Velimir Bata Zivojinovic- Samo cu da gledam sta radite `Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca ostavio je veliki trag u domaćoj, ali i svetskoj kinematografiji. Da li dete sreće ili miljenik sudbine, u svakom slučaju, imao je naklonost celog sveta. Nezamenljiv po duhu, humoru, neposrednosti, a najviše po talentu, Batino mesto na mapi legendi niko neće uspeti da popuni. U knjizi simbolično nazvanoj “Samo ću da vas gledam šta radite“ sakupljene su zanimljivosti iz različitih Batinih intervjua, a u vezi sa njegovom Lulom, decom, glumom, najvećim ulogama i politikom. Knjiga je ilustrovana fotografijama iz njegovog privatnog života i kultnim scenama iz filmova.` Izdavač: Ringier Axel Springer doo, Beograd Godina: Broj strana: 63 Povez: meki Biblioteka: BLIC U veoma dobrom stanju kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice beba bebe o bebi o bebama prirucnici halo niveja uygoj deteta o uygoju deteta odrastanje cuvanje nega briga pracenje razvoja deteta razvoj troje tri praseta prase prasici bajke price bajak prica edicija edicije puz puzevi puzic puzici prva knjiga nemacki jezik na nemackom jeziku deca iz esena pisu i slikaju za decu za citanje i ucenje sa sim karticom slike fotografije slika fotografija tocak tockovi vozilo vozila kamion kamioni voz vozovi lokomotiva lokomotive sfrj nostalgija iy iz stare jugoslavije predmet predmeti azdaje car bajka bajke usmena srpska knjizevnost ala ale zmaj zmajevi narodna umotvorine basne basna anegdote poslavice zagonetke slikovnica slikovnice carli braun snupi laguna lagune subotica subotice ljubav ljubavi o ljubavi slika slici bjka bajke marije paskval majmun

Bata Živojinović - Samo ću da vas gledam šta radite `Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca ostavio je veliki trag u domaćoj, ali i svetskoj kinematografiji. Da li dete sreće ili miljenik sudbine, u svakom slučaju, imao je naklonost celog sveta. Nezamenljiv po duhu, humoru, neposrednosti, a najviše po talentu, Batino mesto na mapi legendi niko neće uspeti da popuni. U knjizi simbolično nazvanoj “Samo ću da vas gledam šta radite“ sakupljene su zanimljivosti iz različitih Batinih intervjua, a u vezi sa njegovom Lulom, decom, glumom, najvećim ulogama i politikom. Knjiga je ilustrovana fotografijama iz njegovog privatnog života i kultnim scenama iz filmova.` Blic biblioteka Broj strana: 63 L/ Kutija 1

Jovan Radulović Dalje od oltara Meki povez Izdavač Bigz Јован Радуловић (Полача, код Книна, 29. септембра 1951 — Београд, 7. март 2018) био је српски књижевник и сценариста из Далмације. Биографија Његове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник БИГЗ-а (1983–2001) и директор Библиотеке града Београда (2001–2009). Након приказивања драме Голубњача (1982/83), био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду 1982. године, која је након забране премештена у СКЦ у Београду. Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан 1901. (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда. Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање Историје Срба Владимира Ћоровића, Ефемерис Дејана Медаковића, Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „Француска седам“. Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.

Jovan Radulović Dalje od oltaraMeki povezIzdavač BigzЈован Радуловић (Полача, код Книна, 29. септембра 1951 — Београд, 7. март 2018) био је српски књижевник и сценариста из Далмације.БиографијаЊегове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник БИГЗ-а (1983–2001) и директор Библиотеке града Београда (2001–2009).Након приказивања драме Голубњача (1982/83), био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду 1982. године, која је након забране премештена у СКЦ у Београду.Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан 1901. (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда.Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање Историје Срба Владимира Ћоровића, Ефемерис Дејана Медаковића, Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „ Француска седам“ .Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.12/1

Jovan Radulović Dalje od oltaraMeki povezIzdavač BigzЈован Радуловић (Полача, код Книна, 29. септембра 1951 — Београд, 7. март 2018) био је српски књижевник и сценариста из Далмације.БиографијаЊегове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник БИГЗ-а (1983–2001) и директор Библиотеке града Београда (2001–2009).Након приказивања драме Голубњача (1982/83), био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду 1982. године, која је након забране премештена у СКЦ у Београду.Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан 1901. (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда.Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање Историје Срба Владимира Ћоровића, Ефемерис Дејана Медаковића, Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „Француска седам“.Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.12/2

Tone Sliškar Družina sinji galebMeki povezRoman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj.Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)6/20

Meki povezRoman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj.Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)12/25

TEODOR DRAJZER KERI Tvrdi povez Теодор Херман Алберт Драјзер (Тере Хоут, 27. август 1871 — Холивуд, 28. децембар 1945) био је амерички новинар и књижевник. Најпознатији је по делима Сестре Кери (1900) и Америчка трагедија (1925). Биографија Рођен је 1871. године у Терехоту, држава Индијана. Његов отац Џон Драјзер био је Немац који је дошао у Америку да би избегао војну обавезу, а мајка је била из Дејтона.[1] Теодор је био дванаесто од тринаест деце из породице Драјзер. Један од његове старије браће био је Пол Драјзер, текстописац. Теодор је одгајан као католик, а касније је постао атеиста.[2] Након што је завршио средњу школу у Ворсу, похађао је Универзитет у Индијани (1889—1890), од којег је одустао.[3][4] Године 1983. оженио се Саром Озборн Вајт, а брак су окончали 28. децембра 1909. године. Године 1919. упознао је Хелену Рикардсон, са којим се оженио 13. јуна 1944. године.[5][6][7] Преминуо је 28. децембра 1945. године у Холивуду.[8] Каријера Радио је неколико година као журналиста у часопису Чикаго глоуб, а након тога за St. Louis Globe-Democrat. Написао је неколико чланака о књижевницима, а радио интервјуе са Томасом Едисоном, Теодором Томасом и многим другим.[9][10] Рад на свом првом роману Сестре Кери Драјзер је започео 1899. године у Момију, а он је објављен 1900. године.[11][12] У књизи Сестре Кели, Драјзер је представио друштво које се мења, писао о младој жени која одлази са села у Чикаго, где се бори са сиромаштвом и бави простутуцијом. Књига је стекла значајн углед.[13] Године 1901. Драјзер је написао кратку причу Nigger Jeff, у време када су у Сједињеним Државама владали расни немири.[14] Његова друга новела Џени Герхард објављена је 1911. године.[8] Први комерцијални успех Драјзера била је Америчка трагедија, објављена 1925. године.[15]

TONE SELIŠKAR DRUŽINA SINJI GALEB Meki povez Roman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj. Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast. Biografija Tone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa. Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti. Dela Poezija Trbovlje (1923) Knjiga drugova (1929) Pesme očekivanja (1937) Neprijatelj (1944) U krilu domovine (1947) Pesme i prepevi (1957) Proza Nasukani brod (1932) Kuća bez prozora (1936) Ruke Andreja Podlipnika Mi ćemo pobediti (1946) Noć i svitanje (1946) Tržišna cesta (1947) Ljudi sa crvenim cvetom (1961) Dela za mlade Rudi (1929) Družina sinjeg galeba (1936) Janko i Metka (1939) Bujica (1939) Drugovi (1946) Mule (1948) Lisčki (1950) Djed som (1953) Posada bez broda (1955) Indijanci i gusari (1957) Velika gala predstava (1958) Devojčica sa herojskim srcem (1959) Ribar Luka i delfin (1963)

TONE SELIŠKAR DRUŽINA SINJI GALEB Meki povez Roman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj. Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast. Biografija Tone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa. Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti. Dela Poezija Trbovlje (1923) Knjiga drugova (1929) Pesme očekivanja (1937) Neprijatelj (1944) U krilu domovine (1947) Pesme i prepevi (1957) Proza Nasukani brod (1932) Kuća bez prozora (1936) Ruke Andreja Podlipnika Mi ćemo pobediti (1946) Noć i svitanje (1946) Tržišna cesta (1947) Ljudi sa crvenim cvetom (1961) Dela za mlade Rudi (1929) Družina sinjeg galeba (1936) Janko i Metka (1939) Bujica (1939) Drugovi (1946) Mule (1948) Lisčki (1950) Djed som (1953) Posada bez broda (1955) Indijanci i gusari (1957) Velika gala predstava (1958) Devojčica sa herojskim srcem (1959) Ribar Luka i delfin (1963)

Jovan Radulović Dalje od oltara Meki povez Izdavač Bigz Јован Радуловић (Полача, код Книна, 29. септембра 1951 — Београд, 7. март 2018) био је српски књижевник и сценариста из Далмације. Биографија Његове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник БИГЗ-а (1983–2001) и директор Библиотеке града Београда (2001–2009). Након приказивања драме Голубњача (1982/83), био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду 1982. године, која је након забране премештена у СКЦ у Београду. Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан 1901. (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда. Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање Историје Срба Владимира Ћоровића, Ефемерис Дејана Медаковића, Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „Француска седам“. Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.

TEODOR DRAJZER GALERIJA ŽENA Tvrdi povez Теодор Херман Алберт Драјзер (Тере Хоут, 27. август 1871 — Холивуд, 28. децембар 1945) био је амерички новинар и књижевник. Најпознатији је по делима Сестре Кери (1900) и Америчка трагедија (1925). Биографија Рођен је 1871. године у Терехоту, држава Индијана. Његов отац Џон Драјзер био је Немац који је дошао у Америку да би избегао војну обавезу, а мајка је била из Дејтона.[1] Теодор је био дванаесто од тринаест деце из породице Драјзер. Један од његове старије браће био је Пол Драјзер, текстописац. Теодор је одгајан као католик, а касније је постао атеиста.[2] Након што је завршио средњу школу у Ворсу, похађао је Универзитет у Индијани (1889—1890), од којег је одустао.[3][4] Године 1983. оженио се Саром Озборн Вајт, а брак су окончали 28. децембра 1909. године. Године 1919. упознао је Хелену Рикардсон, са којим се оженио 13. јуна 1944. године.[5][6][7] Преминуо је 28. децембра 1945. године у Холивуду.[8] Каријера Радио је неколико година као журналиста у часопису Чикаго глоуб, а након тога за St. Louis Globe-Democrat. Написао је неколико чланака о књижевницима, а радио интервјуе са Томасом Едисоном, Теодором Томасом и многим другим.[9][10] Рад на свом првом роману Сестре Кери Драјзер је започео 1899. године у Момију, а он је објављен 1900. године.[11][12] У књизи Сестре Кели, Драјзер је представио друштво које се мења, писао о младој жени која одлази са села у Чикаго, где се бори са сиромаштвом и бави простутуцијом. Књига је стекла значајн углед.[13] Године 1901. Драјзер је написао кратку причу Nigger Jeff, у време када су у Сједињеним Државама владали расни немири.[14] Његова друга новела Џени Герхард објављена је 1911. године.[8] Први комерцијални успех Драјзера била је Америчка трагедија, објављена 1925. године.[15]

Razgovor u voćnjaku Igor Neverli Multimedija press, 2004. Poljska književnost. Igor Newerly ili Igor Abramow-Newerly (24. ožujka 1903., Białowieża – 19. listopada 1987., Varšava, Poljska) bio je poljski romanopisac i pedagog. Rođen je u češko-ruskoj obitelji. Njegov sin je poljski romanopisac Jarosław Abramow-Newerly. Njegov djed Józef Newerly bio je češki državljanin, koji je nosio titulu Lovčija (ruski: Lovčij, poljski: Łowczy: `Gospodar lova`) na dvoru ruskog cara Nikolaja II. Igor Newerler je kao dijete ostao bez jedne noge. Studirao je pravo na Sveučilištu u Kijevu, ali je izbačen iz političkih razloga, uhićen i poslan u Odesu. Godine 1924. ilegalno je emigrirao u tek neovisnu Poljsku i djelovao na pedagoškom polju u Varšavi. Radio je zajedno s glasovitim pedagogom Januszom Korczakom, a 1926. postao je njegov tajnik. Od 1932. do 1939. Newerly je radio za Mały Przegląd (Mala revija). Oženio se Barbarom Jareckom. Pod nacističkom njemačkom okupacijom Poljske Newerly je bio član poljskog otpora. Pomagao je Januszu Korczaku u njegovom sirotištu i sačuvao njegov dnevnik mučeništva. Također je svakodnevno skrivao od nacističkog progona nekoliko svojih židovskih kolega iz Nasz Przegląda – među njima i Kubu Herszteina – te je prevezao Lejzora Czarnobrodu u Varšavu nakon što je pobjegao iz vlaka za Treblinku i slomio nogu. Newerlyja je početkom 1943. godine uhitio njemački Gestapo i zatvorio u Pawiak u Varšavi. Do kraja rata bio je zatočenik nacističkih koncentracijskih logora: Majdanek, Auschwitz, Oranienburg i Bergen Belsen gdje je oslobođen. Nakon rata 1945. nastavlja pedagošku karijeru. Na temelju Newerlyjeva romana Pamiątka z Celulozy (Suvenir iz tvornice celuloze) poljski redatelj Jerzy Kawalerowicz snimio je dva filma: Celuloza (Mlin celuloze) i Pod gwiazdą frygijską (Pod frigijskom zvijezdom). Meki povez, format: 12x20, 120 strana, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna! 080523 ktj-55

DANILO NIKOLIĆ VLASNICI BIVŠE SREĆE Tvrdi povez Данило Николић Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. Његове приче преведене су на енглески, немачки, словеначки, чешки, албански, мађарски, македонски, летонски, бугарски, кинески, руски и француски језик. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске приповетке у земљи и иностранству. Његов роман „Власници бивше среће“ ушао је у десет романа деценије (1981—1991) и штампан у више издања

Ciril Zlobec: KRAS, Nolit 1977, str. 76. Izbor poezije. Izbor i prevod Roksanda Njeguš. Očuvanost 4 i ima lični štambilj. Zlobec, Ciril, slovenski književnik (Ponikve kraj Sežane, 4. VII. 1925 – Ljubljana, 24. VIII. 2018). Aktivist Osvobodilne fronte od 1942., priključio se partizanima 1943. Studij slavistike završio 1953. na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Radio je kao novinar i urednik na Radio Ljubljani, uređivao reviju Beseda (1952–57., s J. Kosom) te bio glavni urednik Sodobnosti (1969–99). Obnašao je i više uglednih političkih funkcija: član Predsjedništva republike Slovenije (1990–92) i dr. Redoviti je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti bio od 1989, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti od 1990. S K. Kovičem, J. Menartom i T. Pavčekom objavio je 1953. zbirku intimističke lirike Pjesme četvorice (Pesmi štirih), koja je označila raskid sa socrealističkom poetikom. Njegov je potonji pjesnički izraz aforističan i metaforičan u duhu neoekspresionizma s elementima nadrealizma (Pobjeglo djetinjstvo – Pobeglo otroštvo, 1957; Ljubav – Ljubezen, 1958; Naša oaza – Najina oaza, 1964; Pjesme gnjeva i ljubavi – Pesmi jeze in ljubezni, 1968; Čudnovata pustolovina – Čudovita pustolovščina, 1971; Dva užarena sunca – Dve žgoči sonci, 1973; Vraćanja na Kras – Vračanja na Kras, 1974; Pjesme – Pesmi, 1979; Glas, 1980; Ljubavne pjesme – Pesmi ljubezni, 1981; Riječ – Beseda, 1985; Ljubav dvojednina – Ljubezen dvoedina, 1993; Samo taj dan imam – Samo ta dan imam, 2000; Biti čovjek – Biti človek, 2014., i dr.). Objavljivao je i romane (Muške godine našega djetinjstva – Moška leta našega otroštva, 1962; Moj brat svetac – Moj brat svetnik, 1970), eseje (Poezija i politika – Poezija in politika, 1975; Slovenska samobitnost i pisac – Slovenska samobitnost in pisatelj, 1986; Priznajem, rekao sam – Priznam, rekel sem, 1988; Između utopije i skepse – Med utopijo in skepso, 2005., i dr.). Prevodio je s talijanskoga, hrvatskoga i srpskog jezika.

Teodor Fontane Efi Brist Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad Edicija Reč i misao Теодор Фонтане (Неуропин, 30. децембар 1819. - Берлин, 20. септембар 1898.) био је немачки писац и новинар. Пореклом је из породице француских емиграната хугенота. Радио је као апотекар, а затим новинар, ратни дописник и позоришни критичар. Био је главни секретар Академије уметности у Берлину. По узору на енглеске и шкотске баладе пише сетне лирске саставе са мотивима из завичаја и пруске историје. Тек као 60-годишњак почео је да пише романе и показује се као класични сликар берлинског грађанства. Један је од најзначајнији немачких романтичара реализма. Његовим ремек-делом сматра се и `Ефи Брист` (1894) један од најславнији немачких романа свих времена. „У неповрат“ „Забуне, Заблуде“ (1888.) „Моје детињство“ „Госпођа Џени Трајбел“ (1893.)

Teodor Fontane Efi BristMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misaoТеодор Фонтане (Неуропин, 30. децембар 1819. - Берлин, 20. септембар 1898.) био је немачки писац и новинар.Пореклом је из породице француских емиграната хугенота. Радио је као апотекар, а затим новинар, ратни дописник и позоришни критичар. Био је главни секретар Академије уметности у Берлину. По узору на енглеске и шкотске баладе пише сетне лирске саставе са мотивима из завичаја и пруске историје. Тек као 60-годишњак почео је да пише романе и показује се као класични сликар берлинског грађанства. Један је од најзначајнији немачких романтичара реализма. Његовим ремек-делом сматра се и `Ефи Брист` (1894) један од најславнији немачких романа свих времена.„У неповрат“„Забуне, Заблуде“ (1888.)„Моје детињство“„Госпођа Џени Трајбел“ (1893.)12/6

IZUM SVEGA OSTALOG - roman o NIKOLI TESLI -Samanta Hant Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara... Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – `Izum svega ostalog` vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Beograd 2008 god, 327 str, tvrd povez, zaštitni omot, u vrlo dobrom stanju. K. D. S. POL. 2 . 4

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…

Dragan Stanišić: POLJA JAGODA - Za one koji nisu odustali, Tersit 1995, str. 140. Roman. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Dragan Stanišić je rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Studirao je teatrologiju na FDU u Beogradu. Objavio je knjigu kratkih priča Mekani časovnici (Novo delo, 1988) i romane Kiša pada na Portobelo (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1991) i Polja jagoda (Tersit, 1995). Na Trećem programu Radio Beograda igrane su Stanišićeve drame „Ko se plaši Džeka Keruaka“ (1998) i „Ko je sledeći“ (2000, režija Boda Marković ), koja je predstavljala našu zemlju na radiofonskom festivalu „Prix Italia“ 2000. u Bolonji. Pozorišni komad „Suđenje Hamletovim glumcima“ izveden je u Omladinskom pozorištu u Smederevskoj Palanci (praizvedba 2010, režija Miroslav Jozić). Živi u Beogradu.

NAZIV: NEBO JE VELIKO DUGME AUTOR: MILUTIN PAVLOV IZDAVAČ: PROMETEJ GODINA: 2006. POVEZ: MEK IMA POSVETU Milutin Ž. Pavlov rođen je u Kikindi 1943. godine. Diplomirao studije glume u klasi Ljubice Ravasi 1966. godine u Novom Sadu. Pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, književni kritičar, dramski pisac. Prevođen na ruski, makedonski, jermenski, albanski, mađarski, rumunski, nemački jezik. Autor brojnih knjiga poezije (Vatra zrelog bagrema; Ženi sam rekao ljubav; Bila jesen u novembru…), romana (Šarmer male varoši; Raspust; Velizar i Đurđica; Galop gospodina Aresa; Nebo je veliko dugme; Slika Edvarda Munka u kući mog brata…), zbirki pripovedaka (Razaznajem tornjeve; Klovnovi dolaze u podne; Cipele vranog konja…) i više radio-dramskih dela. Za književni rad nagrađivan je brojnim značajnim nagrama i priznanjima. Živi i stvara u Novom Sadu.

Dosije Snouden Luk Harding(autor) Vesna Stamenković(prevod) Izdavač: Evro Book Naslov originala: The Snowden Files / Luke Harding Insajdersku priču najtraženijeg čoveka na svetu. Knjiga o najtraženijem američkom beguncu i najpoznatijem „uzbunjivaču” na svetu, Edvardu Snoudenu. Da li je Snouden zaista prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, `radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje`. Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. *1

Voja Carić Beli vukMeki povezIzdavač ProsvetaVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.Sadrzaj:BELI VUKLepa Sava....7Baka...11Tresnja....17Tajanstveni svirac....21Beli vuk.....26Putopis.....32Hrabrost bez svedoka.....37Voz u snegu.....42Nevini krivac.....47Borba......52Zvonce.....56Neobicno pismo......62Slika.....66Pita.....71Teska noc.....74Pilot......78Jabka......83U kavezu.......86Moj Stric.......92Kuc - kuc......971/12

Dafne di Morije RahelaTvrdi povez*** Fleke po korici , unutrašnjost u dobrom stanju ***Dafne di Morije (1907–1989), engleska spisateljica, rođena je u Londonu u umetničkoj porodici (otac joj je bio glumac i upravnik pozorišta, a pradeda karikaturista). Školovala se u rodnom gradu i u Parizu. Još od najranijeg detinjstva pokazivala je ljubav prema književnosti, a prvu knjigu objavila je 1931. Napisala je brojne romane i kratke priče, biografije i drame, a proslavila se upravo ovim romanom.Remek-delo Dafne di Morije, roman koji ju je proslavio, jednostavna je priča o ljubavi i mržnji, ljubomori i prevari. Čitaoci i kritičari Rebeku često porede sa Džejn Ejr Šarlot Bronte. Pre nego što je Alfred Hičkok po ovom romanu snimio film, Orson Vels napravio je njegovu radio-dramatizaciju. Rebeka je i danas najčitanije delo proslavljene spisateljice.5/26

Klinika Jugoslavija - Jugoslav Ćosić izbor tekstova Indexovog radiopozorišta Najbolji tekstovi Indeksovog radio pozorišta: Dom zdravlja Švarcvald, Sivi dom, Variola vara, Tri praseta, Cankarijev dom za vešanje, Kino uho-Kosovo danas, Davitelj protiv davitelja, Marks se vraća na zemlju, Heppy new year Madam Hadži-Nikolajević Izdavač: Danga, Beograd Godina: 1990 Povez: meki Stranica: 183 Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 6180 Težina: 280 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija