Knjiga je u veoma dobrom stanju. Ovome rečniku, koji se zbog svoga enciklopedijskog karaktera pojavljuje pod naslovom Leksikon stranih reči i izraza, cilj je da bude što praktičniji, što potpuniji i, naročito, jasan i pouzdan u obaveštavanju onih koji se budu njim služili. Da bi ovome zadatku mogao što bolje odgovoriti, pisac je, svestan ozbiljnosti posla i teškoća koje treba savlađivati, godinama istrajno radio, odabirao i tragao, ne ograničavajući se na jednostrane izvore i interesovanja, nego svestrano, obuhvatajući sve čim se današnji čovek zanima i sa čim se može susresti...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

O Evagriju Sholastiku kao crkvenom piscu i istoričaru ne zna se mnogo. Smatra se da je bio rodom iz malog mesta Epifanija, u antičko vreme poznato mesto Hamat u Siriji, na reci Oronto. Završio je školu gramatike, radio kao advokat kao veoma obrazovan čovek tog vremena. Naziv „Sholastik“ dobio je je po tome što je imao široko pravno obrazovanje koje se mnogo cenilo u Rimskom carstvu. Sadržaj Uvod, 5 Evagrije Sholastik kao crkveni istoričar, 5 Knjiga 1, 11 Knjiga 2, 31 Knjiga 3, 67 Okružnica (Enciklika) Vasiliska, 68 Anti-enciklika Vasiliska, 71 Knjiga 4, 97 Knjiga 5, 121 Knjiga 6, 139

62146) Srpsko romsko engleski rečnik sa gramatikom , Bajram Haliti , Beoknjiga Beograd 2012 , Prvi Srpsko-romski rečnik sa gramatikom (i propisno interesantnom etimologijom) predstavlja prvi korak prema inkluziji romskog jezika u nastavne planove i programe, pre svega u osnovnim, ali i u srednjim školama. Takođe, služi književnim, ali i neknjiževnim prevodiocima (kasnije će biti aktivan u javnim službama), kao i za TV i radio-emitere ili producente i distributere audio i audio-vizualnih materijala. On će takođe pomoći onim istraživačima koji poboljšavaju kvalitet i standardizaciju romskog jezika. odlično očuvano, tvrd povez, format 18,5 x 24,5 cm , srebrotisak, 807 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Sadržaj: Reč autora Iz recenzija Sokolac i okolina u sadašnjem i prošlom vremenu. Priroda i istorija kroz vrijeme Priroda, istorija i ljudske naseobine i zbivanja Objekti infrastrukture do 2000. godine Sokolac i Romanije u Drugom svetskom ratu Društvene organizacije i ustrojstvo državne vlasti nakon Drugog svetskog rata Uslovi života i migracioni procesi u tokovima izgradnje Neka privredna i kulturna kretanja na Romanijskom prostoru u povratnim godinama Naselja i stanovništvo u tokovima XX veka Građanski rat u BiH (i na Romaniji) 1992. godine Spisak poginulih boraca u II svetskom ratu 1941-1945. Spisak poginulih boraca u otadžbinskom ratu 1991-1996. godine Gubici stanovništva Sokolačke opštine Izvori i saznanja o građi za monografiju Arhivski materijal Objašnjenje stranih reči Gavrilović Milana rođena Borovčanin piše Beleška o piscu Prilozi Jovo I. Krsmanović rođen je 1931. godine u selu Bijele Vode, opština Sokolac. Do kraja marta 1951. godine živio je u ovom selu. Radio je u Sokocu, Zenici, Sarajevu i Beogradu. Više od trideset godina radio je u građevinarstvu na rukovodećim mjestima: organizatora izgradnje, tehničkog direktora i direktora kolektiva. Objavio je više novinskih tekstova u raznim listovima. Bio je dopisni član „Privrednog pregleda”. Napisao je preko dvadeset knjiga od kojih je većina i objavljena. Najpoznatije su mu: „Krsmanovići sa Romanije”, „Na sred gore Romanije”, „Put do zvijezda”, „Otac kod Boge”, „Romanija u plamenu” i druge. Potpredsjednik je BUK-a, Bratstveničkog udruženja Krsmanovića. Kao inžinjer napisao je više stručnih radova. Završio je visoku školu i specijalizaciju u Švajcarskoj iz oblasti građevinarstva. Član je Udruženja književnika Srbije.

Ego beyond Nenad Marjanović NOVO Nenad Marjanović je radio za časopise Glamour, Lady Duga, Diva, Klik, Inside, a njegovi radovi su našli mesto na preko 400 naslovnih strana magazina Maxim, Bazar, Nin, Start, Cosmopoliten, Profil, Dama, Svijet, Elle, Photo, Računari, Duga, Zena, RePhoto, Student, Mladost, Novosti 8, Dvoje, Tv Revija, Playboy, Faar, Prestup, Trend, Moda In... Autor je modnih kataloga za Yumco, Giordano Toressi, D.O., Pepeljuga, Yamaha, Manual&Co, Jugoexport, Centrotekstil, Distante, Celine b. Posao ga je odveo na različita mesta: Amsterdam, Paris, Milano, New York, London, Athens, Buenos Aires, Mexico city, Bangkok i Shanghai. Autor je pet fotomonografija: •    Just A Woman •    Who`S That Girl •    Lonely •    Concert •    Ego Beyond

Ego beyond Nenad Marjanović NOVO Nenad Marjanović je radio za časopise Glamour, Lady Duga, Diva, Klik, Inside, a njegovi radovi su našli mesto na preko 400 naslovnih strana magazina Maxim, Bazar, Nin, Start, Cosmopoliten, Profil, Dama, Svijet, Elle, Photo, Računari, Duga, Zena, RePhoto, Student, Mladost, Novosti 8, Dvoje, Tv Revija, Playboy, Faar, Prestup, Trend, Moda In... Autor je modnih kataloga za Yumco, Giordano Toressi, D.O., Pepeljuga, Yamaha, Manual&Co, Jugoexport, Centrotekstil, Distante, Celine b. Posao ga je odveo na različita mesta: Amsterdam, Paris, Milano, New York, London, Athens, Buenos Aires, Mexico city, Bangkok i Shanghai. Autor je pet fotomonografija: • Just A Woman • Who`S That Girl • Lonely • Concert • Ego Beyond

Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Nova, nekorišćena Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sastavljen za radoznalog čitaoca koji želi da sazna više o sve većem broju teorija koje se svakodnevno pominju u novinama, časopisima i na TV i radio programima, „Rečnik teorija“ je prvi multidisciplinarni priručnik koji objedinjuje teorije, zakone , hipoteze, principi, pravila, teoreme, `ologije i `izmi iz svih predmetnih oblasti. Organizovano po abecednom redu, pokrivenost se proteže od umetnosti do ekonomije, istorije, lingvistike, filozofije, psihologije, sociologije i dalje kroz teške nauke. Drevne i moderne, prihvaćene i diskreditovane, uključene su sve teorije koje su relevantne u današnjem svetu. Dubina termina varira od nivoa osnovnih studija do populističkih, uključujući teorije kao što su Parkinsonov zakon i Piterov princip.

Naslov: Novinarstvo kao sudbina Autor: Dragutin P. Gregorić Izdavač: Beograd : autorsko izdanje - Dragutin P. Gregorić Pismo: ćirilica Br. strana: 615 ; ilustr. fotogr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Gregorić je u novinarstvo ušao 1966, radio je u “Beogradskoj nedelji”, “Ekspres Politici”, “Ilustrovanoj Politici” i “Vivi”. Jedno je vreme proveo na TV “Politika”, a sada neumorno radi emisiju “Puls života” na “SOS kanalu”. U knjigu Novinarstvo kao sudbina stalo je pedeset godina Gregorićevog bavljenja novinarstvom. Jedan njen deo posvećen je ulasku u ovu profesiju i kolegama sa kojima je radio i delio, kako kaže, sumornu istinu da „novinari jedini pod kapom nebeskom imaju dvadesetčetvorosatno radno vreme, bez vikenda, godišnjih odmora, slobodnih dana i “crvenih slova”“, i da je novinarstvo po smrtnosti treća profesija od svih na svetu – posle probnih pilota i ronilaca. Potom slede, na više od 500 stranica, intervjui sa najpoznatijim doktorima kod nas i u svetu, jer je najveći deo svoje karijere Gregorić proveo pišući o medicini. Teško je izdvojiti neko ime ali ćemo, ipak, navesti neka: dr Vasa Antunović, dr Kristijan Bernard, dr Nemanja Damjanov, dr Zorana Vasiljević, dr Borislav Vujadinović, dr Svetlana Vujović, dr Ervin Ginzberg, dr Majkl Debejki, dr Alen Karpantije, dr Denton Kuli, dr Jovan Mićić, dr Borislav Najdanović, dr Isidor Papo, dr Ivo Popović Đani, dr Ninoslav Radovanović… Čitaocu se učini da nema kraja ovim odličnim intervjuima, a onda odjednom shvati da je knjigu pročitao u jednom dahu. “Novinarstvo kao sudbina”, čiju naslovnu stranu krasi sjajna ilustracija Vladimira Veličkovića, govori o visokom profesionalizmu Dragutina P. Gregorića, koji i danas neumorno stvara. I svedoči o velikoj posvećenosti jednoj profesiji. Tekst preuzet sa interneta - autor teksta: A. Cvijić

Naslov: Georgije Mitrofanović Autor: Zdravko Kajmaković Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: ćirilica Br. strana: 406 + 20 str. reprodukcija u boji ; ilustr. Format: 27,5 cm - veliki format Povez: tvrdi platneni, zaštitni providni PVC omot Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih` ušiju` i sl., kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama; zaštitni PVC omot neznatno pohaban u vrhu i u dnu rikne. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Georgije Mitrofanović (1550 — 1630) bio je srpski pravoslavni monah u manastiru Hilendaru na Svetoj Gori i srpski poznati – najugledniji slikar toga vremena. Njegovi najbolji radovi su freske u manastiru Morači, i u Krupskoj manastirskoj crkvi. Mitrofanović je bio monah koji je radio unutar radionice Hilandarskog manastira, na Svetoj Gori, pre dolaska u Crnu Goru, gde je radio na freskama u manastiru Morači. Patrijarh srpski Pajsije I inicirao je obnavljanje starih (13. i 14. vek) crkava Pećke patrijaršije 1620.godine. Sve kupole crkava su pokrivene olovom. Crkva Svetog Dimitrija je praktično obnovljena, a skoro polovinu freski je obnovio i oslikao Mitrofanović, dajući im novi sjaj. Freske u crkvi se nalaze u oltaru i na prostoru između kupole. Zadržane su stare teme uz poštovanje prethodnih kompozicionih rešenja. O životu Georgija Mitrofanovića ima vrlo malo podataka. Njegovo ime se navodi u literaturi kao Georgije ili Đorđe Mitrofanović. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko poslednju sliku uvećate do pune veličine. Mitrofanović Georgije, zograf, 17v | Hilandar | Crkva sv. Nikole | Ušće

Šta održava depresiju i čini da je toliko čest problem mentalnog zdravlja? Kako raditi sa beznadežnošću, strahom, stidom, neodlučnošću, neasertivnošću? Koje su terapijske intervencije koje deluju na procese u samom korenu depresije? Kako raditi sa suicidnim depresivnim klijentom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Chadwick, FBA (21. svibnja 1920. - 24. studenog 1998.) bio je engleski lingvist i klasični učenjak koji je bio najpoznatiji po dešifriranju, s Michaelom Ventrisom, Lineara B. Rani život, školovanje i ratna služba John Chadwick rođen je na adresi 18 Christ Church Road, Mortlake, Surrey, 21. svibnja 1920. kao mlađi sin Margaret Pamele (rođene Bray) i Freda Chadwicka, državnog službenika.[1] Školovao se u školi St Paul`s School i Corpus Christi Collegeu u Cambridgeu. Chadwick se dobrovoljno prijavio za Kraljevsku mornaricu 1940. nakon što je završio prvu godinu klasičnog tečaja na Cambridgeu. Isprva je služio u Sredozemlju kao obični mornar na lakoj krstarici HMS Coventry i vidio je akciju kada je njegov brod torpedirala talijanska podmornica i ronilačko bombardiranje. Godine 1942. poslan je na obalu u Aleksandriji na razgovor s načelnikom mornaričke obavještajne službe i odmah je dodijeljen obavještajnim dužnostima u Egiptu i promaknut u privremenog potporučnika u RNVR-u. Nakon toga je radio na talijanskim kodovima.[2][3][4] Chadwick je zaključio iz nekog R/T prometa koji je trebao biti obrađen u Bletchley Parku da je britanska podmornica potopljena u blizini Taranta. Godine 1944. prebačen je u Bletchley Park (`Postaja X`), naučio je japanski i radio na čitanju kodiranih poruka koje su slali predstavnici japanske mornarice u Stockholmu i Berlinu.[4] Nakon završetka rata 1945. vratio se studiju na Cambridgeu, diplomirao s odličnim uspjehom u Klasici, II. dijelu, s odličnim uspjehom u svom posebnom predmetu, lingvistici.[4] Dok je studirao na koledžu Corpus Christi, pokušao je, s nekim svojim kolegama studentima, upotrijebiti kriptografske metode za dešifriranje `minojskog linearnog pisma B`. Oni su već tada bili svjesni rada Michaela Ventrisa. Prestali su aktivno raditi na problemu zbog nedostatka objavljenih podataka s natpisa.[4] Karijera Godine 1950. objavio je svoj prvi znanstveni rad, izdanje Medicinskih djela Hipokrata, u koautorstvu sa svojim rođakom, Williamom Nevilleom Mannom, uglednim liječnikom.[4][6] Nakon što je završio diplomu, pridružio se osoblju Oxfordskog latinskog rječnika prije nego što je 1952. započeo predavač klasike na Cambridgeu.[4] U srpnju te godine čuo je radio emisiju Michaela Ventrisa o svom radu na Linearu B i ponudio svoju pomoć kao `običnog filologa`.[1] Ljudi su počeli surađivati na progresivnom dešifriranju lineara B, pišući dokumente na mikenskom grčkom 1956., nakon kontroverznog prvog rada tri godine ranije. Chadwickove filološke ideje primijenjene su na Ventrisovu početnu teoriju da je linear B rani oblik grčkog, a ne drugi mediteranski jezik.[7] Nakon Ventrisove smrti, Chadwick je postao figura u radu na Linearu B, napisavši pristupačnu i popularnu knjigu Dešifriranje Lineara B 1958. i revidirajući Dokumente na mikenskom grčkom 1978. [1]. Umirovljen je 1984., do kada je postao četvrti (i posljednji) Perceval Maitland Laurence Reader klasike na Cambridgeu. Nastavio je stipendirati sve do smrti, bio je aktivan član nekoliko međunarodnih društava i napisao brojne popularne i znanstvene članke. Također je bio član Britanske akademije[8] i koledža Downing u Cambridgeu.

Daša Drndić AFTER EIGHT Književni ogledi Meandar, 2005. 203 strane. Odlično očuvana sa posvetom autorke. Prethodnu knjigu Daše Drndić kritika je (pa i publika) vrlo dobro prihvatila, konstatirajući autoričine izvrsne pripovjedačke sposobnosti, njezin smisao za uvjerljivu fabulaciju, uporno i obimno istraživanje građe, detaljno poznavanje povijesti, posebice one koncentracionih logora i etničkih čišćenja, kao i ponovno stvaranje one bolne atmosfere njezinih prijašnjih romana u snažnoj emotivnoj priči s obiljem autobiografskih elemenata. Daša Drndić, autorica koja piše poeziju, prozu i prijevode i koja je napisala tridesetak radio drama, igranih i dokumentarnih, ovaj se put predstavlja kao “čitatelj” tj. osoba koja u svojim književnim ogledima promišlja pročitane literarne i kulturološke predloške. “Posebnost književnih ogleda Daše Drndić jest u tome što se u njima spajaju profesionalni književnokritički interes i literarna inspiracija, te na taj način dobivamo tekstove koji uz teorijsku imaju i književnu vrijednost. Daša Drndić je jasna i precizna u svojim analizama, vodeći računa da pojedino književno djelo kontekstualizira kako u okvirima domaće tradicije tako i u okvirima svjetske književne produkcije. Uz prevladavajući interes prema književnoj prozi, Daša Drndić u svojim se ogledima bavi i analizom značajnih kulturoloških, socioloških i politoloških studija, u kojima do izraza naročito dolazi njezina izoštrena i nezavisna intelektualna kritička misao. Riječ je o studiji koja ima sluha kako za kontinuitet dvadesetostoljetne književnosti tako i za pomake u redefiniranju tradicionalno postavljenih granica između književnosti i zbilje, te između književnih i izvanknjiževnih tekstova.` (Andrea Zlatar) Daša Drndić rođena je u Zagrebu 1946. godine. Studirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao Fulbrightova stipendistica boravila je na Southern Illinois University, a potom i studirala na Case Western Reserve University. Radila je kao urednica u izdavačkoj kući `Vuk Karadžić`, kao profesorica engleskog jezika na Narodnom univerzitetu `Đuro Salaj` i urednica-dramaturginja na Radio-televiziji Beograd. Doktorirala je na Sveučilištu u Rijeci gdje je na Odsjeku za anglistiku predavala modernu britansku književnost i kreativno pisanje. Objavljuje prozu, književnu kritiku, analitičke tekstove i prijevode u časopisima i književnim listovima te igrane i dokumentarne radiodrame.

Autor: Robert Ripli Format: 22x 30 Povez: tvrd Štampano na kartonu! Trodimenzionalno! Ovaj fascinantni faksimil dnevnika pruža priču iz prve ruke o putovanju Roberta Riplija, tridesetih godina prošlog veka, u egzotične zabiti planete, u potrazi za neobičnim i čudesnim. U knjizi su Riplijevi crteži, skice i vrednosti koje oživljavaju nesvakidašnji, čudan svet koji se rastvorio pred njegovim očima. Od jezera sode i mostova krvi, do prepariranih ljudskih glava, pred vama su Riplijeva otkrića koja možete istražiti u fantastičnim trodimenzionalnim dodacima u ovoj izuzetnoj knjizi. Robert L. Ripli (1890-1949), bio je istraživač u stalnoj potrazi za čudima, umetnik, strip crtač, najneobičniji radio voditelj, televizijska i filmska zvezda, a iznad svega neumorni svetski putnik. U beskrajnom traganju za čudesnim obišao je 201 zemlju širom planete. Zbog toga su ga prozvali “moderni Marko Polo”...

knjiga je kao NOVA Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su - znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa - okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta - Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici - samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije - pisanju. Izdavač: IK Zorana Stojanovića ISBN: 86-7543-053-1 Broj strana: 309 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2002 tags: pisma, budenbrokovi, josif i njegova braća, dnevnici, doktor faustus čarobni breg igra staklenih perli sidarta demijan...

Hal Foster: UMETNOST I ARHITEKTURA Mek povez, 23cm, 279strana, izdavač: CID - Beograd, ima sitnija oštećenja na omotu - unutra je sve u redu!? Hal Foster je američki istoričar umetnosti i likovni kritičar. Rođen je u Sietlu, 1955, i smatra se vodećim svetskim misliocem. Školovao se na Univerzitetu Prinston, Kolumbija Univerzitetu, kao i Siti Univerzitetu u Njujorka. Predavao je na Univerzitetu Kornel od 1991. do 1997 godine, a od 1997. predaje na Prinstonu. Nakon što je diplomirao na Princetonu Foster se preselio u Njujork, gde je kao kritičar savremene umetnosti radio za Artforum u periodu od 1977. do 1981. Bio je urednik časopisa Art in America, a zatimi i direktor kustoskih studija u Vitni muzeju. Guggenheimovu stipendiju Foster je dobio 1998, a 2010. godini izabran je za člana-saradnik Američke akademije nauka i umetnosti.

Hal Foster: UMETNOST I ARHITEKTURA Mek povez, 23cm, 279strana, izdavač: CID - Beograd, ima sitnija oštećenja na omotu - unutra je sve u redu!? Hal Foster je američki istoričar umetnosti i likovni kritičar. Rođen je u Sietlu, 1955, i smatra se vodećim svetskim misliocem. Školovao se na Univerzitetu Prinston, Kolumbija Univerzitetu, kao i Siti Univerzitetu u Njujorka. Predavao je na Univerzitetu Kornel od 1991. do 1997 godine, a od 1997. predaje na Prinstonu. Nakon što je diplomirao na Princetonu Foster se preselio u Njujork, gde je kao kritičar savremene umetnosti radio za Artforum u periodu od 1977. do 1981. Bio je urednik časopisa Art in America, a zatimi i direktor kustoskih studija u Vitni muzeju. Guggenheimovu stipendiju Foster je dobio 1998, a 2010. godini izabran je za člana-saradnik Američke akademije nauka i umetnosti.

Biblioteka komisije za kinematografiju Vlade NR Hrvatske, Zagreb, 1949. Prevod: M. Golik Izuzetno retko u ponudi!!! Лав Владимирович Куљешов (рус. Лев Влади́мирович Кулешо́в; Тамбов, 13. јануар 1899 — Москва, 29. март 1970) је био руски филмски стваралац који је осмислио и помогао да се оснује прва филмска школа на свету — Moscow Film Scool. Куљешов се може сматрати једним од првих теоретичара филма, а заједно са Сергејом Ејзенштајном, који је једно кратко време био његов ученик, и Всеволодом Пудовкином био је вођа онога што се у теорији филма зове Совјетска теорија монтаже. Према његовом мишљењу основа филма је била управо монтажа, дакле веза између два кадра. Своју тезу односно принцип илустровао је „Куљешовим експериментом“, у коме је монтажно спојио исти кадар (глумчев крупан план) са потпуно различитим садржајем (тањир чорбе, мртвачки сандук и сл.) и такве монтажне јединице и њихово значење гледаоци су сасвим различити перципирали. Уз свој теоретичарски рад Куљешов је паралено радио и као филмски аутор, све до тренутка у ком стаљинистичка власт тадашње Русије није то онемогићила. Лав Владимирович Куљешов (рус. Лев Влади́мирович Кулешо́в; Тамбов, 13. јануар 1899 — Москва, 29. март 1970) је био руски филмски стваралац који је осмислио и помогао да се оснује прва филмска школа на свету — Moscow Film Scool. Куљешов се може сматрати једним од првих теоретичара филма, а заједно са Сергејом Ејзенштајном, који је једно кратко време био његов ученик, и Всеволодом Пудовкином био је вођа онога што се у теорији филма зове Совјетска теорија монтаже. Према његовом мишљењу основа филма је била управо монтажа, дакле веза између два кадра. Своју тезу односно принцип илустровао је „Куљешовим експериментом“, у коме је монтажно спојио исти кадар (глумчев крупан план) са потпуно различитим садржајем (тањир чорбе, мртвачки сандук и сл.) и такве монтажне јединице и њихово значење гледаоци су сасвим различити перципирали. Уз свој теоретичарски рад Куљешов је паралено радио и као филмски аутор, све до тренутка у ком стаљинистичка власт тадашње Русије није то онемогићила.

Miloš Jevtić: `Upotreba istorije: razgovori s Andrejem Mitrovićem` Kolekcija Odgovori Izdavač: Narodna biblioteka `Vuk Karadžić`, Filološko-umetnički fakultet i Narodni muzej Kragujevac Meki povez, ilustrovano, ćirilica, 105 strana, 20cm Andrej Mitrović rođen je u Kragujevcu 17. aprila 1937. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Na Grupu za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu upisao se 1956, diplomirao 1961. godine, magistrirao 1964. i doktorirao 1968. Čitavu univerzitetsku karijeru, od 1961. do 2004. godine, proveo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a zvanje redovnog profesora je stekao 1980. godine. Predavao je savremenu istoriju Evrope, uvod u istorijske studije i brojne specijalizovane kurseve, a 1987. godine osnovao je Katedru za Opštu savremenu istoriju kojoj je bio na čelu do odlaska u penziju. Dopisni član Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1988. godine.. Njego pristupna akademska beseda glaslila je: Nemačko vojno vođstvo i privredna bogatstva Srbije U SANU je bio član Odbora za sakupljanje građe o genocidu protiv srpskog naroda i drugih naroda Jugoslavije u 20. veku; Međuakademskog odbora za proučavanje položaja srpske nacionalne manjine u susednim zemljama, a od 1989. vodio je individualni projekt: Rat u Srbiji 1915-1918. Bio je priređivač više knjiga u izdanjima Univerziteta u Beogradu, SANU, Srpske književne zadruge i drugih izdavača. Za člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti izabran je 2006. godine. Bio je član Udruženje književnika Srbije, Srpskog PEN kluba, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije. Bio je glavni i odgovorni urednik Istorijskog glasnika, glavni i odgovorni urednik Biblioteke „Istorija“ u izdavačkom preduzeću Nolit, 1975-1988. Andrej Mitrović je bio jedan od osnivača Udruženja za društvenu istoriju. Andrej Mitrović je magistrirao je 1964. sa temom Aprilski pregovori o jadranskom pitanju na konferenciji mira 1919, a doktorirao je 1967. sa tezom Delegacija Srba, Hrvata i Slovenaca na Konferenciji mira 1919-1920 (objavljena kao knjiga Jugoslavija na konferenciji mira 1919-1920). Oblast njegovog rada je savremena istorija Srbije i Jugoslavije. Izučavao je balkanski prostor u evropskoj politici između dva svetska rata sa posebnim osvrtom na mesto tadasnje Jugoslavije u evropskoj politici između ova dvarata. Takođe je pisao i o istoriji Srbije u Prvom svetskom ratu u brojnim aspektimaevropske istorije između dva svetska rata. Za knjigu Vreme netrpeljivih dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Andrej Mitrović je dobio značajne međunarodne nagrade: Herderovu nagradu (2001) i Medalju Konstantin Jireček (2004). Njegova knjiga Vreme netrpeljivih daje pregled evropske političke istorije između dva svetska rata sa posebnim naglaskom na sukobu ideologija(poput nacizma i fasizma) koji je, prema Mitrovićevom mišljenju, obeležio ovaj istorijski period. Takođe se bavi problematikom intelektualnog stvaralaštva u specifičnoj ideološkoj i političkoj situaciji u Evropi između dva svetska rata. S tim u vezi pisao je oglede o stvaralaštvu i o istorijskom u delu književnika Tomasa Mana. Pored više rasprava i studija iz opšte istorije XX veka i istorije međunarodne politike Jugoslavie objavio je i studiju „Nacizam i fašizam“ u kojoj je ukazao na politikče,društvene ali i ideološke uticaje koji su doprineli stvaranju dva potpuno totalitarna desničarska režima, odnosno dve ekstremo desne ideologije. Ukazuje na njihovu moć koja prožima najpre srednji ili nizisloj stanovništva, a onda i sve ostale pore društvene strukture, ali sa druge strane irazarajuću moć koju ovakve ideologije sa sobom nose. Istorijske studije XX veka zaokružio je studijama koje ulaze u sferu ekonomije: Strane banke u Srbiji 1878-1914, i Narodna banka 1884-2004… Istoričar i dugogodišnji redovni profesor i šef Katedre za Opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Andrej Mitrović preminuo je u noći 25/26. avgusta u Beogradu u 77. godini. Novinar Miloš Jevtić je rođen 1936. godine u Gornjoj Bukovici, kraj Valjeva, u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu učio u Gornjoj Bukovici i Vragočanici, gimnaziju u Kamenici i Valjevu, gde je 1954. maturirao. Književnost je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je najpre u Kulturno-prosvetnom veću Jugoslavije. Kasnije je bio, prvo, sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, a potom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. U Radio Beogradu radio od 1974. do 2001, godine, kada je penzionisan. Jevtić se novinarstvom počeo baviti 1952. godine u valjevskim listovima Napred, Reč omladine (učestvovao u njegovom pokretanju) i Srednjoškolac (bio glavni urednik). Od dolaska u Radio Beograd, u Drugi program, čiji je bio i glavni urednik osam godina, pokrenuo je jednosatnu emisiju Gost Drugog programa, u kojoj je objavio više od 800 razgovora sa najuglednijim ličnostima kulture, umetnosti i nauke iz Jugoslavije i sveta. Jevtićeve razgovore objavljivali su mnogi listovi (Telegram, Delo, Nin, Borba, Politika, Oslobođenje, Odjek, Dnevnik i drugi). Krajem sedamdesetih godina prošloga veka Jevtić je počeo da objavljuje razgovore i u knjigama. Tako je nastala Kolekcija Odgovori. Do sada je u njoj objavljeno 190 knjiga. Jedan deo tih knjiga čine razgovori sa ličnostima srodnih zanimanja (istoričari, istoričari umetnosti, pisci, muzički umetnici, etnolozi, atomski fizičari, bibliotekari, slavisti), dok su u drugim pojedinačno predstavljeni portreti najznačajnijih stvaralaca. Već odavno je uočeno da nijedan budući, iole ozbiljniji proučavalac druge polovine XX veka u Srba neće moći da kao nezaobilazni izvor mimoiđe kolekciju Odgovori Miloša Jevtića, u kojoj su objavljeni razgovori ovog uglednog novinara s najznajčajnijim umetnicima i naučnicima koji su svojim delovanjem obeležili drugu polovinu XX veka. Za novinarski rad je dobio više nagrada, među ostalima i Oktobarsku nagradu grada Beograda, Vukovu nagradu Srbije i nagradu `Zlatni beočug`, kao i nagradu Radio-televizije Beograd i Udruženja novinara Srbije, koje su mu dodeljene za životno delo. Na Sajmu knjiga 2006. godine Kolekcija Odgovori proglašena je za najbolju ediciju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nadahnut maštovitom i uzbudljivom građom naučnofantastičnih filmova i knjiga, Mičio Kaku se u Fizici nemogućeg hrabro hvata u koštac sa fazerima, zvezdama smrti, teleportovanjem, čitanjem misli, putovanjem kroz vreme i brzinom većom od svetlosne, prekognicijom i mnogim drugim neverovatnim pojavama. Ne odbacujući unapred nijednu od njih, Kaku umećem naučnika i strpljenjem mudraca definiše tri klase nemogućeg ukazujući na to da bi neka napredna civilizacija - pa i naša u dalekoj ili nešto bližoj budućnosti - mogla ovladati fascinantnim tehnologijama i premostiti barijere koje nas danas sputavaju. Kaku istražuje ono što je za nas još uvek nepoznanica, granične oblasti koje nesumnjivo sačinjavaju najuzbudljiviji deo moderne fizike. Mičio Kaku (rođen 24. januara 1947 u San Hozeu) je japansko-američki teorijski fizičar, futurolog i popularizator nauke. Profesor je teorijske fizike na Gradskom Koledžu Njujorka. Kaku je napisao nekoliko knjiga o fizici i sličnim temama, često gostuje na radio i televizijskim programima. Takođe se pojavljuje u filmovima i piše članke za blogove i internet portale. Napisao je 3 Njujork tajms bestselera: Fizika nemogućeg (2008), Fizika budućnosti (2011) i Budućnost uma (2014). Kaku je voditelj nekoliko emisija na raznim kanalima kao što su Diskaveri i Histori. Mladost i obrazovanje Kaku je rođen u San Hozeu, Kaliforniji, u porodici Japanskih imigranata.[1][2] Njegov otac je rođen u Kaliforniji, ali se obrazovao i u Japanu i u Sjedinjenim Državama i zato je tečno govorio i japanski i engleski jezik. Dok je pohađao Elvud P. Kabli srednju školu u Palo Altu, Kaku je napravio akcelerator čestica u garaži kao projekat. Cilj mu je bio da stvori „snop gama zraka dovoljno jak da stvori antimateriju“. Na festivalu nauke u Albukerkiju, Novi Meksiko, Kaku je privukao pažnju fizičara Edvarda Telera koji ga je uzeo pod svoje mentorstvo i dodelio mu Herc inženjersku stipendiju. Diplomirao je summa cum laude na Harvardu 1968. godine kao najbolji u svojoj generaciji. Nakon toga je upisao Univerzitet Kalifornije u Berkliju gde je doktorirao 1972. godine. Iste godine je predavao na Univerzitetu Prinston. Kakua je mobilizovala Armija Sjedinjenih Država 1969. godine tokom Vijetnamskog rata. Ipak, dok je on završio sa obukom rat se završio.[3] Akademska karijera Kao deo istraživačkog programa 1975. i 1977. godine na katedri za fiziku Gradskog Koledža Njujorka, Kaku je radio istraživanja u polju kvantne mehanike.[4][5] Bio je posetilac i član (1973. i 1990. godine) Instituta za napredne studije u Prinstonu i Univerzitetu Njujorka. Trenutno je profesor teorijske fizike na Gradskom Koledžu Njujorka.[6] Kaku je objavio više od 70 stručnih članaka u zbornicima radova i periodikama poput Physical Review. U radovima se bavi temama poput teorije superstruna, supergravitacije, supersimetrije i hadronske fizike.[7] Kaku i profesor Kedži Kikava sa Univerziteta u Osaci su objavili rad u kome je prvi put predstavljena teorija strunih polja.[8] Kaku je napisao nekoliko udžbenika o teoriji struna i teoriji kvantnih polja. Naučnopopularni rad Kaku je najpoznatiji kao popularizator nauke.[9] Napisao je nekoliko naučnopopularnih knjiga, gostovao u mnogim televizijskih emisija i u nekoliko filmova. Takođe je voditelja nedeljnog radio programa.

POGLED IZA ŠTAFELAJA 1972-1998 Radomir RADE Vergović „Pogled iza štafelaja“ naziv je izložbe karikatura, ilustracija i naslovnih strana užičkog nedeljnika „Vesti“ Radomira Vergovića (1939), poznatog užičkog slikara, koji se pored slikarstva bavio i karikaturom. Radomir Rade Vergović je rođen u Užicu. Akademiju za primenjene umetnosti na katedri za slikasrtvo završio je u Beogradu. Godinama je radio u užičkim „Vestima“ kao likovni i tehnički urednik. ČLan je ULUPUDS-a od 1972 godine. Pored slikarstva radi mozaik, grafički dizajan, crtež, novinsku i knjižnu ilustraciju. Bavi se karikaturom, likovnom kritikom i likovnim prikazima izložbi. Likovno uređuje mnoga izdanja, publikacije. Do sada likovno opremio preko 300 knjiga i publikacija. Izlaže od 1960. godine grupno i samostalno u zemlji i inostranstvu. Do sada je imao oko 40 samostalnih izložbi. Užice,2022.god.,100.strana,ILUSTROVANA,22.cm Knjiga je NOVA..... ---------------------------- M

Название: Искусственные спутники Автор: Штернфельд Ари Абрамович veštački sateliti Naslov: Veštački sateliti Zemlje Autor: Sternfeld Ari Abramovič; Izvođač: nema podataka Impresum: M.: Državna izdavačka kuća tehničke i teretičke književnosti, 1956.- 180 str. Dodatno: ... Po svemu sudeći, zadatak stvaranja veštačkih satelita će se rešavati postepeno, u nekoliko faza. Prva etapa, očigledno, biće lansiranje male rakete u bezvazdušni prostor, čiji će pravac leta i brzina biti proračunati tako da postane veštački satelit naše planete. Moguće je da na ovoj raketi neće biti instrumenata. Biće lansiran samo da bi se praktično stvorilo prvo veštačko nebesko telo. Koliko god ovo telo bilo malo, čak i da nije veće od fudbalske lopte, savremeni radio teleskopi moći će da ga posmatraju u letu. Njegovo kretanje oko Zemlje duže-manje dugo vremena biće dokaz da je stvoren prvi veštački satelit ... APR.21/3

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Autor: Pavle Mijović, Izdavač: Crnogorska akademija nauka i umetnosti - Podgorica, 1989. god. Broširan povez, 24 cm. 199 str. Ilustrovano Pavle Mijović (crnogor. ćiril. Павле Мијовић; Crmnica, Kraljevina Crna Gora 1914. – Beograd, SRJ, 1996.), bio je crnogorski naučnik, akademik CANU i SANU, utemeljitelj Crnogorskoga P.E.N. centra... Doktorirao je istoriju 1958. godine. Od 1960. do 1982. godine radio je u beogradskom Arheološkom institutu kao asistent, naučni saradnik i savetnik za srednjovjekovnu arheologiju. Bio je profesor istorije umetnosti i dekan Kulturološkog fakulteta u Cetinju. bio je saradnik brojnih naučnih časopisa. Deo karijere proveo je i kao diplomata. Mijović se posvetio proučavanju srednjovekovne umjetnosti, posebno menoloških ciklusa u vizantijskoj umetnosti. Za monografiju Menolog dobio je Vizantološku nagradu Gustav Šlumberger francuske Academie des Inscriptions et Belles-Letres. Od 1951. do 1984. godine preduzeo je arheološka istraživanja u Svaču, Starom Baru, Ulcinju, Kotoru, Podgorici, Budvi...