Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nultoj stranici pocepan deo, tekst neostecen, sve ostalo uredno PIRATI - Edvard Lusi-Smit Izdavač: JUGOSLAVIJA Beograd Godina izdanja: 1980. Povez: tvrd povez Broj strana: 237 Pismo: latinica Džon Edvard Mekenzi Lusi-Smit (rođen 27. februara 1933.), poznat kao Edvard Lusi-Smit, engleski je pisac, pesnik, umetnički kritičar, kustos i emiter rođen na Jamajci. Bio je veoma plodan u ovim oblastima, pisao je ili uređivao preko stotinu knjiga, a njegove teme su se postepeno pomerale oko kasnih 1960-ih sa pretežno književnosti na uglavnom umetnost. Lucie-Smith je rođena u Kingstonu, Jamajka, kao sin Meri Frensis (rođena Lušington) i Džona Dadlija Lusi-Smita. Preselio se u Ujedinjeno Kraljevstvo 1946. godine.[1] Obrazovao se u Kraljevskoj školi u Kenterberiju, a posle kratkog vremena u Parizu čitao je istoriju na Merton koledžu u Oksfordu od 1951. do 1954. godine. Nakon što je služio u Kraljevskom vazduhoplovstvu kao oficir za obrazovanje i radio kao kopirajter, postao je pisac sa punim radnim vremenom (kao i antolog i fotograf). Nasledio je Filipa Hobsbauma u ​​organizaciji Grupe, grupe pesnika sa Londonom. Početkom 1980-ih vodio je nekoliko serija intervjua, Razgovori sa umetnicima, za BBC Radio 3. Bio je saradnik The London Magazine, u kojem je pisao kritike o umetnosti, i redovno pisao za nezavisni časopis ArtReviev od 1960-ih do 2000-ih. Kao plodan pisac, napisao je ukupno više od stotinu knjiga o raznim temama, uglavnom o istoriji umetnosti, kao i o biografijama i poeziji. Pored toga, bio je kustos brojnih umetničkih izložbi, uključujući tri projekta Pitera Mura u Umetničkoj galeriji Voker u Liverpulu; novo britansko slikarstvo (1988–90) i dve retrospektive u Muzeju umetnosti Nju Orleansa. On je kustos Bermondsei Project Space. Poslednjih godina Edvard Lusi-Smit promoviše crteže koji se pripisuju Frensisu Bejkonu u vlasništvu italijanskog novinara Kristijana Lovatelija Ravarina. Međutim, Christie`s, Sothebi`s i Francis Bacon Estate nisu potvrdili autentičnost ovih radova poznatih kao `Italijanski crteži Frensisa Bacona`. Martin Harison, urednik Francis Bacon: Catalog Raisonne, ne uključuje `The Francis Bacon Italian Dravings` i ne vidi Bekonovu ruku na ovim crtežima. Njegov ujak Euan Lucie-Smith bio je jedan od prvih pešadijskih oficira mešovitog nasleđa u regularnom puku britanske vojske i prvi ubijen u Prvom svetskom ratu...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi deo: Stari zavet Drugi deo: Novi zavet Prelepe ilustracije: Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

Knjiga je u dobrom stanju,jedino je omot iskrzan po ivicama i isflekan sa unutrašnje strane. Beograd,PROSVETA,596 strana ,,Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom. ``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 54. str. Lav Vladimirovič Kulješov (rus. Лев Влади́мирович Кулешо́в; Tambov, 13. januar 1899 — Moskva, 29. mart 1970) je bio ruski filmski stvaralac koji je osmislio i pomogao da se osnuje prva filmska škola na svetu — Moscow Film Scool. Kulješov se može smatrati jednim od prvih teoretičara filma, a zajedno sa Sergejom Ejzenštajnom, koji je jedno kratko vreme bio njegov učenik, i Vsevolodom Pudovkinom bio je vođa onoga što se u teoriji filma zove Sovjetska teorija montaže. Prema njegovom mišljenju osnova filma je bila upravo montaža, dakle veza između dva kadra. Svoju tezu odnosno princip ilustrovao je „Kulješovim eksperimentom“, u kome je montažno spojio isti kadar (glumčev krupan plan) sa potpuno različitim sadržajem (tanjir čorbe, mrtvački sanduk i sl.) i takve montažne jedinice i njihovo značenje gledaoci su sasvim različiti percipirali. Uz svoj teoretičarski rad Kulješov je paraleno radio i kao filmski autor, sve do trenutka u kom staljinistička vlast tadašnje Rusije nije to onemogićila.

Izdavac : chronimed Godina : 1998 Povez : mek Stranica: 167 Stanje : očuvana An Indispensable Guide to Better Communication. Our ability to hear keeps us connected to the world, and any degree of hearing loss can be frustrating and isolating. If you or someone you love has trouble hearing, this book will help improve your communication and quality of life. Hear What You’ve Been Missing outlines the many tools and strategies available to overcome the effects of hearing loss. Audiologist Donna Wayner answers common questions about causes and treatment of hearing loss, hearing aids and other assistive listening devices, medications and surgery, and more. This reassuring guide provides solutions that will help you: Make conversation easier Communicate well in social situations Enjoy music, radio, and television Improve performance at work or school Determine which assistive listening devices and systems are right for you Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: https://www.limundo.com/Clan/diktionaer/SpisakAukcija ili https://www.kupindo.com/Clan/diktionaer/SpisakPredmeta Kat. Br. DBC

Izdavač: RAD, BEOGRAD 1987g. 761str. Ilustrovano Tvrd povez Dobro očuvano. Papa Pije XII primio je na dan 3. septembra 1943. godine u audijenciju 110 ustaša, ustaških policajaca, domobrana i oružnika (žandarma).Posle susreta sa Pijom XII ovih 110 pripadnika vojnih i policijskih snaga NDH fotografisalo se sa vatikanskim velikodostojnikom za uspomenu. Ustaški list `Hrvatski narod` objavio je na dan 5. septembra 1943. godine sledeću vest iz Rima: `HRVATSKI ORUŽNICI KOD SV. OCA Papa Pije XII primio je u audijenciju hrvatske oružnike,koji su bili na izobrazbi u Italiji.` (Od našeg redovnog dopisnika) Rim, 4.rujna. `U četvrtak poslijepodne primio je Sv. Otac Pije XII u posebničku audijenciju od 110 hrvatskih oružnika što su bili na oružničkoj izobrazbi u Italiji.Njih su predvodili mons.Mađerec,rektor zavoda Sv. Jeronima u Rimu i četiri hrvatska časnika.Sv. Otac se zadržao s hrvatskim oružnicima u razgovoru,oslovivši svakog pojedinca,zanimajući se za njegov rad i boravak u Italiji.Izjavio je,kako pozna Poglavnika dra Antu Pavelića.Na kraju je Sv.Otac podjelio svima oružnicima prigodne darove te apostolski blagoslov. Vladimir-Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) je bio akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Vlado je rođen 4. februara 1914. godine u Beogradu, gde je proveo detinjstvo i mladost. Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, kada zbog nemaštine i nemogućnosti da plaća studije počinje da radi kao dopisnik iz zemlje, a kasnije i sveta za „Politiku“. Bio je član KPJ i radio je u korist komunističke propagande. Poznavao je odlično direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara sa kojim je upoznao Josipa Broza Tita po dolasku u Beograd 1941. godine. Vlado Dedijer je po formiranju prvih partizanskih odreda postavljen za političkog komesara Kragujevačkog NOP odreda, što je podrazumevalo i zversku torturu i ubistva „neprijatelja“ (uključujući i razočarane bivše komuniste kao Živojin Pavlović). Učestvovao je u opsadi Kraljeva, polovinom oktobra 1941. godine, kada je bio ranjen u nogu. Posle toga, odlazi u Vrhovni štab i radi u agitaciono-propagandnom odeljenju čitavog rata. U bici na Sutjesci izgubio je svoju ženu, dr. Olgu Popović-Dedijer, koja je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije. Posle završetka rata, odlazi na osnivanje Ujedinjenih nacija u San Francisko. Po povratku u zemlju, kao veoma obrazovan čovek, dobija mesto predavača istorije NOB-a na Beogradskom univerzitetu. Tokom rata brižljivo je vodio svoj Dnevnik, koji je posle rata objavljen. U Beogradu se po drugi put oženio, ovoga puta Verom Dedijer. Bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Po povratku, dobija zaduženje da bude urednik lista „Borba“. Za vreme sukoba sa Staljinom bio je član raznih pregovaračkih misija. Tu je počeo da prikuplja i podatke za svoje čuveno delo, po kome će kasnije postati poznat – „Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“. Bio je član CK SKJ od 1952. i saveznog odbora SSRNJ od 1953. godine. Kao urednik lista „Borba“, optužen je da je pomagao sređivanje Đilasovih članaka, pa je izveden pred Partijsku komisiju, a zatim i pred sud u Beogradu 1954. godine. Na tajnom suđenju zajedno sa Milovanom Đilasom, izabrao je da ga brani slavni advokat Zdravko Politea, koji je 1928. godine na „Bombaškom procesu“, branio Tita, a kasnije kardinala Alojzija Stepinca. Osuđen je uslovno na godinu i po dana. Kasnije mu je sud poništio tu odluku. Vlado Dedijer je rešio da se povuče iz političkog života. Podneo je ostavku na članstvo u SKJ i SSRNJ avgusta 1954. godine. Posle političke karijere, počeo je da se bavi pisanjem. Odlazi u SAD 1955. godine gde je i dobio zvanje Akademika istorijskih nauka. Povremeno je iz Amerike dolazio u zemlju gde je radio kao autor u pisanju knjiga. Vladimir Dedijer je u Americi postao član Raselovog suda, a zatim i predsednik istog suda koji je ispitivao ratne zločine u Vijetnamu, kršenje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih. Aktivno je radio i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Bio je jedan od koautora u udžbeniku „Istorija Jugoslavije od 1918“, u izdanju beogradskog Nolita 1972. godine. Posle Titove smrti, ponovo odlazi u Ameriku, u Vašington, gde skuplja građu za nove biografije o Titu. Kao predsednik Raselovog suda radio je na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941 — 1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu. Ponovo je otišao u Ameriku i tu ga je snašla smrt. Pred kraj svog života je oslepeo, poželeo da se vrati i umre u svojoj zemlji, ali je iznenada preminuo od jakog srčanog udara 30. novembra 1990. godine u Bostonu, gde je obavljena i kremacija. Njegova urna, uz sve vojne počasti, sahranjena je 21. decembra 1990. godine u Ljubljani. Poreklo porodice Dedijer potiče iz Hercegovine, iz mesta Čepelice, kod Bileće. Vladov otac Jevto Dedijer, bio je docent geografije na Beogradskom univerzitetu i prvi asistent istaknutog srpskog geografa Jovana Cvijića. Pored Vlade on je imao još dva sina Borivoja Boru i sina Stevana, koji je bio nuklearni fizičar i socijalni teoretičar i koji je od 1961. godine živeo u Švedskoj. Vlado Dedijer se dva puta ženio. Prvi put sa lekarkom Olgom Popović iz Zemuna i sa njom je u godinama uoči Drugog svetskog rata dobio ćerku Milicu. U toku rata, ona je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije i poginula je juna 1943. godine za vreme bitke na Sutjesci. Posle delimičnog oslobođenja zemlje, 1944. godine, oženio se po drugi put sa Slovenkom Verom Križman i sa njom dobio ćerku Bojanu i sinove Borivoja-Boru, Branimira-Branka i Marka. Njegova dva sina Borivoje (umro 1958) i Branko (poginuo 1966), su tragično preminula i on je sahranjen pored njih u Ljubljani. Kao zaslugu u zajedničkom radu, Antun Miletić je posle Dedijerove smrti objavio knjigu „Protiv zaborava i tabua-Jasenovac (1941-1945)“, gde je pored svog imena, upisao i ime Vlade Dedijera, koji je tada već bio mrtav. Nosilac je Partizanske sponenice 1941, odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda i imao je i čin potpukovnika JNA u rezervi.

biografije rudarskih inženjera koji su radili i rade u rudarstvu Srbije od 1806-2009. god kao nova sa potpisom autora

ČOVJEK I ENERGIJA ELEKTROTEHNIKA Šifra artikla: 387477 Isbn: 9788660480356 Autor : Milan Šulić Izdavač : AGM KNJIGA Autor ove knjige radio je 25 godina u oblasti nuklearne energije. Za to vreme upoznao se sa svim oblicima energije, istorijskim razvojem njene primene, kao i sa perspektivama budućeg razvoja i korišćenja. Autor je rođen i odrastao u današnjoj Republici Srpskoj. Iako je studirao u Beogradu i živeo... Detaljnije Autor ove knjige radio je 25 godina u oblasti nuklearne energije. Za to vreme upoznao se sa svim oblicima energije, istorijskim razvojem njene primene, kao i sa perspektivama budućeg razvoja i korišćenja. Autor je rođen i odrastao u današnjoj Republici Srpskoj. Iako je studirao u Beogradu i živeo u Srbiji, zadržao je ijekavsko narečje. Nadamo se da to neće biti prepreka čitanju ovog dela. Knjiga Čovjek i energija, juče, danas, sjutra daje nam upravo tu mogućnost, da sagledamo vrste i oblike energije, njihovu primenu, tehničke i ekonomske prednosti i nedostatke, kao i resurse kojima čovečanstvo-svet i posebno Srbija raspolažu. Knjiga se sastoji iz dva dela. U prvom su date osnove oblasti fizike bitnih za razumevanje energije: mehanika, toplota i elektricitet, kao i osnovni pojmovi o građi materije. Drugi deo je skup referata koje je autor držao na internacionalnom naučnom savetovanju u Kostolcu, Požarevac. U njima su predstavljeni svi oblici energije, počev od hrane – energije neophodne za biološki opstanak, pa preko svih danas poznatih energenata: drvo, ugalj, naftini derivati, gas/plin, nuklearna-, geo-, hidro-, bio-, vetar- i solarna termo- i fotovoltaik energija. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ELEKTROTEHNIKA Autor Milan Šulić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AGM KNJIGA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 17,6x25 Strana 270 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ccc Izdavač: Prosveta Biblioteka: Karijatide Prevod dela: Ancient Society: : researches in the lines of human progress from savagery through barbarism to civilization - Lewis Henry Morgan Prevod: Đurica Krstić Godina: 1981 Broj strana: 508 Format: 24x17 Povez: tvrd Socijalna antropologija Luis Henri Morgan (21. novembar 1818 — 17. decembar 1881) bio je američki antropolog i socijalni filozof. Radio je kao advokat. Najpoznatiji je po svom radu iz oblast rodstva i socijalne strukture. Takođe poznate su njegove teorije društvene evolucije, te etnografski radovi o Irokezima. Predložio je koncept u kome u primarnim društvima vlada matrijarhat. Interesuje se za društvene promene, te podržava Evropske socijalne teoretičare Karla Marksa i Fridriha Engelsa, na koje je uticao svojim radom od. tezama o društvenoj strukturi i materijalnoj kulturi sa uticajem na tehnološki napredak. Morgan je jedini američki socijalni filozof, čije su teorije citirane od strane različitih naučnih škola: Marksa, Darvina i Frojda. Bio je član Nacionalne akademije nauka. Postao je član američkog udruženja za unapređenje nauke 1879. godine. Morgan je bio poslanik iz reda republikanaca u Njujorškoj skupštini 1861. i senator u 1868. i 1869. godini.

24 cm, 375 + 375 str. Лазар Прокић био је доктор прваних наука образован на Сорбони, публициста и главни пропагандиста у влади Милана Недића. Кроз његов обавештајни рад у Београду и Берлину, где је био ангажован у Одељењу антикоминтерне, у коме је анализирао развој партизанског покрета у Југославији и југоисточној Европи, као и улогу комуниста у њему, преламала се историја српског народа у 20 веку. Испоручен од савезника Јосипу Брозу Титу осуђен је на 20 година затвора које је издржао највећим делом у робијашници у Сремској Митровици, где је једно време основао и водио радиоприслушну службу у ери сукоба Тито-Стаљин. Након издржане казне одлази у емиграцију 1962 године, где је остатак свог живота провео радећи на Радио Келну, истовремено пишући за емигрантске часописе и новине под различитим псеудонимима попут Р. Орашки, М. Кленовац, М. Боришић, Ј. Кораксић, М. Ђоковић, Ђ. Караклајић, М. Томић и др., остављајући нам преко пет стотина идентификованих написа. Преминуо је у Мајнцу потпуно заборављен од српске историографије иако је до краја живота био доследни борац за српску националну идеју. Oznake: Ljotic, Srpski dobrovoljacki korpus, Zbor, nacional-socijalizam, emigranti, antikomunizam

TOŠTEJN STIGLER SEJM LAVIRINTI BALKANA Prevod - Ratka Krsmanović-Isailović, Anđela Đokić i Miloš Belčević Izdavač - Kovačnica priča, Zlatibor Godina - 2018 192 strana 21 cm Edicija - Norden ISBN - 978-86-80766-08-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Igra senki Tkanje bez konca Ptice od papira Koštana skela Apokatastaza Bekstvo Bokser Jagode u snegu Smeh Belo svetlo Opkoljen Konji iz Hrvatske Spisak korišćene literature O knjizi O piscu `Kako je Sejm živeo i radio u Beogradu, okružen `nama` kao `drugima` koje u svojoj knjizi predstavlja, stekao je `umeće“ da nas sagleda drugačije. Kao insajder koji je tokom godina prisvojio i „naš“ pogled, on je razvio sposobnost da oseti i pojmi Srbiju i ostale zemlje bivše Jugoslavije i tekstualno ih predstavi na način koji se udaljava od jednosmernog, čisto negativnog, ili pak čisto pozitivnog, stereotipnog prikazivanja. Čitamo o istoriji, književnosti, ideologijama, kulturi, o putovanjima, bekstvima, patnjama, radostima, sitnicama... O svemu onome što čini ljudski život.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Torstein Stiegler Seim Balkavlabyrinten

Изузетна вредност Манипулације свешћу јесте у томе што Сергеј Кара-Мурза кроз практичне примере показује како се, упорном манипулацијом, посредством јавних гласила (телевизија, радио, штампа), као и свих других бројних расположивих начина, врши освајање мозгова људи и њихово свођење на пуку гомилу која слепо слуша наредбе своје псеудо политичке и остале елите. Руски доктор историје и методологије, али и магистар хемије, Сергеј Георгијевич Кара-Мурза, довршио је, на почетку последње године прошлог века, своју обимну и из најмање два веома битна разлога јако значајну социолошко-психолошку студију „Манипулација свешћу“. Основни значај те књиге је у томе што се може користити као нека врста практичног уџбеника, било у негативном – уколико је примењују манипулатори, или позитивном смислу – ако служи за одбрану од политичке преваре и мешетарења. Књига је важна и због ширине и дубине захвата у обради задате теме, јер се бави политичким и другим манипулацијама у разним друштвеним уређењима и околностима. Кара-Мурза у завршном делу своје књиге, истина, наводи да она није „приручник за праксу манипулисања“, већ првенствено садржај на основу кога сваки читалац може размислити о сопственом избору. 24 цм, 720 стр.

III PROŠIRENO IZDANJE! Sa ovom knjigom, prate se aktuelna pitanja i upotpunjuje literatura iz oblasti Energetske elektronike na našem jeziku. Knjiga je obima oko 400 stranica sa oko 400 slika, desetine tabela i bezbroj matamatičkih izraza itd. Pri pisanju ove knjige namera je bila da se obuhvate sva najvažnija pitanja iz oblasti tranzistorskih pretvarača raznih vrsta. Iako nije praćen fakultetski program predmeta energetske elektronike, knjiga može da posluži studentima elektrotehničkih fakulteta. Pored toga, ona sigurno može korisno da posluži inženjerima i tehničarima koji se bave konstruisanjem, servisiranjem i održavanjem raznih vrsta pretvarača. Izložena materija podeljena je u pet poglavlja koja zasebno čine logične celine. Kratak sadržaj Prekidački tranzistori i diode U ovom poglavlju analiziraju se električne karakteristike pojedinih vrsta prekidačkih tranzistora a poseban akcenat se stavlja na MOSFET i IGBT. Takođe analiziraju se i karakteristike raznih vrsta dioda. Transformatori prigušnice i kondenzatori Ovde se analizira rad i elementi konstrukcije transformatora i prigušnica za pretvarače. Na kraju se analiziraju pojedine vrste kondenzatora i analiziraju njihove karakteristike. Tranzistorski pretvarači U ovom poglavlju se detaljno analiziraju sve četiri vrste pretvarača (DC/DC, DC/AC, AC/DC i AC/AC). Pored toga u ovom poglavlju prikazane su i neke savremene tehnike koje se primenjuju u ovoj oblasti. Regulacija brzine elektromotora U ovom poglavlju odvojeno i detaljno prikazani su principi tehnike regulacije brzine kao i pretvarača za ove primene. Akcenat je stavljen na regulaciji brzine kaveznih asinhronih motora gde su detaljno pbrađene tehnike skalarnog i vektorskog upravljanja. Kola za upravljanje i zaštitu U ovom poglavlju se analiziraju kola za upravljanje pojedinih vrsta pretvarača sa različitim vrstama prekidačkih tranzistora. Posebno se razmatraju drajverska i upravljačka kola. Posebna pažnja posvećena je pretvaračima sa tranzistorima tipa MOSFET i IGBT. RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

Povez: Tvrd Godina izdanja: 2023. Pismo: Latinica Broj strana: 454 Format: 23 cm NOVO Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova, nekorišćena K-FILM – Vodič kroz korejsku kinematografiju u pet epizoda Velimir Grgić Žanrovi: Film Izdavač: Jesenski i Turk Broj strana: 208 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Opis U Grgićevom novom Vodiču prožima se burna politička i kulturna povijest Korejskog poluotoka u doba filma. Obuhvaća razdoblje od početka dvadesetog stoljeća do danas, uključujući raspad na Sjevernu i Južnu Koreju te politička previranja u kojima je Južna Koreja od autoritarne militarističke države postala današnja ekonomska i tehnološka prijestolnica Azije. Društvene promjene itekako je pratio i film, stekavši pritom izvanrednu umjetničku vrijednost koja malo-pomalo postaje i svjetskom baštinom. Vodič kroz korejsku kinematografiju rezultat je Grgićevog trajnog interesa za azijsku kulturu: uz brojne članke i kritike, dosad su mu objavljene i knjige Vodič kroz japanski film (2006), Seks i smrt u japanskoj kulturi (2009), te Vodič kroz japansku komediju (2013). Novinar, pisac i kritičar, Velimir Grgić radio je i u Jadran Filmu na razvoju filmskih projekata, a surađuje i s brojnim filmskim festivalima, kao izbornik i član žirija u zemlji i inozemstvu; bio je umjetnički direktor Subversive Film Festivala, suradnik talijanskog Far East Film Festivala, a djeluje i kao savjetnik festivala Fantastic Zagreb.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpsko barokno slikarstvo - Miroslav Timotijević Pred čitaocem se nalazi drugo izdanje sada već klasične knjige prof. dr Miroslava Timotijevića „Srpsko barokno slikarstvo” koje nakon dvadeset i četiri godine ponovo priređuje Matica srpska. Ovaj prerano preminuli istraživač srpske umetnosti i kulture 18. i 19. veka ostavio je iza sebe izuzetno bogat i razuđen naučni opus u čijem središtu se, kao jedno od temeljnih mesta, nalazi ova kapitalna monografija. Radi se o posebnom i drugačijem delu kojim je u srpskoj istoriji umetnosti otvoreno novo poglavlje. Pojava te knjige je legitimisala metodološke novine koje su donosili mlađi autori, ali i pokazala spremnost starijih autoriteta da prihvate drugačije načine promišljanja poznatih umetničkih fenomena. Duže od dve decenije služila je kao udžbenik za studente, ali i kao izvor za metodološke inovacije, koje je autor nastavio da razrađuje kroz pojedinačne studije i članke. Knjiga „Srpsko barokno slikarstvo” je Miroslava Timotijevića svrstala među vrhunske istraživače istorije umetnosti ne samo u nacionalnim, već i u širim istočnoevropskim okvirima. Do kraja svoje profesionalne karijere radio je kao predavač na predmetima iz istorije srpske umetnosti novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Odlično stanje Naslov Mrtvo mišljenje / Vojislav Despotov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 156 str. ; 19 cm Zbirka Edicija Novi Sad ; ǂknj. ǂ169 ǂKolekcija ǂ`Semafor` ; 13 Sadržaj S a d r ž a j: 1. Cepanje cipela (5); 2. Amor est titillatio (6-7); 3. Ovde nema štamparskih grešaka (8); 4. Muška materica (9); 5. Šubi dubi du a (10); 6. Panker-jugend (11); 7. Moždana kora, zemljina kora (12-13); 8. Sedamdeset i deveta generacija (14); 9. I najkvalitetnije zdravlje je pola smrti (15-17); 10. Večiti kalendar (18); 11. Riđa prostitutka (kurva) (19-20); 12. Mi samo vodimo poreklo od ljudi (21); 13. Bela braća (22-26); 14. Body art (27-30); 15. Hare krsna (31-33); 16. Drug fašista (34-35); 17. Prisluškivanje i snimanje (36-37); 18. Telefon 988 (38); 19. Prisluškivanje i snimanje II (39-40); 20. Nekoliko stotina hiljada starica (41); 21. Ljubičasti stratokumulus (42-43); 22. Ljubavni par (44); 23. Ništa nije O. K., bog ih materin (45); 24. Zakon džungle (46); 25. Twenty Century Fox (47); 26. Probušili smo vam himen, druže svemir (48-49); 27. Antiporođajni bolovi (50); 28. Prevrnuti Filips (51-52); 29. Padajuća oplodnja (53); 30. Jadni duhovni sitnosopstvenici (54); 31. Udruženje književnika (55); 32. Ima boga (56); 33. Mali tanatisti (57); 34. Krvavi zamotuljak (58); 35. Knjitaa bo ma mpinge (59-60); 36. As above as below (61-62); 37. Gradska priroda (63-65); 38. Sava-centar (66-67); 39. Isus revolucija (68-69); 40. Ubistvo u Sava centru (70-76); 41. Boli me migrena (77-78); 42. Trula višnja (79); 43. Lezbejka (80); 44. Vranin mozak (81); 45. Opsadno stanje (82); 46. Naše zanimanje je sporedna opasnost (83-84); 47. Good evening (85); 48. Veoma brza besmrtnost (86); 49. Für uns alle - kaufhalle (87); 50. Evropa je puna nesrećnih plavuša (88-89); 51. Školjka (90-91); 52. Rudolf Štajner (92-94); 53. Divna nova umetnost (95-96); 54. Gajenje cveća (97); 55. Nova genetska objektivizacija (98-99); 56. Sprej protiv bubica (100); 57. Beznadežne tune (101); 58. Simpatična karijatida (102); 59. Nevin je onaj ko to isto skrivi (103-106); 60. Tropical moral insanity (107); 61. Astralna zanatska radnja (108-109); 62. Mačka (110); 63. Još jedna trudnoća (111); 64. Duplo grlo (112-113); 65. Vežbe letenja (114-117); 66. Da li smo još uvek ljudi? (118-119); 67. Dvonožno krdo (120-121); 68. Let, let (122-125); 69. Follow me (126-129); 70. Svinjska koža (130-131); 71. Sveži beton (132-134); 72. Električni stub (135); 73. Sova u Vrnjačkoj banji (136-139); 74. Marihuana (140-141); 75. Evena, jesi li mrtva? (142-143); 76. Godišnji odmor (144); 77. Biće spašeni samo spasioci (145); 78. Gde si bila? (146-147); 79. Novo doba (148-153); 80. Ovog? Onog? (154-155). ISBN 86-7331-152-7 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na koricama. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost neoavangarda vojvođanska avangarda čekić tautologije Vujica resin tucic katalin ladik judita salgo slavko matkovic

MANJA POSVETA NA PREDLISTU VRLO OČUVANA Džin Mening, Nikolas Begič Žanrovi:: Popularna nauka Izdavač:: Mašinski fakultet - Univerzitet u Beogradu Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 316 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Ovu harfu ne sviraju anđeli: napredak u Teslinoj tehnologiji je knjiga američkih autora dr Nikolasa Begiča i Džina Meninga o Teslinom patentu koji je, suprotno njegovim humanističkim vizijama nauke, doveo do razvoja tehnologija nove generacije oružja za geofizičko, klimatsko i psihološko ratovanje. U tom smislu delo predstavlja apel svetskoj javnosti da se stane na put daljoj zloupotrebi naučnih dostignuća za vojne tehnologije. Knjiga je, inspirisana postavljanjem velikog radarsko-antenskog postrojenja na Aljasci 80-tih godina prošlog veka, radi izučavanja polarne svetlosti i radio komunikacija. Naravno, reč je o kontroverznom projektu HARP, što je skraćenica za Visokofrekventivni Auroralni Aktivni Istraživački Program. Autori faktografski iznose podatke o višegodišnjim eksperimentima čiji je cilj realizacija projekta i upotreba radiofrekventnih tehnologija za veštačku stimulaciju jonosfere, atmosfere i geosfere. Odnosno, za stvaranje novih vrsta naoružanja kojima se može uticati na tektonske procese, klimu, ali i ljudsku psihu. Na principima koji se pominju u projektu HAARP, pre više decenija radio je jedan od najvećih svetskih umova iz oblasti elektriciteta – Nikola Tesla. Zato, pominjanje Nikole Tesle u drugom delu naslova nije slučajno. Tehnologija koja omogućava da se energija putem radiofrekventnih talasa šalje u jonosferu oko Zemlje razvijena je upravo na osnovu njegovih otkrića. Problem je, kako se navodi, što taj razvoj ne prati i Tesline moralne ne poglede na zloupotrebe naučnih otkrića u vojne svrhe. Tesla je istraživanja napustio kad je tokom eksperimenata napravio poremećaj u jonosferi, koji je doveo do katastrofalnog spaljivanja 40 hiljda kvadratnih kilometara prostora Tunguske. To je zvanični podatak koji možete pronaći u ruskim izvorima, naglasio je prof. dr Momčilo Milinović, ekspert za sisteme naoružanja i jedan od recenzenata izdanja na srpskom jeziku. Antensko postrojenje „Harp“ na Aljasci je u međuvremenu isključeno, jer je sistem prevaziđen još krajem 20. veka. Međutim, dvadeset prvi vek se nije odrekao nijednog od postavljenih tehnoloških ciljeva zbog kojih je HARP sagrađen. Šta više, razvijene su nove tehnologije slične namene, usavršene i znatno manjih dimenzija. Novi HARP već je u potrebi u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Kini, istaknuto je na promociji. Knjiga je izuzetno aktuelna i u svetlu poslednjih ratnih sukoba, posebno u Siriji, koje već po pravilu prate i neke naizgled prirodne katastrofe, istakao je urednik izdanja Vladimir Davidović. On pored geofizičkog i klimatskog delovanja novog oružja, posebno ističe njegov kortikalni aspekt, citirajući jednog vojnog stručnjaka: „Šta ćete da radite s vašim raketama i avionima, ako ja mogu da im uspavam posadu“. Upotreba radiofrekvetnih talasa na ljudsku psihu ujedno je i najspornije pitanje u ovoj knjizi. Iako pokušaj razvoja takve tehnologije deluje kao načuna fantastika postavlja se pitanje morala celog čovečanstva, pa i morala ratovanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I izdanje !!! 1981 g. Dusan Petricic Ima li šta lepše od toga da svom detetu, sa smeškom na licu, kažete: ’Sedi da razgovaramo’? Ako pri tom još imate knjigu u ruci... onda je uživanje zagarantovano. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tajne službe Velike Britanije uloga obaveštajno-bezbednosne agencije u spoljnoj politici Velike Britanije Monografija koja se stavlja na uvid čitaocima i stručnoj javnosti priređena je sa ambicijom da na osnovu raspoloživih stranih i relevantnih domaćih izvora prezentuje nastanak i razvoj obaveštajnih i kontraobaveštajnih aktivnosti i službi Velike Britanije do današnjih dana. S tim u vezi, autor je ukazao i na obaveštajnu aktivnost prilikom vođenja britanske spoljne politike i u tom kontekstu ukazao na nastanak, razvoj i domete brojnih obaveštajno-bezbednosnih agencija koje čine strukturu obaveštajne zajednice te zemlje. Na kraju knjige, autor je ulogu obaveštajne zajednice u realizaciji spoljne politike Velike Britanije slikovito obradio kroz analizu pojedinih vidova tajnih akcija njenih službi i na konkretnom primeru iz spoljnopolitičke prakse te zemlje. Goran Nikolić (Ivanjica, 1974), ekonomista.Diplomirao je 1998. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (smer Spol?na i unutrašnja trgovina), gde je i magistrirao oktobra 2002.Od marta 2001. radio je u Institutu za spol?nu trgovinu, gde je stekao zvanje istraživača-saradnika, da bi potom radio u Privrednoj komori Srbije (Centar za naučnoistraživački rad i ekonomske analize).Februara 2009. odbranio je doktorsku disertaciju „Strukturno prilagođavanje robnog izvoza Srbije uvoznoj tražnji EU“, da bi se u maju iste godine zaposlio u Institutu za evropske studije u Beogradu.Objavl?uje konjunkturne analize, posebno izučava strukture spol?notrgovinske razmene Srbije (ukupne i s EU), analizira tendencije kursa dinara i platnog bilansa, istražuje uticaj evropskih integracija na spol?notrgovinske tokove, te se bavi analizama međunarodne ekonomije, kao i ekonomskom istorijom.Bio je saradnik, u ime Privredne komore Srbije, na izradi Bele knjige Saveta stranih investitora 2008. Bio je, tokom 2011, glavni urednik EMG Intelligence Unit, specijalnog izdanja u okviru EMG Grupe, gde je izlazio i Magazin Ekonomist. Tokom 2012. bio je saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), mesečnog konjunkturnog časopisa Ekonomskog instituta.Povremeni je kolumnista domaćih dnevnih i nedel?nih listova.Aktivno učestvuje na konferencijama matičnog instituta. Imao je uvodna i ostala predavanja na konferencijama drugih instituta i institucija, poput NDES, IMPP ili Predavačkog centra Kolarčevog narodnog univerziteta (imao je seriju od tri predavanja decembra 2010. i jedno predavanje u januaru 2013). Recenzent je radova autora koji pišu za časopise: Panoeconomicus, Ekonomski pogledi, Međunarodna politika, Industrija, Stanovništvo. Član je recenzionog odbora časopisa Ekonomski pogledi i član redakcije časopisa IMPP: The Review of International Affairs.Goran Nikolić je objavio veći broj naučnih i stručnih radova i studija, te učestvovao u radu više naučnih skupova nacionalnogznačaja (posebno u organizaciji Naučnog društva ekonomista Srbije, čiji je član).Autor je šest monografija, pored ostalih: Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije (2003), Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije sa EU i svetom (2010) i Ekonomija krize (2014).

Astralna putovanja za početnike Richard Vebster Ono što ste radili hiljade puta u snu sada može postati potpuno svesno iskustvo uz pomoć ovog zgodnog vodiča. Uskoro ćete naučiti da napustite svoje telo i istražujete astralno carstvo sa samopouzdanjem i sigurnošću. Postizanje vašeg prvog iskustva astralnog putovanja je uvek najteže—i nijedan metod neće raditi za sve. Zato su tehnike u ovoj knjizi pažljivo rangirane kako bi korak po korak prolazile kroz stvarno iskustvo van tela. A sa petnaest vremenski testiranih metoda koje možete izabrati, sigurno ćete brzo putovati na astralno putovanje. Jednom kada naučite da napustite svoje telo, sloboda koju ćete otkriti će promeniti vaš život. Istražujte nove svetove... naučite da putujete sa partnerom... idite napred-nazad kroz vreme... čak i pronađite ljubavnika... ali, što je najvažnije, izgubite strah od smrti kada otkrijete da ste duhovno biće nezavisno od svog fizičkog tela. nova

Nov strip album 142 str Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek... Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

Kao na slikama Unutra sve čisto Stanko Lasic - Sukob na knjizevnoj ljevici 1928-1952 Izdavac - Liber, Zagreb Godina - 1970. Stanko Lasić (Karlovac, 25. lipnja 1927. – Pariz, 5. listopada 2017.) je hrvatski književni teoretičar, povjesničar i esejist, poznati krležolog, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Pred smrt je živio u Parizu. Životopis[uredi | uredi kôd] Rodio se je u Karlovcu. U rodnom gradu pohađao je osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu gdje je diplomirao jugoslavenske književnosti i filozofiju. Doktorirao je na M. Cihlaru Nehajevu. Od 1955. do 1976. predavao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na Katedri za noviju hrvatsku književnost. Nakon toga radio je kao lektor i profesor na slavističkim katedrama u Francuskoj i Nizozemskoj. Uređivao je časopise Croaticu i Književnu smotru. Zbog svoje znanstvene uvjerljivosti, rezignirane mudrosti i nepokolebljivosti u potrazi za činjenicama, Lasićevo djelo Krleža, kronologija života i rada jedno je od najvažnijih djela hrvatske književnosti. Djela[uredi | uredi kôd] Sukob na književnoj ljevici 1928-1952, 1970. Poetika kriminalističkog romana, 1973. Struktura Krležinih »Zastava«, 1974. Problemi narativne strukture, 1977. Krleža. Kronologija života i rada, 1982. Književni počeci Marije Jurić Zagorke (1873-1910), 1986. Mladi Krleža i njegovi kritičari, 1987. Krležologija ili povijest kritičke misli o Miroslavu Krleži, I-VI, 1989-93. Tri eseja o Evropi, 1992.

K11 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Delcourt “One Ø Wan, mlada ubojica koja je plaćena tajnom društvu 9 tigrova, trenutno je na putu da završi svoj posljednji ugovor, pogubljenje časne 90-godišnje bake. „Na kraju herojski vođenog dvoboja između dvije žene, One Ø Wan dobiva prednost i pobjeđuje. “Prije nego što umre, starica joj kaže nešto što zaustavlja One Ø Wan u njezinim tragovima: upravo je ona naručila vlastito ubojstvo i unajmila glavnog ubojicu 9 Tigrova – koji je nitko drugi nego njezina vlastita unuka! `Traži od One Ø Wan još jednu posljednju uslugu, a nakon što se za to pobrine, njezina se unuka može slobodno vratiti u 9 Tigrova... to jest, ako to i dalje želi.` Olivier Vatine studirao je likovnu umjetnost u Rouenu 1977., kada je upoznao Thierryja Cailleteaua. Zajedno su snimili `Fred et Bob` za Pilote, `Sam Pulsar` za Fluide Glacial i `Aquablue`. Zatim je Vatine radio u reklami i animaciji. Godine 1991., zajedno s Alainom Clémentom, napisao je svoj prvi scenarij: `Adios Palomita`, vestern koji je ilustrirao Fabrice Lamy. Kasnije je s Lamyjem napisao `500 Fusila`. S Fredom Blanchardom počeo je raditi za američko tržište sa stripom `Ratovi zvijezda: Nasljednik Carstva`. Godine 1995. stvorio je seriju `Carmen McCallum` sa piscem Fredom Duvalom i umjetnikom Gessom, a zatim `Tao Bang` s Blanchardom i Didierom Cassegrainom....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tomas Sterns Eliot (engl. T. S. Eliot; Sent Luis, 26. septembar 1888 — London, 4. januar 1965), bio je engleski pisac američkog porekla, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada, među njima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac 16 počasnih doktorata. Eliot je rođen u Sent Luisu. Studirao je na Harvardu, Sorboni i na Oksfordu.[1] Do kraja svog života ostao je u Engleskoj. Bio je pesnik, kritičar, izdavač, i više godina urednik vrlo uticajnog književnog časopisa Criterion. Od pojave poeme Pusta zemlja i nekih kritičarskih tekstova Eliot počinje da vrši snažan uticaj na englesku i američku poeziju. Eliot je takođe pisao i drame u stihu. Važnije knjige: Prufrock and Other Observations (1917); Poems (1920); The Waste Land (1922); The Hollow Men (1925); Ash-Wednes-day (1930); Four Quartets (1943). Mladost i obrazovanja Rođen je u istaknutoj porodici u Sent Luisu u Misuriju. Njegov otac, Henri Vejr Eliot bio je uspešan biznismen. Njegova majka, Šarlot Šamp Sterns, je pisala poeziju i radila kao socijalna radnica. Eliot je bio najmlađi od šestoro dece. Ime je dobio po dedi. Porodica i prijatelji su ga zvali Tom. Eliot je od 1898. do 1905. pohađao akademiju Smit, školu za dečake, gde je učio latinski, grčki, francuski i nemački. Od ranog detinjstva pokazivao je izvanrednu nadarenost za pisanje poezije. Prvobitno je pisao pod uticajem Omara Kajama. Nakon završetka akdemije, od 1906. je pohađao univerzitet Harvard i diplomirao nakon tri godine, umesto uobičajenih četiri.[2] Kasnije je radio kao asistent na univerzitetu. Počeo je objavljivati svoje pesme u univerzitetskom časopisu, a kasnije je postao i njegov urednik. U to vreme je počeo da čita o simbolističkom pokretu u književnosti i prvi se put upoznao sa imenima poput Remboa i Verlena. Tokom studija je prijateljevao s Konradom Aikenom. Od 1910. do 1911. je živeo u Parizu i na Sorboni slušao predavanja o filozofiji i jeziku. Između ostalih slušao je predavanja Anrija Bergsona i Alen-Furnijea. 1911. se vratio na Harvard da bi doktorirao filozofiju. Proučavao je budizam, hinduizam i indijsku kulturu. Da bi mogao da čita religijske tekstove, naučio je sanskrit. Godine 1914. je dobio stipendiju za Merton koledž na Oksfordu. Pre toga je posetio nemački grad Marburg, a nakon izbijanja Prvog svetskog rata je otišao u London te se vratio u Oksford. Početkom 1915. je upoznao Vivijen Haj-Vud. Venčali su se 26. juna iste godine.[1] Nakon kratke posete rodbini u SAD vratio se u London gde je počeo raditi kao predavač na Londonskom univerzitetu. Njegov prijatelj, filozof Bertrand Rasel, pokazivao je interesovanje za Vivijen te je moguće da su njih dvoje imali aferu. Nakon što je napustio Merton, Eliot je radio kao učitelj u školi Hajgejt, a kasnije na kraljevskoj gimnaziji u Haj Vikombu. Godine 1917. prihvatio je položaj u Lojdsovoj banci. U avgustu 1920. godine je u Parizu u društvu Vindama Luisa sreo Džejmsa Džojsa s kojim je ubrzo postao dobar prijatelj. 1925. je počeo raditi za izdavačku kuću Faber and Gwyer (kasnije poznatiju kao Faber and Faber), gde je proveo ostatak karijere, stekavši vremenom položaj direktora. Kasniji život u Engleskoj Dana 29. juna 1927. godine je prešao na anglikanizam, a u novembru iste godine postao državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. Harvard mu je ponudio posao profesora za akademsku godinu 1932/33. koju je prihvatio i otišao u SAD, ostavivši suprugu samu u Engleskoj. Tada je već bio svestan njenih psihičkih problema. Fizičko stanje joj se takođe pogoršavalo tako da su je mučile glavobolja, nesanica, iscrpljenost i visoka temperatura. Uz sve to, psihička bolest je sve više napredovala, pa je za vreme Eliotovog boravka u Americi morala biti smeštena u bolnici u Nortumerlendu gde je naposletku i umrla 1947. Eliot je nije posećivao, ali su sve vreme zvanično bili u braku. Od 1946. do 1957. godine je živeo s prijateljem Džonom Dejvijem Hajvardom koji je prikupljao i arhivirao njegove radove. Eliotov drugi brak je bio srećan, ali je kratko trajao. 1957. je oženio Esmu Valeri Flečer. Za razliku od prve supruge, Eliot je Valeri dobro poznavao jer mu je od 1949. radila kao sekretarica u izdavačkoj firmi Faber and Faber. Njihov brak je bio tajan, a venčanju su prisustvovali samo roditelji mlade. Valeri je bila 37 godina mlađa od njega. Umro je 4. januara 1965. godine u Londonu od plućnog emfizema...