Therese Lenotre: POTOTO ET T.S.F. Izdavač HACHETTE Paris, edicija Petite bibliotheque blanche. Tvrdi povez, majstorski ilustrovano (autor Alain Stogan), 112 strana. Posveta na prvoj strani: učenik francusko-srpske privatne muške narodne škole Nikola Atanasijades dobio je ovu knjigu za odličan uspeh iz francuskog školske godine 1936-37. Dakle, junak knjige je dečak Fransoa koga ukućani od milja zovu Pototo. Pototo ima mamu, tatu, učiteljicu klavira,, drugove, mačka Mistigrija i plišanog medu Porfira, ali jedino što on zaista želi je radio, no kod ukućana njegova želja ne nailazi na razumevanje.

Autor: Žef Arts Izdavač: Kreativni centar - Beograd, 2017. Mek povez, 224 str. Dimenzije: 11 x 17 cm Težina: 223 gr Fika je na poklon dobila konja. I to ne bilo kakvog konja! To je pravi islandski poni, koji je nekada radio u cirkusu. Tata i mama se ne slažu s tim da ona zadrži Lasea. Uz sve to, tog konjića želi i neki stari klovn koji želi da povrati svoju slavu. Fika je, međutim, obećala prijateljici Olgi da će brinuti o Laseu i učiniće sve da ga zadrži…

Autor: Dejvid Bedl Format: 22 cm Broj strana: 350 Povez: Tvrd povez Kao i većina ljudi, Vik Malen se seća gde je bio i šta je radio onog dana kada je preminula princeza Dajana. Ovo je povest jedne intenzivne i strasne seksualne veze postavljene na pozadini najhisteričnijeg vremena našeg kolektivnog pamćenja. A zatim dolazi do tragedije - tragedija koja je kontrast onoj nacionalnoj i mitološkoj. Roman o seksu i smrti, seksualnoj intimnosti i otuđenju, triler i ljubavna priča konstruisana sa tamnom simetrijom, gde je sve ono što je komično osenčeno nečim tamnim.

Autor: Dž. D. Rob (Nora Roberts) Povez: broširan Br. strana: 299 Format: 14x20 Jedan od snova poručnice Iv Dalas konačno je ispunjen. Udala se za srodnu dušu, Rorka. Međutim, misteriozno samoubistvo tehničara koji je radio na Rorkovom svemirskom odmaralištu prekinuće Ivinu bračnu idilu. Obdukcija će ustanoviti da je ovo samo jedno u nizu ubistava s opasnim predumišljajem. Svi tragovi ukazuju na smrtonosnu sublimiranu poruku u jednoj od igračaka koje proizvodi Rorkova kompanija. Ovoga puta Iv je u trci s vremenom, a samo od nje zavisi opstanak čoveka koga voli... Odlično zamišljena, zadivljujuća priča... - Publishers Weekly

Opis proizvoda Ilustrovao Serđo Olivoti. Deda Mraz je radio samo za Novu godinu, to se zna. Uvek mu je dobro išlo dok nije počela kriza zbog koje je morao da potraži neki novi posao. Ali to nije bilo lako! Konobar? Ne, Deda Mraz je bio previše debeo i nezgrapan. Zabavljač? Previše je star za to. Operater u telefonskom centru? Nije to za njega. Upravo kad je počeo da gubi svaku nadu, Deda Mraz je našao savršen posao. I otkrio je da nikad nije kasno da ti se ispune želje. Tvoje, ali pre svega želje drugih.

Autor: Ivana Retas Izdavač: Radio Televizija Kragujevac Broj strana: 70 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 22cm Čitati između redova je umeće: autorka, u dijalogu sama sa sobom, učaurena u svoju umetničku intimu, sa stavom da ne treba trošiti reči na nedostojne umetnosti, zatvorenih očiju svojom poetskom rečju uverava nas da nebo nije granica, privilegovana da i van svog sna vidi ono što samo poneki mogu videti čini time privilegovane i nas kojima je to kroz svoju poeziju podarila. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što na predlistu postoji posveta. RETKO!!! (tiraž 300 primeraka)

KOV, 1997. Odlično očuvana, kao nova. Divna M. Vuksanović (Beograd, 1965) srpska je književnica, filozof, teoretičar medija i predsednica Estetičkog društva Srbije. Biografija Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, (odsek Menadžment u kulturi, pozorišna i radio produkcija), kao i na Filozofskom fakultetu, (odeljenje za filozofiju), u Beogradu. Od 1992. godine magistra je nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije, a od 1998. doktoresa filozofskih nauka iz oblasti savremene filozofije i estetike. Pedagoški rad Od 1997. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, najpre na Katedri za menadžment u kulturi, pozorišnu i radio produkciju, a potom na Katedri za Teoriju i istoriju. Sredinom 2011. godine, izabrana je za redovnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za teoriju i istoriju, gde predaje na predmetima: Teorija kulture, Estetika, Savremena estetika, Estetika komunikacija, Estetika medija, Filozofija medija, Metodologija naučno-istraživačkog rada i Poetika, na svim nivoima studija. Naporedo s ovim, predavala je i Teoriju medija na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Estetiku na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Takođe, na doktorskim studijama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu predaje predmet Komunikologija. U periodu od 2004. do 2006. godine bila je prodekan za nauku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i predsedavajuća Naučnog veća FDU, te direktor Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U drugom mandatu, na istim funkcijama obavljala je poslove od 2006. do 2007. godine. Potom je više godina bila zamenica šefa Katedre za teoriju i istoriju FDU, kao i članica Saveta FDU od 2013. godine, te predsednica Saveta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (2016—2019). Uvela je predmete Estetika komunikacija i Filozofija medija u visokoškolske institucije u Srbiji, i zajedno s nekoliko koleginica i kolega iz Hrvatske i Srbije utemeljila međunarodni naučni simpozijum Filozofija medija, koji se desetak godina u kontinuitetu održava u Hrvatskoj i Srbiji. Fotografija sa prezentacije knjige Članstvo i druga angažovanja Divna Vuksanović je aktuelna predsednica Estetičkog društva Srbije (drugi mandat) i Udruženja građana za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja „Mladi grašak” iz Beograda (od osnivanja 2001. godine). Uređivala je naučne časopise: Kultura (u dva mandata), kao i Zbornik radova fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i časopise In medias res (Hrvatska), Medijski dijalozi (Crna Gora). Trenutno je urednica časopisa CM, Communication and Media (Srbija). Bila je, takođe, dugogodišnja urednica edicije „Multimedia“ izdavačke kuće Klio iz Beograda. Bibliografija Do sada je objavila preko sto pedeset naučnih i stručnih radova, šest naučnih studija u domenu filozofije, a priredila je i desetak naučnih publikacija iz oblasti filozofije medija, kulture i estetike. U oblasti literarnog stvaralaštva, objavila je 13 knjiga (poezija, poetska proza, kratke priče, knjige za decu, roman), a na Radio Beogradu 2 izvedene su joj dve radio-drame u režiji Vlatka Ilića, kao i jedna adaptacija romana za decu.[1]-[2] Njen rad u oblasti filozofije priznat je i od strane SANU i Matice srpske, te je s referentnim radovima, kao posebna odrednica, ušla u drugi tom Srpske enciklopedije (str. 925), u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda. Objavljene knjige u oblasti književnosti Madona dugog vrata, poezija, Matica srpska, Novi Sad, 1992. Opažač, opažena, međužanr, Književna opština Vršac, 1997. Glava harfe, epistolarna poezija, (sa Draganom Jovanovićem Danilovom), Prosveta, Beograd, 1998. Život sa Trolovima (II deo), roman, Književna reč, Beograd, 1998. Patološke priče, kratke priče, Prosveta, Beograd, 1999. Život s trolovima, I i II, roman za decu, Narodna knjiga, Beograd, 2003. Avanture sa stvarima, međužanr – poetska proza, Narodna knjiga - Alfa. Београд. 2003. ISBN 978-86-331-1083-9.. Štipaljka u hulahopkama roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. . Београд. 2004. ISBN 978-86-331-1638-1.. Lezi mi na leđa trole!, roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. Okultno krvarenje, kratke priče, Zaječar. 2008. ISBN 978-86-86305-24-4.. Memo, kratke priče, Serbika, Kruševac, 2016. Vetar sa zvezdane planine, mini-roman za decu, Čigoja, Beograd, 2019. Devojka sa štapom, romanoid, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2020.[3] Objavljene naučne monografije u oblasti filozofije Postmoderna i fenomen sinkretizacije žanrova u jugoslovenskom pozorištu do 1991. godine, magistarski rad iz teatrologije, 1993. Barokni duh u savremenoj filozofiji: Benjamin, Adorno, Bloh, doktorska disertacija, Čigoja. . Београд. 2001. ISBN 978-86-80269-47-4.. Aesthetica Minima, Zograf, Niš. 2004. ISBN 978-86-7578-091-5.. Grupna fotografija Divne Vuksanović i kolega sa katedre Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, monografija, 1. tom, Čigoja. . Београд. 2007. ISBN 978-86-82101-30-7.. Filozofija medija : ontologija, estetika, kritika, 2. tom, Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Čigoja. . Београд. 2011. ISBN 978-86-82101-41-3.. Filozofija medija 3: Ontologija, estetika, kritika, Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU – Čigoja, Beograd, 2017. Nova kritička teorija: Filozofija zabave (s Draganom Ćalovićem i Vlatkom Ilićem), Estetičko društvo Srbije – Čigoja, Beograd, 2021. Radio drame Život sa trolovima, 2014. (adaptacija: Olivera Kolarić)[4] Orbovi, male duše, 2015. Isceljenje, 2016. Priređena izdanja Fotografija Vuksanovićeve Šta je estetika?, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije. . Београд. 2006. ISBN 978-86-83453-77-1.. Umetnost u kulturi, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2007. 2008. ISBN 978-86-903729-2-8.. Knjiga za medije – mediji za knjigu, zbornik radova, Clio, Beograd 2008. 2008. ISBN 978-86-7102-330-6.. Kulturni identiteti gradova, časopis Kultura br. 122-123, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2009. Kulture ritmova i spektakla I i II, (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 126, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010. Filozofija medija (sa Seadom Alićem i Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 133, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2011. (Ne)Kultura (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 137, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, Beograd, 2012. Mediji i javnost / Media and Publict, sa Seadom Alićem i Mariom Milkovićem, Zbornik radova sa međunarodnog znanstvenog simpozija Mediji i javnost, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb. 2014. ISBN 978-953-7809-25-6.. Umjetnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, zbornik, Sveučilište Sjever, Centar za filozofiju medija, Zagreb, 2013. Budućnost medija, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb, 2015. Kreativnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i CFM, Zagreb, 2016. Mediji i alternativa, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i alternativa, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2018. Mediji i konflikti, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova: Filozofija medija: Mediji i konflikti, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2020. Mediji i usamljenost, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i usamljenost, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Beograd, Jagodina, 2021.

ANTOLOGIJA PRIPOVETKI PISACA IZ EX YU U KOJIMA SE GOVORI O RATU I KAKO DALJE,spisak autora vidljiv na koricama, str 380, NOVO Govoreći o knjizi u kojoj se nalaze i priče Bore Ćosića, Nenada Veličkovića, Miljenka Јergovića, Davida Albaharija, vlasnik izdavačke i filmske kuće `Kult B` Mustafa Kapidžić rekao je da se u knjizi na objektivan način opisuju zbivanja u raspadu bivše Јugoslavije i ratu koji se dogodio na ovim prostorima.

Žak Konfino Jesi li ti razapeo HristaTvrdi povez sa zaštitnim omotomŽak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice.Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim.Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.5/32

dd Pera Stefanović Rođen je u starosedelačkoj porodici u Prištini gde je završio osnovno obrazovanje, gimnaziju i Višu upravnu školu. Između dva rata, kao gimnazijalac, pripadao je naprednom omladinskom pokretu. Učestvovao je u NOB-u od 1941. godine. Posle rata bio je učesnik omladinskih radnih akcija „Brčko-Banovići“ i „Šamac-Sarajevo“ 1946. Bio je na značajnim funkcijama u politici i kulturi Kosova i Metohije. Radio je kao novinar i urednik u Radio Prištini (1951 – 1963), potom bio direktor Muzeja Kosova i Metohije (1963 – 1966), kada je otišao u penziju. Bio je član Saveta Republike Srbije. Prištinu je morao da napusti početkom septembra 1999. godine pod pritiskom albanskih terorista. U književnosti se javio krajem sedamdesetih godina prošloga veka najpre dramom `Tragovi tetoviranja` (Stremljenja, 1968), potom nizom pripovedaka iz života stare Prištine, oživljavajući ljude i događaje iz vremena kada je ovaj grad još bio orijentalna palanka. Ogledao se gotovo u svim književnim žanrovima od poezije, pripovetke, drame, romana do putopisa, aforizma i poezije za decu. Njegovo delo je bilo predmet dva magistarska rada. Dragan Lilić,na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1985, bavio se jezikom njegovih pripovedaka, a Danica Radunović-Stolić, na Filološkom fakultetu u Prištini, 1996, pripovedačkim opusom vezanim za svet stare Prištine. Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama srpske pripovetke. Knjiga pripovedaka `Svilene niti` bila je u lektiri za osmi razred osnovne škole po programu SAP Kosova. Dela su mu prevođena na albanski i turski jezik.

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Gustav Urban LA SCOLA DI BAMBU ŠKOLA BAMBUSA tekst na italijanskom jeziku Gustav Urban, G. Ovani Izdavač: GIUNTI ‎ Bemporad - Marzocco Godina izdanja: 1965 Broj strana: 140 Format: 25.5 x 19cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano, dobro očuvano kao na slikama IZ KOLEKCIJE Austrijska DRŽAVNA NAGRADA; NAGRADA grada Beča; Honor List. Austrijski pisac Gustav Urban, do tada gotovo nepoznat u oblasti književnosti za mlade, radio je nekoliko godina u školskom okruženju sa posebnim didaktičkim zadatkom koji je trebalo da se sprovodi u depresivnim oblastima kao što je Bengal. Tags: Škola Afrika 06.04.2023.

MK 6 59147) GOLO SRCE , Alen Bešić , Narodna biblioteka ,,Stevan Prvovenčani ’’ Kraljevo 2012 , pesme, Žiri za dodelu Nagrade `Branko Miljković` jednoglasno je doneo odluku da to prestižno priznanje, za najbolju pesničku zbirku objavljenu 2012. godine, dodeli Alenu Bešiću za knjigu `Golo srce` u izdanju Narodne biblioteke `Stefan Prvovenčani` iz Kraljeva. Žiri nagrade radio je u sastavu Snežana Božić, Đorđe Despić, Dubravka Đurić (predsednica), Saša Jelenković i MIhajlo Pantić i prema njihovom nepodeljenom mišljenu stihovi Bešića `izdvojili su se svežinom, melaholičnom neposrednošću i slojevitim, promišljenim dijalogom sa tradicijom i savremenošću`. edicija Povelja, mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, 69 strana ,ilustrovano

Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara. .. Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – `Izum svega ostalog` vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Opis proizvoda Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svih vremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi! Edicija Ko je bio? Donosi zanimljive biografije velikih umova i umetnika kao što su Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Leonardo da Vinči i Volfgang Amadeus Mocart. Osim što će saznati ko su bili i čime su se bavili, mališani će pronaći i odgovor na važno pitanje: na koji način su ovi veliki umovi doprineli razvoju nauke i umetnosti.

Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”. Morski vuk/Džek London Beograd:Marso,2012.-358 str.

Odlično očuvano! Autor - osoba Popović, Miroslav, 1926-1985 Naslov Sudbine / Miroslav Popović ; predgovor Ljubiša Jeremić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1998 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis XXX, 399 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Jeremić, Ljubiša, 1938-2018 = Jeremić, Ljubiša, 1938-2018 Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ91 ; ǂknj. ǂ605 (Tvrdi povez) Napomene Miroslav Popović - tragični klasik srpske književnosti: str. VII-XXX Beleška o piscu: str. 397-399. Predmetne odrednice Popović, Miroslav, 1926-1985 „Malo je u književnosti knjiga u kojima živi toliko dobrih ljudi kao u Popovićevim Sudbinama” – Dragoslav Mihailović Bezimena vojvođanska varošica u kojoj se odvija radnja Popovićevog romana „Sudbine“, pred sam početak Drugog svetskog rata i u prvim godinama okupacije, postaje svojevrsni „sabirni centar“ mnogobrojnih ljudskih sudbina koje su se u njoj stekle, slučajno ukrstile i gotovo bez traga ostale zaboravljene u smutnim vremenima i pogrešnim istorijskim događajima. Pripovedačevo oko u ovoj hronici palanačkog života usmereno je na obične, male ljude, različitih vera, nacija, obrazovanja, imovinskog i klasnog statusa, kojima je zajednički pokretač – da prožive koliko-toliko lepo svoje živote. Slika rata, koji nastupa iznenada, nije prikazana sa mnogo istorijskog naboja, već više kao okidač sudbine, Usud, granična situacija u kojoj se lome životi mnogih junaka i menjaju njihove političke i klasne, a zapravo sudbinske, pozicije. Tragički tonovi u ovoj naraciji postignuti su smenjivanjem slika srećnog zajedničkog života domaćih Švaba, Srba, Jevreja, bili oni majstori, radnici, intelektualci ili industrijalci, sa slikama podvojenosti, nepoverenja, straha, mržnje, poniženja i jednog krajnjeg odljuđenja koje je, nepozvano, zaposelo sudbine tih dotad srećnih ljudi. „Svoju ubedljivost ova proza postiže pokazujući ljude u nasušnim, mada najčešće nevidljivim, brigama prostog postojanja.“ – Ljubiša Jeremić Miroslav Popović (Zemun, 1926 – Beograd, jul 1985) bio je srpski romanopisac i pripovedač. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Zemunu. Kao mladom vojnom uhapšeniku suđeno mu je pred vojnim sudom, iako nikakve veze nije imao s vojskom. Sproveden je na Goli otok 1949. godine, gde je, potpuno nevin, proveo sedam godina. Po povratku s robije završio je slavistiku i jedno vreme radio u zemunskoj gimnaziji kao profesor književnosti. Pisao je prozu i radio drame koje su izvođene pod drugim imenom na Radio Beogradu. Rukopis njegovog romana „Sudbine“ dugo je išao od izdavača do izdavača, da bi napokon, 1984. godine, bio objavljen u Nolitu. Dramatično sećanje na golootočku robiju, pod nazivom „Udri bandu“, štampano je tek posthumno 1988. godine.[1] To je bila prva knjiga memoarske proze koja je, u tadašnjoj Jugoslaviji, progovorila o zverstvima na kamenom ostrvu. Njome je na svojevrstan način otvorena posleratna komunistička tabu tema – Goli otok. Beogradski izdavač „Gutembergova galaksija“ je 1997. godine objavila njegova sabrana dela u četiri toma. Nagrade Nolitova nagrada za roman „Sudbine“, 1985. Nagrada Miloš Crnjanski za roman „Sudbine`, 1985. Roman „Sudbine` uvršten u deset romana decenije 1980–1990 Dela Sudbine, roman, Nolit, Beograd, 1984, Tvrdo nebo, pripovetke, Nolit, Beograd, 1986, Udri bandu, memoarska proza, Filip Višnjić, Beograd, 1988, Nevesela priča, radio drame, Gutembergova galaksija, Beograd, 2000. Prevodi Memoarska proza Udri bandu: Les vauriens de Tito, prevod na francuski Pascale Delpech, Christian Bourgois, Paris, 1991. Roman Sudbine: Les loups de Voïvodine, prevod na francuski Alain Capon, Gaïa, Larbey, 2002. Sъdbi, prevod na bugarski jezik Žela Georgieva, Stigmati, Sofija. 2007. MG151 (N)

Autor: Stanislav Gašparovski Format: 19 Povez: broširan Br. strana: 139 Knjiga Beogradski mačor Stanislava Gašparovskog je neka vrsta humoreskne hronike Srbije u tranziciji, a njegovi zaključci su u konačnom smislu veoma ozbiljni i onespokojavajući. Upozorenje, koje nam kroz ovu knjigu šalje autor postaje još uverljivije, kada saznamo njegovu biografiju. Rođen je 1945. godine u Beogradu. Završio je Fakultet za naftu u Parizu. Radio je više od 20 godina u naftnoj industriji. U menadžmentu dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje. Bio je regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Poslovi kojim se uspešno bavio pomogli su mu da bolje od drugih spozna savremenene ekonomske odnose i razume način funkcionisanja Zapada i prirodu njegovog odnosa prema zemljama Trećeg sveta. Ovo bogato iskustvo, autor na sebi svojstven način, želi da podeli sa čitaocem, i ovaj medikament u pisanoj formi, iako gorak, je veoma lekovit i otrežnjujući za sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu. Ovom knjigom javnost u Srbiji će se upoznati sa Stanislavom Gašparovskim kao piscem. Sa Gašparovskim kao nacionalnim delatnikom upoznati su mnogi naši ljudi u zemlji i dijaspori. Aktuelni je sekretar Komiteta za mir na Balkanu pri Britanskom parlamentu. Član je Britansko-srpske alijanse i zajedno je sa Mišom Gavrilovićem i Markom Gašićem, u vreme NATO agresije na Srbiju, organizovao demonstracije ispred Blerove rezidencije u Londonu, koje su neprekidno trajale 77 dana. Kao član Saveta Sabora dijaspore godinama je radio na prikupljanju pomoći i obnovi zemlje posle NATO bombardovanja. Stanislav Gašparovski živi i radi u Londonu.

m11 Vreme bez slike - Velimir Dejanović Vreme bez slike je zanimljiva i vrlo originalna knjiga Velimira Dejanovića namenjena periodu predistorije televizije u Srbiji od 1880. do 1958, vreme od objavljivanja prvog teksta o prenosu slike na daljinu u Srbiji do početka rada nacionalne televizije. Zbog navedene teme nosi naziv Vreme bez slike. Pionirski posao na polju istorije na našim prostorima pokrenuo je Petar Ivić, naš prvi istoričar televizije, nizom članaka u časopisima `Teorija i praksa`, `Galaksija` i sl. U Srbiji nije odbranjen ni jedan naučni rad na ovu temu, bilo u celini, bilo u nekom delu, pa stoga nema ni rezultata istraživanja iz perioda predistorije televizije u Srbiji. Zato je ovaj autorski rad originalan i predstavlja pravi doprinos proučavanju predistorije i istorije prenosa pokretnih zvučnih slika na daljinu u Srbiji. Po autorovim istraživanjima, ubrzo posle Prvog svetskog rata u Srbiji su doneti zakoni koji su se odnosili ne samo na radio, već su se kasnije mogli primeniti i na televiziju. Ovo je vrlo intrigantno jer, u poređenju s filmom - koji je valjaniju regulativu kod nas dobio tek nekoliko decenija posle prvih filmskih projekcija - propisi koji su regulisali rad elektronskih medija, a odnosili su se na radio i televiziju, doneti su u Srbiji znatno pre praktične pojave televizije. Knjiga opisuje i događaje koji su prethodili početku rada nacionalne televizije na teritoriji Srbije. TV program je u Beogradu prvi put emitovan bežičnim putem u julu 1956, dve godine pre početka zvaničnog rada televizije. Događaj je vredan pažnje, o njemu je malo pisano i objavljivano jer se nije uklapalo u zvanične stavove o početku rada nacionalne televizije. Redakcija za istoriografiju,278 strana, ilustrovano

M. T. Vid /Miroljub Todorović/ : GEJAK GLANCA GULJARKE, Zapis Beograd 1983, str.92, drugo dopunjeno izdanje. Šatrovačka poezija. Očuvanost 4. Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Vrlo dobro očuvana, 130 strana, izdanje Fabrika knjiga 2016, detaljniji opis: raša kominac radoslav ostao je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali takve kakvi su, kominac je svoje junake s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu, i širio sliku na kojoj su njihova ponašanja i zaslepljenosti traganjem za ljubavlju bili sve manje sebični, a sve više neuspešni odgovori na zlosrećne prilike. Tako smo zajedno sa njima, u ovoj knjizi, stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže životi kominčevih junaka. Raša Kominac Radoslav (1967), pesnik i prozni pisac, objavio je sledeće knjige: Instant proza (kratke proze, Prosveta, Beograd, 1994), Pesme sa rasprodaje (pesme, Prosveta, Beograd, 1997), Matine kod mrtvog dobrotvora (pesme, Prosveta, Beograd, 1998), A dan je tako lepo počeo... (pesme&proze, Gradac, Raška, 2000), Bezumnik (roman, Prosveta, Beograd, 2002), Život strogo kontrolisanog minimuma (priče, Narodna knjiga, Beograd, 2004), Velika književna prevara (kratak roman, Beton+Hala+Teatar, Beograd, 2006), Isuviše smrti (pripovetke, Gradac, Raška, 2006), Šta se to, dođavola, dogodilo sa nama? (pesme, Otkrovenje, Beograd, 2008), Bezumnik - drugo izdanje romana+drama, (CZKD, Beograd+ Gradac, Raška 2008), Napisao je dve drame: Tužna bića sa unutrašnjim sagorevanjem i Bezumnik za koju je dobio nagradu Dragiša Kašiković (2005). Njegova Radio drama Izložba premijerno je emitovana na drugom programu Radio Beograda u proleće 2002, a drama Bezumnik u martu 2006. Za potrebe Gete Instituta napisao je triptih-pripovetku Granice mozga na temu Granice koja je objavljena u knjizi Grenzen-Recherchen

Autor - osoba Todorov, Milan, 1951- = Todorov, Milan, 1951- Naslov Kukavičke junačke pesme / Milan Todorov Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhipelag, 2022 (Beograd : Donat graf) Fizički opis 207 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂZlatno runo / [Arhipelag] Napomene Tiraž 1.000 O piscu: str. 207. Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu. MG77

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

ok

Autor: Pjer La Mir Povez: broširan Br. strana: 294 Format: 14,5 x 20 Knjiga je apsolutno nova, na predstrani ima posvetu. Taj list može se i iscepati! Ko je bila Liza de Gerardini koja je stolećima zanimala svet i izbegavala sva pitanja s osmehom svojih blagih smeđih očiju? Kako to da je Vinči slikao tu firentinsku domaćicu? Zašto je tako mnogo i tako dugo radio na jednom tako malom komadu topolovine, on “koji se lako umarao četkom” i koji svoja najveća dela nije dovršio? Zašto portret nije predat čoveku koji ga je poručio? Zašto je još bio u Leonardovim rukama kad je ovaj umro? I od svega, najviše je zbunjivalo pitanje za koga je portret naslikan?