Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Nenadmašni genije - Džon O`nil Broj strana: 324 Povez: Tvrd Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije.Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine.Tesla je jedinstven genije koji nije pripadao samo našem narodu već celokupno čovečanstvu. Njegova genijalnost je utoliko veća što je nije upotrebio za brutalno uništenje naroda, već da kao filozof prirode ispita njene ćudi i da ih stavi na uslugu čovečanstvu.

Kao novo. Bez posvete. Štampa - kičma medija: novine u digitalnoj eri - Radivoje Petrović Godina izdanja: 2017 Broj strana: 173 Povez: Mek Prof. dr Radivoje Petrović koji na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ na Katedri za sportsko novinarstvo predaje nekoliko predmeta nedavno je obogatio svoj stvaralački opus. Naš uvaženi profesor objavio je knjigu pod nazivom „Štampa kičma medija“, a ova svojevrsna monografija predstavlja jednu od retkih stručnih studija koja se u digitalnoj eri bavi štampanim novinarstvom.Na taj način, prof. dr Radivoje Petrović, koji je tri decenije radio kao novinar Politike, Glasa javnosti i Frankfurtskih vesti, pokušava da reafirmiše značaj štampe, pre svega zbog činjenice da relevantna istraživanja u 10 zemalja sveta, kao i brojna iskustva, pokazuju da je proizvodnja sadržaja vesti i dalje dominantna u štampi i na televiziji. Takođe, svi principi novinarstva, prilagođeni novim medijima, iznedreni su u štampi i dalje ostaju na snazi, a prema rečima autora bitka za dobro novinarstvo je upravo u očuvanju tih principa nastalih u doba štampe.

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Soyinka, Wole, 1934- = Sojinka, Vole, 1934- Naslov Tumači / Wole Soyinka ; s engleskog prevela Nada Švob-Đokić. Dio 1–2 Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski, srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost ; Beograd : Prosveta ; Sarajevo : Svjetlost ; Titograd : Pobjeda ; Skopje : Miisla ; Novi Sad : Matica srpska, 1980 Fizički opis 173 str. ; 109 str. ; 21 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Švob-Đokić, Nada, 1945- = Švob-Đokić, Nada, 1945- Zbirka Biblioteka Cijeli svijet Napomene Prevod dela: The Interpreters Str. 5-12: Predgovor / Nada Švob-Đokić. Akinvande Oluvole „Vole“ Sojinka (engl. Akinwande Oluwole `Wole` Soyinka; Abeokuta, 13. jul 1934), nigerijski je pisac, pesnik i dramaturg. Prvi je Afrikanac dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ovu nagradu je dobio 1986. godine. Sojinka je rođen u jorubskoj porodici u Abeokuti. Godine 1954. pohađao je Državni koledž u Ibadanu, a potom Univerzitetski koledž Ibadan i Univerzitet u Lidsu u Engleskoj. Nakon studija u Nigeriji i Velikoj Britaniji, radio je za Kraljevski dvorski teatar u Londonu. Nastavio je da piše drame koje su produkovane u obe zemlje, u pozorištima i na radiju. Imao je aktivnu ulogu u političkoj istoriji Nigerije i njenoj kampanji za nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine. Godine 1965. zauzeo je studio Vestern Nigerija Broadkasting Servis i emitovao zahtev za otkazivanje regionalnih izbora u Zapadnoj Nigeriji. Godine 1967, tokom Građanskog rata u Nigeriji, uhapsila ga je savezna vlada generala Jakubua Govona i stavila u samicu na dve godine, jer se dobrovoljno prijavio da bude nevladin akter. Sojinka je bio snažan kritičar uzastopnih nigerijskih (i afričkih) vlada, posebno mnogih vojnih diktatora u zemlji, kao i drugih političkih tiranija, uključujući Mugabeov režim u Zimbabveu. Veliki deo njegovog pisanja bavi se „ugnjetavačkom čizma i nebitnosšću boje stopala koja je nosi“.[8] Tokom režima generala Sanija Abače (1993–98), Sojinka je pobegao iz Nigerije na motociklu preko „NADECO rute“. Abača je kasnije proglasio smrtnu kaznu protiv njega „u odsustvu“.[8] Sa civilnom vlašću vraćenom u Nigeriju 1999. godine, Sojinka se vratio svojoj naciji. Sojinka je decembra 2020. opisao 2020. godinu kao najizazovniju godinu u istoriji nacije. On je rekao: „Uz turbulencije koje su karakterisale 2020. i kako se aktivnosti smanjuju, raspoloženje je bilo odvratno i veoma negativno. Ne želim da zvučim pesimistično, ali ovo je jedna od najpesimističnijih godina koje sam poznavao u ovoj zemlji i to nije bilo samo zbog COVID-19. Prirodne katastrofe su se dešavale negde drugde, ali kako ste uspeli da držite korak s njima?` U Nigeriji, Sojinka je bio profesor komparativne književnosti (1975. do 1999.) na Univerzitetu Obafemi Avolovo, koji se tada zvao Univerzitet Ife. Kada je civilna vlast vraćena u Nigeriju 1999. godine, postao je profesor emeritus. Dok je bio u Sjedinjenim Državama, prvo je predavao na Univerzitetu Kornel kao Goldvin Smitov profesor za afričke studije i pozorišnu umetnost od 1988. do 1991, a zatim na Univerzitetu Emori, gde je 1996. godine imenovan za Roberta V. Vudrafovog profesora umetnosti. Sojinka je bio profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Nevade, Las Vegas, i radio je kao stipendista na Institutu za afroamerička pitanja NYU i na Univerzitetu Lojola Marimount u Los Anđelesu, Kalifornija. Takođe je predavao na univerzitetima u Oksfordu, Harvardu i Jejlu. Sojinka je takođe bio istaknuti stipendista na Univerzitetu Djuk 2008. godine. U decembru 2017, Soiinka je nagrađena Evropskom pozorišnom nagradom u kategoriji „Specijalna nagrada“ koja se dodeljuje stvaraocu koji je „doprineo realizaciji kulturnih događaja koji promovišu razumevanje i razmenu znanja među ljudima”. Dela Drame Keffi`s Birthday Treat (1954) The Invention (1957) The Swamp Dwellers (1958) A Quality of Violence (1959)[24] The Lion and the Jewel (1959) The Trials of Brother Jero (1960) A Dance of the Forests (1960) My Father`s Burden (1960) The Strong Breed (1964) Before the Blackout (1964) Kongi`s Harvest (1964) The Road (1965) Madmen and Specialists (1970) The Bacchae of Euripides (1973) Camwood on the Leaves (1973) Jero`s Metamorphosis (1973) Death and the King`s Horseman (1975) Opera Wonyosi (1977) Requiem for a Futurologist (1983) A Play of Giants (1984) Childe Internationale (1987)[25][26] From Zia with Love (1992) The Detainee (radio play) A Scourge of Hyacinths (radio play) The Beatification of Area Boy (1996) Document of Identity (radio play, 1999) King Baabu (2001) Etiki Revu Wetin Alapata Apata (2011) `Thus Spake Orunmila` (short piece; in Sixty-Six Books (2011) Romani The Interpreters (1965) Season of Anomy (1972) Chronicles from the Land of the Happiest People on Earth (Bookcraft, Nigeria; Bloomsbury, UK; Pantheon, US, 2021) Kratke priče A Tale of Two (1958) Egbe`s Sworn Enemy (1960) Madame Etienne`s Establishment (1960) Memorari The Man Died: Prison Notes (1972) Aké: The Years of Childhood (1981) Ibadan: The Penkelemes Years: a memoir 1945–1965 (1989) Ìsarà: A Voyage around Essay (1989) You Must Set Forth at Dawn (2006) Zbirke poezije Telephone Conversation (1963) (appeared in Modern Poetry in Africa) Idanre and other poems (1967) A Big Airplane Crashed into The Earth (original title Poems from Prison) (1969) A Shuttle in the Crypt (1971) Ogun Abibiman (1976) Mandela`s Earth and other poems (1988) Early Poems (1997) Samarkand and Other Markets I Have Known (2002) Eseji `Towards a True Theater` (1962) Culture in Transition (1963) Neo-Tarzanism: The Poetics of Pseudo-Transition A Voice That Would Not Be Silenced Art, Dialogue, and Outrage: Essays on Literature and Culture (1988) From Drama and the African World View (1976) Myth, Literature, and the African World (1976)[29] The Blackman and the Veil (1990) The Credo of Being and Nothingness (1991) The Burden of Memory – The Muse of Forgiveness (1999) A Climate of Fear (the BBC Reith Lectures 2004, audio and transcripts) New Imperialism (2009) Of Africa (2012) Beyond Aesthetics: Use, Abuse, and Dissonance in African Art Traditions (2019) Filmovi Kongi`s Harvest Culture in Transition Blues for a Prodigal Prevodi The Forest of a Thousand Demons: A Hunter’s Saga (1968; a translation of D. O. Fagunwa`s Ògbójú Ọdẹ nínú Igbó Irúnmalẹ̀) In the Forest of Olodumare (2010; a translation of D. O. Fagunwa`s Igbo Olodumare) MG104 (N)

Moderna galerija „Likovni susret“, Subotica, 2011. Razgovori, druženja, podsticajne razmene misli sa vodećim intelektualcima onog vremena (Kondor, Lajoš Nemet, Lajoš Kašak, L. Trifunović, M. Konjović, T. Manojlović) daju pečat ovoj knjizi i uzbudljivo ispričanom životu njenog autora. Autobiografija sa Belom Kondorom je mnogo više od autobiografije njenog autora, poznatog subotičkog istoričara umetnosti Bele Durancija. Na prvom mestu, to je priča o prijateljstvu Durancija i vodećeg mađarskog posleratnog umetnika Bele Kondora. Međutim, njihovi susreti tek su granične linije u okviru kojih Duranci iscrtava portret dva društva – onodobnog jugoslovenskog, potonjeg srpskog – i mađarskog. Prožimanje te dve kulture, njihovi razlazi i dodiri, postali su tema Durancijevog rada i obeležili njegovu karijeru. Razgovori, druženja, podsticajne razmene misli sa vodećim intelektualcima onog vremena (Kondor, Lajoš Nemet, Lajoš Kašak, Lazar Trifunović, Milan Konjović, Todor Manojlović) daju pečat ovoj knjizi i uzbudljivo ispričanom životu njenog autora. Bela Duranci (Tomori pustara, Bač, 5. srpnja 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, kroničar, erudit i pisac. Dalji je rođak Lajče Budanovića (Budanović je Duranciju dalji ujak). Životopis Rodio se u Baču 1931. u obitelji Slovaka Jovana(Jan) i bunjevačke Hrvatice Katice. Majčina obitelj bila je iz tog kraja, a otac se kao bilježnik doselio u taj kraj. Odatle je s obitelji Duranci otišao živjeti u Selenču, Monoštor te u Bođane. U Bođanima je vidio freske Hristifora Žefarovića. Tu se prvi put sreo s visokom umjetnošću što je utjecalo na izbor njegovog životnog zvanja. Gimnaziju je upisao u Somboru, a završio u Subotici. U Suboticu je došao početkom siječnja 1945. i za stalno ostao u njoj. Izbivao je samo kad je otišao studirati u Beograd gdje je diplomirao povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu. Iz poštovanja prema ljudima s kojima je živio, naučio je srpski, mađarski i njemački. Kratko je izbivao iz Subotice dok je bio školski tajnik i nastavnik crtanja u Bajmaku. Radni je vijek proveo u Subotici gdje je radio u brojnim kulturnim ustanovama, a i sam je osnovao brojne kulturne ustanove (1962. Galerija Likovni susret ). U Subotici je prvo radio izvan likovne umjetnosti. Bio je sreski porezni inspektor. 1959. prešao je u Gradski muzej u Subotici u kojem je postao kustos. Radio je u njemu do 1975. godine. Neko je vrijeme interventno predavao povijest umetnosti u subotičkoj gimnaziji nakon tragične smrti nastavnika. Poslije je bio zaštitar Doma kulture. Surađivao je s Međuopćinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, kojem je bio suosnivač 1980. godine. Kroničar je likovnog života preko 45 godina. Umirovio se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad. I prije i poslije nego što se umirovio je postavljao izložbe, kojih je postavio na stotinjke. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoljeća, a iznimno je cijenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obilježju grada Subotice. 2001. je godine dobio nagradu Ferenc Bodrogvári. Pisao je za Subotičke novine. Članom je Savjeta za kulturu Izvršnog vijeća AP Vojvodine (uz Zoltána Siflisa, Berislava Skenderovića i druge)[1] Protagonist je dokumentarnog filma Branka Ištvančića Od zrna do slike.[2] Djela Objavio je preko dvadesetak knjiga i preko stotinjak separata. Izbor iz djela: A vajdasagi epiteszeti szecesszio , 1983. (Arhitektura secesije u Vojvodini) (fotografije: Augustin Juriga) Oromi szallasok , 1984. Subotica: slike, reči, zvuci/Szabadka: kepekben, szavakban, zeneben (suautori Boško Krstić, Tomislav Vojnić, Eva Bačlija i dr., fotografije Zlatko Jovanov i Augustin Juriga. Umetničke kolonije, 1989. Fotografije Vilmos Bertalan, György Maki, Augustin Juriga i Aleksandar Sedlak. Dizajn: mr. Ivan Hegediš. Urednik: Milovan Miković Slikar Stipan Kopilović : 1877. – 1924., 1990. fotografije Augustin Juriga. Dizajn: mr. Ivan Hegediš. Urednik: Milovan Miković Slikar Stipan Kopilović : 1877. – 1924.(reizdano 2011.; fotografije Augustin Juriga, urednik Tomislav Žigmanov, stručna suradnica Olga Šram, likovna oprema Darko Vuković, teh. urednik Gábor Mészáros)[3] Donacija dr. Vinka Perčića, umjetnine zavičajne zbirke , 1996. (fotografije: Augustin Juriga) Nesto Orčić, monografija, 2007. (Naco Zelić, Béla Duránci, Andrija Kopilović, Marija Šercer, Drago Miletić, Stano Jančić, urednik Milovan Miković Splav fregate Meduza, dnevničke bilješke, 2011.[4] Nagrade Dobitnik je brojnih nagrada. Pro urbe, 1996. nagrada Ferenc Bodrogvári, 2001. nagrada Bela Kondor, za razvitak grafike, 2008. počasni građanin Subotice, 2008. Osnivač stila i umetničke škole u ​​svetu mađarske moderne umetnosti, počeo je školovanje na Fakultetu likovnih umetnosti Mađarske akademije lepih umetnosti 1950. godine, a diplomirao na grafičkom odseku 1956. Čak je i njegov diplomski rad (serijal Doža) izazvao veliki odjek: ne samo umetnici, već i kritičari su ga primetili, među njima i Lajoša Nemeta, da bi kasnije napisao prvi članak i prvu monografiju o svom prijatelju. Radio je na umetničkim kolonijama u Kečkemetu i Miškolcu, išao je na studijska putovanja u Francusku, Sovjetski Savez i mnogo putovao po regionu istočne Evrope. Njegove crteže redovno su objavljivali časopisi od 1958. godine, a pripremio je ilustracije za oko 20 tomova literature. Posle 1959. godine učestvovao je u brojnim konkursima za freske, panorame i stakla. Njegov slikarski opus predstavlja istu stručnost, živu formalnu sposobnost, narativni stav i individualne sisteme motiva i simbola koji se nalaze u njegovom grafičkom radu. Snimio je i seriju fotografija 1970. Odlično je svirao na orguljama i pisao pesme, a njegova poezija prvi put objavljena 1971. predstavlja samostalan segment njegovog životnog dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovetke I - Pripovetke II - Bela garda, Zivot gospodina de Molijera, Pozorisni roman - Majstor i Margarita - Drame I - Drame II - Pisma - Secanja na Mihaila Bulgakova Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ako bude nekih nedostataka navescu pored naslova knjige! Fali knjiga br 10 BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual 11 knjiga, skoro A4 format, tvrd povez. NIŠRO Oslobođenje, 1988. 1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T.A.Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti 7. Engleske priče, Viljem Šekspir Kralj Lir Mletački trgovac Ukroćena goropad 8. Ruske priče, Aleksandar Puškin ----- Ima nacrtano malo srce na unutrasnjoj strani korica, nista strasno! Sve ostalo uredno! Snijeg Seoska plemkinja Dunja, izgubljena ljubav 9. Engleske priče, Čarls Dikens Putujući trgovac Gvineja hrome djevojčice 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica 11. Njemačke priče, Ernst T.A.Hofman Rudnici faluna Kockareva sreća 12. Ruske priče, Lav Tolstoj Djevojčica i pečurke Ptičica Morski pas Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ako bude nekih nedostataka navescu pored naslova knjige! Fali knjiga br 11 i 12 BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual 11 knjiga, skoro A4 format, tvrd povez. NIŠRO Oslobođenje, 1988. 1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T.A.Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti 7. Engleske priče, Viljem Šekspir Kralj Lir Mletački trgovac Ukroćena goropad 8. Ruske priče, Aleksandar Puškin ----- Ima nacrtano malo srce na unutrasnjoj strani korica, nista strasno! Sve ostalo uredno! Snijeg Seoska plemkinja Dunja, izgubljena ljubav 9. Engleske priče, Čarls Dikens Putujući trgovac Gvineja hrome djevojčice 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica 11. Njemačke priče, Ernst T.A.Hofman Rudnici faluna Kockareva sreća 12. Ruske priče, Lav Tolstoj Djevojčica i pečurke Ptičica Morski pas Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Odabrane priče - Džon Čiver Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 443 Format: 20 cm Povez: Broširani Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sjaj Portugala - António Lobo Antunes Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Format: 21 cm Povez: Broširani Literarni dragulj suvremenog portugalskog klasika, roman iz kojega prosijava poezija i ludilo, kaustična samomržnja i foknerovski zadah truljenja nekoć imućne i ugledne kolonijalne obitelji čijim potomcima trnu zubi jer su se preci prejedali kiselim grožđem, a čiju dezintegraciju pratimo kroz na trenutke halucinantne monologe likova koji nas u furioznom tempu vode od Angole do Portugala, od sedamdesetih do devedesetih godina prošloga stoljeća… Koloniziranje i ugnjetavanje dehumanizira, ponajprije kolonizatore i ugnjetače. António Lobo Antunes rodio se 1942. godine u Lisabonu. Završivši medicinu, specijalizirao je psihijatriju. Živio je i radio kao liječnik u Engleskoj, Njemačkoj i Belgiji. Nakon objavljivanja prvog romana 1979. godine, Memória de Elefante (Slonovsko pamćenje), posvećuje se samo književnosti. Godine 2003. dobio je nagradu União Latina za cjelokupno djelo, a 2007. nagradu Camões, najvažniju nagradu za književnost na portugalskom jeziku. Preveden je u dvadesetak zemalja i predlagan za Nobelovu nagradu. Do danas je napisao preko petnaest romana, za koje je višestruko nagrađivan.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Razmišljaj kao šampion: neformalno obrazovanje u poslu i životu - Donald Tramp Godina izdanja: 2020 Broj strana: 210 Povez: Mek Jedna od prednosti rada s Donaldom je u tome što možete da ga gledate u akciji u stvarnom životu. S vremenom sam upoznao i pravog Donalda i „slavnog Donalda“. Otkrio sam da je to isti čovek... U stvari, on je zapravo veći u stvarnom životu nego u svojoj slavi.Dok sam radio s njim, gledao sam ga kako razmišlja, zatim slušao kako se njegove misli pretaču u reči i kako se njegove reči i misli pretvaraju u dela. U većini slučajeva su njegove misli, reči i dela isto. Možda je zbog toga direktan i bez dlake na jeziku. A može da bude takav jer su misli, reči i dela kod njega udružene, podudarne, funkcionišu kao jedno.Mnogi od nas znaju ljude koji zapravo imaju tri lica. Jedno misle, govore nešto drugo, a ne rade ni ono što govore niti ono štomisle. Posmatrao sam kako takvi ljudi, ljudi s tri lica, dostignu određen uspeh i vode sučeljene živote.

Kao novo. Bez posvete. Vodič za samouvereni život - Norman Vinsent Pil Godina izdanja: 2021 Broj strana: 256 Povez: Mek „Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent PilNorman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo.Saznaćete kako da:Podignete nivo vašeg samopouzdanja;Odagnate strah i tugu;Imate uspešan brak, odnosno vezu;Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni.Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna.Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Neprilagođeni - Oguz Ataj Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2022 Broj strana: 735 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Roman koji je Unesko proglasio najznačajnijim delom turske književnosti XX veka Turgut Ozben, porodični čovek i marljivi inženjer, saznaje za smrt svog starog prijatelja Selima Išika, koji je izvršio samoubistvo. Ta vest pokreće tektonska egzistencijalna preispitivanja. Da bi razrešio misteriju Selimovog tragičnog čina, Turgut počinje sve dublje da istražuje život svog negdašnjeg prijatelja, s kojim se godinama nije sreo. Svaki Selimov poznanik ima drugačiju perspektivu njegove ličnosti, pa je zadatak utoliko teži. Ta potraga sve više izmešta Turguta iz komfora njegovog svakodnevnog života i udaljava ga od najbližih. U jednom trenutku mu se pridružuje i Orlik, njegov unutrašnji glas s kojim je u konstantnom dijalogu. Pred Turgutom je težak zadatak: treba preispitati ne samo Selimovu nemogućnost da se pomiri s modernim načinom života već i sopstveni život, koji se doskora činio tako stabilnim. Seme neprilagođenosti je počelo da klija. Kada je 1972. godine objavljen roman Neprilagođeni, odmah je postao predmet velike polemike. Tradicionalisti su ga kritikovali zbog svog radikalnog (post)modernizma, dok ga većina stručne javnosti i danas smatra najboljim delom ikada napisanim na turskom jeziku, a može se smatrati i delimično autobiografskim delom. Roman je retko prevođen u svetu zato što predstavlja jedan od najtežih zadataka koje bi književni prevodilac sebi mogao da zada, te ga često porede sa Pinčonovom Dugom gravitacije. Treba naglasiti i da su Neprilagođeni presudno uticali na Orhana Pamuka, pa stoga ne čudi što čuvena turska književnica Ajfer Tunč tvrdi da je ovaj roman „DNK turske književnosti”. Oguz Ataj (1934–1977), pionir modernog turskog romana, jedna je od najznačajnijih figura turske književnosti XX veka. Po obrazovanju građevinski inženjer, radio je na izgradnji pristaništa Kadikoj, a kasnije i kao predavač na Državnoj akademiji za inženjerstvo i arhitekturu u Istanbulu (današnji Tehnički univerzitet Jildiz). Objavljivao je u raznim časopisima i novinama. Njegov prvi roman Neprilagođeni izazvao je brojne polemike u javnosti i doneo mu prestižnu nagradu turske radio-televizije. Unesko je 1997. godine, na dvadesetu godišnjicu piščeve smrti, ovaj roman odabrao kao najistaknutije delo turske književnosti XX veka. Posle Neprilagođenih objavio je roman Tehlikeli Oyunlar (Opasne igre), zbirku priča Korkuyu Beklerken (Čekajući strah), roman Bir Bilim Adamının Romanı (Roman o jednom naučniku), dramu Oyunlarla Yaşayanlar (Oni što žive saigrama). Dela Günlük (Dnevnik) i Eylembilim (Nauka o delotvornosti) objavljena su posthumno. Preminuo je od tumora na mozgu 13. decembra 1977. i nije uspeo da završi svoj poslednji projekat Türkiye’nin Ruhu (Duh Turske).

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lavirint duhova 2. deo - Karlos Ruiz Safon Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2016 Broj strana: 492 Format: 21 cm Povez: Broširani Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada  u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti  –  pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju  i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Štulić: biografija - Hrvoje Horvat Godina izdanja: 2018 Broj strana: 188 Knjiga „Štulić: biografija“ Hrvoja Horvata, rok kritičara, novinara i kolekcionara gitara iz Zagreba, je najiscrpniji prikaz karijere Branimira Štulića, njegovog autorskog rada koji je promenio mogućnosti domaće rok muzike.Horvat je pre nekoliko godina već objavio biografiju frontmena grupe Azra pod naslovom „Fantom slobode“. Sada ljubitelji Štulića mogu pročitati dopunjeno izdanje u kojem je Horvat po prvi put ekskluzivno objavio i desetak faksimila sa Štulićevim pesmama.Horvat je zaokružio Štulićev provokativni životni put: od detinjstva u Skopju, Jastrebarskom i Ninu, do dolaska u Zagreb i studija na Filozofskom fakultetu i jedinstvenog uspeha s pesmama koje je napisao do raspada Jugoslavije. Brojne analize, izjave, intervjui, sećanja kolega i saradnika, kao i Štulićevi neobjavljeni rukopisi i privatne fotografije, povećavaju autentičnost Horvatove knjige.Istovremeno, ona je širi politički, društveni i kulturološki kontekst, u kome je jedan od najboljih kompozitora i tekstopisaca svih vremena, pevač i gitarista s Azrom živeo i radio. Svojim odlaskom u Holandiju, (p)ostao je retko dosledan primer vlastitog stiha „jednog dana nema me da nikada ne dođem“. Štulić: biografija otkriva kako je Džoni tamo stigao i gde je pre toga bio.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Reprodukcija: elementi za jednu teoriju obrazovnog sistema - Pjer Burdije Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 236 Format: 22 cm Povez: Broširani Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na Collège de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja. Žan-Klod Paseron (1930), francuski sociolog i epistemolog, posle studija iz filozofije okrenuo se sociologiji. Šezdesetih godina objavio je s Pjerom Burdijeom dva dela iz sociologije obrazovanja (“Les Héritiers” i “La Reproduction”) i referentno delo u oblasti metodologije i epistemologije društvenih nauka “Le Métier de sociologue”. Početkom osamdesetih s Mišelom Fukoom i drugima osniva Eksperimentalni univerzitetski centar, avangardni pedagoški projekat koji će kasnije postati Pariz VIII.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rimski dnevnik - Milisav Savić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 252 Povez: Tvrd Osnovu ove knjige čine rimske dnevničke beleške Milisava Savića, koji je od 2005. do 2008. radio u našoj ambasadi. To vreme je po mnogo čemu bilo dramatično: Crna Gora se odvojila od Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija je teško popravljala svoj status u svetu. Sve se to prelamalo i u radu naše ambasade, o čemu je Savić ostavio uverljivo svedočanstvo. Rimski dani su prilika da se Savić priseti druženja sa poznatim piscima: M. Bu-latovićem, D. Mihailovićem, B. Pekićem, M. Pavićem, D. Kišom, A. Tišmom, P. Matvejevićem i mnogim drugima, tako da dnevničke beleške predstavljaju zanimljivo memoarsko štivo o političkom i književnom životu u drugoj polovini 20. veka. A u najdubljem, ispovednom sloju Rimskog dnevnika, Savić prati tanane hiper-borejske tragove svog književnog i diplomatskog prethodnika, Miloša Crn-janskog. Obojica hodaju po sećanju, kao pomesečini. Istorijske realije utiču na književnost, ali književnost ne sme biti sluškinja istori-je, eksplicirao je Milisav Savić mnogo puta svoju poetiku. U Rimskom dnevniku potvrđuje ovu tezu na najbolji način. Dr Ana Stišović Milovanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva englesko-srpski ( ) - Vera Vesković-Albulj Godina izdanja: 2012 Broj strana: 532 Povez: Mek Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva (englesko-srpski) autorke Vere Vesković-Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je obima 532 strane, u A5 formatu, na ofsetnoj 120g hartiji, šiveno koncem, sa tvrdim, višebojnim koricama i broširano izdanje na ofsetnoj 80g hartiji, lepljeno, sa mekim višebojnim koricama. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: Međunarodna radio abeceda i Sve države sveta (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku).Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je Leksikon najčešće korišćenih termina u oblasti bezbednosti hrane u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima – bivšim, sadašnjim i budućim.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Čist C++ 20: obrasci održivog razvoja softvera i najbolje prakse - Stephan Roth Godina izdanja: 2021 Broj strana: 508 Povez: Mek Napišite savremeni, proširivi i izdržljivi softver koji možete održavati pomoću modernog jezika C++. Ova knjiga, ažurirana za nedavno objavljeni standard C++ 20, obavezna je za svakog programera, softverskog arhitektu ili vođu tima koji su zainteresovani za dobro izrađen C++ kod i koji takođe žele da uštede na troškovima razvoja. Ako želite da naučite da napišete bolji C++ kod, knjiga „Čist C++ 20“ je upravo ono što vam treba. Napisana je za C++ programere svih nivoa veština i na primerima pokazuje kako se može napisati razumljiv, fleksibilan, održiv i efikasan C++ kod. Čak i ako ste sezonski programer za C++, u ovoj knjizi postoje informacije i tačke podataka koje će vam biti korisne u vašem radu.Ako ne vodite računa o svojoj bazi kodova, možete proizvesti veliku, neurednu i neodrživu „zver“ na bilo kojem programskom jeziku. Međutim, posebno projekti na C++-u često postaju neuredni i obično postaju „noćna mora“ kada je reč o održavanju. Postoji mnogo C++ koda koji izgleda kao da je napisan osamdesetih godina prošlog veka i koji ignoriše principe i praksu dobro napisanog i modernog jezika C++.Čini se da su programere C++ zaboravili oni koji „propovedaju“ principe izrade softvera i čistog koda. Veb je prepun primera C++ koda koji mogu biti veoma brzi i visokooptimizovani, ali su njihovi programeri potpuno ignorisali elementarne principe dobrog dizajna i dobro napisanog koda. U ovoj knjizi je objašnjeno kako da to izbegnete i kako da najbolje iskoristite vaš C++ kod. Otkrićete da vaše pisanje koda postaje efikasnije i, što je najvažnije, zabavnije.Šta ćete naučiti:Steći ćete zdrave principe i pravila za čisto kodiranje na jeziku C++.Izvršićete razvoj koji je vođen testovima (TDD).Bolje ćete modulirati svoju C++ bazu koda.Otkrićete i primenićete projektne obrasce i idiome C++jezika.Napisaćete C++ kod u objektno-orijentisanom i u funkcionalnom stilu programiranja.Knjiga je namenjena bilo kojem C++ programeru ili softverskom inženjeru koji želi da proizvede bolji kod.Stephan Roth je koač, savetnik i trener za sistemski i softverski inženjering u nemačkoj konsultantskoj kompaniji „oose Innovative Informatik eG“, čije je sedište u Hamburgu. Pre nego što se pridružio toj kompaniji, radio je dugi niz godina kao programer softvera, softverski arhitekta i sistemski inženjer u oblasti radio-izviđanja i šifrovanog sistema za komunikaciju. Razvio je sofisticirane aplikacije, posebno u sistemskom okruženju visokih performansi, i grafički korisnički interfejs koji koristi C++ i druge programske jezike. Stephan je aktivni pobornik pokreta Software Craftsmanship i bavi se principima i praksom razvoja čistog koda (CCD-om).Sadržaj:PredgovorUvodIzgradite bezbednosnu mrežuBudite principijelniOsnove čistog C++ kodaNapredni koncepti modernog jezika C++ModularizacijaFunkcionalno programiranjeRazvoj koji je vođen testovimaProjektni obrasci i idiomiEpilog

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rodoljub Čolaković - Izabrana djela 1-10, Oslobođenje, Sarajevo 1985/86 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Kazivanje o jednom pokoljenju 1 2. Kazivanje o jednom pokoljenju 2 3. Kazivanje o jednom pokoljenju 3 4. Kazivanje o jednom pokoljenju 4 5. Zapisi iz oslobodilačkog rata 1 6. Zapisi iz oslobodilačkog rata 2 7. Zapisi iz oslobodilačkog rata 3 8. Zapisi iz oslobodilačkog rata 4 9. Zapisi iz oslobodilačkog rata 5 10. Kuća oplakana Rodoljub Roćko Čolaković (Bijeljina, 7. juna 1900. – Beograd, 30. marta 1983.), revolucionar i književnik, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Bosne i Hercegovine, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je 7. 6. 1900. godine u Bijeljini. Potiče iz jedne od najbogatijih bijeljinskih građanskih porodica tog doba. Osnovnu i Nižu trgovačku školu završio je u Bijeljini, a Trgovačku akademiju u Sarajevu. Potom je studirao na Visokoj komercijalnoj školi u Zagrebu. Partijski rad U omladinski revolucionarni pokret uključio se u ranoj mladosti. Marta 1919. godine, postao je član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, a kada je formirana Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) (kasnije KPJ) postao je i njen član. Tad se upoznao sa Alijom Alijagićem, s kojim je radio na osnivanju organizacija Komunističke partije i učestvovao u radničkim štrajkovima. Crvena pravda u Zagrebu, koja je sebi stavila u zadatak da se obračunava sa tvorcima zloglasne Obznane. S leva na desno: Alija Alijagić, Nikola Petrović, Rodoljub Čolaković, Stevo Ivanović i Dinko Lopandić. Bista u Sarajevu Kada je decembra 1920. godine, vlast Kraljevine Jugoslavije, donela „Obznanu“, kojom je zabranjen rad KP Jugoslavije i počeo progon komunističkih i radničkih boraca, Čolaković je s Alijom Alijagićem i drugim mladim komunistima osnovao organizaciju „Crvena pravda“. Ogorčeni na „Obznanu“ kao akt bezakonja i nasilja, oni su smatrali da na teror treba odgovarati terorom, pa su u svoj program uneli i individualni teror kao sredstvo klasne borbe, iako je zvanična politika KPJ nikada nije odobravala takav stav. Oni su 21. 7. 1921. godine u Delnicama izveli atentat na ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića. Atentat je izvršio Alija Alijagić, a u njemu je učestvovao i Rodoljub Čolaković. Oni su odmah potom uhapšeni. Alija Alijagić je osuđen na smrt, a Čolaković je na 12 godina robije. Zatvorsku kaznu je izdržavao u Lepoglavi, Sremskoj Mitrovici i Mariboru. U teškim uslovima zatvorskog života, zajedno sa ostalim osuđenim komunistima, organizovao borbu za bolje uslove života političkih robijaša. Na robiji su organizovali ilegalni „Crveni univerzitet“, na kojem se učilo i prevodilo. Čolaković je preveo nekoliko dela klasičnog naučnog socijalizma, među kojima i Lenjinovu „Državu i revoluciju“, a zajedno sa Mošom Pijade i Prvi tom Marksovog „Kapitala“. U Mariborskom zatvoru se upoznao sa Josipom Brozom, tada metalskim radnikom. Zajedno sa Brozom bio je član zatvorskog komiteta KPJ i radio na ideološkom obrazovanju robijaša-komunista kao i na poboljšavanju veza između zatvorskog komiteta i partijske organizacije na terenu. Posle izlaska s robije, oktobra 1932. godine, obavljajući zadatke, koje je preuzeo u dogovoru s Josipom Brozom i Radom Vujovićem, izvesno vreme je boravio u Bijeljini, a zatim u Zagrebu i Beogradu. Početkom 1933. godine bio je prisiljen da emigrira, jer mu je zbog stalnog nadzora policije bilo onemogućeno da obavlja partijske zadatke. Po nalogu CK KPJ otišao je u Sovjetski Savez, i u Moskvi završio Međunarodnu „Lenjinovu školu“. Kasnije je bio uključen i u partijski rad u Moskvi, koji su sačinjavali istaknuti jugoslovenski komunisti. Prilikom održavanja Sedmog kongresa Kominterne, po nalogu CK KPJ, bio je određen da pomogne članovima delegacije KPJ, sa kojima je učestvovao u radu Kongresa, jula i avgusta 1935. godine. Krajem 1935. godine, dobio je zadatak da, kao instruktor CK KPJ, pređe na ilegalni rad u Jugoslaviju i radi na ideološkom obrazovanju kadrova, ali je zbog masovnog hapšenja komunista krajem 1935. i početkom 1936. godine, njegov dolazak odložen. Tada je radio u Centralnom komitetu, čije je središte bilo u Beču i pomagao Vladimiru Čopiću u uređivanju lista „Proleter“, a aprila 1936. godine učestvovao je na Plenumu CK KPJ. Krajem juna 1936. godine preko ilegalnih veza došao je u Split, gde je ostao oko dva meseca, pomažući na ideološkom obrazovanju članova Pokrajinskog komiteta KPJ za Dalmaciju. Potom je prešao u Zagreb, ali je zbog policijske provale morao da se vrati u Beč. Sredinom avgusta, postao je član kolektivnog rukovodstva KPJ (zajedno s Adolfom Mekom i Sretenom Žujovićem) u vreme kada su članovi Politbiroa bili pozvani u Kominternu, da bi rešili nastale probleme zbog pojave grupaških i frakcijskih borbi unutar KPJ. U septembru 1936. godine otišao je u Pariz, a potom u Brisel, gde je prisustvovao Svetskom kongresu naroda za mir. Krajem oktobra ponovo je došao na ilegalni rad u Jugoslaviju, da pomogne partijskom rukovodstvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Pošto mu je policija ušla u trag, nekoliko dana po dolasku u Ljubljanu, bio je prinuđen da se povuče u ilegalnost, a krajem novembra je otišao iz zemlje. U međuvremenu je postao član Politbiroa novog rukovodstva KPJ, koje je imenovano u Moskvi, na čelu sa Milanom Gorkićem, kao generalinm sekretarom, i Josipom Brozom Titom, koji je odgovarao za rad Partije u zemlji. Posle prenošenja središta CK KPJ iz Beča u Pariz, početkom 1937. godine, Čolaković je određen za urednika listova „Proleter“ i „Klasna borba“, a kasnije je obavljao i dužnost organizacionog sekretara CK KPJ. Obavljajući funkciju člana najužeg rukovodstva KPJ, Čolaković je od septembra do novembra 1937. godine boravio u Španiji, gde je u to vreme bio građanski rat. Krajem decembra iste godine, Josip Broz Tito ga je uputio da obavi važne zadatke s partijskim rukovodstvima u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Zbog situacije koja je vladala u rukovodstvu KPJ i krize njenog položaja u Kominterni, iz Kominterne je stigao nalog da se Rodoljub Čolaković izbaci iz rukovodstva KPJ. Međutim, Tito je Čolakovića zadržao u rukovodstvu sve do marta 1938. godine. Posle povlačenja iz političkog života, Čolaković se posvetio pisanju. U tom periodu je napisao i knjigu „Kuća oplakana“ u kome je opisao život, stradanje i borbu komunista u zatvorima Jugoslavije. Radio je i u partijskim i drugim listovima, a u dogovoru s Josipom Brozom, maja 1939. godine, prešao je na partijski rad u zemlji. Kako bi se legalizovao, prijavio se policiji i bio uhapšen. Posle pola godine provedene u pritvoru i sudskog procesa, krajem februara 1940. godine oslobođen je zbog nedostatka dokaza i proteran u rodno mesto. Tokom 1940. i 1941. godine, po nalogu CK KPJ, ponovo je uključen u rad partijskog rukovodstva, najpre u odeljenju za Agitaciju i propagandu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a potom i u redakciji lista „Borba“, koja je trebao da bude pokrenut sredinom 1941. godine. Narodnooslobodičačka borba Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, bio je jedan od organizatora oružanog ustanka u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kao jedan od članova Glavnog štaba NOP odreda Srbije, na početku ustanka, jula 1941. godine, napustio je okupirani Beograd i otišao u Šumadiju. Tokom boravka u Šumadiji obilazio je i učestvovao u u organizovanju i učvršćivanju pojedinih partizanskih odreda; pomagao je njihovim Štabovima u organizovanju vojnog i političkog života jedinica, kao i u organizovanju akcija. Posetio je Prvi i Drugi šumadijski, Posavsko-kosmajski, Čačanski, Užički, Kragujevački i Jagodinski partizanski odred. Učestvovao je na savetovanju rukovodstva partizanskih odreda Šumadije i zapadne Srbije, u selu Dulenima, kod Kragujevca, a krajem septembra 1941. godine učestvuje na Savetovanju u Stolicama, kod Krupnja. Septembra 1941. godine bio je postavljen za političkog komesara Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine i prešao u istočnu Bosnu, gde je rukovodio oružanom borbom. Pored organizovanja oružane borbe, radio je i na organizovanju revolucionarne narodne vlasti. Bio je većnik AVNOJ-a i ZAVNOBiH-a. Na drugom zasedanju AVNOJ-a, novembra 1943. godine, u Jajcu, izabran je za sekretara Predsedništva AVNOJ-a. Godine 1943. bio je jedan od osnivača i prvi urednik „Oslobođenja“.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vukova azbuka po Dušanu Radoviću - Miroslav Maksimović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 76 Povez: Mek  „Оvа knjigа је izrаz pоštоvаnjа prеmа dеlu Dušаnа Rаdоvićа, а nаstаlа је pо nаrudžbi. I pо tоmе, nа Rаdоvićеvоm је trаgu: gоtоvо svе štо је pisао оn је nаpisао pо pоrudžbini ili zаdаtku. Аkо niје bilо nаrudžbе niје bilо ni gоtоvоg tеkstа. Štеtа је štо niје bilо višе nаrudžbi: rеcimо, u Rаdоvićеvој rukоpisnој оstаvštini nаlаzi sе оbimаn mаtеriјаl kојi је priprеmао zа bukvаr ili, kаkо gа је оn nаzivао, „prvu knjigu“ – јеr је bukvаr prvа knjigа sа kојоm ćе sе dеtе suоčiti. Niје gа nаprаviо: nikо iz nаšе tаdаšnjе držаvе niје sе sеtiо dа mu tај bukvаr – kојi niјеdnа оd nаših tzv. rеfоrmi оbrаzоvаnjа nе bi mоglа dа prеskоči – pоruči…“„…U tоmе sаm biо nа Rаdоvićеvоm trаgu, аli u tеkstu nisаm mоgао, nаrаvnо, dа gа prаtim: kо pоkušа dа sе igrа kао Duškо, nаdајući sе dа ćе gа nаdmаšiti – prоmаšićе. Ipаk, dоbаr dео „mојih“ slоvа pristupа sаdržајu nа sаtiričаn i irоničаn nаčin, štо је čеstо rаdiо i Dušаn Rаdоvić. Drаgо mi је štо sаm tеmе kоје Duškо niје pоznаvао, јеr ih u njеgоvо vrеmе niје bilо, pоglеdао umеstо njеgа. Istоvrеmеnо mi је i žао, јеr znаm dа bi ih оn pоglеdао duhоvitiје i ubitаčniје.“

Autor - osoba Keruak, Džek Naslov Pic / Jack Kerouack ; preveo s engleskog Borivoj Radaković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina [1995] Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas ; Apatin : Kraj beline, [1995] (Novi SadApatin : Kraj beline) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radaković, Borivoj Zbirka Biblioteka Kerouack ; knj. 1 (Broš.) Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983). MG30 (N)

Kao novo. Bez posvete. Arduino Uno - 45 projekata za početnike i stručnjake - Bert Van Dam Godina izdanja: 2016 Broj strana: 209 Povez: Mek Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan!Ovu knjigu možete koristiti za projekte i napraviti više od 45 projekata za ličnu upotrebu. Jasna objašnjenja, šeme i slike svakog projekta čine ovo zabavnom aktivnošću. Na slikama su radni projekti, tako da možete biti sigurni da rade.Projekte iz ove knjige možete kombinovati kako biste napravili svoje projekte. Da bi se to olakšalo, data su jasna objašnjenja o tome kako rade ovi projekti i zašto su dizajnirani na taj način. Tako ćete naučiti mnogo o projektu i delovima koji se koriste, znanje koje možete iskoristiti u svojim projektima.Osim toga, ova knjiga se može koristiti kao referentni vodič. Pomoću indeksa lako možete da pronađete projekte koji služe kao primeri za C ++ komande i funkcionalnost Arduino ploče. I nakon što ste napravili sve projekte u ovoj knjizi, ona će i dalje biti dragoceni priručnik koji ćete držati pored računara.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Maks - Markus Orts Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 532 Format: 20 cm Povez: Broširani Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.