Tone Seliškar DrugoviTvrdi povezBiblioteka PingvinAnton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)3/25

Nulta tačka : prema TV seriji Dosijei X : po likovima koje je stvorio Kris Karter / Kevin Džej Anderson ; prevela sa engleskog Milica Krstanović. - Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Zuhra). - 346 str. ; 19 cm. - (Biblioteka X) Prevod dela: The X Files: Ground Zero / Kevin J. Anderson. ISBN 86-7963-085-3 COBISS.SR-ID 62212620 Potpuno nov, nekorišćen primerak (IZ KNJIŽARE) Godina izdanja: 1998 Autor: Anderson, Kevin Džej Jezik: Srpski (latinica) Povez: Meki

Najlepse francuske price SADRZAJ: Crveni balon Bela Griva ( samo 5 strana - preprican roman) Radio-lisica Patak i panter Izangrenov rep Zecic koji se hranio ruzama Rike s cuperkom Prica o Pen-Parasolu Vuk Pas Pri;a o veverici koja nikako nije htela da nauci da cisti A ako se lift ne zaustavi Izdavač: Prosveta, Beograd, 1964. Tvrd povez, 128 str. ćirilica Unutrašnjost dobro očuvana. Korice kao na slici. Skladište br.2

Л.Л. Вольнов У врат Востока. Очерки о Ливане. Stranica : 112 Godina : 1982 Stanje : Korice 4+, unutrasnjost lepo ocuvana, cista, sasvim dobra za citanje, ruski jezik. Gugl prevod sadrzaja knjige : Autor, novinar koji je dugi niz godina radio u Libanskoj Republici, govori o savremenom licu Libana – o njegovoj prirodi, običajima i načinu života stanovništva, o vekovnoj istoriji zemlje, o hrabroj borbi Libana. Libanski narod za slobodu i nezavisnost. D-ter

Gojko Banović : PO NAŠOJ ZEMLJI - Reportaže , Beograd : Rad, 1949 (Beograd : Rad) Fizički opis 96 str. ; 20 cm Očuvanost 3- ; malo pohabano. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Miodrag Čeperković : STALAG 12 D , Смедерево : Радојковић, 2003, Fizički opis 119 стр. : илустр. ; 21 cm Белешка о аутору: стр. 118-119. Чеперковић, Миодраг, 1927-2006 -- Мемоари Očuvanost 4. Miodrag Čeperković (Ruđinci, 23. novembar 1927 — Beograd, 6. decembar 2006) bio je rudarski inženjer, jedan od osnivača i profesor na Fakultetu organizacionih nauka, od 1982. član Njujorške akademije nauka. Smatra se zaslužnim za građenje metalske industrije Srbije. Rođen je 23. novembra 1927. godine u Ruđincima, kod Vrnjačke Banje. Gimnaziju je završio u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu. U Drugi svetski rat je otišao sa nepunih 17 godina. Učesnik je NOB-a. Godine 1944. bio je vodni delegat 1. čete 4. bataljona u Drugoj ličkoj proleterskoj brigadi. Oslobođenje je dočekao ranjen, u Šestoj proleterskoj brigadi. Nakon što je gimnaziju završio u Kruševcu, upisao se na Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1950. godine. Doktorirao je na istom fakultetu na temi iz oblasti zaštite na radu u rudarstvu i metalurgiji „Doprinos borbi protiv prašine u rudarstvu i metalurgiji” 1965. godine. Jedanaest godina je radio na Kosovu i Metohiji. Počeo je kao pogonski inženjer u RMK Trepča, u rudniku „Stari Trg”. Nakon toga je obavljao funkciju direktora rudnika olova i cinka „Ajvalija” i „Kišnica”, kod Gračanice. U okviru rada u rudarstvu, imao je veliki uspeh u eksploataciji olovno-cinkane rude i rekonstrukciji nekoliko više starih rudnika. U oblasti metalurgije, na Kosovu i Metohiji se istakao brojnim projektima. Izgradio je Fabriku šavnih cevi u Uroševcu, „Pocinkovaonicu” u Vučitrnu, Fabriku akumulatora i sumporne kiseline u Kosovskoj Mitrovici. Sa Kosova i Metohije je otišao u Beograd, s namerom da se zaposli Rudarsko-geološkom institutu u Zemunu i da se bavi proučavanjem uzročnika silikoze. Uporedo je kao već afirmisan stručnjak istraživao rudna bogatstva, ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Srbije, kao i na projektovanju i izgradnji rudnika gvožđa „Rudište” i „Suva Ruda”. Postavljen je za prvog direktora novoformiranog preduzeća za istraživanje ruda gvožđa u Srbiji „Mokra Gora”. Bio je generalni direktor nove Železare u Smederevu, u periodu od 1960. do 1974. Prvo je rekonstruisao pogone Stare železare, a zatim je radio na projektovanju, rukovođenju kompletnom izgradnjom i pustio je u rad većinu osnovnih proizvodnih pogona integralnog metalurškog ciklusa za proizvodnju gvožđa i čelika: visoka peć (1971), konvertorska čeličana (1974), valjaonica hladnih limova (1974). Za valjaonicu toplih limova je potpisao ugovor o kupoprodaji opreme marke Tisen. Železara je izgrađena zahvaljujući njegovom zalaganju, i pored protivljenja brojnih političkih krugova. Tokom izgradnje železare, nastale su i Fabrika za proizvodnju belog lima u Šapcu i Fabriku za proizvodnju profila i profilisanih cevi u Aleksincu (počela sa radom 1976), čiji proizvodni program predstavlja dalju preradu proizvodne trake u Smederevu, s obzirom da je topla valjaonica u Smederevu još uvek bila u izgradnji. Formirao je i rukovodio združenim preduzećem „Jugometalkombinat” u Beogradu, koji je uključivao Železaru Smederevo“, „Jugometal – obojenu metalurgiju“ (osnovan 8. oktobra 1946) i koji se isključivo izvozom i uvozom metala, ruda, koksa, ali i procesne opreme za veliki broj preduzeća u tadašnjoj Jugoslaviji i „Metalservis“, za unutrašnju trgovinu. Dobitnik je Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1975) za posebne zasluge i postignute uspehe u poslovima od značaja za napredak zemlje. Iako nije imao vremena da se bavi politikom, godine 1974. je smenjen sa svih funkcija, pod optužbom da je „tehnomenadžer”. Nakon toga je radio kao predstavnik Privredne komore Jugoslavije u Kairu. Pošto je bez naročitog objašnjenja odatle otpušten, radio je kao direktor predstavništva „Progresa” u Njujorku, kao predstavnik „Metalservisa”, zatim kao predstavnik „Beogradske banke” u Njujorku, gde je do 1983. radio na poslovima strateškog razvoja elektroprivrede i sirovinske baze u Srbiji na projektu u Avramovićevom timu. Takođe je u banci „Meri Linč” iz Njujorka bio savetnik za investiranje u Srbiju i Crnu Goru. Bio je savetnik za pitanja rudarstva i metalurgije u „Goši” i predsednik Naučnog veća Instituta „Kirilo Savić” u Beogradu. Jedan je od osnivača, a radio je kao vanredni profesor, organizovao i održavao nastavu na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Govorio je engleski, ruski, nemački, a služio se italijanskim i arapskim jezikom. Autor je pet knjiga i više od 40 naučnih i stručnih radova, posvećenih rudnicima i rudarima. Bio je član odbora za ugalj i čelik OUN-a i član Akademije nauka u Njujorku (SAD) Preminuo je 6. decembra 2006. godine u Beogradu, a sahranjen je tri dana kasnije na Novom groblju u Beogradu. Očuvanost 4.

Ljubomir Marković Zvona nad rekomMeki povezMeki povezLjubomir Marković BiografijaРођен је у Сивчини код Ивањице 20. јула 1934. године. Основну школу похађао у Миланџи (1943–1947), нижу гимназију у Ивањици (1947–1950), а Учитељску школу у Ужицу (1950–1955). Вишу педагошку школу (група српскохрватски језик и књижевност народа Југославије са руским језиком) завршио у Крагујевцу (1959). Дипломирао на Филозофском факултету – група за српскохрватски језик и југословенску књижевност у Приштини (1972). Учитељевао је у подголијским селима Средња Река (1955–1956) и Девићи (1956–1959), радио као наставник и професор (1959–1973) и директор (1973–1974) основне школе у Међуречју. Био је главни и одговорни уредник „Чачанског гласа” (1974–1977) и директор Градске библиотеке у Чачку (1977–1992), одакле је отишао у пензију.Покретач је и уредник часописа „Глас библиотеке” и уредник листа „Дисово пролеће” (12 бројева, 1977–1991). Припремао је за штампу и уређивао књиге у издању Градске библиотеке и Дисовог пролећа из Чачка (тридесет збирки песама из едиција „Књига госта” и „Токови”, као и књига из едиције „Врела”). Уредник је и рецензент четрдесетак књига. Иницијатор је многих културних акција и манифестација („Сусрети сакупљача народног блага”, „Од октобра до октобра”, „Сусрети песника суседних градова”...). Поверавани су му многи друштвени послови (председник Удружења просветних радника општине Ивањица, 1961–1965; у више наврата председник Месне заједнице у Међуречју; председник Међуопштинске заједнице матичних библиотека у Краљеву; председник Републичке заједнице матичних библиотека Србије, 1985–1989). Стручне радове и чланке објављивао је у листовима, часописима и на радију (Настава и васпитање – од 1959, Просветни преглед, Задруга, Борба, Вечерње новости, Наша школа, Чачански глас, Вести, Расковник, Венац, Глас библиотеке, Дисово пролеће, Зборник Народног музеја у Чачку, Изворник, Ужички зборник, Радио Београд, Радио Чачак...).Српска академија наука и уметности откупила му је збирку народних умотворина (1970). За штампу је припремио књиге: Јован Пајовић, Чвор (Чачак, 1990) и Јован Јаворац, Ратне успомене 1876. (Београд, 1996). Објавио је више од 300 радова из области књижевности, историографије, етнологије, библиотекарства и издавачке делатности. Учествовао је на двадесетак научних скупова, на којима је презентирао резултате својих истраживања.Преминуо је у Чачку 10. јула 2000. године.6/8

Ljubomir Marković Zvona nad rekomMeki povezMeki povezLjubomir Marković BiografijaРођен је у Сивчини код Ивањице 20. јула 1934. године. Основну школу похађао у Миланџи (1943–1947), нижу гимназију у Ивањици (1947–1950), а Учитељску школу у Ужицу (1950–1955). Вишу педагошку школу (група српскохрватски језик и књижевност народа Југославије са руским језиком) завршио у Крагујевцу (1959). Дипломирао на Филозофском факултету – група за српскохрватски језик и југословенску књижевност у Приштини (1972). Учитељевао је у подголијским селима Средња Река (1955–1956) и Девићи (1956–1959), радио као наставник и професор (1959–1973) и директор (1973–1974) основне школе у Међуречју. Био је главни и одговорни уредник „Чачанског гласа” (1974–1977) и директор Градске библиотеке у Чачку (1977–1992), одакле је отишао у пензију.Покретач је и уредник часописа „Глас библиотеке” и уредник листа „Дисово пролеће” (12 бројева, 1977–1991). Припремао је за штампу и уређивао књиге у издању Градске библиотеке и Дисовог пролећа из Чачка (тридесет збирки песама из едиција „Књига госта” и „Токови”, као и књига из едиције „Врела”). Уредник је и рецензент четрдесетак књига. Иницијатор је многих културних акција и манифестација („Сусрети сакупљача народног блага”, „Од октобра до октобра”, „Сусрети песника суседних градова”...). Поверавани су му многи друштвени послови (председник Удружења просветних радника општине Ивањица, 1961–1965; у више наврата председник Месне заједнице у Међуречју; председник Међуопштинске заједнице матичних библиотека у Краљеву; председник Републичке заједнице матичних библиотека Србије, 1985–1989). Стручне радове и чланке објављивао је у листовима, часописима и на радију (Настава и васпитање – од 1959, Просветни преглед, Задруга, Борба, Вечерње новости, Наша школа, Чачански глас, Вести, Расковник, Венац, Глас библиотеке, Дисово пролеће, Зборник Народног музеја у Чачку, Изворник, Ужички зборник, Радио Београд, Радио Чачак...).Српска академија наука и уметности откупила му је збирку народних умотворина (1970). За штампу је припремио књиге: Јован Пајовић, Чвор (Чачак, 1990) и Јован Јаворац, Ратне успомене 1876. (Београд, 1996). Објавио је више од 300 радова из области књижевности, историографије, етнологије, библиотекарства и издавачке делатности. Учествовао је на двадесетак научних скупова, на којима је презентирао резултате својих истраживања.Преминуо је у Чачку 10. јула 2000. године.6/11

Hugo Harting Čudo u NemačkojTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaHugo Hartung,autor romana "Wir Wunderkinder"-koji smo veoma slobodno preveli"Čudo u Nemačkoj",iako bi naziv "Mi deca nemačkog čuda"bio korektniji-jedan je od najpoznatijih i najčitanijih romansijera savremene nemačke književnosti.Na glasu je i kao pisac komada za radio i televiziju,i takozvanih "stvarnih reportaža".Među poslednje spadaju i ratni romani Utvrđenje Breslava (Festung Breslau),Nebo bojaše dole(Der Himmel war unten) i Klackanje po kiši i vetru(Gewiegt von Regen und Wind),koje je međunarodna kritika stavila u red najboljih nemačkih ratnih romana.Hugo Hartung je rođen 1902. god. Studirao je književnost na univerzitetima u Lajpcigu,Beču i Minhenu,gde je promovisan za doktora filozofije.Mnogo je putovao pa je upoznao zemlje od švedskih i norveških polarnih krajeva do obala Male Azije.Pre drugog svetskog rata živeo je u Minhenu i radio kao književno-kulturni saradnik raznih novina i časopisa,pišući takođe redovno u naprednom humorističkom-satiričkom listu "Simplicisimus".U ono vreme radio je takođe kao dramaturg i glumac u putujućem Bavarskom zemaljskom pozorištu.Od 1933.god. posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj,nije više mogao da radi kao slobodan novinari književnik i potpuno se posvetio pozorištu.U Breslavi,gde se zatekao kad je počeo rat,služio je,iako nikad nije bio vojnik i bioizvežban,u jednoj antiavionskoj jedinici.Prilikom bombardovanja Breslave izgubio je kuću i celo imanje,pa se posle rata sa ženom,danskog porekla,i s decom morao da potuca po raznim gradovima Nemačke,dok se 1950.god.nije stalno nastanio u Zapadnom Berlinu kao nezavisan književnik.Iznavedenih podataka vidljivo je koliko je Hartung u svoj roman"Čudo u Nemačkoj"uneo autobiografskih elemenata.Roman je prvi put objavljen 1956.god.,i bio je književna senzacija u Nemačkoj.Tokom dve godine spadao je među takozvane"bestselere"na nemačkom književnom tržištu,a preveden je odmah na francuski,engleski,danski i švedski.Film izrađen na osnovu tog romana-prikazivan kod nas pod imenom "Nedovršena priča"-doživeo je veliki uspeh u Nemačkoj i u drugim zemljama.5/3

Petko Vojnić Purčar Prstenovani gavranoviTvrdi povezPetko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je jugoslovenski i srpski pisac, novinar,[1] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova.Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[2] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[3]BiografijaPetko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u hrvatskoj porodici u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[1] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[2]Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini3/13

O knjizi: Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika.Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

Čarls Saser Odred deltaOperacija divlji psiMeki povezČarls Saser je penzonisani veteran koji je dvadeset devet godina proveo u američkoj vojsci, od toga trinaest u Zelenim beretkama. Od 1979. godine bavi se pisanjem, novinarstvom i fotografijom. Izveštavao je sa mnogih ratišta i bio ranjen u akciji. Četrnaest godina je radio kao detektiv u odeljenjima za ubistva u Majamiju i Tulsi. Do sada je napisao preko 30 knjiga. Danas živi na ranču u Oklahomi, sa suprugom Donom.6/10

Jedan od snova poručnice Iv Dalas konačno je ispunjen. Udala se za srodnu dušu, Rorka. Međutim, misteriozno samoubistvo tehničara koji je radio na Rorkovom svemirskom odmaralištu prekinuće Ivinu bračnu idilu. Obdukcija će ustanoviti da je ovo samo jedno u nizu ubistava s opasnim predumišljajem. Svi tragovi ukazuju na smrtonosnu sublimiranu poruku u jednoj od igračaka koje proizvodi Rorkova kompanija. Ovoga puta Iv je u trci s vremenom, a samo od nje zavisi opstanak čoveka koga voli...

O knjizi: Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika.Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

Harli Džejn Kozak Sastanci s nepoznatimaMeki povezU svrhe istraživačkog rada za radio-emisiju koja se bavi pitanjem kako izbeći da te momci stalno ostavljaju, Voli Šeli, vlasnica radnje kaja se bavi izradom i prodajom čestitki, treba da izađe sa četrdesetoricom muškaraca u periodu od šezdeset dana. Ona sve to nekako podnosi, ali jednog dana kada odlazi da poseti brata nailazi na leš na prilazu duševne bolnice. Sve to pokreće niz novih pustolovina, ali i novih intrigantnih, misterioznih i smrtno opasnih poznanstava...6/10

Stanje:dosta dobro Izdavač:Subotica Izdato: 1995 Korica: meka Pismo:latinica Najlepši stih na talasu Radio Subotica Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- 56 ----

Autor: Hane Eštavik Povez: broširan Br. strana: 145 Format: 12x17 Hane Eštavik rođena je 1969. godine. Poslednjih godina stekla je status jednog od najzanimljivijih norveških proznih pisaca. Objavila je romane: Zacep (1994), Entropija (1955), Ljubav (1997), Istinito koliko sam i ja stvarna, Vreme koje je potrebno (2000) i 43. nedelja (2002). Dobitnica je niza nagrada: stipendije za spisateljice izdavačke kuće `Tanum`, nagrade `Sult`, nagrade za roman sluđalaca radio programa P2, a 2002. godine je dobila nagradu `Dobloug` za ukupno svaralaštvo.

Opis proizvoda Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali kada je tata radio-amater pozvao u goste pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kad u goste dolazi pravi šeik? Ulf se istovremeno brine i zbog Persija, svog najboljeg druga. Da li će se desiti ono najgore - da li će se Persi zaista odseliti? I da li će Ulf uspeti da hipnotiše Marijanu tako da ona poželi da ga poljubi?

Kao nova Novica Savić (Gornje Svarče, Blace, 10. novembar 1943 — Beograd, 17. oktobar 2004) je bio srpski dramski pisac, pripovedač i romansijer. Biografija Uredi Rođen je u Gornjoj Svarči u Toplici, gde je proveo rano detinjstvo. Od šeste godiše živi u Beogradu, gde završava osnovnu i Srednju brodarsku školu. Godinu dana provešće radeći na rečnim brodovima, a onda upisuje dramaturgiju na Akademija za pozorište, film, radio i televiziju gde diplomira u klasi profesora Josipa Kulundžića. Kratko je radio u srednjoj školi i bio direktor Narodnog pozorišta u Subotici. Najveći deo radnog veka provodi kao slobodan umetnik. Pisao je televizijske drame i scenarije za igrane i dokumentarne serije i emisije, sarađujući sa gotovo svim televizijama u SR Jugoslaviji, a najviše sa Radio-televizijom Beograd. Istovremeno piše prozu i pozorišne komade koji su izvođeni i objavljivani širom zemlje. Nesklon samonametljivosti i reklamerstvu, u svom radu bio je uglavnom usmeren na anonimne književne konkurse. Nije postojao nijedan prozni, dramski ili televizijski konkurs u SR Jugoslaviji na kojem nije učestvovao i dobio nagradu. Njegove pozorišne komade su režirali: Borislav Gligorović, Branko Pleša, Radoslav Zlatan Dorić, Miomir Miki Stamenković, Slavoljub Stefanović Ravasi, Vladimir Putnik i drugi. Izvedeno mu je i preko sedamdest radio-drama, od kojih je većina emitovana širom Evrope. To ga svrstava među najplodnije stvaraoce u ovoj formi. O njegovom samopregornom radu i posvećenosti književnosti dovoljno govori podatak da je iza njegove tragične smrti ostalo 188 nebjavljenih rukopisa: 92 pozorišna komada, 52 televizijske drame i filmskih scenarija, 31 zbirka kratkih priča i 15 romana. Dela Uredi Proza Uredi Iz blata, iz prašine (kratke priče), I mi smo ljudi (pripovetke), Kaljuga (roman), Otkup (pripovetke), Igrani pozorišni komadi Uredi Pobratim (Narodno pozorište, Beograd), Kako potamaniti gamad (Zvezdara teatar), Krvava teta (Pokrajinsko narodno pozorište, Priština), Spomenik za druga Danila (Narodno pozorište, Zenica), Vozač (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Veliki Mak (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Noć usred dana (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Ne okreći se, sine (Narodno kazalište, Osijek), Objavljene drame Uredi Opet plače, al sad od sreće, Savremena srpska drama, br. 13, Kad onaj tamo umre, Savremena srpska drama, br. 15, Ovde nema lopova, Drama, Beograd, Televizijske drame Uredi Selo bez seljaka, TV serija, 1972. Pucanj u šljiviku preko reke, RTS, režija Zdravko Šotra, 1978. Gradilište, RTS, režija Slobodan Šijan, 1979. Balada o crvenokosom, Televizija Zagreb, Beg, Televizija Zagreb, režija Dražen Piškorić, Snegovi, život i smrt Filipa Filipovića, RTS, režija Miša Radivojević, Vatrogasac, TV Sarajevo, režija Muhamed Mehmedović, 1983. Pogon za preradu voća, TV Sarajevo, režija Milan Bilbija, Dve karte za grad, TV Zagreb, režija Zrinko Ogresta, 1984. Garsonjera, RTS, režija Duda Ćeramilac, Sa 204-272, 1991. Tridesetdva kvadrata, 2002. Nagrade Uredi Nagrada Branislav Nušić za najbolji dramski tekst (trostruki dobitnik za drame „Krvava teta“, „Kad onaj tamo umre“, „Ovde nema lopova“), Radoje Domanović za kratku satiričnu priču (višestruki dobitnik), Nagrada Dana komedije u Jagodini za najbolji komediografski tekst (dvostruki dobitnik: „Noć usred dana“ i „Kako potamaniti gamad“), Pobednik konkursa Narodnog pozorišta u Beogradu povodom 125. godišnjice postojanja (drama „Pobratim“)

Autor - osoba Ilić, Miodrag, 1934- = Ilić, Miodrag, 1934- Naslov Gde je kraj ulice? : kazivanja jednog Beograđanina / Miodrag Ilić Ostali naslovi Gde je kraj ulice Vrsta građe roman Ciljna grupa u Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : JRJ, 1995 (Beograd : Kultura) Fizički opis 376 str. ; 20 cm (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 3.000. Predmetne odrednice Srpska književnost – romani Mi imamo malo poznatih dela koja na autentičan i upečatljiv način govore o ovom tektonskom potresu koji je zadesio srpsku građansku klasu i o istinskoj individualnoj i kolektivnoj tragici kojom su ta događanja obeležena. Književnom scenom u nas dugo su dominirali pisci rukovođeni lozinkom (primenjenom na građane) – dobili su ono što su i zaslužili! Tek u novije vreme čuli su se autentični glasovi Slobodana Selenića („Pismo/glava”, „Očevi i oci”), kao i Svetlane Velmar-Janković („Lagum”). Ta dela vratila su dignitet žrtvama tretiranim tako često kao „otpad istorije”. Među ova vrhunska dela o sudbini građanstva u nevremenu istorije uključuje se, ja u to čvrsto verujem, i proza Miodraga Ilića. Ovaj roman je uzbudljiv, jedrim jezikom pisan, potresan, ubedljiv, dosledan u svom realističkom oblikovanju građe, human, a biće podjednako blizak i intelektualnoj i manje intelektualnoj publici. – Petar Džadžić MIODRAG ILIĆ, rođen i odrastao u Beogradu, završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti. Radio je kao novinar u redakcijama „Večernjih novosti”, „Beogradske nedelje”, „Radio TV revije” i Televizije Beograd, prešavši put od reportera gradske i kriminalističke hronike do komentatora i urednika. Četrnaest godina posvetio je pozorišnoj umetnosti kao upravnik Beogradskog dramskog (1975–1979.) i direktor Drame Narodnog pozorišta (1982–1990.) da bi se vratio u Televiziju Beograd, gde danas radi kao urednik, voditelj emisija i direktor Programa za inostranstvo. Istakao se kao dramatičar, autor 15 pozorišnih tekstova izvedenih na raznim scenama u Beogradu i nekadašnjoj Jugoslaviji. Pisao je komade iz savremenog života („Kameleoni”, „Pred slepim zidom”, „Kafa na u-luci”, „San zimske noći”), istorijske („Kopernik”, „Puč”, „Apis`, „Legenda o zemlji Lazarevoj”), komedije („Nezahvalni Mateja”, „Veštac”, „Pasi”), refleksivno-metaforične („Ilion – iščezli grad”, „Valcer poručnika Nidrigena`). Ostvario je veći broj radio-drama, prevoda sa stranih jezika. pozoriščih kritika i članaka iz oblasti kulture, da bi svojim prvim romanom „Gde je kraj ulice” zakoračio u svet proznog izraza. MG139

Autor - osoba Crnković, Predrag, 1967- = Crnković, Predrag, 1967- Naslov Beograd za pokojnike / Predrag Crnković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : V.B.Z, 2008 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 165 str. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂAmbrozija / [VBZ, Beograd] ; ǂknj. ǂ233 ISBN (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Bilješka o autoru : str. 165 Napomene uz tekst. Sumorna slika glavnoga grada Srbije od vremena raspada jugoslovenske federacije do ovih dana, „bolno podsecanje na godine koje su nas usporile, deprimirale, umorile”. Politička previranja, medjunarodne sankcije, rat o kojem se ne govori, ali čije posledice Beograd oseća kao nestašicu osnovnih potrepština za život, tek je grubo naznačeni okvir u koji je autor smestio svoga glavnog junaka. Glavni lik Crnkovićevog romana senzibilan je i pred takvom zbiljom zbunjen intelektualac, a taj osećaj pojačava kontrast između njegovih filmskih, književnih i muzičkih evokacija i doslovne i prenesene izgladnelosti. On je gradski usamljenik ogoljen do srži: bez uporišta u porodici ili među prijateljima, bez kontakata sa svetom, bez posla i novca, opsednut hranom. Predrag Crnković, prevodilac i pisac. Preveo je 52 knjige s danskog (41 s tog jezika), norveškog, švedskog, engleskog i slovenačkog. Uređuje edicije „Severno svetlo”, „YUGO_ LIT” i „Van toka” u „Presingu”. Objavio je sedam romana i po jednu zbirku priča i poezije, tri radio-drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu. Prevođen je na danski i slovenački. Rukopis romana Beograd za pokojnike osvojio je 2008. regionalnu nagradu V. B. Z.-a, dok je rukopis drame Trbuhozborci osvojio Nagradu „Branislav Nušić” Udruženja dramskih pisaca Srbije 2017. Iste godine pripovetka „Trema” je dobila Nagradu „Milutin Uskoković” NB u Užicu (ali mu je oduzeta, jer se žiri naljutio zato što se autor potpisao pseudonimom). U međuvremenu su mu pripovetke nagrađivane na konkursima za Nagradu „Laza Lazarević” Kulturnog centra u Šapcu, kao i na konkursima, časopisa Ulaznica iz Zrenjanina i Beležnica iz Bora. Kao prevodilac je 2013. dobio nagradu Državnog fonda za umetnost Danske za promovisanje savremene danske književnosti u Srbiji. Član je UKPS i OF-a (udruženja danskih prevodilaca, kao dela danskog udruženja književnika). MG27

The Shepherd - Forsyth Frederick It is Christmas Eve, 1957. Flying home, on leave from Germany, he is alone in the cockpit of the Vampire. Sixty-six minutes of flying time, with the descent and landing — destination Lakenheath. No problem, all routine procedures. Then, out over the North Sea, the fog begins to close in. Radio contact ceases and the compass goes haywire. Suddenly, out of the mist, appears a World War II bomber. It is flying just below the Vampire, as if trying to make contact. k221+

Svetlana Nenadović : DETE JE OTAC ČOVEKA - 2 knjiga, RTS izdavaštvo 2011, drugo izdanje, str. 180. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Ненадовић, Светлана, 1934- U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo`, od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Momir Nikić je diplomirao i magistrirao opštu književnost sa teorijom književnosti, a doktorirao antropologiju na Beogradskom univerzitetu. Bio je urednik i glavni urednik BIGZ-a, radio u raznim ustanovama koje se bave pitanjima međunarodne naučne, kulturne i tehničke saradnje. Bio je stručnjak međunarodne organizacije rada u Somaliji, direktor Fulbrajtovog programa u Jugoslaviji. Objavljivao je radove po časopisima i listovima (Oko, Književnost, Književne novine, Međunarodna politika) o pitanjima međunarodne saradnje, istorije i teorije književnosti, antropologije... Posebno se zanima za oblast istorije kulture, novih tehnologija i literarnih komunikacija. odlično očuvana KORO.8

Luis Bromfild Savremeni junakIzdavač Rad 1973Tvrdi povez, str. 460.Američki roman.Luis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.4/22