Da te pitam? -Nikola Karaklajić Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, kultne knjige IM Nikole Karaklajića. Generacije i generacije šahista, na prostorima bivše Jugoslavije, je svoje znanje o završnicama, usavršilo uz ovu knjigu. Najpre je obrađeno 40 lekcija i isto toliko testova, podeljenih po oblastima, od osnovnih pešačkih, do damskih završnica. Poslednjih 12 lekcija i testova je posvećeno trikovima, motivima i zamkama u poslednjoj fazi igre. Svaki test ima 6 zadataka, od onih lakših sa jednom *, do najtežih sa 3 *. Upečatljiv je naziv 51. teme: „Ne budi alav“, što je vrlo poučno za mlađe generacije šahista i amatere-zaljubljenike u šahovsku igru. Struktura knjige je bila revolucionarna, u vreme izlaska prvog izdanja, a kasnije su mnogi pisci šahovskih knjiga kopirali taj koncept. Primeri iz prakse, te vežbe, su marljivo odabrani, kako bi kroz 6 zadataka za rešavanje, nama maksimalno približili motive na zadatu temu. Drugo izdanje ove kultne knjige, je detaljno provereno savremenim šahovskim programima, a svejedno ostaje jednako prijatno i poučno za učenje i vežbanje, za većinu šahista, najteže faze igre. Određen broj studija nije prošao „test istine“ kod savremenih „endžina“-motora za analizu pozicije, pa su u drugom izdanju zamenjeni adekvatnim primerima. Treba naglasiti da skoro svi primeri sadrže malo figura, ali, svaka figura ima svoju ulogu i namenu, i ništa zbog toga pozicija ili test za rešavanje, ne gubi na težini. Imao sam tu čast, da pre nekoliko decenija, na pripremama juniorske selekcije Srbije, a trener je bio pokojni IM Karaklajić, radimo svakodnevno testove, a nismo ni znali, ni sanjali, da će isti nakon više provera, ugledati svetlost dana u ovoj knjizi. Deo zadataka smo radili i tokom meča sa juniorima Bugarske, u Vidinu. O samom autoru se mogu ispisati stranice i stranice, o uspesima na turnirima ili kao trenera, o hiljadama napisanih članaka, novinskih rubrika, knjiga.. Ex prvak stare Jugoslavije, višestruki selektor mnogih selekcija širom sveta i pretača emisija o rokenrolu, kao voditelj kultnih emisija na Radio Beogradu.

Odlično očuvano, s posvetom i potpisom Duška Radovića! Autor - osoba Radović, Dušan Naslov Igre i igračke / Dušan Radović ; [ilustrovao Zlatko Bourek] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1979 Fizički opis 117 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Bourek, Zlatko Zbirka Biblioteka Vjeverica Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG46 (N)

Brus Li – Borbeni duh Ako uvek sebi postavljaš granice u vezi s tim šta možeš da uradiš, fizički ili bilo kako, već si mrtav. To će se proširiti na tvoj rad, tvoj moral i celo tvoje biće. Nema ograničenja, ima samo platoa. Ali ne smeš da ostaneš na njima, moraš da ideš više od toga. A ako te to ubije, onda te ubije. Usavršavanjem u nekoj veštini prevazilazi se sama veština Niko ne pobeđuje u borbi. Svaka pobeda je za Jednog. Brus Li O knjizi Video sam ga kada je izvodio demonstracije kung fua tokom uličnog vašara i bio sam očaran njegovom zaslepljujućom brzinom i očiglednom snagom, njegovom gipkom fluidnošću i njegovim savršeno izvedenim potezima dok je izvodio „ bogomoljku“ i druge forme. Dag Palmer Treba imati na umu da je tokom ovog perioda Brus trenirao četrdeset i više sati nedeljno. Približavao se svom vrhuncu razvoja i njegove tehnike su odražavale veliki napredak koji je postigao. Što je postajao bolji, to se manje obazirao na tradiciju, i to je govorio kad god je mogao da priča o tome, a svoje reči je potkrepljivao delom. Džesi Glover Kontrolisao me je kao bebu; nisam mogao apsolutno ništa da mu uradim. Nije uopšte koristio mnogo snage; on je jednostavno nekako kontrolisao moje telo. Gubio sam i od drugih boraca pre njega, ali ne na način na koji sam izgubio od njega; on je apsolutno dominirao, birajući udarce kao da je u pitanju igra. Nisam mogao da spavam te noći. Izgledalo je kao da je sve što sam radio u prošlosti zastarelo. On je kontrirao svemu što sam znao, bez nekog velikog napora. To je bilo frustrirajuće. Brus je mnoge stvari držao za sebe. Radio je na razvijanju čija i prva stvar u njegovom rasporedu bila je meditacija. Ono što želim da kažem jeste da je on na neki način svoje učenike vodio u jednom pravcu, a sam je išao u drugom pravcu. On je bio već duboko u onome što ja zovem ezoterijske studije. Znam da je imao dosta literature o tome i da je studirao i akupunkturu, ali je mnoge stvari čuvao za sebe. Takođe je programirao svoj um, ponavljajući afirmacije, kako bi podigao svoje majstorstvo na najviši mogući nivo. Den Inosanto O autoru: Brus Tomas je, pre svega, poznat kao bas-gitarista koji svira sa Elvisom Kostelom i grupom Atrakcije. U Rokenrol kuću slavnih primljen je 2003. godine. Takođe, veoma je tražen i kao muzičar za studijska snimanja, pa su ga tako angažovali i Pol Mekartni, grupa Mednis i Suzan Vega. Njegov prvi roman „ Veliki točak“ , koji je kritika dobro ocenila, bio je u užem izboru za Nagradu „ Ralf Dž. Glisom“ za knjige o muzici. Trenirao je kung fu sa pokojnim majstorom Derekom Džonsonom, u njegovoj školi u zapadnom Londonu. Ostala dela Brusa Tomasa: „ Veliki točak“ i „ Besmrtna borba“ . Godina izdanja: 2018. Format: 15 x 22.5 cm Broj strana: 275 strane Meki povez ISBN 9788688895835 Knjiga je NOVA Knjiga je NOVA ---------------------------- 14

60634) DUHOVNA MEDICINA , Petar Dinić , Beograd 2022 , Duhovna medicina je delo nastalo na osnovu višegodišnjeg traganja i proučavanja autora u sferi medicine, filozofije i religije. Njegova ideja je da podstakne pojedinca na celovito holističko razmišljanje i obrazovanje. Knjiga navodi čitaoca na preispitivanje svojih temeljnih uverenja, usvojenog životnog koncepta, navika i odnosa prema zdravlju iz duhovne perspektive. Dr Petar Dinić je završio Medicinski fakultet u Beogradu i specijalizaciju iz fiziologije na VMA. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu u Torontu i radio doktorat iz oblasti neurofiziologije u Kolumbiji (SAD). Deset godina je predavao fiziologiju i stres menadžment na fakultetima u Torontu, Kolumbiji i Atlanti. Fakultet za hiropraktiku završio je u Atlanti (SAD), a zatim i specijalizaciju u trajanju od dve godine iz tehnike Atlas Ortogonal. Jedan je od četiri hiropraktičara u Evropi koji se bave ovom potpuno neosetnom metodom korekcije prvog vratnog pršljena – atlasa. Doktor Dinić smatra da je u lečenju potrebna integracija različitih znanja i zalaže se za lečenje prirodnim putem, bez preterane i neopravdane upotrebe lekova i operacija. Pristupajući lečenju sa holističkog aspekta, smatra da medicina XXI veka treba da bude usmerena na podizanje nivoa zdravlja i otklanjanje uzroka obolevanja koji leže u nepravilnim životnim navikama, umesto da se svodi na puko suzbijanje simptoma lekovima. NOVO , mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 399 strana

Beograd 1979. Tvrd povez, zaštitni omot, 423 strane Napomena: sitnije oštećenje zaštitnog omota; knjiga je veoma dobro/ odlično očuvana. J11 Estetička teorija Teodora Adorna je jedno od izuzetno retkih sistematskih dela iz oblasti estetike, pisano sa marksističkih pozicija. S obzirom na filozofsko-sistematsko izvođenje, Adornova knjiga je, uz Lukačevu Estetiku, pravi izuzetak. Na ovoj knjizi Adorno je radio izuzetno dugo. Ona je rezultat njegovog dugogodišnjeg pedagoškog i neposredno naučnog rada na fundamentalnim pitanjima estetičke teorije i moderne umetničke prakse. Pa i pored toga ovo delo je ostalo fragmentarno, jer je njegovu konačnu redakciju prekinula Adornova smrt. Ta fragmentarnost nije puka formalna odlika dela, nego ima dublje simboličko značenje: o fragmentu je Adorno često i lucidno pisao a u svojoj poslednjoj knjizi često se pozivao na V. Benjamina, jednog od najboljih fragmentarista na estetičke i kulturološke teme u našem veku. Ovo delo nema centralnu ideju. Misaono središte njegovo postiže se koncentričnom artikulacijom jednako važnih parataktičkih delova. No, to odsustvo »regulativne ideje« u smislu filozofskog »konstruktivizma« hegelovskog tipa rezultiralo je razmatranjem svih važnih pitanja estetičke tradicije i savremene estetičke misli. Tako ovo delo problematizira pitanja u širokom rasponu od pitanja o poreklu umetnosti, odnosa umetničkog i prirodno lepog, mimetičke prirode umetničkog izraza do problema logike umetničkog dela, subjekt-objekt odnosa u estetskom fenomenu, intencije i smisla umetničkog dela, krize tog smisla, odnosa ideologije i istine, umetnosti i društva, mogućnosti umetnosti danas itd.

Battle for the Mind William Sargant Sargant je studirao medicinu na koledžu St John`s u Kembridžu i kvalifikovao se kao lekar u bolnici St Mari`s u Londonu. Njegovu ambiciju da bude lekar osujetilo je katastrofalno istraživanje i nervni slom, nakon čega je skrenuo pažnju na psihijatriju.[1] Pošto je trenirao kod Edvarda Mapotera u bolnici Modsli, u južnom Londonu, radio je u Hitnoj medicinskoj službi u Satonu tokom Drugog svetskog rata. Godine 1948. imenovan je za direktora odeljenja za psihološku medicinu u bolnici Sent Tomas u Londonu, i ostao je tamo do (i posle) svog penzionisanja 1972. godine, dok je takođe lečio pacijente u drugim bolnicama, stvarajući unosnu privatnu ordinaciju u ulici Harli. , i radi kao medijski psihijatar.[1] Sargant je bio koautor udžbenika o fizičkom tretmanu u psihijatriji koji je imao pet izdanja. Napisao je brojne članke u medicinskoj i laičkoj štampi, autobiografiju, Nemirni um, i knjigu pod naslovom Bitka za um u kojoj govori o prirodi procesa kojim su naši umovi podložni uticaju drugih. Iako je zapamćen kao glavna sila u britanskoj psihijatriji u posleratnim godinama, njegov entuzijazam za diskreditovane tretmane kao što su terapija insulinskim šokom i tretman dubokog sna, njegovo gađenje prema svim oblicima psihoterapije, [1] i njegovo oslanjanje na dogmu, a ne na kliničku dokazi[2] su potvrdili njegovu reputaciju kontroverzne ličnosti čiji se rad retko citira u savremenim psihijatrijskim tekstovima. odlično očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, u tri poglavlja ima po nekoliko podvucenih recenica zutim vodenim markerom i negde hem. olovkom, nista strasno, sve ostalo uredno! Naselja na Balkanskom poluostrvu od XVI do XVIII vijeka - Milan Vasic Milan Vasić, historičar, akademik ANU BiH i ANURS, Gornja Pecka, Mrkonjić Grad (1928 - 2003). Studij historije završio je na Odsjeku za historiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1954. Na istom fakultetu odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom: Martolosi u jugoslavenskim zemljama pod turskom vladavinom (1963). Na Odsjeku za historiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu izabran je u zvanje asistenta 1957, u zvanje docenta 1964, vanrednog profesora 1970. i redovnog profesora 1975. na predmetu Istorija naroda Jugoslavije - period turske vladavine. Bio je predsjednik Odsjeka za historiju i dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Napustio je Filozofski fakultet u Sarajevu 1992. i prešao u Banju Luku. Radio je do smrti na Univerzitetu u Banjoj Luci. Milan Vasić bavio se historijom jugoistočne Evrope u osmanskom razdoblju. Objavio je veći broj naučnih i stručnih radova, prikaza i osvrta (Prilozi za orijentalnu filologiju, Prilozi Instituta za istoriju, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine, Jugoslavenski istorijski časopis). Bio je član ANUBiH i ANURS, predsjednik Društva istoričara BiH, član redakcije časopisa Pregled, urednik Godišnjaka Društva istoričara BiH. Za nastavni,naučni i društveni rad dobio je nekoliko nagrada i priznanja (Plaketa Univerziteta u Sarajevu, Povelja društveno-političkih organizacija Filozofskog fakulteta, 27-julska nagrada SR BiH).

Beograd 2007. Mek povez sa klapnama, 177 strana. Knjiga je odlično očuvana. PF1 Nešto što je posebno zaslužuje da se o tome govori, da bude primećeno. To je nešto izvanredno. Novo. Interesantno. To je Plava krava. Dosadno je ono što je nevidljivo. Smeđa krava je dosadna. Postpotrošački potrošač potrošio je sve što je mogao. Imamo ono što nam je potrebno, a potrebno nam (e malo toga; u stvari, isuviše smo zaposleni da bismo trošili vreme na istraživanje onoga što ste vi napornim radom stvorili za nas. Odeljenie marketinga preuzima gotovo završen proizvod ili uslugu i troši novac da bi ciljnu publiku upoznao s njihovim izuzetnim prednostima. Takav pnstup nije vise efikasan. Ova kniiga govori o tome zašto biste Plavu kravu morali da ugradite u sve što stvarate i zašto televizija i radio nisu više vaše tajno oružje. Stoga: dosta reklame, dajte inovacije. Obožavam ovu knjigu. Jednim delom nas poziva da se probudimo, a delom je akcioni plan. Plava krava Seta Godina upućuje firme kako da postanu zapažene i izbegnu propast u uslovima savremene ekonomije. gen. direktor firme IDEO, autor knjige „The Att of Innovation` Zahvaljujući vlastitoj intuiciji, Set Godin je posato jedan od najvećih marketinških stručnjaka današnjice. On pripada onoj sićušnoj niši unutar mikrozajednice ljudi koji jednostavno shvataju o čemu je reč. kolumnista u časopisu „Advettising Age`

SMRT Vladimir Jankelevič Autor: Vladimir Jankelevič Beograd 2017 Žanr: Filozofija Pismo: Latinica Broj strana: 650 Povez: tvrdi Format: 21 cm Godina izdanja: 2017. Stanje Veoma dobro, kao novo!! Izdavačka kuća Orion art izražava veliku zahvalnost prevodiocu pokojnom Veljku Nikitoviću kao i filozofu i piscu dr Miloradu Belančiću koji je preminuo neposredno pre objavljivanja knjige. Knjiga Vladimira Jankeleviča SMRT nastala je kao rezultat njegovih predavanja o prafenomenu smrti u Tuluzu. Kada je, 1966 godine, izašla iz štampe, izazvala je veliko interesovanje, toliko, da je čitana na Sorboni pred punom salom studenata, a u isto vreme prenošena preko radio Sorbone, tako da je već u samom početku bila dostupna široj, ne samo filozofskoj publici.Reč je o jednom od najznačajnijih i najzanimljivijih misaonih pokušaja da se smrti, kao „najizvesnijoj neizvesnosti“ i „najneizvesnijoj izvesnosti“ pogleda u samu suštinu, da se u smrt, ukoliko je to uopšte moguće, pogleda i pronikne kao u jedan od osnovnih fenomena samoga života.Život i smrt su nespojivi antipodi iz čije borbe kao pobednica, na kraju uvek izlazi smrt. Život je trajanje, smrt je prekid tog trajanja. Život je radost i energija; smrt je razaranje, tuga i uništenje. Tanku, zamišljenu liniju koja ih istovremeno spaja i razdvaja ne možemo da vidimo ali je osećamo i naslućujemo. Preko te imaginarne linije, nema više NIČEGA.Zašto je mnogima smrt uvek neka vrsta skandala? Zašto ovaj, tako prirodni događaj, pobuđuje st

Von Adam bis Muhammad Bibel und Koran im Vergleich Stefan Jakob Wimmer und Stephan Leimgruber Od Adama do Muhameda Biblija i Kuran u poređenju Stefan Jakob Vimer i Stefan Lajmgruber U našem multikulturalnom vremenu, međureligijska kompetencija je više nego ikada ključ za miran suživot sa poštovanjem. U tom kontekstu, ova knjiga je zamišljena kao radno sredstvo za uporedno čitanje Biblije i Kurana u školama, veronauci i obrazovanju odraslih. Pored interkulturalnog dijaloga, predstavljeni su i ciljevi i metode međureligijskog učenja. Osnovne informacije, uključujući metode tumačenja, strukturu teksta i strukture i najvažnija izdanja Kurana i Biblije, pružaju osnovno osnovno znanje. U tu svrhu, tekstovi pogodni za poučavanje (uključujući i one iz Avrama, Mojsija, Isusa, Josifa i Marije) iz Biblije i Kurana se porede i komentarišu na sinoptički način. Brojni didaktički impulsi obezbeđuju plodnu praktičnu realizaciju čitanja Biblije i Kurana, bibliograf| Informacije i reference o audiovizuelnim medijima. dr Stefan Jakob Vimer, rođen u Minhenu 1963. godine, stručnjak za Orijent i poznavalac islama iznutra, studirao je i radio u Jerusalimu, Jordanu i Egiptu, od 1998. godine na Katedri za biblijsku teologiju LMU Minhena. , turistički vodič za Biblische Reisen GmbH (Štutgart), 2. predsednik Društva prijatelja Abrahamsa e.V. Prof.dr. Stefan Lajmgruber, rođen 1948. u Vindišu, kanton Argau (Švajcarska), zaređen za sveštenika 1976. godine, dugogodišnji veroučitelj i posvećen hrišćansko-islamskom dijalogu, od 1998. profesor veronauke na Katoličkom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Minhenu. nova

Jaroslav Kratina: Kopije freska iz Zbirke Fakulteta likovnih umetnosti / Bojana Popović, Aleksandra Kučeković Beograd 2023. Tvrd povez, ilustrovano, tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, veći format (25 cm), 94 strane. Knjiga je, bukvalno, kao nova. Jaroslav Kratina rođen je 16. avgusta 1893. u Kostajnici u Hrvatskoj. Završio je Kraljevsku zemaljsku obrtnu školu u Zagrebu 1907-1911. godine, dekorativno slikarski smer. U Prvom svetskom ratu bio je dobrovoljac u srpskoj vojsci. Umetničku školu završio je u Zagrebu 1919. godine. Specijalizirao se za fresko slikanje u Beču, Pragu, Veneciji, Firenci, Veroni, Rimu, Milanu i Napulju. Radio je kao nastavnik crtanja i pisanja u Prištini, Skoplju i Nišu. Angažovan je na skidanju fresaka iz Đurđevih Stupova kod Rasa 1947. godine, za Narodni muzej Srbije. Od 1947. do 1962. godine bio je profesor i saradnik Mila Milunovića za fresko slikanje na Akademiji/Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalno je izlagao u Beogradu (1920.), Prištini (1924.), Nišu (1946.), Beogradu (1957.). Izlagao je sa umetničkim grupama Oblik i Lada. Bio je među prvim našim kopistima fresaka. Prve kopije načinio je 1921. godine i otada je stalno obavljao pionirski posao na kopiranju, konzervaciji i restauraciji srednjovekovnih fresaka. Od 1948-1952. godine prvi je kopista koji je angažovan, pored Francuza, za stvaranje prvobitne zbirke Galerije fresaka. Sadržaj: Jaroslav Kratina kao Kopista fresaka Jaroslav Kratina: prilozi biografiji prvog nastavnika zidnog slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu

Autor: Andre Franken NOVO Broj strana: 142 Povez: Tvrd Format: 21x30 cm Godina izdanja: 2021. Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek...Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč.Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

Polovna knjiga, u donjem delu bila u dodiru sa vlagom, listovi su blago talasasti u predelu donje margine. Izdavač: Prpmetej - Novi Sad, 1996. god. Broširan povez, 28 cm. 148 str. Ilustrovano Tambura - Definicijа oblikа, dimenzije i tehnologijа izrаde tаmburа vojvođаnskog sistemа Konаčno izdаnje koje popunjаvа prаznа poljа u literаturi o tаmburi, vojvođаnskom “brendu”! Knjigа jedinstvene sаdržine i temаtike, rezultаt je dugogodišnjeg iskustvа u grаđenju violinа аutorа, čije su instrumente svirаli tаmburаši širom Vojvodine – poput vrhunskih profesionаlаcа iz Tаmburаškog orkestrа Rаdio Televizije Novi Sаd i iz Subotičkog tаmburаškog orkestrа. “Iаko аfirmisаnа kаo izvođаčki instrument, koji su još stаri Sloveni svirаli nа Vizаntijskom dvoru u IX veku, tаmburа nije dovoljno аfirmisаnа kаo muzički instrument. Autor želi dа knjigom pokаže dа je tаmburа potpuno rаvnoprаvnа sа gitаrom i violinom. Dа bi se umetnik mogаo u potpunosti izrаziti preko svog instrumentа, instrument morа biti odgovаrаjući. Zbog togа su zаhtevi velikih muzičаrа veliki. To znаči dа se i pred grаditeljа postаvljаju veliki zаhtevi. Dа bi grаditelj mogаo dа im udovolji, ON MORA ZNATI ŠTA RADI I ZAŠTO TAKO RADI; on morа poznаvаti teoriju isto tаko dobro kаo što morа dа znа i KAKO TO TEHNIČKI DA URADI; to su tehnologijа i mаjstorstvo zаnаtа koji se morаju dovesti do nivoа umetnosti. Spoj svog ovog znаnjа i umenjа čini mаjstorа umetnikom svog zаnаtа.” Iz recenzije Zorаnа Hristićа

O knjizi: Sve što treba da znaš da bi bio spreman za teren! Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!

O knjizi: Sve što treba da znaš da bi bio spreman za teren! Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!

sadrzi spisak, po godinama, svih snimljenih jugoslovenskih celovecernjih filmova. Sadrzi i abecedni index filmova snimljenih zakljucno sa 1988. godinom. Takodje, danas zastareo ali ne nevazan, spisak svih bitnijih institucija i udruzenja koja se bave filmom, producentskih kuca koje su radile u Jugoslaviji, itd. u drugom delu netaknut rokovnik pravi biser za kolekcionare nekorišćena JES.20/17

Autor - osoba Derrida, Jacques, 1930-2004 = Derida, Žak, 1930-2004 Naslov Uliks gramofon : da-govor kod Džojsa / Žak Derida ; [s francuskog prevela Aleksandra Mančić Milić ; pogovor Novica Milić] Jedinstveni naslov Ulysse gramophone. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1997 (Beograd : Codex Comerce) Fizički opis 78 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Mančić, Aleksandra, 1961- = Mančić, Aleksandra, 1961- Milić, Novica, 1956- = Milić, Novica, 1956- Zbirka ǂKolekcija ǂPečat (broš.) Napomene Prevod dela: Ulysse gramophone: ouï-dire de Joyce / Jacques Derrida Nekoliko opštih mesta o Deridi, uz par reči za Džojsa: str. 71-78 Autorova slika na koricama. Predmetne odrednice Joyce, James, 1882-1941 -- `Uliks` Potpis prethodnog vlasnika na najavnoj strani, inače solidno očuvana. Gde se, i kako, mogu susresti dva velika iskustva XX veka – literatura koja, u slučaju Džejmsa Džojsa, odlučno ispituje granice svih svojih oblika, i filozofija koja, u slučaju Žaka Deride, nastoji da vlastitu granicu pomeri ka oblicima govora koje je ranije često sistematski odbijala? U zajedničkom, saglasnom podsmehu tim granicama? Žak Derida (Jacques Derrida), 15.7.1930 – 8.10.2004, francuski filozof. Kao mali, veoma je voleo i igrao fudbal i želeo da postane profesionalni fudbaler. Najpoznatiji je po sistemu dekonstrukcije - filozofske doktrine koja predstavlja sistem analize i kritike koja vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta. Javlja se u mnogim disciplinama a prvenstveno u lingvistici, književnosti, umetnosti. Dekonstrukcija se prvi put pojavljuje u književnosti a sistem je razvio Derida u svojim dekonstrukcijskim analizama zapadnih filozofa. U svojim analizama pokazuje kako se književno delo ne može posmatrati samo kao delo jednog pisca nego kao rezultat konflikata unutar jedne kulturne sredine ili mišljenja. Dekonstrucijska dela u svom obliku prikazuju više mišljenja i značenja u jednom trenutku koja su često u uzajamnom konfliktu i suprotnosti. Dekonstrukcijom se mogu otkriti i videti koja mišljenja i suprotnosti su bili zapostavljeni u delu koje je nastalo tradicionalnom metodom stvaranja. Osnovna osobina ovog sistema analize jeste da upoređuje binarne suprotnosti (npr. muškost i ženskost) te da umesto opisivanja njihove stroge kategorizacije prikaže koliko su takve suprotnosti suštinski izmešane i koliko je nemoguće da se u potpunosti razdvoje. Cilj je da se prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i strogim značenjima. Njegovo obimno delo imalo je značajan uticaj na književnu teoriju i filozofiju. Bio je profesor na Sorboni, na École Normale Supérieure. Držao je predavanja i na Univerzitetu Džon Hopkins, Jejlu, Njujorškom univerzitetu itd. Dobio je počasne doktorate na Kembridžu, Kolambija univerzitetu, Univerzitetu u Eseksu, Luvenu itd. Radio je i na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu. Bio je jedan od osnivača Collège international de philosophie (CIPH), institucije zamišljene tako da bude mesto za filozofska istraživanja koja se ne bi mogla raditi na drugim mestima. Bio je prvi predsednik tog Instituta. Kao profesor je radio i na Kalifornijskom univerzitetu. Žestoka osporavanja njegovog rada dolazila su uglavnom iz analitičke filozofije. Takođe, neki drugi kritičari tvrde da je dekonstrukcija nihilistička i da je Deridino pisanje pokušaj rušenja etičkih i intelektualnih normi, a dekonstruktivistički pristup negacija mogućnosti znanja i smisla, mešavina ekstremnog skepticizma i nihilizma. Bio je politički angažovan. MG98

Odlično Kao novo Retko Vladimir Kopicl (Đeneral Janković, 5. avgust 1949) srpski je pesnik i esejista, prevodilac, umetnik, novinar, pozorišni i filmski kritičar. [1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 8. avgusta 1949. godine u Đeneral Jankoviću, na Kosovu i Metohiji. Osnovnu i srednju školu završio u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Katedri za jugoslovensku i opštu književnost Filozofskog fakulteta. Radio je od 1971. do 1973. godine kao urednik Centra za umetnost Tribine mladih u Novom Sadu, 1978. i 1979. godine radio kao profesor u Centru za obrazovanje kadrova prevodilačke i kulturološke struke u Karlovačkoj gimnaziji (1978—1979), a od 1981. godine bio je zaposlen u redakciji „Dnevnika“ kao književni, filmski, pozorišni kritičar i urednik. Uređivao je nekoliko književnih časopisa (Letopis Matice srpske, Rays/Luči/Los Rauos/Strahlen, TRANSkatalog), član žirija (BITEF, Malo Pozorje, FIAT, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine...), bio je osnivač, selektor i predsednik Umetničkog odbora Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra INFANT u Novom Sadu i selektor Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu i Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Od 1971. do 1976. godine bio je aktivan na polju konceptualne umetnosti, performansa, proširenih medija i izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u našoj zemlji i svetu. Njegovi radovi iz ove oblasti uključeni su u nekoliko evropskih i svetskih antologija i zbornika, na primer – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972,... Članstvo u udruženjima[uredi | uredi izvor] Srpsko književno društvo,[2] Srpski PEN centar, Društvo književnika Vojvodine, Jugoslovensko društvo za umetnost i tehnologiju spektakla – JUSTAT, Međunarodna federacija filmskih kritičara - FIPRESCI, Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara - AICT. Objavnjena dela[uredi | uredi izvor] Knjige poezije[uredi | uredi izvor] Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (KZNS, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska,1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (NB Svetozar Marković, 2006), Promašaji (NB `Stefan Prvovenčani`, 2008), Sovin izbor (NB `Vladislav Petković Dis`, 2008), 27 pesama: tenkovi&lune (Kulturni centar Novi Sad, 2011), Nesvršeno, dvojezično izdanje (2011), Tufne - izabrane pesme (2013), Knjige eseja[uredi | uredi izvor] Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003),[3] Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006). Rad i prevod zbornika i antologija[uredi | uredi izvor] Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Vrata panike – Telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007) Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor] Brankova nagrada, za knjigu poezije Aer, 1979. Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku, 1989. Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu poezije Klisurine, 2003. Nagrada „Stevan Pešić”, za knjigu poezije Klisurine, 2003. Nagrada „Istok-Zapad”, za knjigu Smernice, 2006. Disova nagrada, 2008. Nagrada „Desanka Maksimović”, 2012. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu poezije Udaljeni bubnjevi, 2020. Nagrada „Dimitrije Mitrinović”, za roman Purpurna dekada, 2021. neoavangarda bosch+bosch slavko matković katalin ladik avangarda bogdanovic miroslav mandic judita salgo konceptualna umetnost slobodan tišma andrej

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U našoj kulturi dobro poznati i veoma popularni mađarski pisac, esejista i mislilac Bela Hamvaš načinio je veoma smeo i ambiciozni poduhvat - izdvojio je iz celokupne duhovne istorije covecanstva ona, po njegovom mišljenju, najznačajnija pisana dela (zapravo, njihove odlomke) i od njih sastavio zbornik najumnijih mislilaca ljudske istorije, od Hermesa Trismegistosa, Lao-Cea, Konfucija, Bude, preko Heraklita, Platona, Origena, Svetog Avgustina, Erazma, Paskala, Getea, pa sve do Jaspersa, Hajdegera i Siorana. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista.[1] Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Biografija Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[2] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Prvobitno se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra.[1] Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje.[3] Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.

Arabische nächte Marc Chagall Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ;[3][4]Витебск, 7. јул 1887 — Saint-Paul, 28. март 1985) је био руски па француски сликар јеврејског порекла, рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов сликарски правац је мешавина модерног покрета и импресионизма. Младост Марк Шагал је рођен као Мојше Шагал у јеврејској породици у Лиозни,[1] у близини града Витебска (Белорусија, тада део Руског царства) 1887. године.[а][5] У време његовог рођења, становништво Витебска је бројало око 66.000. Половина становништва су били Јевреји.[6] Живописни град цркава и синагога, уметник Иља Репин га је назвао „Руски Толедо“, по космополитском граду некадашњег Шпанског царства.[7] Како је град био изграђен углавном од дрвета, мало је од њега преживело године окупације и разарања током Другог светског рата. Шагал је био најстарији од деветоро деце. Презиме Шагал је варијанта имена Сегал, које је у јеврејској заједници обично носила левитска породица.[8] Његов отац, Катскл (Зачар) Шагал, био је запослен код трговца харингом, а његова мајка Фејге-Ите је продавала намирнице из њихове куће. Његов отац је напорно радио, носећи тешку бурад, али је зарађивао само 20 рубаља сваког месеца (просечна плата широм Руске империје била је 13 рубаља месечно). Шагал ће касније укључити рибље мотиве „из поштовања према свом оцу“, пише Шагалов биограф Јакоб Бал-Тешува. Шагал је писао о овим раним годинама: Дан за даном, зими и лети, у шест сати ујутру, мој отац је устајао и ишао у синагогу. Тамо је изговарао своју уобичајену молитву за неког мртваца. По повратку је спремио самовар, попио чај и отишао на посао. Паклени рад, рад галијског-роба. Зашто покушавати да се то сакрије? Како рећи о томе? Ниједна реч никада неће олакшати судбину мог оца... На нашем столу је увек било доста путера и сира. Хлеб премазан путером, као вечни симбол, никада није излазио из мојих детињих руку.[9] Биографија Родна кућа Марка Шагала Године 1907, је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат. Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914, док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915, жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909, и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску. Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година.. Године 1923, Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима. Године 1937, Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД. У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота. Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске. Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава. Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани. reprodukcije tvrdokoričena 19/12 odlično očuvana exlibris NOVLI.1

KNJIGE SU NOVE, ALI NA JEDNOJ KNJIZI POSTOJI PREVOJ NA ĆOŠKU PRVIH 10 LISTOVA Izdavač: Propolis Books Broj strana: 261+282 Povez: tvrd Format: 12.7 x 20 cm Godina izdanja: 2017. Mag dečje književnosti donosi nam ne jednu, nego deset novih priča u tvrdom povezu! Mnogo novih, otkačenih, uvrnutih likova koje će deca obožavati. Deset priča o pet đavolskih dečaka i pet zverčica od devojčica. Očekujte i pojavljivanje svima omiljenog Radža! Svako od njih ima ponešto što ima svako od nas: Petra kinji brata, Si Ma mora uvek da bude u pravu i odlično mu ide računanje, Sofija mnogo voli da gleda te-ve, Smiljka ne voli da sprema svoju sobu, Bane voli da drema na časovima, Ogi je preterano ozbiljan. Svakome od njih Dejvid Valijams ima ponešto da kaže. Pazite! Slušajte roditelje, spremajte sobe, ne čačkajte nos, ne gledajte te-ve, ne vrpoljite se u školi. Jer – ko nije dobar, naći će se u knjizi Najgora deca na svetu 2! Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.

Vladeta Janković (1940, Beograd) radni vek je proveo kao profesor antičke književnosti i evropske drame na Beogradskom univerzitetu. Jedno vreme je služio kao naš ambasador u Velikoj Britaniji i zatim u Vatikanu. Objavio je više stručnih i nekoliko popularnih knjiga, bavio se prevođenjem, a na televiziji je godinama radio seriju kulturno-istorijskih programa „Mitovi i legende“. Na Svetu Goru i u Hilandar redovno dolazi pune četiri decenije i duboko je za njih vezan. U nastojanju da u domovini proširi znanja o našim svetinjama, sa prijateljima i stručnjacima osnovao je Društvo prijatelja Svete Gore Atonske, koje je tokom trideset godina postojanja organizovalo preko 200 predavanja i izdalo više knjiga, uključujući i deset tomova međunarodno priznate edicije „Kazivanja o Svetoj Gori“. Profesor Janković je i danas čest hilandarski poklonik i nastoji da za Manastir čini sve što može i ume, godinama je član Državne komisije za Hilandar, predsednik je Društva prijatelja Svete Gore Atonske, a za ovu knjigu kaže da je njegovo skromno uzdarje i „mali prinos“ obnovi posle požara. Uvođenje u Hilandar je izuzetna i znalački napisana knjiga koja će služiti na korist svima, bez obzira da li uz nju započinju imaginarno, ili im ona pomaže tokom realnog putovanja u „carstvo bez krune“, na Svetu Goru Atonsku, u manastir Hilandar. Delo profesora Vladete Jankovića, obogaćeno sa preko 400 biranih ilustracija, čitaocu pruža zadovoljstvo koje se prelazi u jednom dahu i kome će se on ponovo vratiti, kao što se i poklonici uvek vraćaju Hilandaru. 455 str.

Ratni album Riste Marjanovića 1912-1915 Dečije novine 1987 Tvrd povez Veliki format veoma dobro očuvana Rista Marjanović (Šabac, 1. mart 1885 — Beograd, 7. april 1969), prvi srpski foto-reporter, autor fotografija iz balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata. Rođen je kao sin žitnog trgovca Dragojla Marjanovića, poreklom iz Radenkovića. Imao je starijeg brata Dušana (1882-1958), profesora matematike, i mlađeg Kostu, farmaceuta.[1] Pred Prvi balkanski rat 1912. radi kao urednik za ilustracije američkog lista Njujork Herald (New York Herald) za Evropu. Odlazi na front kao ratni izvještač srpske Vrhovne komande. Evropske novine objavljuju snimke i izvještaje sa bojišta koje Marjanović pravi i piše. Fotografija iz spomen zbirke Riste Marjanovića: Princ Đorđe Karađorđević na Mačkovom kamenu. Tokom Prvog svjetskog rata snima bitke na Ceru, Kolubari i druge, a zatim povlačenje srpske vojske kroz Albaniju. 1915. ga Vrhovna komanda šalje u Francusku, gde objavljuje snimke sa bojišta. Na izložbi ratnih fotografija u Parizu 1916. izlaže svoja djela, koja su kasnije prikazana i u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Na Solunskom frontu dobija ponovo zadatak snimanja i izveštavanja s bojišta. Poslije Prvog svjetskog rata je zaposlen u agenciji Avala, centralnom pres-birou, i odeljenju za štampu ministarstva spoljnih poslova. 1941. odbija saradnju sa Nijemcima i kvislinzima i nastavlja da snima u tajnosti. Oktobra 1944. snima ulazak partizana u Beograd. Poslije Drugog svjetskog rata je radio u agenciji TANJUG. O njemu je 2019. godine snimljen dokumentarni film „Rado ide Srbin u vojnike”

Odlično Rista Marjanović (Šabac, 1. mart 1885 — Beograd, 7. april 1969) bio je prvi srpski foto-reporter, autor fotografija iz balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je kao sin žitnog trgovca Dragojla Marjanovića, poreklom iz Radenkovića. Imao je starijeg brata Dušana (1882-1958), profesora matematike, i mlađeg Kostu, farmaceuta.[1] Pred Prvi balkanski rat 1912. radi kao urednik za ilustracije američkog lista Njujork Herald (New York Herald) za Evropu. Odlazi na front kao ratni izvještač srpske Vrhovne komande. Evropske novine objavljuju snimke i izvještaje sa bojišta koje Marjanović pravi i piše. Fotografija iz spomen zbirke Riste Marjanovića: Princ Đorđe Karađorđević na Mačkovom kamenu. Tokom Prvog svjetskog rata snima bitke na Ceru, Kolubari i druge, a zatim povlačenje srpske vojske kroz Albaniju. 1915. ga Vrhovna komanda šalje u Francusku, gde objavljuje snimke sa bojišta. Na izložbi ratnih fotografija u Parizu 1916. izlaže svoja djela, koja su kasnije prikazana i u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Na Solunskom frontu dobija ponovo zadatak snimanja i izveštavanja s bojišta. Poslije Prvog svjetskog rata je zaposlen u agenciji Avala, centralnom pres-birou, i odeljenju za štampu ministarstva spoljnih poslova. Bio je i dopisnik „Pariske ilustracije”.[2] Odbio je saradnju sa Nijemcima i kvislinzima 1941. godine i nastavlja da snima u tajnosti. Oktobra 1944. snima ulazak partizana u Beograd. Poslije Drugog svjetskog rata je radio u agenciji TANJUG. O njemu je 2019. godine snimljen dokumentarni film „Rado ide Srbin u vojnike”.[3]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! ’Joga Vasištha’ je jedinstveno delo indijske filozofije. Ono je visoko vrednovano zbog svog praktičnog misticizma. Jedino proučavanje ovog velikog spisa može čoveku pomoći da dosegne božansku svest. Za one koji teže najvišem blaženstvu ’Joga Vasištha’ je kao božansko piće. Ona je riznica mudrosti. Kao i Amritanubhava od Šri Đnjanešvare, put pokazan u ovom delu jeste za one koji su duhovno veoma razvijeni, skoro do stanja sidhe. Ono izlaže najviše učenje mnogim pričama i prikazima. Ne samo filozofi, već i savremeni psiholozi i naučnici sigurno će naći u njemu nešto što je povezano sa njihovim otkrićima. Najveći deo svetih spisa ispričao je Gospod svojim poklonicima, ali ’Joga Vasištha’je ispričana samom Gospodu Rami. Ona sadrži ispravno razumevanje stvaranja sveta. Filozofija ’Joga Vasišthe’ veoma je slična filozofiji Kašmir Saivisme. Njegovo glavno učenje jeste daje sve svest, uključujući i materijalni svet i da je svet onakav kakvim ga vidiš. To je savršeno tačno. Svet nije ništa drugo do igra svesti. Abhinavagupta, koji je u desetom veku proučavao Kašmir Šaivismu, jednom je rekao: „Šiva, samostalno i čisto Sopstvo, koje neprestano treperi u duhu, jeste Parašakti koja se pojavljuje kao radost u raznim čulnim doživljajima. Tad se doživljaj ovog spoljašnjeg sveta pojavljuje kao njegovo Sopstvo. Ja ne znam otkud je ova reč ’samsara’ nastala`. Takva je i neuporediva filozofija ’Joga Vasišthe’. Prevodeći ovo monumentalno delo, Svami Venkatesananda naporno je radio kako bi njegovu filozofiju