Ocaravanje uva-Miroslav Jokic.Izdavac RTS Dramski program Radio Beograda.Mek povez,170 str.Dobro ocuvana.

predgovor Dusan Batakovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Prokleti sa Azinare - Luka Gorgolini - Edicija Srbija 1914-1918 - Prometej Novi Sad - Radio Televizija Srbije Beograd - 2014 godina .

PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME - Milica Stevanović Jezik Srpski i Engleski Izdavac: ProFemina radio B92 Mek povez 140 str.

SVE O SPORTSKOJ RADIO REPORTAZI, NIRODECJE NOVINE GORNJI MILANOVAC 1978. VIDLJIVI ZNACI SU NA OMOTU I KORICAMA, UNUTRA JE U REDU. K31

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tabak malo zatamljen u jedno delu, nista strasno unutrasnjost odlicna! KRATAK ŽIVOTOPIS Prepodobni starac Porfirije, čije svetsko ime beše Evangelos Bajraktaris, rođen je 7. februara 1906. na ostrvu Eviji (Eubeji), u selu Agios Ioanis (Sveti Jovan) u provenciji zvanoj KAristija. Njegovi roditelji, Leonida Bajraktaris i Jelena, kći Antonija Lambrosa, behu blagočestivi i bogoljubivi ljudi. Njegov otac, štaviše, bio je pojac u selu i lično je poznavao svetog Nektarija. Njegova porodica je bila mnogobrojna, pa su roditelji, siromašni, zemljoradnici, sa velikom teškoćom izdržavali sebe i decu. Stoga je njegov otac bio prinuđen da otide u Ameriku, gde je radio na izgradnji Panamskog kanala. Mali Evangelos je bio četvrto dete u porodici. Čuvao je ovce na obližnjem brdu, a završio je samo prvi razred osnovne škole kada je bio primoran, zbog velikog siromaštva porodice, da ode u grad u Halkidu i da se tamo zaposli. Bilo mu je samo sedam godina. Radio je dve-tri godine u jednoj prodavnici. Posle toga je otišao u Pirej, gde je dve godine radio u bakalnici jednog svog rođaka …

Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Francuski kroz razgovor : Škola strani jezika : Komplet Autori: Darinka Marodić / Ružica Dimitrijević Knjiga + Gramofonske ploče Radio televizija Beograd KOLARČEV NARODNI UNIVERZITET K D O 1 1

Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Izdavači: INSTITUT ZA POZORIŠTE, FILM, RADIO I TELEVIZIJU, Beograd; FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI, Beograd Edicija: KULTURA, UMETNOST, MEDIJI 322 str. : ilustr. ; 15,5 x 24 cm - Latinica / Mek povez

Naslov: Vruć pas : avanturistički eseji Autor: Vojislav Despotov Izdavač: Novi Sad : Matica srpska Godina izdanja: 1985, 202 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka: Biblioteka `Danas` Povez: Tvrd sa omotom Ćirilica Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. KC

Beogradske novine, 2000. A4 format, 175 bogato ilustrovanih strana. Veoma lepo očuvana, sem oštećenja rikne vidljivog na jednoj od slika. Od 1980. godine, kada je imao prvu naslovnu stranu, do danas je objavio još par stotina naslovnih strana i preko hilјadu putopisnih reportaža u Politikinom Magazinu, JAT reviji, Nacionalnoj reviji Srbija, Moć prirode, Eko kuća. Radio je karikature i ilustracije, a sarađivao je na izradi većeg broja monografija. Takođe je autor desetak autorskih monografija (fotografije i tekst) koje su prevođene na šest jezika. Nјegova monografija Skrivena Srbija, u svom prevedenom izdanju (The Hidden Serbia) nalazi se u kongresnoj biblioteci Sjedinjenih Država. Do penzije je radio kao urednik fotografije u Nacionalnoj reviji Srbija.

SA STARIH RAZGLEDNICA ISTORIJA Šifra artikla: 386339 Isbn: 9788651522072 Autor : Petar Ćurčić Izdavač : PROMETEJ Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaro... Detaljnije Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA Autor Petar Ćurčić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PROMETEJ Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 27 Strana 273 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Izdavac - Radio Slobodna Evropa, Prag Cigoja, Beograd Godina - 2009. Gruzija, Osetija, Abhazija, Medjunarodni odnosi, Rusija Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 24 cm,603 str. (33)

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

R. A. Tori: KAKO RADITI ZA HRISTA : POJEDINAČNI DUHOVNI RAD - knjiga I Mek povez, 231strana, izdavač: ALFA I OMEGA - Beograd

Obnovljeno i prošireno izdanje knjige `Gradovi Srbije - u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. `Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, inače novinar Radio Beograda. `Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno` Mileta Aćimović Ivkov.

Izdavač: Radio Beograd 1970. odlično očuvana 464 str. Neki od naslova: Između logike, matematike i tehnike Odgovori Markuzeu Ulrih Homes Izazov razumu Alfred Šmit Egzistencijalna ontologija i istroijski materijalizam Herberta Markuzea Teodor Adorno Disonance Mikel Difrem Poetsko...

06934) IST 6 KULTURA U PROŠLOSTI VALJEVSKOG KRAJA 1 i 2 , grupa autora , Valjevo 1977 / 1979 , izbor tekstova emitovanih u emisijama Radio Valjeva, 2 knjige , mek povez, format 12 x 20,5 cm , latinica, ilustrovano, 101+ 208 strana

Druga epoha: DIREKTNI PRENOSI (1906-1948) MP, 413 str. Fotodokumentovano Prvo izdanje - 2004 Tokom celog teksta autor zastupa stav da je radiofonija posebna, osma umetnost, poštujući celinu civilizacijskog razvoja, posebno naučno-tehnološko-tehničke ere, kao preduslova za njenu pojavu i razvoj. Nagrada za publicistiku Udruženja novinara Srbije. U drugoj knjizi koja se bavi epohom od 1906. do 1948. odnosno periodom direktnih prenosa, Jokić se bavi sazrevanjem svesti o novom mediju, ali i ograničenjima koja najčešće vidi kao nametanje jezika drugih umetnosti radiju (najpre pozorišne umetnosti od koje se, u slučaju radio drame preuzimaju tekstovi, glumačka interpretacija, način rada...). Na jednom kraju ove linije nalazi se to kopiranje na koje autor gleda kao na drugorazrdnu stvar, ali na drugom kraju stoji amaterizam koji Jokić sasvim očigledno, i sa pravom ceni i navodi kao klicu narednih visokih umetničkih dometa budućih generacija profesionalaca. Treba reći da u ovo vreme, a i sve do 60-ih ne postoje nikakve škole koje bi izbacile male ljude iz radija, reč je o ljudima što preuzetim iz drugih oblasti (najčešće pozorišta), što palih s neba, a rat je u velikoj meri doprineo razvoju radijske tehnike. Kako kaže Jokić “u prvim pionirskim godinama radio je nastajao iz amaterske strastu kako onih koji su pravili odašiljače i program tako i slušalaca koji su sami pravili svoje prijemnike, pa je to bio više tehnički nego programski trijumf“. Treba napomenuti da tokom sve tri knjige, Jokić odbrojava i pokušava da razdvoji nekakve periode „primitivizma“ i „profesionalizma“ što ga, mimo istoriografski korisne stvari (usled navođenja kada je ko šta radio) vodi u zabludu i neku vrstu „skraćivanja“ istorije, da ne kažem paradoksa – pokušava da ispriča istoriju, a zapravo samo čeka savremeni trenutak kada je radio drama navodno ostvarila svoj puni oblik i svoju moć. Međutim, pažljivi čitalac ima priliku da vidi koliko je istorija imala sasvim drugačiji tok i, ne želeći nešto da ostvari, živela svoj sopstveni život zaokružujući određene, danas veoma zanimljive radijske oblike. Otuda utisak antiklimaksa u trećoj knjizi koja se svodi na hvalospeve radiofonijskim stvaraocima iz vremena autora knjige.

Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati

ilustrovao ANTON HUTER str. 61 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Daniil Borisovič Elkonin (16. februar 1904, Malaja Pereščepina, Poltavska gubernija - 4. oktobar 1984, Moskva) - sovjetski psiholog i učitelj, autor originalnog pravca u dečijoj i obrazovnoj psihologiji. Kandidat pedagoških nauka (1940), doktor psiholoških nauka (1962), dopisni član Akademije pedagoških nauka SSSR (1968). Rođen u selu Maloje Pereščepino, Poltavska gubernija, u jevrejskoj porodici, stariji brat Viktora Elkonina (1910-1994). Od 1914. studirao je u Poltavskoj gimnaziji, napuštajući je 1920. zbog teškog materijalnog položaja porodice. Radio je kao referent na vojno-političkim kursevima i kao nastavnik u koloniji za maloletne prestupnike. Godine 1924, na službenom putu iz Narodnog komesarijata prosvete Ukrajinske SSR, upisao je psihološki i refleksološki fakultet Lenjingradskog instituta za socijalno obrazovanje (kasnije spojen sa Lenjingradskim pedagoškim institutom po imenu A. I. Hercen). Godine 1927. diplomirao je na pedološkom odseku pedagoškog fakulteta Lenjingradskog državnog pedagoškog instituta. Radio je kao pedolog-učitelj u dečjoj stručnoj klinici Oktjabrske železnice. Od 1929. radio je u Lenjingradskom državnom pedagoškom institutu, gde je tema njegovog rada (u saradnji sa L. S. Vigotskim) bila problem dečje igre. Predavao je na odseku za pedologiju. Nakon ukidanja pedoloških struktura, od 1937. radio je kao učitelj osnovne škole u ​​jednoj od lenjingradskih škola, predavao u pedagoškom institutu i ​​kreirao školske udžbenike na ruskom jeziku za narode krajnjeg severa. Godine 1940. odbranio je doktorsku tezu o razvoju govora kod školaraca. Na kraju rata (koji je proveo na frontu, odlikovan ordenima i medaljama) [1] D. B. Elkonin, iako je to jako želeo, nije demobilisan. Postavljen je da predaje na Moskovskom regionalnom vojno-pedagoškom institutu Sovjetske armije, gde ne samo da je predavao psihologiju, već je i razvio osnovne principe za konstruisanje kursa sovjetske vojne psihologije. U periodu borbe protiv kosmopolitizma održan je sastanak komisije posvećen „analizi i raspravi grešaka kosmopolitske prirode potpukovnika Elkonina“, koji je bio zakazan za 5. mart 1953. [izvor nije naveden 1246 dana ], ali na današnji dan je Staljin umro, i on je odložen, a zatim otkazan. Potpukovnik D.B.Elkonin je prebačen u rezervni sastav. Septembra 1953. D. B. Elkonin je postao stalno zaposlen u Institutu za psihologiju Akademije pedagoških nauka RSFSR (sada Psihološki institut Ruske akademije obrazovanja), gde je radio do kraja života. U institutu je rukovodio nekoliko laboratorija, odbranio doktorsku disertaciju 1962. godine, a 1968. godine izabran je za dopisnog člana Akademije pedagoških nauka SSSR-a. Dugi niz godina predavao je na Fakultetu za psihologiju Moskovskog državnog univerziteta, osnovanom 1966. godine. Sin je psiholog Boris Elkonin (1950-2023 Umro 1984. Sahranjen je na Vostrjakovskom groblju.