225 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Spiderman Marvel Ultimate, Les lecons de la vie Brian Michael Bendis Brian Michael Bendis (/ˈbɛndɪs/; rođen 18. kolovoza 1967.) [2] američki je pisac stripova i umjetnik. Osvojio je pet Eisnerovih nagrada i za svoj rad u vlasništvu kreatora i za rad na raznim Marvelovim stripovima.[3] Počevši od kriminalističkih i noir stripova, Bendis se na kraju preselio na mainstream superherojski rad. S Billom Jemasom i Markom Millarom, Bendis je bio glavni arhitekt Ultimate Marvel Universe, lansirajući Ultimate Spider-Man 2000. Ponovo je pokrenuo franšizu Avengers s New Avengersima 2004., a također je napisao priču o Marvelovim `događajima` `Secret War` ` (2004–2005), `Kuća M` (2005), `Tajna invazija` (2008), `Osada` (2010) i `Doba Ultrona` (2013). Iako je Bendis citirao pisce stripova kao što su Frank Miller i Alan Moore, njegov vlastiti utjecaj na pisanje manje je ukorijenjen u stripovima, oslanjajući se na rad Davida Mameta, Richarda Pricea i Aarona Sorkina, čiji je dijalog, rekao je Bendis, bio `najbolji u bilo kojem mediju.`[4] Osim što je pisao stripove, Bendis je radio na televiziji, video igrama i filmu. Također je predavao tečajeve o grafičkim romanima na Sveučilištu Oregon i Portland State University. Bendis je 2014. napisao Words for Pictures: The Art and Business of Writing Comics and Graphic Novel, knjigu o stripu u izdanju Random Housea....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nultoj stranici tre crtice flomasterom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Ilustracije: Dijana Kosec - Bourek Nagrada `Ivana Brlic Mazuranic` Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge). Biblioteka Vjeverica

U dobrom stanju! Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka Srbije je datirala 1961.godinu, ali ja mislim da je knjiga starija Nasradin hodža je lik iz kratkih satiričnih priča naroda Balkana, Bliskog i Srednjeg istoka i Sredozemlja. U pričama je predstavljen kao šaljivdžija koji šalama ostvaruje veliku korist varajući naivni narod. Najvjerovatnije je lik stvoren po istorijskoj ličnosti koja je živjela u 13. vijeku na području Srednjeg istoka. UNESKO je 1996—1997. godinu proglasio za „Međunarodnu godinu Nasradina hodže“.[1] U turskom gradu Akšehiru se svake godine od 5. do 10. jula održava festival posvećen Nasradinu hodži.[2] Krater Nasradin na Plutonovom mesecu Haronu je imenovan po Nasradin-hodži. Branislav „Brana“ Jovanović (Beograd, 5. septembar 1933 — Beograd, 11. jul 2002) je bio srpski likovni umetnik i stripar, visoko cenjen od publike i kritike. Najpoznatiji je bio po decenijskom ilustrovanju glavnih „Politikinih“ izdanja. Biografija Nakon diplomiranja Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sasvim se posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je objavio 1953, a od 1960. je sarađivao sa nedeljnikom Ilustrovana Politika. Od 1965. je radio i za Politikin Bazar, čiji je kasnije bio grafički dizajner i umetnički direktor. Ilustrovao je dnevni list Politika, magazine Politikin Zabavnik, RTV reviju, NIN... Za ediciju „Nikad robom“ je od 1966. do 1968. objavio tri zapažena stripa: „Kad mitraljez umukne“, „Krvavo svitanje“ i „Barjak nad Srbijom“.

STRIP 1 58164) LEDENO DOBA , Nikola de Kresi , Komiko Novi Sad 2013 „Svaki album je posebno iskustvo. Ne mogu da zamislim sebe kako godinama upotrebljavam jedan te isti recept kao što je često slučaj u stripu. Albumi koje radim često su u potpunoj suprotnosti sa onim koje sam prethodno radio, ali to mi ostavlja prostora za napredak. Crtanje je oduvek bilo i ostalo nešto najprirodnije, najočiglednije i najuzbudljivije. Bilo je i ostalo moj fetiš – kompozicija, perspektiva, energija, oslobađanje, senzualnost, nasilje, disanje, obrazovanje, pripovedanje, podvig nad podvizima...“ Pažnju kritike i publike Nikola de Kresi je osvojio početkom 1990-ih sa albumom Foligatto, i otada je ostavio autentičan lični pečat u svetu stripa. Jedan je od onih autora čije nove naslove jednako nestrpljivo iščekuju i čitaoci i njegovi takmaci. On se ne zadovoljava time da prati klasičnu nit naracije i ne libi se da sa svakim novim albumom iznova sebi postavlja pitanja, svaki put menjajući stil i tehniku rada. Svaka od njegovih vinjeta je istinska grafička bravura. U Ledenom dobu Nikola de Kresi stvara uzbudljivu i vanserijsku priču u kojoj naši savremenici susreću, uz dozu humora i ležernosti, izmaštana „šapolika“ bića, nešto između psa, svinje i foke. Bilo da u fokus stavlja samog umetnika ili da čitav muzej Luvr okiva u led, Nikola de Kresi ispreda neke od najumesnijih i najslobodnijih priča koje smo u prilici da čitamo. odlično očuvano, tvrd povez, format 17 x 24 cm, kolor , 76 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilcia Prvo izdanje! Zlatna Knjiga Ilustracije: Mihailo Pisunjak Mirjana Stefanović (Niš, 24. oktobar 1939 — Beograd, 10. avgust 2021) bila je srpska književnica. Biografija Živela je u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti. Godine 1966-1967. radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala i šesnaest godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974-1979) i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982-1983). Kritika O njenim su delima afirmativno pisali, u listovima, časopisima, i u svojim knjigama ugledni srpski i jugoslovenski kritičari, od Miroslava Egerića 1957. u Studentu, do Jelene Milinković u internet časopisu Agon 2011. Među njima su i : Milica Nikolić, Petar Džadžić, Miloš I. Bandić, Predrag Palavestra, Miodrag Protić, Bogdan A. Popović, Božo Vukadinović, Sveta Lukić, Vuk Krnjević, Staniša Tutnjević, Draško Ređep, Srba Ignjatović, Bojana Stojanović Pantović, Jovica Aćin, Vasa Pavković, Saša Radojčić, Stevan Tontić, Vladimir Milarić, Jovan Ljuštanović, Janez Rotar, Franci Zagoričnik, Niko Grafenauer, Vjeran Zupa, Branko Bošnjak, Enver Kazaz.

Profesionalna visenamenska masina za sivenje model MSHM-988. Odlicnog dizajna, veoma prakticna i jednostavna za upotrebu. Opremljena je automatskim navojima igle, velikom brzinom, kompaktna i prenosiva. Sa prenosivom šivaćom mašinom možete lako raditi ​​sa svim vrstama tkanina kao što su svila, traper, koža. . . Oslobodite se velike stare mašine i brzo napravite šavove. Napajanje: DC6V 800mA ili 4 "AA" baterije, nisu ukljucene u kompletu.

- Električna -uv- lampa protiv komaraca - Možete je koristiti u spavaćoj ili dnevnoj sobi, kao sobnu ili kancelarijsku lampu - Lampa je lagana jednostavna i praktična za upotreba. - Napaja se na struju, može raditi satima. - Poželjno je da bude postavljena u visini od 80cm do 1.2m, a udaljena od zida 30cm. - Lampa privlači insekte ultraljubičastim svetlom, a zatim ih eliminiše visokonaponskim udarima

-Izdavač: `Darkwood` -Povez: Tvrd -Pismo: Latinica -Broj strana: 96 -Dimenzije: 210 x 300 -Stanje: kao novo Je li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama. Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Brain Drain, 1994. g - Agents for Liberty, 1995. g - The Death of Clark Kent, 1995. g Supermen je izmišljeni lik koji važi za najpoznatijeg i najpopularnijeg superheroja svih vremena[traži se izvor]. Njegovi tvorci su kanadski crtač Džozef Šuster (Joseph Shuster) i američki scenarista Džerom Sigel (Jerome Siegel). Supermen je nastao 1932. za vreme Šusterovog i Sigelovog odrastanja u Klivlendu, Ohajo. Prava na lik otkupio je strip izdavači Detective Comics Inc, poznatiji kao DC. Supermen se prvi put pojavio u junu 1938. u časopisu Action Comics #1, a potom je dospeo u sve medije (radio, televiziju, film i novine). Jedan je od najmarkantnijih super-heroja i ikona popularne kulture. Danas se njegove avanture objavljuju u velikom broju strip-časopisa. U prvoj epizodi stripa čitalac doznaje da je Supermen rođen kao Kal-El na planeti Kripton. Njegov otac, naučnik Džor-El, kao bebu ga šalje raketom na Zemlju i to nekoliko minuta pre uništenja Kriptona. Bebu je pronašao sredovečni bračni par Kentovih i usvojio je. Odrastajući, dečak počinje shvatati da poseduje nadljudske moći koje je počeo da koristi u korist čovečanstva. U svakodnevnom životu Supermen se krije iza lika dobroćudnog šeprtlje Klarka Kenta, novinara lista Dejli star (kasnije Dejli planet). Klarkova partnerka je novinarka Lois Lejn, njegova velika, ali tajna ljubav sa kojom će se kasnije i oženiti. Supermenovi nadimci su Čovek od čelika, Čovek sutrašnjice, Kriptonov poslednji sin i Metropolisov omiljeni sin Istorija lika Priča o Supermenovom poreklu slična je drugim kulturnim herojima i religijskim figurama poput Isusa, Mojsija, Gilgameša, Samsona ili Krišne, koji su kao bebe odposlati sa mesta na kome su bili u opasnosti. Kako bilo, činjenice o njegovim korenima, kao i vezama i sposobnostima, značajno su se menjale tokom vremena. Urednici i scenaristi koristili su proces retroaktivnog kontinuiteta, tzv. retcon, kako bi usaglasili izmene u popularnoj kulturi, odstranili ograničavajuće segmente mitova i napravili savremenu priču. Te izmene su napravljene kako bi učvrstili izvorne elemente koje Supermena čine savremenom ikonom. Kao što je prikazano u originalnim stripovima Zlatnog doba — uključujući Action Comics #1 (1938), Superman #1 (1939) i Superman #61 (1949), kao i kasnijim pričama poput Secret Origins #1 (1986) — ugledni naučnik Džor-El otkrio je da će njegova planeta Kripton eksplodirati, ali nije uspeo da u to ubedi i ostale Kriptonce. Ipak, uspeva da napravi svemirski brod kako bi spasao svog tek rođenog sina — Kal-Ela. Brod uzleće nekoliko trenutaka pre uništenja planete, a mali Kal-El sleće na Zemlju u mali farmerski gradić (kasnije poznat kao Smolvil), negde za vreme Prvog svetskog rata. Kentovi (tada poznati pod imenima Džon i Meri), vozači koji su prisustvovali sletanju, odneli su novorođenče u sirotište i ubrzo se vratili da ga usvoje, nazvavši ga Klark. U svojoj noveli iz 1942, Džordž Lauder promenio je imena Jor-L, Kal-L, i Lora (Supermenova biološka majka) u modernija Jor-El, Kal-El, i Lara (kod prva dva razlika je samo u engleskom pravopisu). Naslovna strana Action Comics #1 (mart 1938), prvo pojavljivanje Supermena. Olovka Džo Šuster. Klark je rastao na porodičnoj farmi Kentovih, polako otkrivajući da poseduje razne supermoći, ali nesvestan svog kriptonskog porekla. Nakon smrti svojih roditelja Klark odlučuje da upotrebi svoje moći za dobrobit čovečanstva, pravi stilizovani kostim i seli se u Metropolis. Klark počinje da radi kao novinar lista Dejli Planet i ubrzo se otkriva svetu kao prvi superheroj — Supermen. Supermenove moći razvijaju se tokom četrdesetih godina, uključujući ogromni porast u snazi i mogućnost letenja — raniji stripovi su mu samo davali mogućnost skoka do osmine milje. U stripu Superman #61 iz 1949. godine, Supermen konačno saznaje za postojanje Kriptona. Istih godina postaje i uvaženi član Američke lige pravde, iako se u pričama iz Zlatnog doba pojavljuje samo dva puta (All Star Comics #8 i #36). Počevši od četrdesetih pa nadalje postepeno se počinje sa prikazivanjem Supermenovog detinjstva. Prva priča o Superboju pojavljuje se u More Fun Comics #101 u februaru 1945. fodine. Mesto zbivanja je još uvek nepoznato, mada je nagovešteno da je u blizini Metropolisa, a Kentovi još uvek nemaju imena. Nije ustanovljeno da Superboj živi u Smolvilu sve do Superboy #2 iz maja 1949. godine, a imena njegovih roditelja — Džonatan i Marta Kent, nisu data sve do Superboy #12 iz januara 1951. — dvanaest godina nakon prvog pojavljivanja u Action Comics #1. Ostale promene u vezi sa Supermenom nastaju kao posledica pojavljivanja u drugim medijima, uključujući radio i novinski strip. Dejli Star postaje Dejli Planit — verovatno zbog toga što su novine sa istim imenom već postojale — a Peri Vajt zamenjuje originalnog urednika Džordža Tejlora u prvoj epizodi radio-serijala, a ubrzo im se priključuje i fotograf Džimi Olsen. Srebrno doba Tokom četrdesetih i pedesetih godina, mitu o Supermenu postepeno su dodavani danas dobro poznati elementi, koji su i zvanično ustanovljeni krajem pedesetih. Ovo uključuje značajnije isticanje naučno-fantastičnih elemenata, uključujući njegovo kriptonsko poreklo, kao i dorađenu verziju priče o njegovom poreklu. U verziji koja je nastala početkom šezdesetih (sa nezaboravnim sižeom na početku svake epizode televizijske serije „Supermenove avanture`

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

Autor: Mato Lovrak Godina izdanja: 202. Br. str.: 74 Povez: Mek Format: 130mm x 190mm Pismo: Latinica Opis Slatki potok – autor Mato Lovrak Slatki potok je roman poznatog dječjeg pisca Mate Lovraka. Dječak Vlado, slabijeg zdravlja dolazi provesti praznika kod strica na selo. Tamo upoznaje dječaka Milana te s njim proživljava radost seoskog života i obiteljskog doma. Roman je himna prirodi i slobodi življenja u njoj. Sretnim završetkom šalje porukom o vrijednosti i značenju dobrih, plemenitih djela, ljubavi i prijateljstva, zajedničkog djelovanja. Mjesto radnje je selo tijekom prve polovice 20. stoljeća. Preporučiti djeci od 8 do 12 godina starosti. O autoru: MATO LOVRAK rodio se u Velikom Grđevcu kod Bjelovara 8. ožujka 1899. godine, a umro 1974. Kao učitelj radio je neprekidno 35 go­dina u raznim selima i gradovima. Književnim radom bavio se 40 godina. Najviše književnih radova napisao je za djecu. Bio je član Pedagoško-književnog zbora u Zagrebu. Autor je romana i zbirki priča: Slatki potok, Vlak u snijegu, Družba Pere Kvržice, Divlji dječak, Francek drugi hrabri, Doka Bedaković, Neprijatelj broj 1, Sretna zemlja, Anka Brazi­lijanka, Micek, Mucek i Dedek, Prijatelji, Naši dječaci, Dječak konzul, Prozor do vrta, De­vetorica hrabrih, Dobra oluja, Iskrica, Zeleni otok, Kad u kući jagode rastu… Mnoga Lo­vrakova djela prevedena su na druge jezike, a romani Vlak u snijegu i Družba Pere Kvrži­ce uvršteni su u lektiru i na mnogim izbori­ma izabrani su za najomiljenije dječje knjige.

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Cirilica Korice i ilustracije: Radomir Stevic Ras Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

Vladimir Đukanović: NARODNI BUKVAR Tvrd povez - format: 22x28cm, 72strane, ilustrovano, izdavač: JU MUZEJ REPUBLIKE SRPSKE - Banja Luka 2014. Буквар, који је издао Музеј Републике Српске, садржи 143 појма из живота Срба и њиховог духовог и материјалног стваралаштва. Сви појмови, који су илустровани и објашњени, односе се на живот предака, дочаравајући менталитет и реалност Срба, уз пословице и народну поезију јуначких пјесама, гдје су главне вриједности јунаштво, поштење, човјекољубље. Аутор Владимир Ђукановић рекао је да је годину дана радио на овој књизи, која би могла да се користи као додатно наставно средство, те да му је највећи проблем био прикупљање фотографија старих предмета, да би се направиле илустрације. „Ово је покушај Музеја Републике Српске да дјеци приближи традицију и да схвате шта се то чува у музејима“, рекао је Ђукановић Етнограф из Београда Весна Гушковић истакла је да овај буквар представља појмовник и рјечник, са појмовима који се односе на обичаје, становање, привређивање, одијевање старих Срба, али и на митске и историјске личности и животиње. Она је додала да је циљ буквара да данашњим генерацијама приближи живот који су живјели њихови дједови, а садржи појмове као што су амајлија, која данас има сасвим друго значење, као и аждаја. Овај буквар за дјецу предшколског узраста и ниже разреде основних школа садржи објашњене и илустроване појмове као што су шубара, гусле, јасле, јарам, чегртаљка, шиндра, чакија, упртњача, а на крају је додата и бојанка, тако да дјеца могу да обоје предмете из буквара.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Sheaffer naliv pero celo od plastike. Pero je ispisalo samo jednu patronu i posle toga je oprano i ostavljeno. Naliv pero je jako lepo očuvano. Dobijate samo to sa slika, bez patrone sa mastilom. Inače možete da koristite i standardne patrone sa mastilom ali morate da ih nabodete sa druge strane patrone. Tako inaće i radite sa original patronama, bušite ih uz pomoč sile.

Ово је књига питања за одрасле. Дата су у виду једноставних, оригиналних, конкретних, разумљивих дилема, које читаоца подстичу на размишљање о суштинском ‒ о животу, љубави, новцу, сексу, племенитости, поносу, смрти ‒ као и на промишљање о томе ко смо заиста и шта радимо у овом животу. На та питања не постоје тачни и погрешни, већ само искрени и неискрени одговори. Питања су провокативна и подстичу на занимљиве, неочекиване и корисне разговоре и размишљања.

BOKSER, Rajnhard Klajst, KOMIKO, Novi Sad, 2015, meki povez, c/b, 200 strana, tiraž 1000 komada, NOVO. Posle dugog zimskog sna, sa prvim zracima sunca, javio se i novosadski KOMIKO sa prvim ovogodišnjim strip izdanjem. I kako smo već navikli kad je ovaj izdavač u pitanju, opet se radi o remek-delu ! Moram da priznam da sam na kuloarske priče o objavljivanju nemačkog autora bio više nego suzdržan. Kao i u ostalim umetnostima, nemci u XX veku kaskaju za evropskim okruženjem, a šire da ne spominjem. Bavili se ljudi pametnijim stvarima kao što su ratovi i pravljenje boljeg sveta. A kad je to propalo krenuli su od toga da prave umetnost, što i danas rade. I upravo kao što su im ratovi bili surovi i brutalni, takva im je i umetnost. Kao i u njihovim ratovima, tako i na njihovu muziku, filmove i književnost niko nije mogao da ostane miran, netaknut i ravnodušan. Tako je na mene delovalo prvo čitanje BOKSERA Rajnharda Klajsta. Brutalno i surovo. Direkt u glavu. Pa nova stranica, kroše, pa sledeća - aperkat. Pa kratka serija u stomak, u želudac, pa opet u glavu... Mislio bi čovek da je na temu stradanja Jevreja u nemačkim logorima sve već rečeno posle 70 godina. Već su vidjena remek-dela na tu temu. S pravom je na zadnjoj korici spomenut Spigelmanov MAUS. Ali ovde su prikazani ljudi, a ne miševi i mačke, ovde su ljudska lica iskrivljena od straha, mržnje, bola, besa, ovde je sve mnogo brutalnije... Ovo je radio Nemac. Direkt u glavu. Pa u želudac...

BOKSER, Rajnhard Klajst, KOMIKO, Novi Sad, 2015, meki povez, c/b, 200 strana, tiraž 1000 komada, NOVO. Posle dugog zimskog sna, sa prvim zracima sunca, javio se i novosadski KOMIKO sa prvim ovogodišnjim strip izdanjem. I kako smo već navikli kad je ovaj izdavač u pitanju, opet se radi o remek-delu ! Moram da priznam da sam na kuloarske priče o objavljivanju nemačkog autora bio više nego suzdržan. Kao i u ostalim umetnostima, nemci u XX veku kaskaju za evropskim okruženjem, a šire da ne spominjem. Bavili se ljudi pametnijim stvarima kao što su ratovi i pravljenje boljeg sveta. A kad je to propalo krenuli su od toga da prave umetnost, što i danas rade. I upravo kao što su im ratovi bili surovi i brutalni, takva im je i umetnost. Kao i u njihovim ratovima, tako i na njihovu muziku, filmove i književnost niko nije mogao da ostane miran, netaknut i ravnodušan. Tako je na mene delovalo prvo čitanje BOKSERA Rajnharda Klajsta. Brutalno i surovo. Direkt u glavu. Pa nova stranica, kroše, pa sledeća - aperkat. Pa kratka serija u stomak, u želudac, pa opet u glavu... Mislio bi čovek da je na temu stradanja Jevreja u nemačkim logorima sve već rečeno posle 70 godina. Već su vidjena remek-dela na tu temu. S pravom je na zadnjoj korici spomenut Spigelmanov MAUS. Ali ovde su prikazani ljudi, a ne miševi i mačke, ovde su ljudska lica iskrivljena od straha, mržnje, bola, besa, ovde je sve mnogo brutalnije... Ovo je radio Nemac. Direkt u glavu. Pa u želudac...

Moja zabava KREDA I TABLA sa kucom Žućkom i sa macom Micom Knjige sadrže po 4 krede u boji, a imaju po 10 kartonskih stranica tako da je vaše dete neće moći pocepati. Na stranicama su imitacije tabli tako da po njima deca mogu da crtaju i pišu kredama koliko žele i kasnije to mogu obrisati čistom krpicom i tako u nedogled mogu raditi. Rešavajući zadatke i crtajući deca će uživati. Knjiga je dimenzija 28 x 21 cm.

,,Hajdemo u Englesku` u reči i slici. Ovaj šareni slikovni rečnik sadrži mnoštvo reči sa kojima se svakodnevno susrećemo. Mogu se naučiti nazivi životinja, biljaka, godišnjih doba, ali i saznati kojim se rečima izražava šta radiš, rodjački odnosi u porodici, redni brojevi, a ima i rečnik svih pojmova na kraju knjige. Knjiga je dugačka oko 33 x 24 cm, ukupno ima 154 strana. Tvrdih je korica. Mogu poslati knjigu i kao tiskovinu, tako je najjeftinije. Za sva dodatna pitanja obratite mi se putem poruka.

【7-bojna LED noćna lampa】- Ugrađena šarena LED svetla. LED svetlo menja boju kada ovlaživač radi, doneće sreću u vaš dom ili kancelariju. Tako da može poslužiti kao ovlaživač, noćno svetlo i ukras za dom 【Super tih, siguran i pametan dizajn】- Usvojena ultrazvučna tehnologija, radni zvuk je manji od 30 db, tako da nećete biti uznemireni kada spavate ili radite 【Dva režima prskanja】- Ovaj mini ovlaživač vazduha ima dva režima prskanja 【Univerzalno USB napajanje】- Sa USB priključkom za napajanje, ovaj ovlaživač napaja Micro USB 5V/1A C1

225 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Civil War 1 ( Guerre civile ) - Mark Millar, Steve McNiven Marvelov svemir se mijenja. Nakon tragedije, Kongres Sjedinjenih Država predlaže da nadljudi otkriju svoj službeni identitet demaskirajući se pred članovima vlade. Najveći prvaci nacije podijeljeni su. Ovu odluku moraju donijeti svaki u svojoj duši i savjesti. Mark Millar MBE (/ˈmɪlər/; rođen 24. prosinca 1969.) škotski je pisac stripova, poznat po svom radu na The Authority, Swamp Thing, The Ultimates, Marvel Knights Spider-Man, Ultimate Fantastic Four, Civil War, Kingsman: The Secret Service, Wanted, Chrononauts, Superior i Kick-Ass, od kojih je posljednjih sedam adaptirano ili se planira adaptirati u igrane filmove. Njegov rad DC Comics uključuje Superman: Crveni sin. U Marvel Comicsu stvorio je The Ultimates, koje je časopis Time odabrao kao strip desetljeća, a scenarist Zak Penn opisao kao glavnu inspiraciju za film Osvetnici iz 2012..[1] Millar je napisao Građanski rat i `Wolverine: Old Man Logan`, dvije od Marvelovih najprodavanijih priča. Prvi je inspirirao film Marvel Studiosa iz 2016. Captain America: Civil War, [2] dok je drugi bio inspiracija za film Logan 20th Century Foxa iz 2017. godine.[3][4] Millar je bio izvršni producent svih njegovih filmova, a četiri je godine radio kao kreativni savjetnik Fox Studios na njihovoj Marvel listi filmova. Godine 2017. Netflix je kupio Millarovu strip liniju, Millarworld, koju će Millar i njegova supruga Lucy nastaviti voditi, objavljujući nove stripove i prilagođavajući ih za druge medije. Steven McNiven je kanadski strip crtač. Prvo je stekao istaknutost na CrossGenovom Meridijanu, prije nego što je prešao na knjige kao što su Ultimate Secret, New Avengers i Civil War.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”. Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svako slovo je delo drugog umetnika! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Telefon Ilus: Ine Borisove - Doktor Jojboli Ilus: Olge Puskarjove - Slavovodi Ilus: Viktora Kirilova - Ukradeno sunce Ilus: Eduarda Zarjanskog - Zbrka Ilus: Faine Larionove Jako lepe ilustracije! Veci format Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 - Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar.[1][2] Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (Doktor Aibolit, 1925), „Krokodil“ (Krokodil, 1916/17), „Mojdodir“ (Moidodыr, 1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja. 1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu. Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog “niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom. Nakon što je naučio engleski, 1903-1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom. Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906)[1] i bio uhapšen zbog “vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora. Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja (`Umetnost prevođenja` 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom `Visoka umetnost`) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu).[3] Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu. Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća `Dječija književnost` 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž.[3] Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike. Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej.