Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Klasična hronika kineske filozofske misli od trećeg milenijuma do 20. veka. Od kraljeva mudraca drevne Kine do rušenja najstarijeg monarhijskog sistema na svetu 1911. godine, kineska filozofija je evoluirala i uticala na škole mišljenja širom sveta. Pristupačnim glasom, Kratka istorija kineske filozofije jasno osvetljava konfucijanizam, taoizam, mohizam, Jin-Jang i drugo. Za one koje zanima filozofija ili azijske studije, ovo je savršen prozor u drevnu i modernu kinesku ideologiju. Feng Jou-lan (kin. 冯友兰, pin. Féng Yǒulán), nadimak Dž’-šeng (kin. 芝生, pin. Zhīshēng), rođen 4. decembra 1895. godine, umro 26. novembra 1990. godine. Kineski filozof i istoričar filozofije. Feng Jou-lan se rodio 4. decembra 1895. godine, u mestu Tang-h’ u današnjoj kineskoj provinciji Henan. Studirao je filozofiju na Šangajskom i Pekinškom univerzitetu. Diplomirao je 1918. godine, a potom je otišao u SAD, gde je na Univerzitetu Kolumbija doktorirao 1923. godine. Po povratku u Kinu radio je na nekoliko univerziteta (Džuang-džou, Guang-dung te Jen-đing i Ćing-hua u Pekingu). Na Ćing-hua univerzitetu je radio od 1928. do 1952. kao profesor filozofije i šef katedre za filozofiju. Po izbijanju Kinesko-japanskog rata studenti i osoblje Pekinškog univerziteta odlaze iz Pekinga i formiraju Privremeni univerzitet Čang-ša u Heng-šanu, a zatim Jugozapadni pridruženi unverzitet u Kun-mingu. Kada su se univerziteti vratili u Peking 1946. godine, Feng je ponovo otišao u SAD. U Americi je radio kao gostujući profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kada se završio građanski rat i komunisti došli na vlast, Feng se vratio u Kinu. Bio je simpatizer komunista, njegovi lični politički stavovi bili su uveliko socijalistički, i počeo je da proučava marksizam-lenjinizam. Međutim, sredinom pedesetih godina, pa do Maove smrti, vlasti su napadale njegov rad, i bio je prinuđen da se odrekne nekih svojih dela, a druga, uključujući i svoju Istoriju kineske filozofije da prepravi da se uklope u idejne okvire Kulturne revolucije. Uprkos tome, Feng nije napuštao Kinu, i posle puno mukotrpnog rada doživeo je slabljenje cenzure nad svojim radovima i povratak određenog stepena slobode za svoj rad. Od 1952. godine, radio je i kao član komiteta Odseka za društvene nauke Kineske akademije nauka, član komiteta Svekineskog političkog saveta na drugom, trećem i četvrtom zasedanju, član stalnog komiteta na petom zasedanju konferencije Politčkog saveta kineskog naroda i delegat na četvrtom zasedanju Svekineskog narodnog kongresa. Umro je 26. novembra 1990. godine u Pekingu. Filozofija Njegovo najpoznatije delo je Istorija kineske filozofije (1934). U njemu je primenio zapadnjački pristup na kinesku filozofiju, i tako stvorio standard za sva buduća proučavanja iz te oblasti. Za formiranje njegove filozofije presudna je bila neo-konfučijanska metafizika XII veka, i uticaj njegovog prvog profesora iz SAD, Džona Djuia, koji je bio predstavnik pragmatičarskog pravca. Fengova se filozofija temelji na kineskoj metafizici, koju je on dalje razvio i analizirao koristeći metode zapadnjačke logike. Na osnovu toga, on je izgradio svoj sistem racionalnog neo-konfučijanizma koji se temelji na logici, što mu je omogućilo da pruži uvid ne samo u prirodu morala, već i u strukturu ljudskog moralnog razvoja. Bibliografija Istorija kineske filozofije, 1934. (中国哲学史, pinjin: Zhōngguó zhéxuéshǐ) Novi racionalizam, 1939. (新理学, pinjin: Xīn lǐxué) Novo razmatranje ljudske prirode (新原人, pinjin: Xīn yuán rén) Novo razumevanje reči, 1946. (新知言, pinjin: Xīn zhī yán) Duh kineske filozofije, 1947. (The Spirit Of Chinese Philosophy, preveo E. R. Hjuz) Novo razmatranje prirode Puta (新原道, pinjin: Xīn yuán Dào)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Klasična hronika kineske filozofske misli od trećeg milenijuma do 20. veka. Od kraljeva mudraca drevne Kine do rušenja najstarijeg monarhijskog sistema na svetu 1911. godine, kineska filozofija je evoluirala i uticala na škole mišljenja širom sveta. Pristupačnim glasom, Kratka istorija kineske filozofije jasno osvetljava konfucijanizam, taoizam, mohizam, Jin-Jang i drugo. Za one koje zanima filozofija ili azijske studije, ovo je savršen prozor u drevnu i modernu kinesku ideologiju. Feng Jou-lan (kin. 冯友兰, pin. Féng Yǒulán), nadimak Dž’-šeng (kin. 芝生, pin. Zhīshēng), rođen 4. decembra 1895. godine, umro 26. novembra 1990. godine. Kineski filozof i istoričar filozofije. Feng Jou-lan se rodio 4. decembra 1895. godine, u mestu Tang-h’ u današnjoj kineskoj provinciji Henan. Studirao je filozofiju na Šangajskom i Pekinškom univerzitetu. Diplomirao je 1918. godine, a potom je otišao u SAD, gde je na Univerzitetu Kolumbija doktorirao 1923. godine. Po povratku u Kinu radio je na nekoliko univerziteta (Džuang-džou, Guang-dung te Jen-đing i Ćing-hua u Pekingu). Na Ćing-hua univerzitetu je radio od 1928. do 1952. kao profesor filozofije i šef katedre za filozofiju. Po izbijanju Kinesko-japanskog rata studenti i osoblje Pekinškog univerziteta odlaze iz Pekinga i formiraju Privremeni univerzitet Čang-ša u Heng-šanu, a zatim Jugozapadni pridruženi unverzitet u Kun-mingu. Kada su se univerziteti vratili u Peking 1946. godine, Feng je ponovo otišao u SAD. U Americi je radio kao gostujući profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kada se završio građanski rat i komunisti došli na vlast, Feng se vratio u Kinu. Bio je simpatizer komunista, njegovi lični politički stavovi bili su uveliko socijalistički, i počeo je da proučava marksizam-lenjinizam. Međutim, sredinom pedesetih godina, pa do Maove smrti, vlasti su napadale njegov rad, i bio je prinuđen da se odrekne nekih svojih dela, a druga, uključujući i svoju Istoriju kineske filozofije da prepravi da se uklope u idejne okvire Kulturne revolucije. Uprkos tome, Feng nije napuštao Kinu, i posle puno mukotrpnog rada doživeo je slabljenje cenzure nad svojim radovima i povratak određenog stepena slobode za svoj rad. Od 1952. godine, radio je i kao član komiteta Odseka za društvene nauke Kineske akademije nauka, član komiteta Svekineskog političkog saveta na drugom, trećem i četvrtom zasedanju, član stalnog komiteta na petom zasedanju konferencije Politčkog saveta kineskog naroda i delegat na četvrtom zasedanju Svekineskog narodnog kongresa. Umro je 26. novembra 1990. godine u Pekingu. Filozofija Njegovo najpoznatije delo je Istorija kineske filozofije (1934). U njemu je primenio zapadnjački pristup na kinesku filozofiju, i tako stvorio standard za sva buduća proučavanja iz te oblasti. Za formiranje njegove filozofije presudna je bila neo-konfučijanska metafizika XII veka, i uticaj njegovog prvog profesora iz SAD, Džona Djuia, koji je bio predstavnik pragmatičarskog pravca. Fengova se filozofija temelji na kineskoj metafizici, koju je on dalje razvio i analizirao koristeći metode zapadnjačke logike. Na osnovu toga, on je izgradio svoj sistem racionalnog neo-konfučijanizma koji se temelji na logici, što mu je omogućilo da pruži uvid ne samo u prirodu morala, već i u strukturu ljudskog moralnog razvoja. Bibliografija Istorija kineske filozofije, 1934. (中国哲学史, pinjin: Zhōngguó zhéxuéshǐ) Novi racionalizam, 1939. (新理学, pinjin: Xīn lǐxué) Novo razmatranje ljudske prirode (新原人, pinjin: Xīn yuán rén) Novo razumevanje reči, 1946. (新知言, pinjin: Xīn zhī yán) Duh kineske filozofije, 1947. (The Spirit Of Chinese Philosophy, preveo E. R. Hjuz) Novo razmatranje prirode Puta (新原道, pinjin: Xīn yuán Dào)

U dobrom stanju! Lucian Goldman (fr. Lucien Goldmann, 1913, Bukurešt, Rumunija - 1970, Pariz, Francuska) - francuski filozof i sociolog, teoretičar marksizma, osnivač genetskog strukturalizma. Rođen je u rumunskoj jevrejskoj porodici. Goldman je studirao na Univerzitetu u Bukureštu, a takođe godinu dana na Bečkom univerzitetu, gde je jedan od teoretičara austro-marksizma, filozof Mak Adler, imao veliki uticaj na njega. 1934. godine dobio je diplomu iz Sorbone. Iste 1934. godine izbačen je iz podzemnog komunističkog saveza omladine Rumunije zbog `trockizma`. Lucien Goldman je 1942. emigrirao u Švajcarsku, gde je radio kao asistent Jean Piaget-a i pridružio se njegovom istraživanju u genetskoj epistemologiji. Godine 1945. preselio se u Pariz, gde je živeo do kraja svog života. Lucien Goldman je bila zaposleni u Nacionalnom centru za naučno istraživanje, kao i profesor na Višoj školi društvenih nauka i na Sorboni. Radio je kao direktor Praktične škole za viši studij 1959-1964. Direktor Centra za sociologiju književnosti od 1964. Ovaj istraživački centar organizovan je na njegovu inicijativu na Slobodnom univerzitetu u Briselu. Goldmanova biografija poslužila je kao izvor za roman francuske književnice i filozofa Julije Kristeve `Samurai` (1990). Naučna aktivnost Na Goldmana je snažno uticao ne-marksizam. Posebno važno za oblikovanje filozofskog pogleda na svet bilo je rano delo George Lukacsa. Na Goldmana je uticala i genetska psihologija Žana Piageta. Goldmanova glavna dela posvećena su istoriji zapadnoevropske filozofije i njenim odnosima sa kulturnim i društvenim pojavama. Goldmanova knjiga „Tajni Bog“ (1955) posvećena je uporednoj analizi filozofskih i religijskih pogleda Blaisa Pascala, Jansenizma i Jeana Racinea.

Danilo Košutić : SRBAC NASELJA I STANOVNIŠTVO , SPKD Prosvjeta Srbac 1995, str. 108 + karta. Prilog istoriji i etnografiji srbačkog kraja Očuvanost 4; ima lični štambilj prethodnog vlasnika U 83. godini života 2023. nakon kraće bolesti preminuo poznati istraživač i publicista Danilo Košutić koji je ostavio dubok trag u srbačkoj lokalnoj istoriografiji. Rođen je 1940. godine u Nožičkom. Radio je u Dvoru na Uni (1965-1971) na poslovima obrazovanja i kulture a najveći dio radnog vijeka proveo je Srpcu na poslovima državne uprave i PTT-a. Pune četiri decenije pretraživao je arhivsku građu i sve raspoložive dokumente iz kojih je crpio dragocjene podatke koji osvjetljavaju prošlost Srpca i okoline a poseban interes pokazao je za proučavanje života i kulture stanovništva srbačkog područja. Rezultat tog upornog tragalaštva su dvije objavljene knjige „PTT na srbačkom području“, kao monografija o razvoju pošte, telegrafa i telefona u našoj opštini i „Srbac, naselja i stanovništvo“ kojom je dao značajan doprinos sagledavanju etničke i kulturne prošlosti srpskog naroda na ovom prostoru. U proteklom periodu radio je na pripremi svoje treće knjige koja bi trebala biti promovisana ove godine. Objavljivao je radove i članke u stručnim časopisima i novinama. Koautor je nekoliko monografskih knjiga o zavičaju, između ostalog i najnovije monografije „Srbac-monografski zapisi“. Bio je dugogodišnji član opštinske redakcije za izradu Enciklopedije Republike Srpske, Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i predsjednik Opštinskog odbora SUBNOR Srbac. Dobitnik je Zahvalnice opštine Srbac koja mu je uručena 2003. godine na proslavi krsne slave opštine Srbac – Pokrova Presvete Bogorodice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Izdavač: Autor - Beograd, 1990. god. Broširan povez, 24 cm. 192 str. Aleksandar Tijanić (1949, Đakovica – 2013, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih srpskih novinara, publicista, dugogodišnji generalni direktor Radio-televizije Srbije. Mladost je proveo u Podujevu i Prištini, a onda upisao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao student, na inicijativu profesora Sergija Lukača, pozvan je da sarađuje u Ninu, gde započinje profesionalnu karijeru. Krajem 1970-ih počinje da piše za izdanja Politike, prvo za Auto Svet, potom u Ninu postaje urednik. Sredinom 1980-ih izabran je za glavnog urednika časopisa Intervju. Krajem 1980-ih sarađuje i sa zagrebačkim nedeljnicima Start i Danas, kao i sa splitskom Nedjeljnom Dalmacijom, gde se istakao svojom kolumnom „En passant“, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim, odnosno događaje poznate kao antibirokratska revolucija, i predstojeći raspad SFRJ, zbog čega je dobio ironičan nadimak „gigant hrvatskog novinarstva“. U to vreme objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju. Bio je jedan od novinara, pored Mirjane Bobić Mojsilović i Dragana Babića, koji su 1991. godine vodili kultnu JUTEL-ovu emisiju „Umijeće življenja“ u sarajevskom teatru Obala, u kojoj je intervjuisao u tom trenutku aktuelne političke ličnosti kao što su Milovan Đilas i Stjepan Mesić. Godine 1991, po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, jedno vreme uređuje Sportski žurnal, a posle osnivanja Televizije Politika njen je prvi direktor (1993–1994) i potom prvi direktor novoosnovane BK televizije (1994–1996). Godine 1996, posle Dejtonskog sporazuma, izabran je za ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića, ali je posle šest meseci podneo ostavku. Pokreće dnevni list Građanin 1997, ali se list ubrzo gasi. Posle toga, do 1999. godine, piše kolumnu u nedeljniku Evropljanin. Posle oktobarskih promena bio je savetnik za medije i informisanje predsednika tadašnje SRJ Vojislava Koštunice (od 2001. do 2004). Od 2004. do smrti 2013. bio je generalni direktor Radio--televizije Srbije, koju je uspešno transformisao u javni servis. Objavio je publicističke i polemičke knjige: Ispod koša (1978), Šta će biti s nama (1988), Tajni život Srba, Hrvata i Slovenaca: kako se raspao boljševizam (1990). Do poslednjeg časa, do samog preloma rukopisa, Aleksandar Tijanić radio je na knjizi svojih izabranih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka Ja. I niko moj, u kojoj se potvrđuje kao beskompromisni dijagnostičar srpske zbilje i britak i originalan kritičar bezmalo svih javnih ličnosti jugoslovenske i srpske političke i kulturne scene, kao i devijantnih pojava i turbulentnih događaja uoči, za vreme i posle raspada Jugoslavije.

Едиција „Овако се живело“, намењена старијим читаоцима, говори о свакодневном животу људи у прошлости, од праисторије до данашњих дана, на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост пуну нових, непознатих детаља. У овој књизи читаоци ће сазнати како се живело у Хабзбуршкој монархији и још много тога: шта је то Војна граница, како су изгледале породичне задруге, шта је у градској кући био симбол удобности, какви су савети могли да се добију из просветитељске литературе, ко је све радио као приватни учитељ, зашто је пола календарске године било нерадно.

Miloš Jevtić Osvajanje Prostora Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem Beograd 2019g./210 str. Tvrd povez,posveta na predlistu,knjiga odlicno ocuvana. Bogatu karijeru dugogodišnjeg direktora Saobraćajnog instituta CIP, iskusni pisac Miloš Jevtić predstavio je u knjizi `Osvajanje prostora - Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem`. - `Srećan sam što sam došao do Miloša Jevtića, jer sam razmišljao kako da unucima i mlađim kolegama ostavim nešto od onoga što sam radio, a radim već 50 godina. To su ozbiljni projekti, od barske pruge 70-ih godina i evo do današnjeg dana pruga Beograd-Budimpešta za 200 km na sat. To su najveći svetski projekti. Saobraćajni institut CIP je najveća projektna kuća na ovim prostorima i šire - rekao je Ignjatović` vr391

Autori: Marijana Rirmajer Peter M. Štajner Povez: tvrd Br. strana: 244 Format: 14 x 21 Marijana Rirmajer je redaktor, studijska do-maćica i voditelj na Bavarskom radiju i televiziji. Redaktorski je zadužena za programe magazinskog karaktera i tok-šou emisije, a kao autorka uređuje različite filmove i serije na savremene teme, o putovanjima, kulinarstvu i kuvanju. Peter M. Štajner, doktorirao je na filosofiji i, između ostalog, radio je kao asistent za filosofiju u Tibingenu i Vircburgu. Radi u Glavnoj upravi Društva „Maks Plank” u Minhenu. Sadržaj: - Aperitiv - Filosofija i pijanstvo - Plodovi vrta uživanja - Bekstvo od prokletog zadovoljstva - Obrazovanje ukusa u doba prosvećenosti - Idealizam uživanja - Prevrednovanje vrednosti: od kušanja do varenja - Filosofija između brzog i sporog načina ishrane - Digestiv

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier). Asteriks (franc. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderzo je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks. Serija Asteriks je jedna od najpopularnijih franko-belgijskih stripova na svetu. Ona je prevedena na 111 jezika i dijalekata.[1] Uspeh ove serije je doveo do adaptacije njenih knjiga u 13 filmova: devet animiranih, i četiri sa živom akcijom (jedan od kojih, Asteriks & Obeliks: Misija Kleopatra, ostvario je veliki uspeh u Francuskoj). Znatan broj igara je isto tako baziran na likovima ove serije, a postoji i tematski park u blizini Pariza, park Asteriks. Prvi francuski satelit, Asteriks, koji je lansiran 1965. godine, imenovan je po liku iz ovog stripa. Do godine 2017, 370 miliona kopija Asteriks knjiga je bilo prodato širom sveta,[2] pri čemu su kokreatori Rene Gošini i Alber Uderzo bili među najbolje prodavanim francuskim autorima u inostranstvu...

314 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U Pečuju, Mađrska, 21. avgusta 1921. godine, proglašena je Baranjsko-bajska srpsko-mađarska republika, a čuveni slikar Petar Dobrović je proglašen za njenog predsednika. Troje mladih Aleksandar Štajner, Helena Hajtfogel i Tivadar Kerekeš aktivno učestvuju u stvaranju republike. Međutim, nakon njenog pada prinuđeni su da beže. Aleksandar i Helena dospevaju u Sombor, Jugoslavija, gde pokušavaju da promovišu svoje revolucionarne ideje, iako za to ne nelaze podršku... Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.

Ljubitelji avantura Alise u zemlji čuda i iza ogledala setiće se rečenice koju izgovara kraljica: „Ne mogu da podnesem više od šest nemogućih stvari pre doručka`. Na tragu zagonetki i igre rečima u kojima je uživao autor knjiga o Alisi, Luis Kerol, odnosno profesor matematike na Oksfordu Čarls Latvidž Džordž, već sedam godina u emisiji „Korak ka nauci`, svakog četvrtka od 13 do 14 sati, slušaocima se servira naučno predjelo - šest naizgled nemogućih informacija iz sveta nauke. Inspirisana tom rečenicom koja je dobila status poslovice u engleskom jeziku autorka je za ovu zbirku je odabrala 52 menija naučnih predjela za svaki dan. Izdanje Programa Radio Beograda za decu i mlade Format: 15,5 x 20,5 cm Broj strana: 114 Pismo: ćirilica Ilustrovao: Nemanja Đorđević

DUBOKO I HLADNO - Darko Perović Naslovna strana: Darko Perović Scenario: Darko Perović Crtež: Darko Perović Godina izdavanja: 2011 Format: 30Cm Povez: tvrdi Boja: crno-belo Broj strana: 96 Pismo: latinica Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Novo!! Novi album Systema je `zbirka` ranih radova Darka Perovića, koji živi i radi ovde u Beogradu, a fanovima Bonelijevih junaka možda je poznat po Magičnom Vetru za koji je uradio deset epizoda. Sa Španskim scenaristom Abulijem radio je na više kratkih priča, a stripove je objavljivao kako u staroj Jugoslaviji, tako i u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Brazilu... a uskoro će imati i album objavljen u Francuskoj od strane izdavačke kuće Soleil, koji privodi kraju. U albumu Duboko i hladno svoje mesto naslo je šest kratkih i jedan, naslovni - duzi strip.

TORQUEMADA I INKVIZICIJA U ŠPANJOLSKOJ Autor: Emil Lucka Izdavač: Novo pokpljenje, Zagreb 1951. Tvrd povez, 101 stranica, 20x15cm Dobro očuvano (vidite foto) - Naslov nemačkog originala: TORQUEMADA UND DIE SPANISCHE INQUISITION - Tomas de Torkemada bio je prvi veliki inkvizitor u Španiji. Rođen je u Valjadolidu 1420. godine. U ranoj mladosti je pristupio dominikanskom crkvenom redu. Papa ga je 1483. imenovao za Velikog inkvizitora Kastilje, a zatim i cele Španije. Torkemada je sve svoje napore usmerio ka uništenju maranosa, Jevreja koji su se na silu preobratili u hrišćanstvo, ali su ipak zadržali svoje stare obrede. Njegov cilj bio je postizanje “sangre limpia” (“čiste krvi”) i radio je na tome da tzv. “lažne hrišćane” “potpuno” prevede u hrišćanstvo ili da ih uništi. k7

“Još od svoje dvadeset i četvrte godine Paskal se počeo živo interesovati religijom i velikim problemima života. Pred kraj svoga života (živeo je svega trideset i devet godina) on je spremao materijal i beležio misli za jednu Apologiju hrišćanske religije. Govorio je da bi mu bilo potrebno deset godina zdravlјa da to delo dovriš, ali jedva da je radio na njemu i punu godinu dana. Posle njegove smrti prijatelјi su sakupili te njegove beleške i izdali ih pod naslovom Misli. Iako je tek u prvim konturama i fragmentarno, ovo delo po svojoj dubini i finoći zapažanja i po jednostavnosti i lepoti stila predstavlјa „jednu od velikih knjiga čovečanstva” (Lanson) i spada „u najviša i najjedrija dela književne istorije” (Bogdan Popović).” Ep. Hrizostom (Vojinović)

Koraci do uspeha – autor dr Džozef Marfi Prvi korak do uspeha podrazumeva da pronađete ono što volite da radite, a onda da se potpuno posvetite tome. Ostvarićete uspeh samo ukoliko radite ono što istinski volite… U drugom koraku do uspeha specijalizujte se za određenu granu znanja i o njoj naučite više od bilo koga drugog… Treći korak je ključan. Morate biti sigurni da ono što želite da radite ne utiče samo na vaš uspeh. Vaša želja ne sme biti sebična; mora biti od koristi čovečanstvu.

Autor: Dušan RadovićŽanr: PublicistikaPismo: LatinicaBroj strana: 400Povez: MekFormat: 13x20 cmGodina izdanja: 24. januar 2019.Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici.Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.2/26

53477) SVE ŠTO ( NE ) KAŽEM POGREŠNO JE , Neda Valčić Lazović , Službeni glasnik / Radio televizija Srbije Beograd 2011 , savremeni svetski pisci , Knjiga razgovora sa svetskim i domaćim piscima, u kojima se, uspostavljanjem dubinskog saglasja između onoga što je u dijalozima izgovoreno a potom i zapisano, kišovski rečeno, „skladište` misli i ideja poznatih književnika (redom: Slobodan Selenić, Patrik Beson, Peter Handke, Milorad Pavić, Danijel Penak, Ameli Notomb, Orhan Pamuk, Žan Bodrijar, Mario Vargas Ljosa, Dušan Kovačević, Horhe Semprum, Alen Rob-Grije, Frederik Begbede, Mišel Onfre i Žan-Mari Gistav Le Klezio). Ova kolekcija intervjua suočava nas sa svom raznolikošću uvida u nepregledno polje „života i literature` o kojima se, podstaknuti pitanjima Nede Valčić-Lazović, pobrojani pisci izjašnjavaju. tvrd povez, format 17 x 24 cm , latinica, 254 strane ,sa diskom , posveta na predlistu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica Ilustracije: Danica Antic Korice: Sava Nikolic Ivan Bratko (15. februar 1914 — 23. mart 2001) je bio slovenački pisac i izdavač, partizan i oficir. Bratko je rođen u Celju 1914. godine.[1] Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Ljubljani[1] 1941. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 1933. godine i objavio brojne članke i kolumne o društveno-ekonomskim temama i pre Drugog svetskog rata. Sahranjen je u koncentracionom logoru Gonars odakle je pobegao i otišao u partizane. Njegovo bekstvo iz Gonarsa bilo je i inspiracija za njegovu najpoznatiju knjigu Teleskop (Teleskop), za koju je dobio Levstikovu nagradu 1954. godine. Od 1952. do penzionisanja 1981. radio je kao šef Izdavačke kuće DZS. Preminuo je u Ljubljani 2001. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).

Odlično očuvano. Format 16,5 x 23,5 cm Povez Mek Broj strana 280 Štampa Crno bela Svi čeznemo za oslobađanjem od negativnosti i dostizanjem unutrašnjeg mira, radosti i ljubavi. Proces prisutnosti nam otkriva mehanizme za oslobađanje od tuge i zavisnosti i nudi jednostavan, praktičan pristup dostizanju i održavanju unutrašnjeg mira u svetu ubrzanih promena, nemira, konflikata i haosa. Poziva nas da iskusimo svesnost sadašnjeg trenutka kao način života, kao svakodnevni prilaz životu na ovoj planeti. „Proces prisutnosti je jednostavan, direktan i praktičan priručnik koji vam pomaže da integrišete emocionalnu prošlost kako biste prestali da reagujete na nju, kako biste počeli da živite u veličanstvenom sadašnjem trenutku i da na život odgovarate! To je sloboda! To je nezavisnost!“ Dr Frenk Marfi, stručnjak za integralnu psihijatriju i autor radio-emisije Healing and Growth: Rewrite Your Script!

VELIKI MAJSTORI UMETNOSTI - LEONARDO - Monografija Autor: Marija Lujza Ricati Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: 128 Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Veliki Format Bogato ilustrovana. Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Zaštitni omot iskrzan na ivicama, sama knjiga u odličnom stanju. Leonardo di ser Pjero da Vinči (ital. Leonardo di ser Piero da Vinci, Vinči, 15. april 1452 — Amboaz, 2. maj 1519), poznat kao Leonardo da Vinči, bio je italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. („di ser Pjero” ovde znači od oca ser Pjera, gde je ser kolokvijalna skraćenica od Sinjor u Italiji srednjeg veka, i ukazuje da onaj koji je nosi obavlja profesiju javnog beležnika.) Smatran idealnim „renesansnim čovekom” i univerzalnim genijem, Leonardo je široj publici poznat po svojim remek-delima, Tajna večera i Mona Liza, a njegove inženjerske izume koji su već u njegovo doba smatrani daleko ispred vremena i danas ponovo otkrivaju moderni inženjeri i naučnici. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije i građevinarstva. Njegove slike se smatraju vrhunskim delima visoke renesanse. Bio je fasciniran misterijom čovekovog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše” kroz gestove i izraze. Leonardov portret žene firentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza” nadaleko je poznat po zagonetnom osmehu portretisane dame. „Mona Liza” je prvi psihološki portret naslikan u istoriji, te se zato daje toliki značaj ovom delu. U svojim beleženicama od kojih su sačuvane hiljade stranica, zapisivao je svoja razmišljanja i analize, radio studije i skice za umetnička dela, i takođe ilustrovao svoja naučna i inženjerska istraživanja, zbog čega je smatran začetnikom moderne naučne ilustracije. Njegov nemirni naučni, istraživački i umetnički duh više odgovara našem vremenu, nego dobu u kom je živeo i stvarao, a koje se tek budilo iz dubokog, skoro milenijskog sna, nametnutog mračnim dobom srednjeg veka. Radio je i stvarao u Milanu, Veneciji, Firenci, Rimu, a pred kraj života i na poziv kralja Fransoa I u Francuskoj, gde je preminuo 1519. godine.

TAJNA DRUŠTVA U SRBIJI: Isidora Bjelica Naslov Tajna društva u Srbiji : od srednjeg veka do danas / Isidora Bjelica Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vesmark, 2004 (Beograd : Altera) Fizički opis 426 str., [24] str. s tablama ; 24 cm ISBN 86-84543-07-6 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Tajne organizacije -- Srbija -- 12-21v Tajne organizacije -- Istorija Srbi -- Istorija Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Odlično očuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Franc Zadravec [franc zadravec], slovenački istoričar književnosti, * 27. septembar 1925, Stročja vas, † 24. jul 2016, Gornji Grad. Život Posle završene gimnazije u Murskom, upisao je studije slovenistike i rusije na Fakultetu umetnosti 1947. godine i diplomirao 1952. godine. Deset godina kasnije tamo je doktorirao tezom Miško Kranjec 1908–1935. Od 1952. do 1957. godine predavao je slovenački jezik u Gimnaziji u Murskoj Soboti, gde je osnovao i prvo vodio Studijsku biblioteku, a potom bio asistent za noviju slovenačku književnost na Katedri za slovenske jezike i književnosti na Katedri za slovenske jezike i književnosti. Fakultet umetnosti. 1973. godine postaje redovni profesor, a penzionisanjem 1993. godine postaje profesor emeritus. Godine 1979. izabran je za dopisnog, a 1985. za redovnog člana SAZU. Kao gostujući profesor predavao je na stranim univerzitetima u Novom Sadu, Klagenfurtu, Trstu, Inzbruku, Regenzburgu, Berlinu. Radio je kao urednik ili kourednik časopisa Svet ob Muri, Jezik in slovstvo, Panonski zbornik, Slavistica revija (odgovorni urednik 1981-97) i zbirki knjiga Naša beseda i Beseda savremenih jugoslovenskih pisaca. Za svoj rad 1984. godine dobio je Kidrićevu nagradu, 1980. godine odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, a 1996. godine odlikovan je Srebrnom medaljom časti Republike Slovenije. Jože Pogačnik (Maribor, 22. travnja 1932. – Ljubljana, 16. veljače 2016.) bio je slovenski filmski redatelj i scenarist.[1] Nakon studija filmske režije, najprije je radio kao filmski kritičar, da bi 1960-ih postao istaknuti autor dokumentarnih filmova, uglavnom se baveći društvenim temama. Snimio je i nekoliko kratkih filmova, uključujući Tri etide za Cathy i Miloša koji je osvojio Srebrnog medvjeda na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 1972. godine..[2] Godine 1967. snimio je svoj prvi dugometražni igrani film Tvrđava nasilnika (slovenski: Grajski biki), a za posljednji igrani film Kavana Astoria (Kavarna Astoria, 1989.) osvojio je Zlatnu arenu za najbolju režiju na Pulskom filmskom festivalu 1989. godine...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najpopularnija i najtraženija knjiga Tonija Buzana! Prodata u milionima primeraka širom sveta. U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je prikazan Buzanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, memorijskih tehnika, tehnika efikasnog čitanja i učenja, i pristup planiranju vremena opisani su na izuzetno pristupačan način koji omogućuje jednostavno korišćenje ovih intelektualnih veština u poslu, obrazovanju i privatnom životu. Toni Buzan (Busan, Busan) ) ”(Engleske mape uma). Autor i koautor više od 100 knjiga. Rođen 1942 u Londonu, Busan se sa porodicom preselio u Vancouver, Kanada, sa 11 godina. Majka je radila kao stenograf na sudu, otac je bio inženjer elektrotehnike [3]. Mlađi brat je Barri Buzan. Toni Buchan je 1964. godine dobio dvostruku diplomu sa odlikovanjima iz psihologije, engleskog jezika, matematike i opštih nauka sa Univerziteta British Columbia [izvor nije naveden 2432 dana]. Nakon fakulteta, Busan je radio kao radnik na farmi i na gradilištu. 1966. preselio se u London i započeo rad u časopisu Intelligence koji je objavio Mensa-70, zajednicu sa kojom je počeo sarađivati tokom studija na fakultetu. U isto vreme radio je kao slobodni učitelj u školama u siromašnim oblastima Istočnog Londona [4]. Busan ima širok spektar interesovanja: studira u plesnoj školi, piše muziku, piše priče o životinjama pod pseudonimom Movgli, piše poeziju, dok dizajner stvara svoju odeću i nameštaj za svoj dom [3]. Toni Buchan je kreirao sopstveni softver za podršku stvaranju „mapa uma“ pod nazivom iMindMap u decembru 2006. Većina njegovih nastavnih aktivnosti uglavnom je podeljena na: zajedničko razumevanje širokih mogućnosti i potencijala mozga i njegovih funkcija, memorijske veštine, veštine čitanja, kreativnosti i kako se moždane funkcije mogu poboljšati u starosti. Toni Busan popularan je kao autor knjiga o mozgu, duhovnoj inteligenciji, pamćenju, kreativnosti i brzini čitanja. Autor je i koautor 82 knjige, uključujući četiri sveske poezije. Njegova dela „Knjiga kartica intelekta: razgranato razmišljanje“, „Naučite sebe da razmišljate“, „Povežite svoje pamćenje“, „Koristite i telo i duh“, „Vodič za razvoj sposobnosti učenja za buduće generacije“ objavljena su više nego u 100 zemalja i preveden je na 28 jezika. Busan je osnivač i predsednik Fondacije za mozak i sportske olimpijade uma. Toni Buchan je uz pomoć znanja iz oblasti pamćenja uspeo da dobije brojne počasne diplome iz različitih oblasti nauke i umetnosti. Postavio je rekord u pamćenju velikih količina informacija, smislio teoriju inteligencijskih kartica (alat za razvoj pamćenja i razmišljanja), a postao je i autor mnogih najprodavanijih knjiga. Osnivač je prvenstva u sećanju, koje su sada veoma popularne u međunarodnom kulturnom i sportskom životu. Toni Buchan je osnivač Fonda za mozak, predsednik Fonda za mozak i tvorac koncepta mentalne pismenosti. Busan je redovan učesnik, domaćin i producent brojnih televizijskih, video i radio emisija: Misli svojom glavom (BBC TV), serije Otvoreni um (ITC), Očaravajuće slika “(cjelovečernji dokumentarni film o zagonetkama mozga). U novembru 1997. godine, u vazduhu pred pola milijarde publike, oborio je rekord javnog konkursa za pamćenje višecifrenih brojeva koji je u to vreme bio otvoren za sve. Većinu svog vremena posvećuje ljudima sa smanjenim sposobnostima učenja. Takođe je vlasnik najvišeg svetskog nivoa „koeficijenta kreativnog razmišljanja“. Njegov najnoviji izum bio je razvoj drugog u nizu tokom poslednjih 500 godina, poslednjeg „glavnog sistema“ memorije: samo-ekspandujuće opšte mnemonske matrice (CEM3).

Autor: Dušan Radović Beograde dobro jutroKnjiga 1Žanr: PublicistikaPismo: LatinicaBroj strana: 400Povez: MekFormat: 13x20 cmGodina izdanja: 24. januar 2019.Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici.Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.2/26