Petrovaradin - Ištvan B. Foki Izdavač: Autorsko izdanje - Novi Sad, 1977. god. Broširan povez, 20 cm. 171 str. Ilustrovano VRLO DOBRO OCUVANO ,IMA samo potpis autora na najavnoj stranici Foki B. Ištvan je rođen u Bezdanu 26. septembra 1934. godine, gde je završio četiri razreda osnovne škole. U Sombor se seli 1956. godine i završava četiri razreda gimnazije, nakon čega odlazi u Suboticu gde završava više razrede i stiče učiteljsku diplomu. Kao učitelj je radio u Bogojevu i Telečki i tamo došao u prvi kontak sa radom sa decom. Istovremeno je pisao brojne takstove za ondašnje novine, kao i poeziju na mađarskom jeziku. Na Radiju Novi Sad je bio urednik i saradnik dečijeg programa na mađarskom jeziku sve do penzionisanja. Pisao je i piše pesme, prozu, radio drame, radio igre i pozorišne komade najviše za decu i omladinu ali i za odrasle. Radio igre su mu donele brojne nagrade a kasnije bile i povod za veliki broj njegovih knjiga. Prevodi poeziju i prozu sa srpskog na mađarski jezik. Sarađivao je sa mnogim domaćim književnicima od kojih izdvaja Miroslava Antića, Ljubivoja Ršumovića i Mariju Šimković sa kojima je pisao dvojezične knjige ili prepeve. Njegova prva knjiga, pesmarica za decu Mačji klavir, objavljena je 1972. godine na spskom jeziku. Nakon ove izdao je još šesnaest knjiga. Poslednjih godina bavi se prozom i stvarnim problematičnim pričama subotičke omladine (prostitucijom, krađama, noćnim živitom, druženjem.. (KUTIJA 2)

Thomas Nicholas Scortia je bio pisac naučne fantastike. Radio je u američkoj vazduhoplovnoj industriji do kasnih 1960-ih / ranih 1970-ih. Sarađivao je na nekoliko radova sa kolegom autorom Frankom M. Robinsonom. Ponekad je koristio pseudonime Skot Nikols, Džerald Mekdau i Artur R. Kurc. Scortia je rođena u Altonu, Ilinois. Pohađao je Vašington univerzitet u Sent Luisu, gde je 1949. godine stekao diplomu iz hemije. Radio je za brojne vazduhoplovne kompanije tokom 1950-ih i 1960-ih i imao patent za gorivo koje je koristila jedna od letećih misija Jupiter. . Scortia je pisao u slobodno vreme dok je još radio u oblasti vazduhoplovstva. Kada je industrija počela da bilježi povećanu nezaposlenost početkom 1970-ih, Scortia je odlučio da se okuša u pisanju sa punim radnim vremenom. Njegov prvi roman, Stakleni pakao (u saradnji sa Frenkom M. Robinsonom) bio je inspiracija za film The Tovering Inferno iz 1974. godine. Škorcija je takođe sarađivala sa Daltonom Trambom na romanu Ugrožene vrste. CORONET BOOKS 1975. 223 str. odlično očuvana

SAMA AMERIKA - Tomislav Longinović Izdavač: RADIO B92 Beograd Godina izdanja: 1994. Povez: broš Broj strana: 253 Pismo: latinica Stanje: dobro

ČUJ, MALI ČOVEČE! Vilhelm Rajh pogovor Raša Popov mek povez, 156 str Beograd, Radio B92, 1997 mali format odlično očuvana knjiga

Tvrd povez - 92 strane - ilustrovana SKALA RADIO KOTOR 2015 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja V 1

O knjizi: Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije.U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva).Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima.

O knjizi: Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije.U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva).Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima.

Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1998. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom autora,mek povez.format 20 cm,216 str. (63)

Pun naziv knjige je : DOSELJENIK 1815-2015 Priča o sudiji Fišeru Izdavači : ADMIRAL BOOKS i RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE / Edicija ADMIRAL Knjiga 11 / 1. izdanje / 237 str. : ilustr. ; 21 cm. / Latinica / Mek povez

IZDAVAČ: Radio B92 GODINA: 1995. POVEZ: mek PISMO: latinica STRANA: 223 STANJE: srednje očuvana, čitljiva, malo pohabana, veće žute fleke na vrhu svih strana i na prednjim koricama, blag miris od stajanja, ocena 3-

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, zapis na predlistu. Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 20 cm. 126 str. Ispunjen lirskim slikama vanredne upečatljivosti i atraktivnim ilustracijama, ovaj roman obnavlja svet detinjstva i njegove fascinacije, po čemu je uporediv sa „ Baštom sljezove boje“ i „ Ranim jadima“ . Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime.

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Milić Rakić 1986. 133 str. sadrži notni zapis jedne komponovane pesme na kraju knjige razgovor vođen sa Milošem Jevtićem na 2. programu Radio Beograda - str. 107-133 korice delimično oštećene i izlizane sadrži tekst nagrade učeniku Bio jednom jedan čovek

Izdavač: Yu Eco radio, Subotica 1996. Izabrane priče/bajke sa konkursa, autori su deca. Latinica, 64 strana, vrlo dobro očuvano. Za kvalitet pogledajte uvećane slike! Pogledajte i druge predmete iz moje Limundo i Kupindo ponude. Kupovinom više predmeta štedite na poštarini.

Putopisi novinara Radio-televizije Beograd, 51 tekst iz Afrike, Evroazije, SAD, jugoistočne Azije, Engleske i Iraka. Srpski privredni i kulturni klub; Beogradska knjiga, 2004., tvrdi povez, 474 strane, ilustrovana crno-belim i kolor fotografijama, 21cm., tiraž 500, nepodvlačena, ima posvetu, odlično očuvana.

SV 9 60235) LIKOVI I PISCI , Aris Movsesijan , Radio B92 Beograd 1995 ,kratke priče ; Aris Movsesijan (Beograd, 22. mart 1966) srpski doktor stomatologije, pisac, scenarista, filmski reditelj, bloger i političar. Jermenskog porekla. mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , 84 strane, potpis i posveta autora na predlistu

Ana Kavčić - Radimo i učimo 1

Vukašin Lugonja Lugonje iz ivice uz pesmu i razgovorTvrdi povezВукашин (Петров) Лугоња родио се 1949. године у Дубровнику. Поријеклом је из Ивице, села Лугоња, у општини Љубиње.Медицински факултет је завршио у Сарајеву, а специјализацију из анестезиологије са реуматологијом у Београду, гдје је стекао звање примаријус.[1] Живио је са родитељима у Требињу, гдје се оженио и засновао породицу. Са супругом Мирјаном има сина Петра и кћер Јелену. Радио је у Медицинском центру у Требињу и био први њихов специјалиста из поменутих области медицине. Оснивач је интезивне његе у Општој болници у Требињу, и био њен начелник. Увео је најсавременије методе анестезије у разне хируршке гране Опште болнице у Требињу, примјенио први пут респиратор-вјештачка плућа у интезивној њези.Био је предавач у Медицинској школи у Требињу. Зачетник је акупунктуре и терапије бола коју је завршио на Војно-медицинској академији у Београду, упоредо са пост-дипломским студијама. Радио је у Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Београду. Поред највећег стручног признања примариус, био је и ментор из анестезиологије. Тагође, радио је и на Очној клиници Клиничгог центра Србије. Оснивач је приватне праксе „Породични доктор”.За вријеме рата 1991-1995. године био је предсједник секције здравства за Херцеговину у удружењу Срба из БиХ у Београду. Тада је добровољно радио у болници у Требињу и сав приход поклонио тој болници. Сада ради у првој приватној специјалној гинеколошкој болници за стерилитет у Београду. Члан је друштва гуслара Стара Херцеговина и Утекса, музичког удружења текстописаца Србије. Као човјек, доктор и хуманиста стално је присутан у свом завичајном Љубињу у Херцеговини.[2]Тренутно живи и ради у Београду.ДелаВукашин (Петров) Лугоња је објавио преко 40 стручних радова. Поред свог главног занимања, бави се и писањем поезије и прозе. До сада је објавио три дјела, и то:Лугоње из Ивице кроз пјесму и разговорУ добру смо добро посрнулиДвери душеИздао је и компакт дискове:Лугоње из Ивице кроз пјесму и разговорХерцеговина у пјесмиЗавјет о пјесми и свирци[3]Теме његових дијела су везане за његову завичајну Ивицу и Херцеговину. Издата дјела му се налазе и у Завичајној збирци Народне библиотеке „Др Љубо Михић” у Љубињe3/30

Službeni glasnik, 2015. Jelica Zupanc dramaturg je i dramski pisac, autorka poznatih televizijskih i pozorišnih ostvarenja i romana Kafkine adrese. Dobitnik je Nagrade „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za najboLji dramski tekst 1985. za dramu Crnjanski ili lako je Andriću, Godišnje nagrade RTS-a za najboLji scenario 1995. za Isidoru, kao i nagrade „Žensko pero“, koju dodeLjuje časopis Bazar, za Kafkine adrese, kao najboLji roman 2002. godine. „Ovim romanom-prepiskom pokušavam da otvorim svet ’demokratije mrtvih’ (Česterton) i pokrenem vezu s nama koji smo još uvek ’pukom igrom slučaja tu, u prolazu’. Mnogi delovi su zato izvorni, autentični, sasvim jednostavno pokazuju da je dokument koji se ukLjučuje u sadašnjost jači i čudesniji od svake fikcije. U ovom poduhvatu, pomogli su mi mnogi koji veruju u moć podataka i činjenica, a njihove dragocene beleške i zapažanja, informacije, pitanja, pa i sumnje, dali su mu krila – pre svih, naravno, sam Dragiša Vasić svojim delom i samim sobom.“ Jelica Zupanc (1952) dramski pisac, diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgije, 1975. u Beogradu. Od diplomiranja radi kao dramaturg i urednik u TV Beograd. Objavljene i izvedene drame: Za pozorište: Crnjanski ili lako je Andriću (`Scena`, 1986, Atelje 212, 1987), Srbijom uzvodno (Beogradsko dramsko pozorište, 1989), Ognjena kupina (`Scena`, 1992, nova verzija teksta u časopisu `Raška`, 1997, Teatar Joakim Vujić, 1997), Isidora (Festivak monodrame i pantomime u Zemunu, 1989), Gle, Srbi (Festival monodrame i pantomime u Zemunu, 1990), Nedovršena simfonija (Savremena srpska drama, 1998); Breg čežnje (`Scena`, 2002). TV drame: Učini to svojski (TV Sarajevo, 1985), Zagreb-Beograd preko Sarajeva (TV Beograd, 1992, Antologija TV drame, knjiga peta, 2002), Isidora (TV Beograd, 1995), Naša Engleskinja (TV Beograd, 1997), Nedovršena simfonija (TV Beograd, 1998), Breg čežnje (TV Beograd, 2002). Radio drame: u saradnji sa suprugom, dramskim piscem Miodragom Zupancom: Zamena (Radio Beograd, 1974) i Kuća na Kalvariji (Radio Beograd, 1975), Nedovršena simfonija (Radio Beograd, 2001). TV serija za decu i po njoj knjiga Crveno, žuto, zeleno, kreni (Plato, 2002). Roman Kafkine adrese (Čigoja štampa, 2002). Premijera monodrame Isidora prikazana je 1989. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Predstavu je režirala Slobodanka Aleksić, a igrala je Mira Banjac.

OBIČAN ČOVEK - Branko Čanković Branko Čanković Beograd 2022 158 str Branko Čanković je rođen u Varaždinu 1951. Godine. Od 1963. godine živi u Beogradu, gde je radio kao finansijski direktor Fabrike šećera Beograd, a zatim i Beogradske industrije piva. Nakon uspešne karijere u oblasti ekonomije, okrenuo se stanogradnji. K.D.S.3.1.

Narodna knjiga, Alfa, 2004. Tvrd povez, 144 strane. Odlično očuvana. Kjartan Poskit je rođen 1956. godine u Jorku u Engleskoj. Ovaj svestrani autor je poznat po serijalu knjiga o Urgumu sekirašu. Radio je na BBC-ju na serijalima za decu o matematici i nauci. Napisao je i nekoliko stripova, scenarija i pesama.

Description E baš neću to da radim Još jedna kartonska slikovnica u seriji preklapalica koja, na zabavan i duhovit način, nudi rešenje za problem dosade kod dece. Tekst je pisan u stihu, a predivni likovi uvode najmlađe u zanimljivu igru nastavljanja ili pogađanja stiha skrivenog ispod preklopa. Ova zanimljiva slikovnica biće još jedan mali, ali važan doprinos socijalizaciji dece u ranom uzrastu.

Plato, 2022. Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. – Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka „Priče o pivu“ (Laguna, 2008) i „Umorni kao psi“ (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča „Umorni kao psi“. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Jelica Dabović Tajna jednog osmehaMeki povezJelica Dabović je sestra košarkašica Ane i MIlice Dabović, koja je u ovoj knjizi opisala zlostavljanje u svojoj porodici. Ona ističe da je nju i njene sestre zlostavljao otac.Ova knjiga je njen način da se izbori sa svime što je preživela i da dobije odgovore od oca zašto je to radio.