Ovde Radio Beograd Zbornik povodom pedesetgodišnjice 1929-79 g. Mek povez,300 str,odlicno ocuvana,posveta jednog od clanova redakcijskog odbora. Istorija Radio Beograda vr274

58190) RADIO I SRPSKA MUZIKA , urednica Ivana Medić , Muzikološki institut SANU Beograd 2015 , Ivana Medić Predgovor - Ivana Medić ISTORIJSКE PERSPEКTIVE Ivana Vesić- Muzički program Radio Beograda između dva svetska rata i fenomen nacionalne i kulturne „pedagogije” Mirjana Nikolić - Muzički programi Radio Beograda (Sender Belgrad) tokom Drugog svetskog rata. Od eskapizma do vrhunskih umetničkih dometa Maja Vasiljević - Sender Belgrad kao „most” između muzičkih institucija okupiranog Beograda i Trećeg rajha (1941–1944) Darinka Simić Mitrović - Quo vadis, musica? ELEКTRONSКI STUDIO RADIO BEOGRADA UMETNOST RADIOFONIJE Vladan Radovanović Elektronski studio Radio Beograda Marija Ćirić Igra i muzikalnost kao pretpostavke radiofonije Ana Kotevska - Komponovanje zvučnih otisaka gradova. Primeri iz radiofonskog stvaralaštva Ivane Stefanović PROGRAMSКE КONCEPCIJE Snežana Nikolajević - Sadejstvo teksta i muzike kao osnova dramaturgije muzičkih emisija Radio Beograda Ivana Medić -Ciklus koncerata Muzička moderna Trećeg programa Radio Beograda (1967–1985) Irina Maksimović i Rastko Jakovljević - Aurem mundi. Dragoslav Dević i „muzika sveta” na Trećem programu Radio Beograda Vesna Ivkov - Emisije narodne muzike u okviru programa Radio Novog Sada. Izazov multikulturalnosti ANSAMBLI I MUZIČKA PRODUКCIJA RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE Slobodan Pajić - Odašiljemo talase, primamo kulturu. Osnivanje i delatnost Dečjeg hora Radio Beograda (1952–1960) Jelena Janković-Beguš- Doprinos ansambala Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije promovisanju jugoslovenske i srpske umetničke muzike na Beogradskim muzičkim svečanostima (1969–2014) 226 Marija Maglov - Popularizacija ozbiljne muzike na programima Radio Beograda i u izdavaštvu Produkcije gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije Srđan Teparić - Opstanak hora Radio-televizije Srbije u godinama tranzicije (2000–2014) RADIO U XXI VEКU Ivana Ercegovac - Radio kao integrisani deo Interneta. Novi život sa globalnom slušanošću Marija Karan - Profilisanje savremenog radijskog auditorijuma. Uloga slušalaca u uređivanju radijske muzičke koncepcije odlično očuvano, mek povez, format 17 x 24 cm , ćirilica, ilustrovano, 352 strane

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane - Beograd, 1961. god. Tvrd povez, 20 cm. 177 str.

Stanje knjige : 4, bez ispisivanja i cepanja. Pečatirana. Povez : meki Str : 280 nikk2130

OSNOVI ELEKTRONIKE - 3 i 4 Izdavac - Drzavni Sekreterijat za Narodnu Odbranu , Beograd , 3. Osnovi elektronike - elektronske cevi , poluprovodnički elementi i usmerači , izdato 1967. 306 str. 4. Osnovi elektronike - radio uređaji za frekventnu modulaciju i radio uređaji za prenos jednog bočnog opsega , izdato 1969. 394 str. broširan povez

dobro očuvana radio tehnika

Radio b92 Beograd 1995g. 270str.

RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE kao nova nečitana LaRa.11

Raško V. Jovanović : OD ISTOG SLUŠAOCA I - II , RDU Radio-televizija Srbije Radio Beograd 2010, Knjiga I (1976 - 1992), str. XII, 338 стр., стр. XIII-XXXIII ; 24 cm + Стр. IX-XI: Реч радио критике / Ђорђе Малавразић Напомене и библиографске референце уз текст Knjiga II (1993 - 2006), VIII, 366 стр., стр. IX-XXXIV ; 24 cm Predmetne odrednice Радио емисије, културно-уметничке -- Југославија -- 1976-1992 -- У штампи Očuvanost 4-. Više od tri decenije prof. dr Raško V. Jovanović piše osvrte i komentare na redovni program, pre svega Radio Beograda, ali i drugih radio-stanica u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, i objavljuje ih u novinama i časpisima ili preko radio talasa. Iz tih izvora nastala zbirka tekstova, u dva toma (I - 1976-1992, II - 1993-2006), predstavlja jedinstvenu hroničarsku i kulturnu građu, korisnu za svako buduće proučavanje istorije radiofonije. Jovanović Raško V., 1932-2022 Prof. Jovanović bio je književnik, teatrolog, pozorišni i radio kritičar, redovni profesor i predsednik Umetničkog saveta “Nušić” Fondacije u Beogradu. “Kada pomislite na kvalitetnu i objektivnu pozorišnu kritiku, uvek vam je Raško Jovanović pred očima. Kada pomislite na pozoršte i Akademiju umetnosti, neizostavno će i Raško Jovanović biti deo misli. A kada kažete: život i delo Branislava Nušića, imate utisak kao da su bili savremenici i najbolji drugovi. Ne bi „NUŠIĆ“ FONDACIJA znala sve to što je do sada naučila – da nije tu sa njom i Raško. Raško je bio simbol zlatnog doba beogradskog kulturnog života.”, ističu iz Nušić fondacije. Raško V. Jovanović je rođen 18. avgusta 1932. godine u Beogradu. Diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu 1955. godine. Doktorirao je 1968. godine na Filološkom fakultetu. Od 1956. do 1964. godine bio je kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu, a od 1964. do 1972. godine rukovodilac Arhiva i Muzeja i šef Dramaturškog odeljenja Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 1973. do 1981. godine radio je kao naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Od 1982. do 1985. godine bio je umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1986. do 1992. godine naučni saradnik i naučni savetnik u Institutu za novinarstvo u Beogradu. Od 1965. do 1969. godine bio je sekretar Uredničkog odbora časopisa „Scena“, a od 1970. do 1972. godine glavni i odgovorni urednik časopisa „Pozorišna kultura“. Bavio se i pedagoškim radom: od 1971. do 1976. godine bio je docent na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1995. do 2004. godine redovni profesor za predmete Istorija drame i pozorišta i Mediji masovnih komunikacija na Akademiji umetnosti u Beogradu, na kojoj je od 1998. do 2001. godine bio i dekan. Bio je autor zapaženih teatroloških studija, kao i brojnih pozorišnih i književnih kritika i eseja. Od 1955. godine objavljuje književne i pozorišne kritike i eseje u časopisima: „Književnost“, „Pozorište“, „Scena“, „Letopis Matice srpske“, „Pozorišna kultura“, „RTB teorija i praksa“, „Republika“, „Izraz“, kao i u listovima: „Borba“, „Politika“, „Delo“, „Književne novine“ i tako dalje. Objavljivao je naučne i stručne radove u: „Teatronu“, „Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku“ i u časopisu „Novinarstvo“. Od 2002. do 2006. godine bio je pozorišni kritičar časopisa: „Drama“, a od 2008. godine je saradnik u „Pečatu“. Jedan je od retkih kritičara koji je redovno pratio radijski program i o njemu pisao.

Moze li se poboljsati priroda-Majkl Rajs/Rodzer Stroan.Izdavac RTS-Radio Beograd,2009 godine.Mek povez,345 str.Odlicno ocuvana.

NEDOVRŠENI MIR Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, strana 208. broširan povez. Stanje vrlo dobro.

Srpska pisma iz svetskog rata 1914-1918 - sakupio Dr Vladislav Pandurovic - Edicija Srbija 1914-1918 - Prometej Novi Sad - Radio Televizija Srbije Beograd - 2014 godina .

Izdavač: Radio Beograd 1970. odlično očuvana (odvojila se prednja korica)527 str. Neki od naslova: Radomir Konstantinović dva pesnika Momčilo Nastasijević Miloš Crnjanski Rani radovi Fridriha Ničea Muzička moderna Nemačke Žorž Bataj Erotizam...

Izdavač: Radio Beograd 1970. odlično očuvana 513 str. Neki od naslova: Vanja Sutlić Rad i Bog Prepiska Gramšija i TOljatija Aleksandar Fira Federalizam u našem društvu Niko Grafenauer Pesništvo ( Ideologija ) politika Refleksije o umetnosti...

Izdavač: Radio Beograd 1971. odlično očuvana 632 str. Neki od naslova: Miloš Ilič Avangardna kultura Renato Pođoli Teorija Avangarde Radomir Konstantinović dva pesnika Oskar Davičo Dušan Matić ili indifference respectuese Imaginarna edicija Oto Bihalji-Merin...

Matko Meštrović: OBRISI BEZ OBRASCA, Mladost Zagreb 1979, str. 224. Eseji. Očuvanost 4-. Meštrović, Matko, hrvatski povjesničar umjetnosti i društveni teoretičar (Brna na Korčuli, 12. XI. 1933). Diplomirao (1958) i doktorirao (1978) temom Teorija dizajna na Filozofskome fakultetu u Zagrebu. Radio na Radio-televiziji Zagreb, bio ravnatelj Zavoda za kulturu Hrvatske (1987–92), profesor na Interfakultetskom studiju dizajna (1991–94), znanstveni savjetnik u Ekonomskom institutu (od 1993–2005). Bio je član umjetničke skupine Gorgona, jedan od osnivača i gl. teoretičara Novih tendencija (1961) i član uredništva časopisa Bit-international (1968–72). Zauzima se za unaprjeđivanje industrijskog oblikovanja i oblikovne kulture; bavi se problemima suvremenoga društvenog razvoja. Glavna djela: Obrisi bez obrasca (1978), Teorija dizajna i problemi okoline (1980), Svijet, svijest i zavisnost (1983), Roba i sloboda (1995), Vrijeme zbilje (2002) i Prema novom usmjerenju (2011).

Izdavač: Radio Beograd 1969. odlično očuvana 446 str. Neki od naslova: Taras Kermauner Literattura i ideologija R Herbert Markuze Ideja progresa i svetllosti psihoanalize Strukturalizam klod Levi Stros ili `Želja za incestom` Valter Viora Četiri epohe muzike Johan Huizinga Homo Ludens

Izdavač: Radio Beograd 1971. odlično očuvana 624 str. Neki od naslova: Gaetan Pikon O jednoj novoj tradiciji Žan Divinjo Umetnost danas Radomir Konstantinović Iskustvo lakrdije Stanislav Vinaver Predrag Vranicki Filosofija i historija Branko Petranović Istorija i politička nauka Špiro Kulešić Istroija i etnologija...

Izdavač: Radio Beograd 1969. odlično očuvana 414 str. Neki od naslova: žKo je Barbarogenije Radomir Konstantinović Buktinje Jan Palah Nikola Milošević Reči i muzika Samjuel Beet Miroslav Pečujlić Naučno-tehnička revolucija i savremena građanska civilizacija Taras Kermauner Poezija apsolutne egzistencije Oto Bihalji-Merin Metafore strave i istine...

Izdavač: Radio Beograd 1971. odlično očuvana 632 str. Neki od naslova: Božidar Milič Entropija i pogled na svet Rudolf Karnap Empirizam, e+semantika i ontologija Vladeta Jerotić JUng između prošlosti i sadašnjosti Mikel Difrem Estetika i filosofija Radomir Konstantinović dva pesnika Rastko Petrović Vladislav Petković Dis PLaton...

POZORIŠNO STVARALAŠTVO MIHAILA KOVAČEVIĆA Zoran T.Jovanović Knjiga je NOVA Beograd,1992.god,205.str.,+ 35.strana a tabel.,ilustrovana,24.cm Institut za pozorište,film Fakultet dramskih umetnosti Knjiga sa potpisom AUTORA Ovo delo prestavlja istoimenu doktorsku disertaciju Zorana T. Jovanovića. Izd. Institut za pozorište,film, radio i televiziju Fakultet dramskih umetnosti 1992. M

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Autorsko izdanje - Novi Sad, 2005. god. Tvrd povez, 30 cm. 52 str. Kunstdruk, ilustrovano Žarko Drinčić, rođen u Petrovaradinu 1964. godine. 1990. upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Završava je kao student generacije u klasi Dušana Todorovića, i dobija Godišnju nagradu za crtež. Dobitnik je i nagrade za postignut uspeh tokom školovanja koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu. Ministarstvo obrazovanja mu dodeljuje dvogodišnju stipendiju u okviru koje je radio na Likovnoj akademiji u Novom Sadu. Postiplomske studije upisuje na temu `Crtež i novi materijali`. Ta problematika ga zaokuplja i danas. Crta, a od nedavno kombinuje crtež sa slikom, na raznim, novim materijalima kao podlogom, od plastike do metalnih ploča itd. Osmišljava i novi vid likovnog izražavanja u vidu `Prosvetljenog crteža`, gde kombinuje video rad sa crtežom. Tim načinom crtež iz prostorne umetnosti prelazi u vremensku, a kao rezultat toga svake sekunde poprima novu formu u vidu slike. Tako fotografisane `sekunde crteža` koje su po izgledu međusobno različite daju osnovu za desetine, takođe različitih printova (koji mogu biti doslikavani ili ne). Radio je kao vanredni profesor crtanja na Akademiji klasičnog slikarstva u Sremskoj Kamenici. Izlagao je u zemlji i inostranstvu.

Tvrd povez, A4 format, izdanje Tisak Zagreb 1982, karikature, satira. 64 strane, korica ima par oštećenja, osim toga sasvim solidno stanje. Ivan Pahernik (Zagreb, 6. srpnja 1938. − 9. ožujka 2018.), hrvatski primijenjeni grafičar, karikaturist, prozaik i pjesnik. Pisao i haiku pjesme Rodio se je u na Trešnjevci 1938. godine. U Zagrebu završio sedmogodišnju osnovnu školu. Bio je zadnji naraštaj litografa koje se obrazovalo u Srednjoj grafičkoj školi u Zagrebu. U pionirskom natječaju Radio-Zagreba dobio za nagradu bicikl Prvi partizan Subotica 1952. godine.[3] Zaposlio se je u tiskarskom zavodu Ognjen Prica, i radio je u Orbisu i Interpublicu. Član uredništava Paradoksa, Kerempuha, Čvorka, Paradoksa II i Žalca. Nacrtao brojne karikature za koje je dobio nagrade. Izlagao samostalno i skupno u zemlji i inozemstvu. Svoje je knjige često sâm ilustrirao. Napisao knjige poezije i pjesama te grafičke mape.U književnosti se javio u starijoj dobi. Motiv mu je bila vjera da humorom i satirom može osvijetliti mračne godine komunističke vladavine.[3] Autobiografsko[2] djelo „Još Hrvatska ni propala“ bio je motiv Nevenu Hitrecu prema kojem je snimio višestruko nagrađeni film Snivaj, zlato moje. Član Hrvatske udruge likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti (ULUPUH) od 1975., Hrvatskog društva karikaturista od 1985. i Društva hrvatskih književnika (DHK) od 2003. godine

59331) OGLEDI O BEZBRIŽNOSTI , Svetlana Slapšak , Radio B92 Beograd 1994 , Srpski intelektualci, nacionalizam i jugoslovenski rat ; sadržaj : Srpske alternative: ima li ih? Kako je počelo, Književnost M.Pavića, Instantni i distantni disidenti, Republikanci, Pretorijanci, Udarac elitnom nacionalizmu, Lagum Svetlane Velmar-Janković, Ispostavljanje računa Dobrici Ćosiću, Kultura denuncijacije, Mrze li Amerikanci (i drugi) (nas) Srbe, Fijakerska logika na pilećim nogama: Željko Simić, Srpski pisci od davnina za ili protiv, Smrt jezika smrti, Nacionalna izdaja, O srpskim ratničkim tradicijama, Papa i K.Čavoški, Odgovor Čavoškom, biblioteka Apatridi , mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , latinica, 206 strana

K011 RTS izdavaštvo objavilo je knjigu Šest nemogućih stvari pre ručka. Autorka je Marija Mišić, novinarka Radio Beograda koja već više od 20 godina vodi emisiju Korak ka nauci. Jedna od rubrika emisije prerasla je 2018. godine u knjigu `Šest nemogućih stvari pre ručka`, pa smo tim povodom sa Marijom Mišić razgovarali u desetoj epizodi Eureke Kakva je veza Vaše knjige i emisije? Knjiga je nastala iz istoimene rubrike, odnosno od materijala koji se sakupljao prethodnih 7 godina. Rubrika je nastala kada je emisija dobila termin u 13 časova, dakle pre ručka. Pretpostavljam da ime rubrike golica radoznalost, a tu postoji još jedna knjiška veza. u Alisi Luisa Kerola postoji rečenica koju izgovara kraljica: `Ne mogu da podnesem više od 6 nemogućih stvari pre ručka`. Prosto sam želela da se malo našalim i da budem iskrena, htela sam da proverim i svoje kolege i slušaoce koliko će se njih setiti i prepoznati odjek te rečenice. To nije jedina veza sa Luisom Kerolom? Odlučili smo da ovu knjgu objavimo u godini kada se obeležava 120 godina od njegove smrti. Ona je redakcijski projekat, iza nje stoji Program za decu i mlade Prvog programa Radio Beograda. Dakle u čast Luisu Kerolu koji zapravo i nije bio Luis Kerol, već Čarls Latvidž Dodžson. S obzirom da je bio viktorijanski matematičar, u sve što je napisao uneo je i više od solidnog poznavanja nauke, a taj viktorijanski period poznat je i kao period zagonetki, premetalica, rebusa, tako da je mnoge zagonetke postavio i u knjigama o Alisi. Koliko je on za vas inspiracija u poslu kojim se bavite? Koliko njegov odnos prema svetu, prema nauci, prema mladima, pokreće i vas? Kao dete, iskreno, nisam volela Alisu. Kada čitate knjigu bez slika, imate prava da zamislite sve onako kako želite. Međutim, kada imate ilustraciju, onda je to tuđa slika. Meni su kao detetu zapale knjige u kojima mi se ilustracije nisu dopadale pa nisam volela Kerola. Moram da priznam da sam se sa njim, Alisom i matematičkim zadacima sprijateljila tek u kasnijim godinama i preko nekih drugih knjiga. Kada smo kod ilustracija, Vaša knjiga svojim izgledom podseća na meni u restoranu. Kako je izgledao rad na njoj? Knjga kad se okrene liči na stolnjak na kome se nalazi tanjir i kašika da može sve lepo da se zahvati. Nije baš uobičajeno da se predjela jedu kašikom, a ovo su nekakve naučne grickalice za svaki dan. Međutim, ilustrator Nemanja Đorđević, naš dugogodišnji saradnik, osmislio je ovaj tanjir jer ga je inspirisala supa u kojoj deca love razne oblike, pa se tu nalazi ponešto od onoga čega ima u knjizi. Dok sam čitala knjigu stekla sam utisak da je baš kao Alisa bliska i deci i odraslima, da će ih uvek iznenaditi, da će saznati nešto novo i nešto za šta misle da je stvarno nemoguće. Koga ste vi imali u vidu kao svoju publiku? Publika emisije Korak ka nauci i čitave te naše horizontale jesu uglavnom tinejdžeri. S obzriom da na Prvom programu, nažalost, nemamo drugu emisiju koja se bavi naukom, trudimo se da Korak ka nauci pokrije sve uzraste. Za mene kao novinara to nije srećna okolnost. Mislim da treba da postoji ciljna grupa. Međutim, situacija je takva i ciljamo na one koji su radoznali i nastojimo da im pružimo neku informaciju, ali pre svega da ih zainteresujemo za nešto. Možda su nemoguće stvari najbolji primer za to. One ne daju mnogo objašnjenja, više su kao ideja za razmišljanje. Kako dobijate ideje za ove priče, kako pronalazite informacije i kako izgleda taj proces? Studirala sam književnost i nikada nisam razmišljala da se bavim naukom na bilo koji način. Malo sam i bežala od prirodnih nauka u gimnaziji, ali ko ne plati na mostu, plati na ćupriji. Tako mene dočeka to 1996. u radiju i kao jedinu pripremu, ali zaista dobru, imala sam radijski Drugi i Treći program. Mislim da sam tu, uz prirodnu sklonost da ne mogu baš lako da se upecam na nemoguće, odnosno nelogične stvari, stekla obuku koju mladi svet danas stiče u Istraživačkoj stanici Petnica. Takođe sam učila od mladih ljudi koji su mi dolazili u emisiju. Danas na odmor ne idem bez neke naučnopopularne knjige, a na kafu ne idem bez sveske i olovke pa sve što nađem pribeležim. Nećete verovati, ali na najenemogućijim mestima se nalaze odjeci nauke. Kako ste odlučili da se bavite novinarstvom u oblasti nauke? Mislim da se to negde naslonilo na moje lične osobine, na potrebu da budem okružena logičnim stvarima i pojavama, onim što može da se objasni. A sticaj okolnosti je bio takav da sam dobila ono što sam priželjkivala, a za šta nisam ni bila svesna da priželjkujem. Kada smo 1996. godine dobili taj jedan sat, kao odrasla, formirana osoba bila sam u situaciji da tek počinjem nešto. Bila sam zadovoljna da mi daju i jednu rubriku u tom jednom satu. Međutim, dobila sam čitavu emisiju. Šta je cilj emisije? Pokušaj da se menja onos prema nauci, da se stvori zdrava atmosfera u društvu. Ne kažem da emisija to može da postigne, ali je jedan od šrafića koji drži konstrukciju. Sa druge strane postoji i taj motivacioni nivo, obraćanje pojedincu u dva pravca: da oni koji nas čuju vide da je to nešto što mogu oni, ali i neka vrsta trbine za mlade ljude kji se već zanimaju za nauku da pokažu šta rade i dobiju neku povratnu informaciju. Kada bismo sklopili jedan trougao vaše emisije, tu su mladi, nauka, radio, tri strane među kojima nekad ima i nerazumevanja. Naučnici nemaju uvek vremena da se obrate mladima, a mediji nemaju vremena da se obrate nauci. Kako vi to spajate? Nisu nespojive. Senzibilitet savremenog mladog čoveka je drugačiji. Ako imamo u vidu starinski analogni radio, on možda ne ide u z mladog čoveka. Međutim, itekako je to medij koji može da bude savremen i ima budućnost. Upravo na ovakav način na kakav ima vaš radio. Radio je prenosiv, ne obavezuje vas da ga gledate, dovoljno je da slušate. Opet jedna od definicija radija koju volim jeste da je radio medij za ljude s maštom. Stvarate svoje slike i tu se opet vraćamo na Luisa Kerola.