Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! S mađarskog preveli: Lazar Merković Tomislav Vojnić Likovna oprema: Dragoslav Stojanović - Sip Šandor Bogdanfi (1912—1987), književnik i novinar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad). Sandor Bogdanfi (Budafok, 26. novembar 1912 - Novi Sad, 26. januar 1987): mađarski pisac i prevodilac iz Jugoslavije. Studirao je pravo u Zagrebu, a zatim objavljivao u raznim hrvatskim novinama. Njegovi maloletnički spisi objavljuju se u Oruz es Naplo u Subotici. prijavljeni listovi. Od 1949. Mađarska reč postao zaposlen u dnevnim novinama i njihovom Vidikovcu. uredio svoj književni dodatak. Radio je i za Radio Novi Sad. Između 1958. i 1975. Radnici. bio je glavni urednik nedeljnika. Napisao je drame, romane, književne parodije i puno preveo sa srpskohrvatskog na engleski jezik. - F. m. Novo svetlo (Novi Sad, 1950); Bez ušiju, bez repa (Novi Sad, 1959); Velika avantura (Novi Sad, 1961); Svet u malom (Novi Sad, 1968); Svedočenje atentatora (Novi Sad, 1969); Knjiga o našoj književnosti (Parodije, Novi Sad, 1970); Slušanje nije zlatno (aforizmi, Novi Sad, 1971); Igra anđela (r., Novi Sad, 1974); Noći (elb., Novi Sad, 1987). - Kancelarije. Major Nandor: O aforizmima B. S. (Most, br. 2, 1968); Geza Juhasz: Optimistična satira (Mađarska reč, 1974, br. 253); Zoltan Csuka: Panorama Jugoslavije (sadašnjost, 1975, br. 4-5). Redje u ponudi!

Aleksandar Radaškejevič-Arija Žanrovi: Drama Izdavač: Čigoja Broj strana: 235 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Cigoja, 2015. paperback. New. Serbian language, cirilica, 21 cm, Ruska knjizevnost, ALEKSANDAR PAVLOVIC RADASKJEVIC, pesnik, esejist, prevodilac, rodjen 30. aprila 1950. u Orenbugru, u oficirskoj porodici. Odrastao u gradu Ufa. Sedamdesetih godina ziveo i radio u tadasnjem Lenjingradu. U SSSR-u nije objavljivan, svoje prve pesnicke radove poveravao profesorki knjizevnosti i prevodiocu N. J. Rikovoj. Emigrirao u SAD 1978. godine. Radio u biblioteci Jelskog univerziteta (Nju-Hejven), saradjujuci sa estonskim pesnikom i istoricarom umetnosti Aleksisom Ranitom. Godine 1983. prelazi u Pariz, gde radi u najstarijem ruskom nedeljniku „Ruska misao“. Pocev od kraja 70-ih godina, njegove pesme, recenzije, clanci i prevodi nasiroko su objavljivani u emigrantskoj periodici, a od 1989, kada je Mihail Dudin objavio izbor njegovih pesama u casopisu „Zvezda“, i u otadzbini. Zivi u Parizu. Pesnicke knjige: Goblen (Njujork, 1986), Ono doba (Sankt-Peterburg, 1997), Poslednji sneg (Sankt-Peterburg–Pariz, 2003), Vetar sozercanja (Sankt-Peterburg, 2008), Zemaljski praznici (Moskva, 2013). Knjiga poetske proze: Lisac, ili Inferno (Sankt-Peterburg, 2009). Knjige koje je preveo s engleskog: Dzejms Habel Ljubavna pisma Zemlji (1983), Dzejms Bolduin Djovanijeva soba (2006). Knjiga je N O V A ---------------------------- 08

TAJ ČOVJEK Alija Isaković BIBLIOFILSKI PRIMERAK Alija Isaković BIBLIOFILSKI PRIMERAK IZVANREDNO LUX BIBLIOFILSKO IZDANJE Prva književna komuna Mostar, 1975. godine, 127 strana, ilustrovano umetničkim crtežima, izvanredno. Knjiga je NEKORIŠĆENA, u ORIGINALNOJ KUTIJI. Autor, Alija Isaković (1932 - 1997), bosanski, odnosno bošnjački kulturni pregalac - romansijer, pripovedač, radio-dramski, televizijski i dramski pisac, putopisac, aforističar, lekiskograf i istoričar jezika i književnosti. Ovom knjigom autor nastavlja svoju potrebu za punom interakcijom sa čitaocem - i to mu odlično polazi za rukom. KNJIŽEVNOST I FILOZOFIJA # 03

Knjaževac Kulturni centar Ribnica, 2009. Tri drame: Novi Ilijum, Siva soba ili Nova realnost, Led U današnje post-post-post...-moderno doba, kada se, s jedne strane, pozorište vraća ozbiljnom realizmu i govornom teatru, a s druge teži da po svaku cenu ode korak dalje u post-post-post... izrazu, dramski tekstovi Aleksandra Novakovića stoje kao jedan sasvim drugi, novi-stari put kojim se da ići. Kako nazvati piscva Aleksandra Novakovića? Tvorcem paralelnih univerzuma, nove realnosti ili realistom koji otkriva da se nova realnost uveliko dešava i da mi zapravo u njoj živimo? Svakako se može označiti i jednom i drugom definicijom. Novakovićeva NOVA REALNOST davno je zakucala na vrata naših života. Pitanje je samo koliko smo spremni da tu činjenicu sami sebima priznamo. Predrag Štrbac Aleksandar Novaković Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије За друге употребе, погледајте Александар Новаковић (вишезначна одредница). Aleksandar Novaković Датум рођења 9. јануар 1975. (48 год.) Место рођења Beograd SFRJ Aleksandar Novaković (Beograd, 9. januar 1975) srpski je književnik, dramaturg i istoričar. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče.[1] Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2002. godine kao i na katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Magistrirao je 2006. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s tezom Sloveni kao dramatis personae u dramama engleskog govornog područja (1878—1990). Posle magistrature, on je doktorirao 2012. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s tezom Stranci kao dramatis personae u srpskoj drami (1734- 1990) Nagrade Dobitnik je nagrade Josip Kulundžić za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), Druge nagrade Radio-Beograda za radio-dramu (2003),nagrade Radio-Beograda za dokumentarnu radio-dramu (2011) Vibova nagrada (1999) - satira, odbio da primi; prihvaćena 2001. godine.[2][3] Zlatna kaciga (1997) - aforizmi Teatrološka stipendija John McGrath (2007, Edinburgh, Scotland, UK) Mali Nemo nagrada za roman, 2008. godine VBZ nagrada za roman , Zagreb, 2010. godine Dobio republičku nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište u Novom Sadu 2007. godine. Dobitnik je nagrada časopisa Ulaznica: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005) Objavljivao je i objavljuje tekstove u časopisima i listovima: NIN, Koraci, Književni list, URB, Reč, Stanje stvari, Think Tank, Braničevo, Kvartal, Znak, Polja, Gradina, Afirmator, Beton, e-novine, itd.[4] Radovi Novaković je napisao drame: Sistem (Narodno pozorište Užice, 2001) Zubi (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004) Aladinova čarobna lampa (Pinokio, Beograd, 2007) Naš čovjek (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008)[5] Zbirke drama Bliskost (Svetozar Marković, Zaječar, 2006) Crna četvorka (Zona satire, elektronska knjiga, 2007) Posle Utopije (KC Kraljevo, 2009). Autor je desetak različitih dramskih i dokumentarnih formi emitovanih na Drugom i Trećem programu Radio Beograda. Knjige aforizama Pij Sokrate, država časti (Matica srpska, 1998) Neće moći (Alma, 2006)[6] Aforizmi, pesme, priče (satira): Malo li je (Alma, 2011) Scenarij za crtane TV serije Bebice i Parobrod Srbija (RTS 1, sezona 2003/2004). Reditelj je i scenarista kratkometražnog filma “Get up you lazy bastard!” (2006) Srušeni grad, kratki film, 2019 Romani Glečer (Dereta, 2007) Keltska priča (Mali Nemo, 2008) Dva u jednom (Mali Nemo,2009) Vođa (VBZ, 2010)[7] Novo Smederevo (2016, KRR)[8] Gloriosa (2017, KRR)[9] Anfarwoldeb, Velški: Besmrtnost (2018, KRR)[10] Rada, Bajin (Ne zaslužujete me, bednici nezahvalni!) ( 2020, Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd) Dobro nam došle, drugarice iz trikotaže! (2021, Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd) Teatarske i filmske studije Kako je Tito razbijao Tikve (Narodna knjiga, 2005) Slomljeno slovensko ogledalo (Mali Nemo ,2010) Srbi u američkom filmu (Presing, 2023) Stranci u srpskoj drami (1734-1990) (Presing, 2023) Pesme Gitarista na Titaniku (Presing, 2013) Troknjižje ( sa Marko Bačanovićem i Patrikom Weissom) , (Književne vertikale, Beograd, 2020) Alkatrazi (Presing, 2022) `Večnost i jedan dan` (UNPS, Beograd, 2023)

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Etnografski muzej - Pirot, 1972. god. Broširan povez, 20 cm. 160 str. Ilustrovano Dimitrije Rančić rođen je u Pirotu 24. oktobra 1898. godine. Završio je Učiteljsku školu u Jagodini. Deset godina je radio kao učitelj u selu Crnoklište u pirotskom kraju. Tu je i počeo da piše. Kasnije je postao učitelj u Pirotu gde je između ostalog bio i predsednik Učiteljskog društva. Vršio je dužnost urednika lista `Sloboda` kao i upravnika Pirotskog okružnog pozorišta. U Beograd je otišao 1947. godine i radio je kao referent za pozorišnu umetnost pri Ministarstvu prosvete. Jedno vreme je u Beogradu bio i upravnik Doma muzički obdarene dece palih boraca. Umro je u Beogradu 13. januara 1981. Književnošću je počeo da se bavi početkom dvadesetog veka. List `Politika` je objavljivala njegove prve priče i pesme - Tantal na selu i Uklet. Takođe je objavljivao svoje priče i pesme u pirotskom listu `Sloboda`. Izdao je svoje tri zbirke dečjih priča i romana `Preobraženska noć` a uređivao je i list `Osvrt` koji je izlazio u Pirotu. Po njegovim `Zapisima iz jednog doma` je snimljen film u režiji Jovana Rančića - `Dečak i violina`. Njegove drame su izvodili glumci pirotskog pozorišta: Na raskršću, Stradalnik. Objavio je zbirke pripovetki `Gornja tkanja davna`, `Na Nišavi u Ćilimgradu` kao i zbirku pesama `Gugutće na direci`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual - Princ Hodocasnik Ljubavi - Zidareva pustolovina - Begunac Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka Ljiljan Knjiga 10 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Opis Bestseler pisac Džon Grišam prvi put je radio knjigu o stvarnim događajima, ali kad je video koliko mu je energije i vremena trebalo za delo "Nevin čovek" shvatio je da će mu to ujedno biti i poslednji takav poduhvat. Njegova knjiga govori o životnoj priča Rona Vilijamsona i njegovog prijatelja Denisa Frica koji su osuđeni za ubistvo konobarice 1982. godine. Obojica su na kraju oslobođeni pošto njihova DNK nije mogla da se poveže s mestom ubistva. Povez knjige : broširani Strana : 444 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Autor: Isak Babelj Broj strana: 360 Format: A-5 Povez: Tvrd Biblioteka: Kosmopolis Oblast: Književnost www.logos.in.rs Isak Babelj – Kako se to radilo u Odesi Priče Isaka Babelja opisuju surovu, golu realnost rata, stvarajući tako slike nezamislive svima onima koji nisu proživeli rat.

Ова књига део је едиције „Овако се живело“, која говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. У овој књизи читаоци ће сазнати како су живели Београђани између два светска рата. И још нешто: како се град ширио ницањем нових насеља, ко су били водећи српски индустријалци, како су се Београђанке улепшавале, који су славни светски уметници гостовали у Београду, када је емитована прва радио-емисија и када су Београђани сазнали шта је то телевизија.

Ilustrovao Serđo Olivoti. Deda Mraz je radio samo za Novu godinu, to se zna. Uvek mu je dobro išlo dok nije počela kriza zbog koje je morao da potraži neki novi posao. Ali to nije bilo lako! Konobar? Ne, Deda Mraz je bio previše debeo i nezgrapan. Zabavljač? Previše je star za to. Operater u telefonskom centru? Nije to za njega. Upravo kad je počeo da gubi svaku nadu, Deda Mraz je našao savršen posao. I otkrio je da nikad nije kasno da ti se ispune želje. Tvoje, ali pre svega želje drugih.

Овај роман намењен је млађим основцима. Фика је на поклон добила коња. И то не било каквог коња! То је прави исландски пони, који је некада радио у циркусу и који уме да изводи разне акробације. Тата и мама се не слажу с тим да она задржи Ласеа, јер у њиховом малом дворишту уопште нема места за циркуског коња. Уз све то, тог коњића тражи и један стари кловн који жели да поврати своју славу. Фика је, међутим, обећала пријатељици Олги да ће се бринути о Ласеу и учиниће све да га задржи…

Rasel Eš VELIKA ČUDA SVETA Laguna, 2011. 64 ilustrovane strane, tvrd povez, veliki format. Sem posvete na prvom praznom listu, odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena. Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

Opis Jedan od snova poručnice Iv Dalas konačno je ispunjen. Udala se za srodnu dušu, Rorka. Međutim, misteriozno samoubistvo tehničara koji je radio na Rorkovom svemirskom odmaralištu prekinuće Ivinu bračnu idilu. Obdukcija će ustanoviti da je ovo samo jedno u nizu ubistava s opasnim predumišljajem. Svi tragovi ukazuju na smrtonosnu sublimiranu poruku u jednoj od igračaka koje proizvodi Rorkova kompanija. Ovoga puta Iv je u trci s vremenom, a samo od nje zavisi opstanak čoveka koga voli... Odlično zamišljena, zadivljujuća priča... - Publishers Weekly Format: 145x205 br. str.: 299 povez: broš Pismo: latinica

„Petnaest godina posle preseljenja u Britaniju – što je, otprilike, prosečna brzina ovdašnjih događanja – ponuđeno mi je da svake druge nedelje šest minuta zamenjujem nezaboravnog gospodina Harisona, koji me je na vreme u rat pozivao, a kome sam se, nažalost, u nevreme odazvao. Prihvatio sam ponudu možda iz taštine, možda iz pakosti, ali pre svega da bih se bavio temama kojima u mojim knjigama nije bilo mesta. Tako su nastala Pisma iz tuđine, tokom dve godine emitovana na Bi-Bi-Siju pod naslovom Pisma iz Londona.“ (Borislav V. Pekić, London, februar 1987) Tvrdi povez, 311 strana, format 25 cm, 2. izdanje Borislav Pekić rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od 1948. do 1953. je bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik SDOJ. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora, ali je 1953. godine pomilovan. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Radio je od 1958. do 1964. godine kao dramaturg i scenarista u filmskoj industriji i bio autor brojnih filmova. Prema njegovom tekstu Dan četrnaesti snimljen je film koji je predstavljao Jugoslaviju 1961. godine na filmskom festivalu u Kanu. Prvi roman, Vreme čuda, objavljuje 1965. godine. Od 1971. godine živeo je i radio u Londonu. Pekić je već Vremenom čuda izazvao veliko interesovanje široke čitalačke javnosti. Narednim knjigama svrstao se u vodeće i najplodnije jugoslovenske pisce. Nakon prve knjige objavio je portret Hodočašće Arsenija Njegovana (1970) za koji dobija NIN - ovu nagradu za roman godine, novelu Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana (1975), novelu Odbrana i poslednji dani (1977), sotiju Kako upokojiti vampira (Prva nagrada Udruženih izdavača 1977), i roman Zlatno runo, fantasmagoriju u sedam tomova (1978-1986, za koji dobija 1987. Njegoševu nagradu), a koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. Žanr romanom Besnilo (1983) Pekić je iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo sa elementima trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih aerodroma – londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija sveta u kojem živimo. Knjiga je doživela je brojna izdanja. Pored Zlatnog runa i Godina koje su pojeli skakavci i ovaj roman je ušao u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnost od 1982. do 1991, po mišljenju čitalaca. I u sledećem objavljenom antropološkom romanu 1999, Pekić je ostao na tragu te negativne, često fantastične utopije (nagrada godine za naučnu fantastiku 1985). Krajem 1984. godine, u izdanju `Partizanske knjige`, izašla su Pekićeva Odabrana dela u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja književnika Srbije. Časopis Književnost dodeljuje mu 1986. `Povelju` povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa. Isto tako, za epos Atlantida (1988), dobija `Goranovu nagradu`. Godine koje su pojeli skakavci (knjiga prva), prema anketi dva beogradska dnevna lista, proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini. Knjiga je u kraćem vremenskom periodu doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom 1989. dobija nagradu za memoarsku prozu `Miloš Crnjanski`. Zbirka gotskih priča Novi Jerusalim izdata je 1989. godine. Povelju `Majska rukovanja` za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od doma omladine `Budo Tomović` iz Podgorice. Pisma iz tuđine (1987), Nova pisma iz tuđine (1989, nagrada Sent-Andreje `Jaša Ignjatović`) i Poslednja pisma iz tuđine (1991. godišnja nagrada Grafičkog ateljea `Dereta` za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u publicistički domen ovog pisca. Esejistička proza, Sentimentalna povest britanskog carstva, objavljena u izdanju BIGZ-a (1992), doživela je tri izdanja. Posthumno je dodeljena počasna nagrada izdavača ovom delu 1993. Potom je BIGZ objavio knjigu Vreme reči (razgovori s Pekićem, priredio Božo Koprivica, 1993.), Odmor od istorije (eseji, priredio Radoslav Bratić, 1993), roman Graditelji (1994.) koji je 1995. godine bio BIGZ-ov bestseler, kao i Rađanje Atlantide (komentari, priredila Ljiljana Pekić, 1996.) takođe bestseler ovog izdavača. Dnevničke zabeleške Skinuto sa trake (izabrao i priredio Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi `Narodne knjige` 1997. godine. Prvi tom komentara za Zlatno Runo pod naslovom U traganju za Zlatnim Runom (priredila Ljiljana Pekić) štampan je 1997. godine. Pekić je autor oko 30 dramskih dela za pozorište, radio, televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio - televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Između ostalih Generali ili srodstvo po oružju (1972; Nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 186. stepenik – (1982; Prva nagrada Radio Zagreba). Povodom Dana Radio televizije Beograd dodeljena mu je 1987. diploma za osvojenu I nagradu na konkursu u kategoriji radio-dramske emisije. Drami Kako zabavljati gospodina Martina dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada `Knjeginja Milica` od strane pozorišta u Kruševcu 1991. godine, a novembra 1991. godine dobio je plaketu `Pečat` Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski. Od 1968. do 1969. bio je član uredništva Književnih novina, a u 1990. učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista Demokratija, organa Demokratske stranke, čiji je bio jedan od osnivača, potpredsednik i član Glavnog odbora. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik PEN-a. Centar Beograd, član PEN-a Centar London, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Posthumno ga je Nj. K. V. prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa od strane `Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni` povodom 50. godišnjice Jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka Ljiljan Knj. 5 Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fijuk vjetra ili tri mrtva Hrvata i Gospodin Bog Goran Babić (Vis, 1944) jugoslovenski i srpski je književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik. Napisao je oko sedamdeset knjiga. Biografija Po ocu je Hrvat a po majci Srbin. Odrastao je u Mostaru.[1] Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.[2] Krajem šezdesetih godina bio je osnivač Centra za društvene d‌jelatnosti omladine RK SOH, koja je izdavala omladinski list „Polet“.[3] Bio je glavni urednik časopisa „Oko” namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture.[3] U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske.[2] Tokom devedesetih se zbog izrazitog neslaganja sa politkom HDZ-a Franje Tuđmana seli sa porodicom za Beograd.[2] Svoj poslednji tekst objavljen u Hrvatskoj napisao je kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit zabranjeno za Srbe, pse i Cigane. Svoj tekst je završio rečenicom: Tražite me među Srbima, psima i Ciganima.[4] Objavio je sedamdeset knjiga iz različitih žanrova.[1] Radio je za televiziju, radio, novine i film.[5] Režirao je dokumentarne filmove i TV emisije, a po njegovim tekstovima su drugi režiseri snimali TV drame i seri, pozorišne predstave, crtane filmove (`Riblje oko`) ili snimali gramofonske ploče (Arsen Dedić, Kornelije Kovač).[5][6] Poezija mu je uvrštena u antologije srpske i hrvatske poezije.[5] Član je Adligata.[traži se izvor] Sa suprugom ima tri kćeri.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Samo ti sinko radi svoj posao - Goran Babić, zapisi 1999. Goran Babić (Vis, 1944) jugoslovenski i srpski je književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik. Napisao je oko sedamdeset knjiga. Biografija Po ocu je Hrvat a po majci Srbin. Odrastao je u Mostaru.[1] Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.[2] Krajem šezdesetih godina bio je osnivač Centra za društvene d‌jelatnosti omladine RK SOH, koja je izdavala omladinski list „Polet“.[3] Bio je glavni urednik časopisa „Oko” namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture.[3] U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske.[2] Tokom devedesetih se zbog izrazitog neslaganja sa politkom HDZ-a Franje Tuđmana seli sa porodicom za Beograd.[2] Svoj poslednji tekst objavljen u Hrvatskoj napisao je kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit zabranjeno za Srbe, pse i Cigane. Svoj tekst je završio rečenicom: Tražite me među Srbima, psima i Ciganima.[4] Objavio je sedamdeset knjiga iz različitih žanrova.[1] Radio je za televiziju, radio, novine i film.[5] Režirao je dokumentarne filmove i TV emisije, a po njegovim tekstovima su drugi režiseri snimali TV drame i seri, pozorišne predstave, crtane filmove (`Riblje oko`) ili snimali gramofonske ploče (Arsen Dedić, Kornelije Kovač).[5][6] Poezija mu je uvrštena u antologije srpske i hrvatske poezije.[5] Član je Adligata.[traži se izvor] Sa suprugom ima tri kćeri.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radoslav Bratić (28. jun 1948. u Bresticama, kod Bileće — 2. jun 2016. u Beogradu)[1] bio je srpski književnik, dramaturg i urednik. Dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske od 2015. godine. Njegova zaostavština nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Biografija Fotografija Radoslava Bratića i patrijarha Pavla, deo njegovog legata u Adligatu Radoslav Bratić sa prijateljima Biblioteka Radoslava Bratića, deo njegove zaostavštine u Adligatu Radoslav Bratić rođen je u Bresticama kod Bileće. Osnovnu školu završio je u Koritima (kod Bileće) i u Bileći, srednju školu u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik studentskog časopisa `Znak`, časopisa `Književnost`, lista `Književna reč`, i glavni urednik časopisa `Relasion`. Radio je kao sekretar i potpredsjednik Udruženja književnika Srbije, zatim kao urednik u izdavačkoj kući `BIGZ`, gdje je uređivao desetak biblioteka. Među ostalim knjigama uredio je i sabrana djela Slobodana Jovanovića, Danila Kiša, komplet knjiga Borislava Pekića, kao i ediciju „Nove knjige domaćih pisaca”. Pokrenuo je znamenitu biblioteku „Razgovori s piscima” i u njoj objavio više knjiga. Priredio je i knjigu Molitve i molbe Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla. Bratić je sačinio više izbora iz književnosti i uredio nekoliko tematskih blokova u listovima i časopisima, između ostalih iz književnosti Kine, Indije, Lužičkih Srba, američkih crnaca. Pripovijetke su mu uvršćene u više zbornika i antologija u Jugoslaviji i svijetu, a prevođene su na engleski, hindi, njemački, švedski, poljski, češki, francuski, kineski, rumunski, ruski i italijanski jezik. Na sva ova navedena mjesta Bratić je proputovao i uspostavio saradnju sa značajnim ljudima. Kao rezultat te saradnje nastalo je niz dijela na engleskom, hindu i drugim jezicima. Za dopisnog člana ANURS-a izvan radnog sastava izabran je 4. decembra 2015. godine.[2] Napisao je i više drama za radio i televiziju. Sam ili sa saradnicima, pripremio je više antologija tekstova iz inostranih književnosti (lužičkih Srba, kineske, indijske, američkih crnaca). Kao urednik u BIGZ-u, uredio je desetak biblioteka domaće i strane književnosti. Dobio je brojne važne nagrade: lista Mladost, Isidora Sekulić, Andrićevu, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Borbina, Kočićeva nagrada 1999, plaketa Miloš Crnjanski, Zlatna povelja Car Dušan, Svetozar Ćorović i druge. Živio i radio u Beogradu. Umro je 2. juna 2016. godine u naselju Kumodraž, u Beogradu, u svom stanu nakon dugu i teške bolesti.Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Tvrd povez sa omotom G2 Road Scholar: Coast To Coast Late in the Century Andrei Codrescu A radio personality describes his coast-to-coast journey across the United States, discussing beatniks and poets in New York`s East Village, a drive-through wedding in Las Vegas, and other oddities Andrei Codrescu is a poet, novelist, essayist, and NPR commentator. His many books include Whatever Gets You through the Night, The Postmodern Dada Guide, and The Poetry Lesson. He was Mac Curdy Distinguished Professor of English at Louisiana State University from 1984 until his retirement in 2009.

Naslov originala: Anna Casali (text), Tony Wolf (illustr.) : La vita di Gesu. Izdavač: Trio. Mesto izdavanja: Novi Sad. Godina izdanja: 2011. Povez: tvrdi, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 61. Format: 26,5 x 24 cm. Prevod: Slađana Milinković. Ilustracije: kolor, na kunsdruku. Knjiga je nekorišćena, samo je stajala, praktično je nova. Za potpuni izgled knjige pogledajte slike u prilogu. O knjizi: `Život Isusa Hrista-Novi zavet ispričan na jednostavan način, namenjen mališanima. Pun kolor, sa prelepim ilustracijama koje je radio čuveni ilustrator Toni Vulf.` Život Isusa Hrista -Novi Zavet, Toni Volf (Vulf), Ana Kazali. Живот Исуса Христа - Нови Завет, Тону Волф (Вулф), Ана Казали.

Korica ima neke flekice, unutrašnjost u veoma dobrom stanju. Za vreme nacističke okupacije Poljske u Drugom svetskom ratu, Jakob (Robin Vilijams), vlasnik davno zatvorenog kafića u židovskom getu, slučajno načuje zabranjene radijske vesti o napredovanju sovjetskih vojnih snaga. Jakob deli svoje saznanje sa svojim prijateljima, koji počinju širiti vesti dalje. Uvidevši kako je širenje te vesti uzrokovalo bolje raspoloženje i buđenje optimizma među njegovim sunarodnjacima, Jakob počinje izmišljati pozitivne vesti te njima održavati moral kod svojih ljudi. Nacističke vlasti počinju sumnjati kako Jakob poseduje radio, što je prestup koji se kažnjava smrću, te kreću u potragu. tvrd povez format 21 cm 290 str