Stari podni sat poznate firme Kieninger radi zvoni tegovi 8 kg donji deo razbijeno prilikom transpota iz njemacke staklo isto jedna noga fali ,treba radit na njemu ,zato je takva cena...

KOMPLET KNJIGA IZ RAČUNOVODSTVA I REVIZIJE sadrži 3 bestselera: 1. FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO, Branko Ž. Ljutić 2. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO ZA MENADŽERE, Branko Ž. Ljutić 3. REVIZIJA I USLUGE UVERAVANJA, Branko Ž. Ljutić BRANKO Ž. LJUTIĆ, Ovlašćeni revizor, sertifikovani računovođa (Crna Gora, Srbija). Doktor i magistar nauka (monetarna ekonomija i bankarstvo, međunarodne finansije), diplomirani ekonomista (finansije i računovodstvo). Bio je član upravnih i nadzornih odbora korporacija i banaka, savetnik (PKB Korporacija, PKB banka, Cobest Invest, Invest Biro, Jugoimport SDPR). Ekonomski komentator za berze i međunarodne finansije, RTS TV1 sedmični izveštaj „Berza“, glavni ekonomski komentator Radio Beograd 1, emisije Nedeljom u 10 i Argument više, komentator BBC radija na srpskom jeziku. Učestvovao je u ekspertskom timu Svetske banke/Međunarodne finansijske korporacije u realizaciji projekta ponovo formiranje berzi u Jugoslaviji, deo korporativnog izveštavanja i berzanskih indeksa. Poseduje bogatu praksu u oblasti praktičnog korporativnog upravljanja, društvene odgovornosti i održivog izveštavanja. Učestvovao je u kreiranju više zakona (finansije, bankarstvo, berze, računovodstvo, revizija, u Jugoslaviji i u Srbiji). Pisac je više knjiga i radova, organizovao programe praktične obuke za firme, bio je ili je član redakcija naučnih časopisa. Direktor je novoformiranog Međunarodnog centra za održivo izveštavanje i upravljanje (ICSRG, 2023-).

USPON I PAD TREĆEG REICHA, komplet I - IV William L.Shirer Uspon i pad Trećeg rajha 1-4 Znanje, Zagreb, 1977. Tvrd povez sa omotom, 4 knjige. Lepo očuvane, zaštitni omoti malo iskrzani i listovi spolja sasvim malo požuteli od stajanja. 1. Uspon Adolfa Hitlera, Trijumf i konsolidacija, 415 strana 2. Put u rat, 485 strana 3. Prve pobjede i prekretnica, 462 strane 4. Početak kraja, pad Trećeg rajha, 318 strana Širerovo delo i dalje predstavlja referentno štivo i najbolji prikaz nastanka i sloma Trećeg rajha, zamišljenog da traje hiljadama, a okončanog nakon samo dvanaest godina, krcatih kataklizmičnim nizom dešavanja koja su bezmalo survala u ponor čitavu zapadnu civilizaciju. Širer je zapravo živeo i radio kao reporter u nacističkoj Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, imao je pristup tajnim nemačkim arhivima koje su Saveznici pronašli nedirnute (oko 485 tona dokumenata u vidu velikog broja dnevnika, telefonskih transkripta i ostalih spisa), a takođe je prisustvovao suđenjima u Nirnbergu. Zato njegov autoritativni pregled godina 1933–1945, kada su nacisti pod vođstvom svog Firera vladali Nemačkom, organizovali Holokaust, gurnuli svet u ludilo Drugog svetskog rata i zauvek izmenili tok moderne istorije i izgled Evrope, predstavlja monumentalnu studiju najstravičnijih trenutaka naše civilizacije. Treći rajh

Uspon i pad Treceg Reicha William L.Shirer Knjige su ocuvane, minimalna iskrzanja na zastitnom omotu.komplet se sastoji od 4 knjige ali nedostaje knjiga br.1 tako da prodajem 3 knjige zajedno za navedenu cenu.svaka knjiga je zasebna celina. 1. NEDOSTAJE U KOMPLETU. 2. Put u rat, 485 strana 3. Prve pobjede i prekretnica, 462 strane 4. Početak kraja, pad Trećeg rajha, 318 strana Širerovo delo i dalje predstavlja referentno štivo i najbolji prikaz nastanka i sloma Trećeg rajha, zamišljenog da traje hiljadama, a okončanog nakon samo dvanaest godina, krcatih kataklizmičnim nizom dešavanja koja su bezmalo survala u ponor čitavu zapadnu civilizaciju. Širer je zapravo živeo i radio kao reporter u nacističkoj Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, imao je pristup tajnim nemačkim arhivima koje su Saveznici pronašli nedirnute (oko 485 tona dokumenata u vidu velikog broja dnevnika, telefonskih transkripta i ostalih spisa), a takođe je prisustvovao suđenjima u Nirnbergu. Zato njegov autoritativni pregled godina 1933–1945, kada su nacisti pod vođstvom svog Firera vladali Nemačkom, organizovali Holokaust, gurnuli svet u ludilo Drugog svetskog rata i zauvek izmenili tok moderne istorije i izgled Evrope, predstavlja monumentalnu studiju najstravičnijih trenutaka naše civilizacije. WWII, Treci Rajh, Adolf Hitler, Nacional socijalizam.....

Veoma retka fotografija, koja je onovremeno izrađena u onoliko primeraka, koliko se na njoj nalazi profesora, plus jedna za ustanovu u kojoj su radili, to jest, Gimnaziju. Dimenzije bez paspartua: 37 x 28cm.

Stara Singerica, kao eksponat za muzej, šivaća mašina, u odličnom stanju, da bi radila mislim da treba da se promeni samo igla. Dobra za dekoraciju u privatnim prostorima, kafićima, izuzetno lep ambijentalni element.

West - album za sličice, Panini - Dečije novine 1976. godine sve sličice zalepljene (400/400) izuzetno očuvano za 45+ godina, bez podvlačenja, crtkanja, upisivanja, mirisa i žutila strana, većina slika koje su iz delova nalepljne u `komadu` (kako mi je rečeno ujak je radio u `Litopapiru` gde su štampane sličice pa je donosio tako u `komadu`), zaista vrlo dobar i unikatan primerak. Stajao u kutiji između časopisa više od 20 godina. mane: - zacepljena jedna stranica na kraju 3,5 cm (prikazano na fotografiji), - gornja klamerica očuvana, na mestu donje veoma vešto ubačen konac da drži (prikazano na fotografiji) Besplatna dostava za teritoriju Republike Srbije putem PostEkspresa. Eventualni kupci iz inostranstva - uplata na WesternUnion + troškovi dostave unapred Plaćanje lično ili uplata na tekući račun/postnetom Ne šaljem pouzećem. Za sva pitanja stojim na raspolaganju Besplatna dostava se odnosi na slanje predmeta Postekspresom na teritoriji RS Na Kosovo* šaljem isključivo na odgovornost kupca kao preporučenu tiskovinu Kupci iz inostranstva plaćaju poštarinu ------ Za neki noviji Paninijev album treba vam više od 70 hiljada dinara za sličice da bi ste ga popunili (prema formuli profesora Harpera), tako da je ovo što bi se reklo zadnja cena za album od 45+ godina u sasvim solidnom stanju. Za ispod ne dajem, a vi niste u obavezi da kupite -----

Knjiga je veoma dobro očuvana. ,,Grčko-hrvatski rječnik najpoznatije je djelo Stjepana Senca izdano po prvi puta krajem svibnja 1910. godine u Zagrebu. Rječnik je izrađen prema 11. izdanju Bensler-Kaegijeva Grčko-njemačkog rječnika. Kada se rječnik počeo tiskati izišlo je 12. izdanje Grčko-njemačkog rječnika te je promjene u Senčevu rječniku napravio Milan Žepić. Pretisak rječnika napravljen je 1988. godine od izdavačke kuće Naprijed iz Zagreba. Budući da je rječnik u novije vrijeme bilo teško nabaviti čak i u antikvarijatima, napravljen je pretisak koji je doživio nekoliko izdanja. Pretisak rječnika ima hrapave, tvrde korice crvene boje. Na sredini se nalazi naziv knjige i autora otisnuto velikim tiskanim zlatnim slovima. Knjiga ima 1022 dvostupačne stranice velikog rječničkog formata. Stranice knjige su tanke i kvalitetne. Natuknice rječnika su pisane grčkim alfabetom, podebljane su i izvučene za dva slova od ostatka stupca. Podnatuknice nisu podebljane, ali su izvučene za dva slova kao i glavne natuknice. Prvo izdanje rječnika tiskanog 1910. godine koštalo je tadašnjih 12 kruna. Likovnu opremu pretiska radio je Ratko Janjić-Jobo. Naklada pretiska bila 3000, a knjiga je tiskana od Tiskare Rijeka, 1991. godine u Rijeci. Predgovor drugog izdanja napisao je Milivoj Sironić u mjesecu ožujku 1988. godine u Zagrebu. Dijagonala knjige iznosi 24 cm.``

Unutra odlično očuvano Tvrde korice isto u odličnom stanju, papirni omoti se vide na slikama, minimalno pohabani William L. Shirer / Uspon i pad trećeg rajha 1-4; Znanje; 1977.god.; tvrd povez; 1.Uspon Adolfa Hitlera / Trijumf i konsolidacija; 415 strana; 2.Put u rat; 485 strana; 3.Prve pobjede i prekretnica; 462 strane; 4.Početak kraja / Pad trećeg rajha; 318 strana; Iako je od njenog prvog pojavljivanja prošlo više od pedeset godina, Širerovo delo i dalje predstavlja referentno štivo i najbolji prikaz nastanka i sloma Trećeg rajha, zamišljenog da traje hiljadama, a okončanog nakon samo dvanaest godina, krcatih kataklizmičnim nizom dešavanja koja su bezmalo survala u ponor čitavu zapadnu civilizaciju. Širer je zapravo živeo i radio kao reporter u nacističkoj Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka, imao je pristup tajnim nemačkim arhivima koje su Saveznici pronašli nedirnute (oko 485 tona dokumenata u vidu velikog broja dnevnika, telefonskih transkripta i ostalih spisa), a takođe je prisustvovao suđenjima u Nirnbergu. Zato njegov autoritativni pregled godina 1933–1945, kada su nacisti pod vođstvom svog Firera vladali Nemačkom, organizovali Holokaust, gurnuli svet u ludilo Drugog svetskog rata i zauvek izmenili tok moderne istorije i izgled Evrope, predstavlja monumentalnu studiju najstravičnijih trenutaka naše civilizacije. Vilijam Sirer rajha treci rajh hitlerova nemacka nacisti ss divizije drugi svetski rat himler

ANTIKVITET: KOMODNI SAT VELIKOG FORMATA “INSA” Neobičan starinski komodni sat Antikvitet – iz “Insinog” dizajn-programa sedamdesetih godina XX veka Zemlja proizvodnje: Yugoslavia Proizvođač: “Insa” Godina proizvodnje: oko 1970. Vrsta: Analogni sat Tip: Stoni ili komodni sat Model: Mali broj eksponata Tehničke karakteristike: Mehanizam: Mehanički Oblik: Izduženi Materijal: Kombnovano: kućište drveno, konveksno staklo ispred ciferblata Boja: Kućište – braon boja drveta Dimenzije: Kućište: dužina: 40 cm, h: 8/20 cm, profil: 14 cm Prečnik: ….. cm, Ciferblat sa staklom: R: 18 cm Antikvitet: Kolekcionarski primerak… ovakvih satova je vrlo malo… najviše desetak Neobičan komodni sat “Insa” dizajn sedamdesetih godina XX veka, visokog kvaliteta i izrade ove poznate jugoslovenske fabrike satova i mernih instrumenata. Pravljen je da se uklapa u tadašnji enterijer građanskih kuća, kada je bio obavezan deo enterijera dnevnih soba kombinovani orman presvučen furnirom od … Detaljno stanje: Dobro očuvan retro stoni sat. S obzirom da je to sat sa mehaničkim mehanizmom, sat-navijač potrebno je redovno navijati jednom nedeljno. U kutiji je veliki ključ za navijanje satnog mehanizma. Sat je duže vreme bio van namene, izvađen je iz ormana, pa je potrebno očistiti da bi radio. Opis: Drvena kutija sata, konveksna staklo ispred cifera, krupne cifre na brojčaniku, vrlo uočljive arapske cifre.

Knjiga je odlicno ocuvana... FILOSOFIJA PALANKE Radomir KONSTANTINOVIC Nolit Sazvezdja 1981 398 strana 19cm. Filosofija palanke je filozofsko-esejistička knjiga srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića. Filosofija palanke se smatra Konstantinovićevim najznačajnijim delom. Prvo izdanje objavljeno je 1969. u drugoj svesci časopisa Treći program. Pre pojavljivanja teksta u štampanom formatu, pojedini njegovi delovi su već bili poznati javnosti budući da ih je sam autor čitao na talasima Trećeg programa Radio Beograda tokom sedam večeri između 4. i 15. avgusta iste godine. Po rečima Milana Vlajčića, Konstantinovićeva studija je „prodorno i ubedljivo analizirala palanku kao duh zatvorenosti, strah od sveta s one strane brda, duh plemenske sabornosti i zazornosti prema svakom razlikovanju. Strah od otvorenosti prema nepoznatom, drugačijem, vodi ka tradicionalizmu u kome se krije spas od opasnosti traganja i dovođenja u pitanje sopstvene egzistencije. Konstantinović najviše načelo palanke vidi u okamenjenoj, nacionalnoj kulturi, sa istorijom i njenim državotvornim mitovima.“ Od svog pojavljivanja, pa sve do danas, knjiga ne prestaje da izaziva polemike i sukobe u srpskim akademskim krugovima. Osporavana i hvaljena, uglavnom je tumačena sa aspekta ličnih afiniteta i ideološke pripadnosti, a često je služila i kao oslonac za različite prizemne uvrede polemičara. U novije vreme primetan je pokušaj objektivnijeg

Mek povez - 72 strana Korice sa vidljivim znacima korišćenja Na unutrašnjoj prednjoj korici posveta Vladimira Dedijera Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B - 2 kk Privatno objavljena knjiga sa pismima i člancima na engleskom, francuskom, srpskom i nemačkom jeziku, sve u vezi Jugoslovenskog političara u egzilu Vladimira Dedijera. Pisma obuhvataju i prepisku Dedijara i lorda Bernarda Rasela i Žan-Pol Sartra. Dedijer je zajedno sa Žan-Polom Sartrom predsedavao Međunarodnom tribinom o ratnim zločinima Bertranda Rasela u ulozi prvog potpredsednika. Vladimir Dedijer (1914 - 1990) bio je jedan od međunarodno najuglednijih jugoslovenskih istoričara i aktivista za građanska prava. U početku je radio kao novinar, a to ga je navelo da otputuje u Španiju gde je podržavao republikance tokom građanskog rata u toj zemlji. Godine 1941. otišao je u partizane gde je stekao čin potpukovnika, postajući bliski savetnik maršala Tita. Posle rata predavao je na Univerzitetu u Beogradu i bio je postavljen u CK KPJ, ali je 1954. godine, posle sukoba sa Titom, prognan iz svih krugova vlasti. Jugoslaviju je napustio 1959. godine, gde je proveo ostatak života predajući i pisajući, povezan sa nekim od vodećih svetskih univerziteta, poput Prinstona, Stenforda, Harvarda i Sorbone. Postao je međunarodno istaknuti aktivista za ljudska prava i važan istoričar Drugog svetskog rata i njegovih posledica.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Historija Turskoh Osmanskog carstva I-III Joseph von Hammer NERKEZ SMAILAGIĆ Prva knjiga 34 glave Druga knjiga 35-57 glava Treća knjiga 58-72 glava Karte: Uspona osmanskog carstva 1280-1683 Opadanje osmanskog carstva i uspon Turske republike 1683-1975... Jozef fon Hamer-Purgštal (nem. Joseph von Hammer-Purgstall; Grac, 9. jun 1774 — Beč, 23. novembar 1856) je bio austrijski filolog, odličan poznavalac muslimanskog istoka. Niže škole učio je u manastiru Sv. Barbare u Beču, gde je završio i orijentalnu akademiju. Služio je u austrijskoj diplomatiji, u Carigradu i Jašiju. Godine 1817. postao je dvorski savetnik; međutim, već iste godine napustio je državnu službu. Putovao je mnogo po Istoku, što mu je omogućilo da obradi dotada malo poznatu istoriju, arheologiju, geografiju, književnu istoriju i bibliografiju bliskog orijenta. Uređivao je novine Fundgruben des Orients. Mnogo je radio na osnivanju bečke akademije nauka, čiji je bio prvi predsednik. Preveo je dela Hafisa, Motanabija i Bakija, otkrio rukopise tada još nepoznatih delova Hiljadu i jedne noći i preveo ih na nemački jezik (1823 i 1824). Najvažniji mu je rad Istorija osmanskog carstva. Ona je napisana najviše na osnovu novijih izvora. U njoj je naročito lepo opisao Kosovski boj 1389.

Metalni kalup za izlivanje figurica, pretpostavljam da se radilo o olovnim vojnicima, a možda su koristili i druge materijale prilikom izrade.  Razaznaju se dve figure i dodaci. Dimenzija kalupa 9 x 9 cm. Figurice sa prve fotografije su uslikane zbog ilustracije, nisu predmet prodaje.

Autor : Cyril Glasse Ova enciklopedija obrađuje oko 1200 odrednica. Autor je prihvatio islam, a živi na zapadu. Na prevođenju je radila grupa prevodilaca. Djelo je ilustrirano, termini su transkribirani, navođeni su hidžretski datumi. Uopisu islamskih dužnosti i obreda zastupljeni su i stavovi drugih pravnih škola (mezheba)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotaci malo pohabni, i stranice tabaka pozutele od starosti, ostalo u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Veoma retke i vazne knjige iz oblasti ekologije, biologije, ornitologije svetski priznatog autora Charles Villiam Beebe [`bi: bi] (rođen 29. jula 1877. u Njujorku, † 4. juna 1962. U Arimi, Trinidad) bio je američki ornitolog, ihtiolog, istraživač dubokih mora i ekolog. Za svoj rad, između ostalih, odlikovan je medaljom John Burroughs i Daniel Giraud Elliot. Godinama je radio za njujorški zoološki park, danas poznat kao zoološki vrt Bronk; nedavno kao kustos odeljenja za ptice. Beebe je rođen 1877. godine kao sin trgovca papirom. Kroz interesovanje za biologiju i brojne posete Prirodnjačkom muzeju u Njujorku stekao je prijateljstvo tamošnjeg direktora Henrija Fairfielda Osborna. Posle naučnog obrazovanja na Univerzitetu Kolumbija (bez akademske diplome) radio je od 1899. godine na ornitološkom odeljenju njujorškog zoološkog parka. Tamo se ubrzo proslavio kao talentovani čuvar ptica. 1902. oženio se farmerovom ćerkom Mari Blair Rice iz Virginije. To ga je pratilo na ornitološkim istraživačkim putovanjima. 1913. godine ponovo se razvela od Beebe, da bi se dan kasnije udala za arhitektu Roberta L. Nilesa. U javnosti je, međutim, Vilijam označen kao uzrok bračne krize. Iste godine Beebe je preuzeo upravljanje novoosnovanim odeljenjem za tropska istraživanja. Zbog toga je 1916. osnovao prvu stanicu za istraživanje tropskih područja u Britanskoj Gvajani. Još jedan usledio je kasnije na Bermudima. Tokom svoje prve ekspedicije na ostrva Galapagos 1923. godine popeo se na aktivni vulkan i pretrpeo trovanje odlazećim gasovima. Otprilike u to vreme započeo je i ronjenje sa kacigama kako bi mogao da istraži životinjski svet okeana u njihovom prirodnom staništu. 1927. oženio se vermontskom spisateljicom Elsvith Thane Ricker, koja je bila 25 godina mlađa od njega. Tada su on i Otis Barton razvili batisferu, ronilačku sferu kojom su 15. avgusta 1934. dostigli rekordnu dubinu od 923 m. Saradnja Beebe-a i Bartona nije potrajala; njih dvojica su ubrzo ponovo krenuli svojim putem. Rekord dubine potukao je 1948. godine (bez učešća Beebe-a) Barton u svojoj novoizgrađenoj ronilačkoj sferi Bentoskop sa 1.370 m. (1960. godine Jackues Piccard je dostigao najveću moguću morsku dubinu, skoro 11.000 m, takođe u čeličnoj kugli, ali sa sopstvenim plutajućim telom, podvodnim „Trstom“.) 1944. Beebe je prvi put upoznao Rachel Carson, koja je napisala pogovor za jednu od svojih knjiga. Podstakao ih je da sami istražuju i rone i da objave svoje rezultate. Pošto je istraživačka stanica na Bermudima tokom Drugog svetskog rata pretvorena u bazu vazduhoplovstva, Beebe je osnovao novu bazu u Trinidadu koristeći svoje naknade za knjige. Ova stanica, nazvana Simla, povezana je sa Prirodnjačkim centrom Asa Vright 1974. godine i još uvek je popularno mesto okupljanja ornitologa i ljubitelja ptica. 1952. godine Beebe se povukao u dobi od 75 godina. Naravno da je nastavio da radi na „svojoj“ istraživačkoj stanici Simla, uz podršku svog dugogodišnjeg zoološkog asistenta Jocelin Crane (1909-1998), umro je ovde 4. juna 1962, a takođe je sahranjen u Trinidadu. Fazani, ptice...

Autor: Karlos Kastaneda Naslov: Sabrana dela 1–8 (komplet) Izdavač: BIGZ Beograd Godina: 1988. Povez: broširano Stanje: dobro očuvano – Orlov dar – Priče o moći – Učenje don Huana – Moć tišine – Odvojena stvarnost – Drugi krug moći – Put u Ištlan – Unutrašnji oganj Karlos Kastaneda prema sopstvenom tvrđe­nju rođen je 1935. godine u Brazilu, a prema drugim izvorima 1925. u Peruu. Umro je 1998. u Los Anđelesu. Autor je petnaest knjiga koje su prodate u više od dvadeset osam miliona primeraka i štampane na sedamnaest jezika. Njegov rad pomogao je da se definiše čitava dekada 1960-ih ujedno nagoveštavajući New Age pokret. Doktorirao je 1973. na Univerzitetu u Los Anđelesu, na grupi za Antropologiju. Disertaciju je uradio upravo na osnovu iskustva i znanja koja je stekao tokom istraživanja i pisanja svoje prve tri knjige – Učenje don Huana, Odvojena stvarnost i Put u Ištlan. Kastaneda se ubrzo nakon toga povukao iz javnosti kako bi dalje radio na sopstvenom unutrašnjem razvoju. Živeo je u ogromnoj kući u Los Anđelesu, zajedno sa tri žene koje je nazivao „saputnicama na putu ka Osvešćenju“. One su prekinule sve veze sa porodicom, prijateljima i odrekle se svojih imena kako bi se pridružile njegovom pokretu. Osnivač je Cleargreen-a, organizacije koja je promovisala Tensegriti – termin koji je Kastaneda koristio da opiše tradicionalna toltečka pravila duhovnih vežbi za sticanje određenih moći koja mu je preneo njegov učitelj don Huan Matus. MG Ć (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Historija Turskoh Osmanskog carstva I–III Joseph von Hammer Izdavač Zagreb 1979. prevod i stručna redakcija Nerkez Smailagić tvrdi povez, omot, strana 536 + 550 + 572. Prva knjiga 34 glave Druga knjiga 35–57 glava Treća knjiga 58–72 glava Karte: Uspona osmanskog carstva 1280–1683 Opadanje osmanskog carstva i uspon Turske republike 1683–1975... Jozef fon Hamer-Purgštal (nem. Joseph von Hammer-Purgstall; Grac, 9. jun 1774 – Beč, 23. novembar 1856) je bio austrijski filolog, odličan poznavalac muslimanskog istoka. Niže škole učio je u manastiru Sv. Barbare u Beču, gde je završio i orijentalnu akademiju. Služio je u austrijskoj diplomatiji, u Carigradu i Jašiju. Godine 1817. postao je dvorski savetnik; međutim, već iste godine napustio je državnu službu. Putovao je mnogo po Istoku, što mu je omogućilo da obradi dotada malo poznatu istoriju, arheologiju, geografiju, književnu istoriju i bibliografiju bliskog orijenta. Uređivao je novine Fundgruben des Orients. Mnogo je radio na osnivanju bečke akademije nauka, čiji je bio prvi predsednik. Preveo je dela Hafisa, Motanabija i Bakija, otkrio rukopise tada još nepoznatih delova Hiljadu i jedne noći i preveo ih na nemački jezik (1823 i 1824). Najvažniji mu je rad Istorija osmanskog carstva. Ona je napisana najviše na osnovu novijih izvora. U njoj je naročito lepo opisao Kosovski boj 1389. MG129 (N)

m9 Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga br. 2 Ima malo ostecenu riknu u vrhu nista strasno. Sve ostalo uredno! Historija Turskoh Osmanskog carstva I-III Joseph von Hammer NERKEZ SMAILAGIĆ Prva knjiga 34 glave Druga knjiga 35-57 glava Treća knjiga 58-72 glava Karte: Uspona osmanskog carstva 1280-1683 Opadanje osmanskog carstva i uspon Turske republike 1683-1975... Jozef fon Hamer-Purgštal (nem. Joseph von Hammer-Purgstall; Grac, 9. jun 1774 — Beč, 23. novembar 1856) je bio austrijski filolog, odličan poznavalac muslimanskog istoka. Niže škole učio je u manastiru Sv. Barbare u Beču, gde je završio i orijentalnu akademiju. Služio je u austrijskoj diplomatiji, u Carigradu i Jašiju. Godine 1817. postao je dvorski savetnik; međutim, već iste godine napustio je državnu službu. Putovao je mnogo po Istoku, što mu je omogućilo da obradi dotada malo poznatu istoriju, arheologiju, geografiju, književnu istoriju i bibliografiju bliskog orijenta. Uređivao je novine Fundgruben des Orients. Mnogo je radio na osnivanju bečke akademije nauka, čiji je bio prvi predsednik. Preveo je dela Hafisa, Motanabija i Bakija, otkrio rukopise tada još nepoznatih delova Hiljadu i jedne noći i preveo ih na nemački jezik (1823 i 1824). Najvažniji mu je rad Istorija osmanskog carstva. Ona je napisana najviše na osnovu novijih izvora. U njoj je naročito lepo opisao Kosovski boj 1389....

Prvo sto izgleda mocno, drugo sto je to nesto za neciji radni sto, desk, vitrinu, orman, krevet. Lik Cara Putina na originalnoj, validnoj i pravoj pravcatoj americkoj novcanici odnosno banknoti od U$ 2 dolara. Zamislite POKLON OBOZAVOCU LIKA I DELA V.V. PUTINA. U igri asocijacije odrednice bi bile Putin - Valuta - Dolar. Drugim recima, ova dva dolara koja je legalna upotrebljiva novcanica, sa sertifikatom autenticnosti, koja se doista mozete potrositi bilo gde u Sjedinjenim americkim drzavama, nosi lik ruskog predsednika Putina i ta dorada plus nabavka kosta razliku izmedju U$ 2 dolara i sume koju placate. Iako bi je mogli potrositi da platite Vas racun u iznosu od dva dolara njeno pravo mesto je na radnom stolu, desku, vitrini,...t.j. treba da bude izlozena negde. Serijski broj novcanice koju kupujete nije isti kao na novcanici sa snimka - sve ostalo jeste - uz nju dobijate sertifikat o originalnosti. 100% pravi dolari!!! Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1] Садржај 1 Детињство и образовање 2 Служба у КГБ-у 3 Политичка каријера 3.1 Први пут премијер (1999) 3.2 Први пут председник 3.3 Путиново обнављање Русије 3.4 Други пут премијер (2008) 3.5 Други пут председник (2012) 4 Популарност 5 Приватни живот 6 Галерија 7 Види још 8 Референце 9 Литература 10 Спољашње везе Детињство и образовање Родитељи Владимира Путина Владимир Спиридонович Марија Ивановна Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930-их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Основну школу је уписао 1958. године и био је № 193. ученик те године. По завршетку основне школе 1966. уписује средњу хемијску школу као № 281 ученик коју је завршио 1970. године. По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет. Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4] Служба у КГБ-у Путин као официр КГБ. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[8] 1979. године заршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[9] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника. Политичка каријера Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[10] По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији - БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких `Игара Добре Воље`, када се састао са великим америчким медијиским бизнисменом Тедом Тарнером.[10] Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[11] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[11] Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом - Русија.[12] У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. Први пут премијер (1999) Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас. Први пут председник Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова. Путиново обнављање Русије Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима. Други пут премијер (2008) Владимир Путин са Димитријем Медведевим. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији. Други пут председник (2012) Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера. Популарност Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици. Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [13], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[14] У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[15] Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[16] У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године. Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[17][18] Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000. Приватни живот Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две кћерке. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[19][20] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

Nova, nekorišćena vunena uniforma JNA M-55 Komplet Bluza (54) + Pantalone (54) + Pantalone (48) Veličina JUS 54 ( Širina ramena između šavova-45cm ; Obim venca pantalona-98cm) Za dodatne informacije pozvati na kontakt telefon Napomena: Uniforma ne poseduje tabličnu etiketu jer se radila u vreme kada se takva vrsta etikete nije postavljala na odevne predmete.

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Ima, vrlo malo, podvučenog teksta. Izdavač: Neoplanta film - Novi Sad, 1971. god. Broširan povez, 29 cm. 1009 str. Neoplanta film je bilo filmsko preduzeće sa sedištem u Novom Sadu, osnovano septembra 1966. godine ukazom Skupštine SAP Vojvodine. Prestalo je da postoji 1986. godine. Proizvelo je preko 200 filmskih naslova, od toga 13 dugometražnih igranih filmova, 173 kratkometražna igrana, dokumentarna i animirana filma. U ovom periodu proizvedeno je oko 58 filmova prosečno oko 11 godišnje.Najviše je proizvedeno redovnih autorskih filmova koji su predlagali i realizovali sami autori ili su ih radili autori po pozivu Neoplante. Predlozi su upućivani na konkurse Republičkog fonda za kulturu ili Pokrajinske zajednice za kulturu. Sadržaj dokumentaraca je bio različit: teme iz društvenog života, sporta, umetnosti, poljoprivrede, istorije, međunacionalnih odnosa itd. Značajni reditelji u ovom periodu koji su dali pečat filmskoj proizvodnji Neoplanta filma: Branko Milošević (ilustrativni filmski izraz):više godina se bavio amaterskim filmom i sarađivao sa televizijom.Često radio naručene dokumentarne filmove koji nisu trpili eksperimentisanje niti preveliku autorsku slobodu. Miroslav Antić (lirsko-vizionarski filmski izraz):svojim filmovima davao poetsku notu ulazeći smelije u kritički odnos prema savremenim društvenim problemima Želimir Žilnik (problemski filmski izraz): uneo je potpuno novi filmski izraz u produkciji svojih dokumentarnih a kasnije i igranih filmova sa čime je kasnije postao prepoznatljiv u jugoslovenskoj i svetskoj produkciji dokumentarnog filma. Od ukupno 58 snimljenih filmova oni su realizovali 31 dokumentarac. Ostali značajni reditelji: Karpo Aćimović Godina, Nikola Majdak i Prvoslav Marić.

Vrlo lepa stara tabla za arhitekte i tehničko crtanje, iz 70-80 ih godina XX veka, u odličnom stanju. Lenjir se pomera pomoću strune za pecanje i služi za crtanje paralelnih linija. Poseduje dva valjka, kotura za namotavanje papira ili pausa, pa se mogu raditi veliki formati na rolni.. Unutra ima pregrade za pribor, kao na slikama...Dimenzije 50x40x5 cm...

Unikat , ručni rad , na poklopcu sanduka ornametika složena sa mnoštvo detalja,bočna površinu krasi duborez u obliku krune , lažna ključaonica na čeonom delu sanduka sa dve simetrične piramide . Enterijer sanduka restauiran ,makaze i platno . Na sastavima veoma stabilan inače ivični sastavi cinkovani kao što se nekad radilo . Spoljažne dimenzije sanduka bez stopa 58 cm x 39 cm x 32 cm