki je izbor stvarno a depozit 40% isporuka 7 dana. Mozda napravim jnternet stranu gde karticom kupite tepih pa sacekate- ja misljm da je uvek lepse sresti se ako je to moguce da me posetite kod kuce ili kancelariji, da se upoznamo, da vam pokazem i ostale. radnje poruce i nece sve prodati pa su cene vece a verujte mi ovde skoro pa povoljnije nego u indiji. izgleda da ni oni nisu lose dobavljace nasli ali originalnost mojih dizajna je prosto ne uporediva i sta je kod mene 6500€ u evropi je barem 40000-80000€- ista stvar. Zapravo tepisi se smatraju najkvalitetnijim i najlepsim. Moja je saradnja sa prodavcima koji u lokalu skupljaju tepihe od svojih stalnih proizvodjaca. Broj tepiha je ogranicen jer jedan osrednje velicine 6x9ft tepih trazi 8 meseci da se napravi 4x6ft 5 meseci, 8x10ft 12 meseci itd.Moja ponuda se sastoji iz3kataloga, trenutnih ponuda 3 prodavca - takoreci proizvodjaca. Zbog toga su ovinaj olji tepisi takoreci van kategoriji odobreni menj na prodaju i po cenama manjim od cena u Indijskim velikim gradovima pa i onim u nasim radnjama koji nisu istog kvaliteta iako istih karakteristika. Ja se selim u septembru za Bec i tamo cu tepih koji ovde kosta ponudjenu cenu prodavati na snizenju barem x2 skuplje ako ne i vise, dogovorno da i dalje budem povoljniji od drugihprodavaca ali ne narusavam cenu kako to radim ovde. Zbog toga nijemi dozvoljeno da dam odlas na engleskom ili nemackom ili francuskom jeziku ali dogovorno i to je odnos poverwnja izmedju mene i proizvodjaca. Moraju se platiti i carina j porez j prevoz. Dobio sam Srbiju kao drugu trzisnu zonu i neki prodavci su bili drugi ne zainteresovani da prilagode cene ekonomiji gdeje kupovna moc gradjana manja. Kvalitet je za UK a cene su znacajno nize - pa i sami da odete do Indije necete se vratiti sa povoljnijim tepihom. Oko cenkanja za kne koji se razumeju sve je jasno a svako moze da mi pokaze da je pronasao tepih ove kvalitete povoljnije i videcemo o cemu se radi, da li je kvalitet isti,sta se desava- jer u radnjama kod nas su skuplji, ja znam koliko ja zaradjujem i zbog toga i da se ovi tepisi ne mogu nabaviti povoljnije.