Anatolij Ribakov Deca ArbataTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Dečje novine - Jedinstvo 1988Više od 20 godina Anatolij Ribakov radio na romanu Deca Arbata, gde je pošteno ispričao tešku sudbinu svoje generacije, čija mladost je protekla u vreme staljinističkih represalija. Za vreme perestrojke roman Anatolija Ribakova je objavljen. Uspeh kod čitalaca u SSSR i inostranstvu bio je prosto neverovatan!5/19

Autor: Pol Lindzi Broj strana: 379 Pismo: latinica Povez: broširan Format: 21 Dinamičan triler koji govori o nestalim umetničkim delima za vreme Drugog svetskog rata i o pokušaju finansiranja novih nemačkih političkih partija iz tih izvora. Pol Lindzi je radio u FBI-ju dvadesetak godina i svoje iskustvo na najbolji način pretače u sjajne romane prepune neočekivanih preokreta.

Nebojša Romčević : Karolina Nojber i druge drame / Beograd : Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti ; Budva : Grad teatar, 1998 , Fizički opis XVII, 295 str. ; 18 cm Edicija Univerzitetski umovi Tiraž 500 Univerzitetski umovi / Aleksandra Jovićević: str. I-XVII Biografija: str. 295. Ромчевић, Небојша, 1962- -- Драме Sadržaj na slici. Očuvanost 3 ; ima autorovu posvetu, korica malo pohabana

PISMA IZ AFRIKE - Zuko Džumhur Sjećanje Tuzla 40 str ilustracije Zulfikar Zuko Dzumhur, putopisac, slikar i karikaturista rodjen je u Konjicu 24. 09. 1920. godine. Potice iz stare ugledne ulemanske porodice. Otac mu je Abduselam i majka Vasvija rodjena Rufo. Osnovnu skolu i nizu gimnaziju je zavrsio u Beogradu, gdje mu je otac radio kao imam, a visu gimnaziju u Sarajevu 1939. Poceo je studirati pravo, ali je presao na likovnu akademiju i zavrsio je u klasi Petra Dobrovica. Prve crteze je objavio u Narodnoj armiji 1947. godine, a od tada saradjuje kao karikaturista i ilustrator u Jezu, Borbi, Vetrenjaci, Politici, Oslobodjenju, reviji Danas, NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je vise od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za vise kratkih i tri za igrane filmove. Uradio je 35 scenografija za pozoriste, a posljednjih deset godina radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije Hodoljublje. Zulfikar Zuko Dzumhur je umro 27. novembra 1989. godine u Herceg Novom, a ukopan, 29. novembra, u rodnom Konjicu.

Мијајло Пупин: енциклопедија у сликама Орландо, 2018, Београд тврд повез, 66 стр. ћирилица илустрације у боји, 24 cm Едиција: Сербиум ISBN 978-86-917955-2-8 Ова књига вас текстом и сликама води животном путањом Михајла Пупина. Приказана су места у којима је боравио, описане околности у којима је учио, представљени људи са којима је радио и објашњени изуми које је остваривао.

Anatolij Ribakov Deca Arbata Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Dečje novine - Jedinstvo 1988 Više od 20 godina Anatolij Ribakov radio na romanu Deca Arbata, gde je pošteno ispričao tešku sudbinu svoje generacije, čija mladost je protekla u vreme staljinističkih represalija. Za vreme perestrojke roman Anatolija Ribakova je objavljen. Uspeh kod čitalaca u SSSR i inostranstvu bio je prosto neverovatan!

m9 Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Zlatna Knjiga Ilustracije: Sava Nikolic Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac[1] čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge. Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3] Biografija Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5] Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [12]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja...

Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura.

Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura.

Neo – F - Roman Sa posvetom autora Izdavač: Solaris, Novi Sad, 2023 Broširano, 262 strane Milivoj Anđelković (Beograd, 1940) srpski je književnik, dramaturg, esejista, novinar i urednik.[1] Jedan deo opusa mu je posvećen romanima i fantastici, neoavangardi (signalistički pokret) i elektronskoj interaktivnoj književnosti. Drugi deo opusa je esejističke i kulturološke prirode, a objavljuje ga u knjigama, na Internetu, u feljtonima i na radio-programu.

Anabel Krejg - Klif Rosni: ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA NAUKE Tvrd povez - formata: 21x25cm, 128strana, izdavači: ZMAJ - Novi Sad i ZEBRA - Beograd Knjiga je tvrdih korica i 128 strana. Daje odgovore na mnoga zanimljiva pitanja koja se tiču planete Zemlje, energije, zašto se stvari pomeraju, trenje, gravitacija, pritisak, mašine, svetlo, zvuk, atomi i molekuli, elektricitet, magneti i elektricitet, elektromagnetni spektar, stvaranje električne struje, radio i televizija, kompjuterska tehnologija...

H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

42334) RAT SVETOVA , Herbert Džordž Vels , Prosveta Beograd 1981 , H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. biblioteka Plava ptica knjiga 1. , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, ćirilica,245 strana

m4 Omot: Nikola Masnikovic Giuseppe Ungaretti (Aleksandrija, 8. veljače 1888. - Milano, 1. lipnja 1970. godine, bio je talijanski pjesnik i pisac. Rodio se u Egiptu u Aleksandriji, u obitelji Talijana rodom iz Lucce. Na njegovo je odrastanje utjecala dojilja iz Sudana, sluškinja iz Argentine te dadilja koja je bila Hrvatica iz Boke Kotorske.[1] Otac mu je radio na radovima na Sueskom kanalu, gdje je poginuo u radnoj nesreći 1890. godine.

■ TURISTA ▪︎Autor: Olen Stajnhauer ▪︎Izdavač: Evro Giunti, Beograd, 2014. ▪︎Povez: Mek ▪︎Br. Strana: 437str. ▪︎Stanje: Odlično očuvana ▪︎Majlo Viver je pokušao za sobom da ostavi svoj nekadašnji život prepun tajni i laži u kojem je radio za Centralnu obaveštajnu službu kao „turista”, tajni agent bez kuće i identiteta. Međutim, povlačenje s terena će postati nemoguće u trenutku kad hapšenje traženog ubice dovede do istrage jednog od Majlovih najstarijih kolega.

Prvo izdanje! Nolit, Beograd, 1984. str 298. tvrd povez sa omotom (omot malo iskrzan, unutra je knjiga očuvana) „Malo je u književnosti knjiga u kojima živi toliko dobrih ljudi kao u Popovićevim Sudbinama” – Dragoslav Mihailović Bezimena vojvođanska varošica u kojoj se odvija radnja Popovićevog romana „Sudbine“, pred sam početak Drugog svetskog rata i u prvim godinama okupacije, postaje svojevrsni „sabirni centar“ mnogobrojnih ljudskih sudbina koje su se u njoj stekle, slučajno ukrstile i gotovo bez traga ostale zaboravljene u smutnim vremenima i pogrešnim istorijskim događajima. Pripovedačevo oko u ovoj hronici palanačkog života usmereno je na obične, male ljude, različitih vera, nacija, obrazovanja, imovinskog i klasnog statusa, kojima je zajednički pokretač – da prožive koliko-toliko lepo svoje živote. Slika rata, koji nastupa iznenada, nije prikazana sa mnogo istorijskog naboja, već više kao okidač sudbine, Usud, granična situacija u kojoj se lome životi mnogih junaka i menjaju njihove političke i klasne, a zapravo sudbinske, pozicije. Tragički tonovi u ovoj naraciji postignuti su smenjivanjem slika srećnog zajedničkog života domaćih Švaba, Srba, Jevreja, bili oni majstori, radnici, intelektualci ili industrijalci, sa slikama podvojenosti, nepoverenja, straha, mržnje, poniženja i jednog krajnjeg odljuđenja koje je, nepozvano, zaposelo sudbine tih dotad srećnih ljudi. „Svoju ubedljivost ova proza postiže pokazujući ljude u nasušnim, mada najčešće nevidljivim, brigama prostog postojanja.“ – Ljubiša Jeremić Miroslav Popović (Zemun, 1926 – Beograd, jul 1985) bio je srpski romanopisac i pripovedač. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Zemunu. Kao mladom vojnom uhapšeniku suđeno mu je pred vojnim sudom, iako nikakve veze nije imao s vojskom. Sproveden je na Goli otok 1949. godine, gde je, potpuno nevin, proveo sedam godina. Po povratku s robije završio je slavistiku i jedno vreme radio u zemunskoj gimnaziji kao profesor književnosti. Pisao je prozu i radio drame koje su izvođene pod drugim imenom na Radio Beogradu. Rukopis njegovog romana „Sudbine“ dugo je išao od izdavača do izdavača, da bi napokon, 1984. godine, bio objavljen u Nolitu. Dramatično sećanje na golootočku robiju, pod nazivom „Udri bandu“, štampano je tek posthumno 1988. godine.[1] To je bila prva knjiga memoarske proze koja je, u tadašnjoj Jugoslaviji, progovorila o zverstvima na kamenom ostrvu. Njome je na svojevrstan način otvorena posleratna komunistička tabu tema – Goli otok. Beogradski izdavač „Gutembergova galaksija“ je 1997. godine objavila njegova sabrana dela u četiri toma. Nagrade Nolitova nagrada za roman „Sudbine“, 1985. Nagrada Miloš Crnjanski za roman „Sudbine`, 1985. Roman „Sudbine` uvršten u deset romana decenije 1980–1990 Dela Sudbine, roman, Nolit, Beograd, 1984, Tvrdo nebo, pripovetke, Nolit, Beograd, 1986, Udri bandu, memoarska proza, Filip Višnjić, Beograd, 1988, Nevesela priča, radio drame, Gutembergova galaksija, Beograd, 2000. Prevodi Memoarska proza Udri bandu: Les vauriens de Tito, prevod na francuski Pascale Delpech, Christian Bourgois, Paris, 1991. Roman Sudbine: Les loups de Voïvodine, prevod na francuski Alain Capon, Gaïa, Larbey, 2002. Sъdbi, prevod na bugarski jezik Žela Georgieva, Stigmati, Sofija. 2007.

Autor: Harold Robins Format: 21 cm Broj strana: 239 Povez: Tvrd povez Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio i televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čime je najviše žudeo - poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Magnat je alhemijski vešto pomešana priča o seksu, novcu, ambiciji i moći iz koje smo dobili čisto zlato, bestseler nad bestselerima koji je prodat u više od 300.000.000 kopija širom sveta.

KNJIGA LOVOROVA -Bela Hamvaš (1932 - 1945) prevod Sava Babić Zbirka eseja Sjećanja Banja Luka Bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Rođen 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovačkoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti mađarski i nemački. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i časopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznačajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime

Dobro očuvana, 136 strana, izdanje Povelja Kraljevo 2015, ima i posvetu autora na početku Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Radio je kao novinar. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra.Objavio je više od dvadeset knjiga poezije, od prve Noćna ptica u parku (1972) do knjige Sitnokoračarka (2012). Objavio je nekoliko knjiga izabranih pesama i izabrane pesme u četiri toma (2009). Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Dobitnik je više književnih nagrada: „Mladi borac“, Nagrade grada Skoplja „13. novembar“, nagrade Makedonske radio televizije za najbolju knjigu za decu objavljenu između dve Struške večeri poezije, nagrade „Aco Šopov“ za najbolju pesničku knjigu, nagrade „Braća Miladinovci“ Struških večeri poezije, nagrade Praznik lipa, nagrade Književno žezlo i nagrade Velja kutija Makedonskih duhovnih konaka. Prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića i drugih autora. Objavio je nekoliko publicističkih knjiga, među kojima i Prvo lice jednine (knjigu intervjua s najznačajnijim makedonskim književnicima i umetnicima) i knjigu zapisa i eseja List po list. Autor je više novinskih i televizijskih putopisa. Živi u Skoplju.

Arhipelag, 2022. Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu.

William Johnston - Dr. Kildare: The Faces of Love Fontana, 1965 125 str. meki povez stanje: vrlo dobro Dr. James Kildare was a fictional character, the primary character in a series of American theatrical films in the late 1930s and early 1940s, an early 1950s radio series, and a 1960s television series of the same name. This novel is based on the television series. Dr Kildare comes to the rescue of a young woman whose face has been hideously scarred in a laboratory accident. Fiction

Luiđi Ugolini Roman o HanibaluTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaRomansirana biografija vojskovođe Hanibala, čiji je autor italijanski pisac Luiđi Ugolini (1891-1980).Ime autora nije poznato mlađim generacijama srpskih čitalaca, ali on važi za klasika u Italiji, posebno kada je reč o omladinskoj literaturi koja je ušla u školsku lektiru, ali i po romansiranim biografijama.Međutim, polje njegovih interesovanja je izuzetno široko i bibliografija ima 120 naslova, uključujući radio drame, priručnike, kuvare i naučne eseje, a bavio se i novinarstvom pišući za najuglednije italijanske listove.5/4

Београд између два рата (1918-1941) аутор: Радина Вучетић илустрације: Владимир Бурсаћ Креативни центар, Београд, 20 меки повез, ћирилица, пун колор 32 стр. 23,5 x 16,5 cm узраст: 9+, 12+, 14+ Сазнајте како су живели Београђани између два светска рата! И још нешто: како се град ширио ницањем нових насеља, ко су били водећи српски индустријалци, како су се Београђанке улепшавале, који су славни светски уметници гостовали у Београду, када је емитована прва радио емисија и када су Београђани сазнали шта је то телевизија.

Novo! Izdavač: Stylos - Novi Sad, 2004. god. Tvrd povez, 21 cm. 145 str. U ovoj knjizi Sergej Dovlatov oživljava sećanja na Puškinov spomen kompleks u Mihajlovsku koji je uvek privlačio poznate književnike. Za vreme sovjetskog saveza, Sergej Dovlatov radio je u ovom muzeju kao vodič. Smislio je zabavu da provede posetioce po svim muzejima kompleksa, a da nijednom ne upotrebi reč Puškina. Danas, veliki zaljubljenici dela Sergeja Dovlatova, pokušavaju da njegovu kuću u kojoj je živeo dok je vodio ekskurzije po Puškinovom muzeju, učine delom izložbe.