Telekomunikacija Ljubljana, Simfonija radio star 80 godina, u izvornom stanju, izuzetno očuvan i funkcionalan sa gramofonskom pločom prve generacije, visine jedan metar.

Stari radio Grundig 2320 iz 60-ih godina. Radio je dosta dobro očuvan i u ispravnom stanju. FM prijem od 87 do 104 MHz. Odličan prijem stanica i zvuk fantastičan.

Redak primerak radia Kosmaj 52. Dobro očuvan i u ispravnom stanju.

Stari radio Philips iz 1937 god. Izuzetno ocuvan bez ostecenja . idelan za sobu,hotel,kafic,etno redtoran,kafan,izlig ili da obradujete nekog poklonom .. odlican komad

Izuzetno redak radio, ja sam kolekcionar preko 30 god samo sam se dva put susreo sa ovim tipom radia.Mislim da jeFilpsov iz 1937 GOD , NE ZNAM DA LI RADI, ovako je u perfektnom stanju.Nema ni jednu falinku.Prelep

MUZEJSKI PRIMERAK! !! Stari radio iz Kraljevine, napravljen u Subotici Kontath D. D. -SABA. Dosta dobro očuvan i kompletan. Napravljen 1928-29 godine. Nije testiran

Staro i novo! ! ! Stari radio KOSMAJ 49+Bluetooth Speakers. Kutija je kompletno restaurirana. Preko Speakersa omogućen je prijem FM stanica. Preko USB-a može da se sluša muzika u MP3 formatu. Može se ubaciti i memorijska kartica. Može se povezati i bluetooth. Ima i daljinski upravljač.

ukupna visina 80 cm, visina nogica 32cm, sirina celog elementa 103 cm, dubina 37 cm stereo, ima cetiri zvucnika gramofon: obrtaji 16/33/45/78, okrece u sve cetiri brzine, pustao sam ploce na 33 i 45 obrtaja i u obe brzine malo zavlaci radio potpuno ispravan, odlicno stanje na spoljasnjem delu postoji samo nekoliko manjih povrsinskih ogrebotina

izusetan tranzistor za prave ljubitelje starina i lepog zvuka radi na baterije mane i ostecenja ima jedino na skali koa ne ide do kraja

Ispravan radio sat Grundig, hvata stanice, alarm, vreme, sve ispravno.

RADIO LAMPAŠ U ISPRAVNOM STANJU

ISPRAVAN RADIO LAMPAŠ S 18 - 11386

Radio SABA Wildbad 9 dosta dobro očuvan i u ispravnom stanju.

Stari radio BLAUPUNKT iz 1954-55 godine. Dobro očuvan i ispravan. Ima FM prijem.

Stari radio SABA, dobro očuvan i ispravan. Ima UKT-FM prijem do 104 Mhz.

Radovan Trnavac Mica, grafika iz 1979.godine Njegovi radovi nalaze se u mnogim muzejima sirom sveta, 20 godina je ziveo i radio u Americi. Jedan od nasih najznacajnijih savremenih umetnika. JEDINI PRIMERAK

Vrlo lepa, dosta dobro očuvana muzička komoda od kvalitetnog drveta, radio mislim da je Grundig, a gramofon Dual. Pošto je doneto iz Kanade, nisam uključivao u struju, niti isprobavao, jer ne znam da li je na 220v ili 110v. 147x85x48cm....

Peronski - stanicni sat - dvostrani Odlicno ocuvan i bez ostecenja. Satni mehanizam je radio na maticnom zajednickom satu tako da mu  je potreban maticni sat. Prelepo izgleda kao podna lampa, vidi se na slikama. Na jednoj od slika se vidi nosac kojim je bio pricvrscen na plafonu. Precnik 47cm Debljina 24cm

SPECIFIKACIJE: Bluetooth verzija: 5.0 Povezivanje: Bluetooth/USB/MicroSD/AUX 3.5mm/mikrofonski ulaz/gitarski ulaz/FM radio TWS povezivanje 2 zvučnika istovremeno Veličina zvučnika: 2 x 8" Woofer + 2" Tweeter Izlazna snaga: 100W Kapacitet baterije: 5000mAh Napajanje: AC 110-240V, 50/60Hz, DC 12V Dimenzije: 30 x 30 x 66cm Ostalo: Bežični mikrofon, daljinski upravljač, LED ekran, LED osvetljenje više modova

SPECIFIKACIJE: Bluetooth verzija: 5.0 Povezivanje: Bluetooth/USB/MicroSD/AUX 3.5mm/mikrofonski ulaz/gitarski ulaz/FM radio TWS povezivanje 2 zvučnika istovremeno Veličina zvučnika: 2 x 8" Woofer + 2" Tweeter Izlazna snaga: 100W Kapacitet baterije: 5000mAh Napajanje: AC 110-240V, 50/60Hz, DC 12V Dimenzije: 30 x 30 x 66cm Ostalo: Bežični mikrofon, daljinski upravljač, LED ekran, LED osvetljenje više modova

Marko MURAT Autoportret, rukopis (1941) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Murat Marko Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Program/plakat KPGT, dva lista 68x48 cm. Kozmokineticno gledalisce Rdeci pilot, Neue Slowenische Kunst . EKSTREMNO RETKO! Živadinov, Dragan, slovenski redatelj (Ilirska Bistrica, 24. I. 1960). Studirao režiju na Akademiji za gledališče, radio, film in televizijo u Ljubljani (1980–84). Suosnivač je umjetničkog pokreta Neue Slowenische Kunst 1982. i začetnik stilske formacije retrogradizma. Osnovao je Gledališče Sester Scipion Nasice (1982) i Rdeči pilot (1987), pretvorivši ga u Kozmokinetični kabinet Noordung radi objedinjavanja umjetnosti i znanosti. Bavi se gravitacijskom umjetnošću i astronautikom. Osmislio je pedesetogodišnju kazališnu koncepciju (»projektil«) 1995–2045 Noordung (1995) prema Elizabetinskoj trilogiji V. Stojsavljevića i kazališnu predstavu u bestežinskom stanju Biomehanika Noordung (1999). S Dunjom Zupančič organizirao je izložbu postgravitacijske umjetnosti Mehatron Noordung (2005). tags: avangarda, nsk, neue slowenische kunst, dragan zivadinov, laibach, irwin, konceptuala, konceptualna umetnost...

Slavimir Stojanovic Futro - Stories Offset print 1/3 Ram kao na slici, dimenzije grafike su 26x27 cm. Славимир Стојановић (Београд, 7. јануар 1969), српски је дизајнер, креативни директор, илустратор и визуелни уметник.[1] Студирао је Академију примењених уметности у Београду, а потом и ХДК - Школа за дизајн и примењену уметност (швед. Högskolan för Design och Konsthantverk) на Универзитету у Гетеборгу (Шведска) у класи проф. Х. К. Ериксона,[2] као и Ликовну академију у Љубљани, Словенија.[3] Сматра се одговорним за подизање стандарда не само у Србији, већ у целој источној и Централној Европи.[4] Биографија Дизајнерску каријеру је почео као арт директор у С-Тим Битс Сачи & Сачи Адвертајзинг Балканс (енгл. S. Team Bates Saatchi & Saatchi Advertising Balkans). У С-Тиму Стојановић је добио прилику да неометано развија своје идеје захваљујући неколицини значајних клијената агенције (Сони, Мерцедес Бенц, Мишлен, Кока кола[5]), што је након извесног времена довело до буквалног препорода српског графичког дизајна и рекламе.[4] Стојановићев рад у Сачију је такође донео многе значајне међународне награде (око 150), а сам Стојановић је постао један од најхваљенијих дизајнера у Централној Европи. Стојановићев највероватније најпознатији рад је лого радио-станице Б92, водећег независног јавног гласила у Србији, за који је Стојановић добио два пута награду MTV Free Your Mind[4]. Такође је радио дизајн за омоте албума разних српских уметника (Рамбо Амадеус, Плејбој, А. К, и др.[5]). Крајем деведесетих сели се у Љубљану где проводи годину дана у фирми Компас Дизајн као креативни директор. Данас ради у Арих дизајну у Љубљани и власник је креативног сервиса Футро.[6] Уметнички рад Славимир Стојановић је оставио вишеслојни печат на целу екс-југословенску дизајнерску сцену. Прво се усредсредио на међународне, софистициране трендове и потпуно одбацио крут и тежак стил заостао још од комунистичких времена. Његове рекламе својом симболиком директно ударају на подсвест и активирају осећај за чисто визуелну лепоту која се често заснива на чистом парадоксу.[4] Стојановић је такође у српски дизајн увео модерну употребу типографије. Пажљивим одабиром слова, био је први који је почео да користи неке фонтове, сматрајући да слово није само средство вербалног изражавања, већ кључни део визуелне дефиниције.[4] Велики утицај су на њега извршили Мирко Илић, Пол Ранд, Тибор Калман и Вуди Пиртл.[4] Награде Добио је више од 200 међународних награда и признања, укључујући: Epica, Cresta, Eurobest, Clio, Cannes, Art Directors Club, Type Directors Club, European Design Excellence, Communication Arts Award, Graphis Annual, Global Award, Montreux Gold, Brumen Grand Prix, за најбољи графички дизајн у Словенији, Грифон,[7] за најбољи графички дизајн у СЦГ, итд.[6] Његови су радови део колекција у музеју Помпидоу у Паризу, Музеју уметности и рекламе у Хамбургу и у Музеју плаката у Варшави.[2] Књиге Синги Лумба и Дрво чаробних оловака, 2017.[8] Синги Лумба и Коцкаста планета, 2020.[9] Девет - роман у илустрованим причама, 2022.[10] Речник бескрајног одрастања, 2022.[11]

Slavimir Stojanovic Futro - Stories Offset print 1/3 Ram kao na slici, dimenzije grafike su 26x27 cm. Славимир Стојановић (Београд, 7. јануар 1969), српски је дизајнер, креативни директор, илустратор и визуелни уметник.[1] Студирао је Академију примењених уметности у Београду, а потом и ХДК - Школа за дизајн и примењену уметност (швед. Högskolan för Design och Konsthantverk) на Универзитету у Гетеборгу (Шведска) у класи проф. Х. К. Ериксона,[2] као и Ликовну академију у Љубљани, Словенија.[3] Сматра се одговорним за подизање стандарда не само у Србији, већ у целој источној и Централној Европи.[4] Биографија Дизајнерску каријеру је почео као арт директор у С-Тим Битс Сачи & Сачи Адвертајзинг Балканс (енгл. S. Team Bates Saatchi & Saatchi Advertising Balkans). У С-Тиму Стојановић је добио прилику да неометано развија своје идеје захваљујући неколицини значајних клијената агенције (Сони, Мерцедес Бенц, Мишлен, Кока кола[5]), што је након извесног времена довело до буквалног препорода српског графичког дизајна и рекламе.[4] Стојановићев рад у Сачију је такође донео многе значајне међународне награде (око 150), а сам Стојановић је постао један од најхваљенијих дизајнера у Централној Европи. Стојановићев највероватније најпознатији рад је лого радио-станице Б92, водећег независног јавног гласила у Србији, за који је Стојановић добио два пута награду MTV Free Your Mind[4]. Такође је радио дизајн за омоте албума разних српских уметника (Рамбо Амадеус, Плејбој, А. К, и др.[5]). Крајем деведесетих сели се у Љубљану где проводи годину дана у фирми Компас Дизајн као креативни директор. Данас ради у Арих дизајну у Љубљани и власник је креативног сервиса Футро.[6] Уметнички рад Славимир Стојановић је оставио вишеслојни печат на целу екс-југословенску дизајнерску сцену. Прво се усредсредио на међународне, софистициране трендове и потпуно одбацио крут и тежак стил заостао још од комунистичких времена. Његове рекламе својом симболиком директно ударају на подсвест и активирају осећај за чисто визуелну лепоту која се често заснива на чистом парадоксу.[4] Стојановић је такође у српски дизајн увео модерну употребу типографије. Пажљивим одабиром слова, био је први који је почео да користи неке фонтове, сматрајући да слово није само средство вербалног изражавања, већ кључни део визуелне дефиниције.[4] Велики утицај су на њега извршили Мирко Илић, Пол Ранд, Тибор Калман и Вуди Пиртл.[4] Награде Добио је више од 200 међународних награда и признања, укључујући: Epica, Cresta, Eurobest, Clio, Cannes, Art Directors Club, Type Directors Club, European Design Excellence, Communication Arts Award, Graphis Annual, Global Award, Montreux Gold, Brumen Grand Prix, за најбољи графички дизајн у Словенији, Грифон,[7] за најбољи графички дизајн у СЦГ, итд.[6] Његови су радови део колекција у музеју Помпидоу у Паризу, Музеју уметности и рекламе у Хамбургу и у Музеју плаката у Варшави.[2] Књиге Синги Лумба и Дрво чаробних оловака, 2017.[8] Синги Лумба и Коцкаста планета, 2020.[9] Девет - роман у илустрованим причама, 2022.[10] Речник бескрајног одрастања, 2022.[11]

numerisani primerak broj 5 sve potpisao Mersad Berber RETKO! Sarajevo poezija grafika, 1972/73. Grafička mapa 13 grafika i listovi sa poezijom Lorens Darel, Tin Ujević, Ivo Andrić... : Portfolio with 13 col. : Mappe mit 13 farbigen unutra je sve jako lepo očuvano, kožna fascikla ima blage tragove stajanja, sve je kao na slici slobodno pitajte šta vas interesuje 13 grafika Plus 13 pesama I propratni tekst Mersad Berber (Bosanski Petrovac, 1. siječnja 1940. - Zagreb, 7. listopada 2012. ) je bio bosanskohercegovački akademski slikar. Mersada Berbera se uvrštava među najveće slikare neoklasiciste njegovog doba. Biografija Mersad Berber je diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Ljubljani 1963., u klasi Maksima Sedeja. Postdiplomski studij grafike je zavšio na istoj Akademiji kod Rike Debeljaka. Od 1978. do 1982. godine predavao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu-[1]. Tijekom 1990-ih, za vrijeme rata u BiH, seli u Zagreb. Do kraja života živi i radi u Zagrebu i Dubrovniku. Bavio se slikanjem, grafikom, tapiserijom, ilustracijom te je radio scenografiju i kostimografiju, a 1985. završio je svoj crtani film Tempo Secondo. Održao je gotovo stotinu samostalnih i sudjelovao u nizu skupnih izložbi u Europi, SAD-u i Aziji, a dobitnik je više od 50 nagrada i priznanja za svoj rad. Bio je član Ruske akademije umjetnosti od 2007. godine. [2] 1984. godine Galerija Tate u Londonu uvrštava Berberove slike u svoj stalni postav.