Knjiga je dobro očuvana. ,,Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“. Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47. U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom. Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“. Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica. Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta. Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.` Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine. Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radomir Konstantinović (27. mart 1928 — 27. oktobar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, filozof, publicista i član ANUBiH.[1][2] Biografija Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici.[3] Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“. Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47. U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom. Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“. Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica. Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta. Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana.[4] O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.` Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.[5] Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.

Jovan Lubardić: PASIJA PO IVANU, Veselin Masleša Sarajevo 1983, str. 224. Roman. Očuvanost 4-. Jovan Lubardić je srpski pripovjedač, romansijer, dramski pisac i prevodilac. Višestruki dobitnik nagrada za radio-dramu, nagrade za pozorišnu dramu, a roman „Pasija po Ivanu” bio je u užem izboru za godišnju nagradu izdavačke kuće „Veselin Masleša“. Jovan Lubardić rodio se u Rogatici 15. avgusta 1935. godine. Osnovnu školu pohađao je Rogatici, Negotinu, Knjaževcu, Beogradu i Nakovu kod Kikinde. Gimnaziju je završio u Travniku a studij jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika na filozofskom fakultetu u Sarajevu. Radio je kao pisar u Zavodu za zapošljavanje, bio profesor u osnovnoj školi i gimnaziji, bibliotekar, kustos Muzeja književnosti u Sarajevu, upravnik osnovne škole za obrazovanje odraslih „đuro đaković”, direktor Kulturno-informativnog centra, lektor i predavač na Univerzitetu u Dižone (1968-1973), urednik kompletnog dramskog programa Radio Sarajeva, samostalni urednik u redakciji III programa Radio Sarajeva, te direktor biblioteke „Hasan Kikić” u Sarajevu. Jedno vrijeme uređivao je časopis „Život”. Prvu pripovjetku „Brat” objavio je u časopisu „Polet” 1953. godine, a sarađivao je u „Telegramu”, „Oslobođenju”, „Borbi”, „Politici”, „Književnoj reči”, „Reviji”, „Odjeku”, „Životu”, „Poljima”, i drugim. Zastupljen je u antologijama, savremene, bosanskohercegovačke pripovjetke („Poslijeratna pripovjetka u BiH,1945-1975 ”, „Život 7-8 1971”, „Antologija bosanskohercegovačke pripovjetke dvadesetog stoljeća”, Život 7-8, 1980). Prevođen je na francuski, slovenački, i makedonski jezik, a sam prevodi sa francuskog i ruskog. „Priča za moju ženu” nagrađen je III nagradom na jugoslovenskom konkursu za moderni roman 1965. godine, a dobio je I nagradu za radio dramu „Zašto”, II i III nagrada za radio-dramu „Crni ovan s ludim vjetrom na rogovima”, „Onaj s druge strane vrata”, „A naš starac ima sve”, „Visoko nebo” i II nagradu ѕa pozorišnu dramu „Ječam u strani” na konkursu FEDRAS-a. Roman „Pasije po Ivanu” bio je u užem izboru za godišnju nagradu izdavačke kuće „Veselin Masleša” 1984.

Radio B92 1996 140 strana očuvanost 4

Radio B92 Beogradd 1995g. 228str. Biblioteka Apatridi

Čekajući himnuNovi tekstovi Indeksovog radio pozorištaMeki povez6/8

Radio B92 1997. 262 str. knjiga sadrži posvetu

Odlicno ocuvana knjiga bez pisanja, posvete i slicno. Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

JUGOSLAVIJO , ADIJO - Saša Kovačević Danga Beograd 1990 , izbor tekstova INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA ,radio drame , nekorišćeno, mek povez,latinica,190 strana, ISBN 86-443-0005-9 , drame iz sadržaja : Komplikovani prenos Patuljci pojma nemaju Niče raja Sve je dobro kad se svrši Slučaj bagrokomerc Sudija za češanje Što sam bleja ispred komiteja Dom za mešanje Jugoslavijo, adijo Kraljević Marko po treći put među Jugoslovenima HOD. L. POL. 1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis ! Ilustracije: Dusan Petricic Vladimir Andrić (Obrenovac, 25. oktobar 1944 — Beograd, 16. februar 2021[1]) bio je srpski pisac, dramaturg, reditelj i dugogodišnji urednik Dečjeg i školskog programa Radio-televizije Beograd. Autor je televizijskih serijala za decu Laku noć, deco i Pustolov, šest pozorišnih drama, dvadesetak radio-drama i više filmskih scenarija. Režirao je prvu verziju filma Šešir profesora Koste Vujića. Dobitnik je brojnih nagrada za svoja književna dela (nagrada Politikinog zabavnika, Zmajevih dečjih igara, Neven, Zlatni ključić, i drugih.) Živi i radi u Obrenovcu. Vladimir Lale Andrić se rodio 25. oktobra 1944. godine u Obrenovcu. Osnovnu školu je završio u Obrenovcu, a gimnaziju u Valjevu. Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Huga Klajna. Od 1968. je radio u redakciji Dečjeg programa Radio-televizije Beograd. Književni rad Još kao gimnazijalac je objavljivao pesme u valjevskim novinama Napred, beogradskom Studentu i šabačkom časopisu Ustvari. Pesme i pripovetke je najčešće objavljivao u časopisima Mali Neven, Neven, Mons Aureus, Detinjstvo, Ulaznica i Politike. Objavio je trinaest knjiga poezije i proze, od kojih su neke doživele i više izdanja, a najpoznatije su: Daj mi krila jedan krug, Večernji slon, Srce na zidu, Zamalo da me popiju mačke, Napred plavi smeđi i crni, Pustolov i Kroz gudure Obrenovca. Napisao je dvadesetak radio-drama. Najpoznatije su: Veliko leto, Kuća sa verandom, Sveska nad sveskama, Zmaj Ognjen, Ima li brdskih slonova.

Izdavač: Radio B92 Broj strana: 186 Pismo: latinica Povez: mek

Solidno očuvana knjiga. Ima posvetu na unutrašnjosti korice. Eter je četvrti roman poznatog hrvatskog književnika Pavla Pavličića u kojem govori o dvojici zagrebačkih novinara koji odlaze u jedan panonski gradić da naprave reportažu o divljim radio stanicama. Tu otkrivaju jednu neobičnu radio stanicu koja emitira vijesti što se obično ne objavljuju u javnosti. Prikupljajući podatke o njoj, bivaju uvučeni u lokalnu aferu više nego što su se nadali i željeli...

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Deportacija i druge drame - Željko D. Vušurović Izdavač: Mostart Jugoslavija Godina izdanja: 2022 Broj strana: 174 Format: 20 cm Povez: Broširani “Kada sam dobio tekst Deportacija Željka Vušurovića lik policijskog inspektora koji spašava Bošnjake, koje je morao hapsiti ukazao mi se u svoj veličini  svoje moralnosti i poštenja. Dodatni izvidi pokazali su mi da je taj divni čovjek, markantna ljudina golubljeg srca proživio pravu golgotu nakon postupaka temeljne ljudskosti… Zato sam odlučio da u mojoj scenskoj viziji Vušurovićevog angažiranog pledoajea za ljudskost iskoristim rediteljsku slobodu i imenom i prezimenom u dijaloškoj fakturi Slobodana Pejovića otkrijem kao dramsku osobu. Jer, takvi ljudi satkani od humanosti zavrijeđuju  da ostanu u sećanju svakog gledatelja predstave Deportacija” Gradimir Gojer Željko Dušanov Vušurović je rođen 30. avgusta 1975. na Cetinju. Radio je kao novinar za Radio CetinjA i Radio Free Montenegro. Bio je dopisnik sa Cetinja Radio Slobodne Evrope od 1999. do 2002. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu  dramskih umjetnosti na Cetinju. Učesnik je dvije radionice Kraljevskog pozorišta Zetski dom pod mentorstvom dramskih pisaca Ljuba Đurkovića i Gian Marie Cerva. Deportacija je njegova prva izvedena drama.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Na margini - Radomir Konstantinović Izdavač: University Press Godina izdanja: 2013 Broj strana: 261 Format: 23 cm Povez: Broširani U periodu od 1966. do 1979. godine Radomir Konstantinović je na Trećem programu Radio Beograda, u tada uticajnoj emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, komentarisao jugoslovensku, pre svega književnu periodiku. U knjizi “Na Margini” sarajevski izdavač IKD Universsity press sakupio je Konstantinovićeve tekstove o sarajevskim časopisima, među kojima su bili “Izraz”, “Odjek” i “Život”. Tekstovi su dati prema vremenu njihovog prvobitnog emitovanja (1966-1979). Radomir Konstantinović (1928 – 2011.) je bio srpski filozof i književnik, veliki kritičar nacionalizma i rata. Sarađivao je kao član Literarne redakcije Radio Beograda. Više decenija bio je ugledni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Knjiga Na margini je prvo štampano izdanje iz piščeve zaostavštine

Dosje-Timoti Garton Es.Izdavac Radio B92.Mek povez,230 str.Dobro ocuvana.

PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija (Sa CD-om) 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: Novo, nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Godina smrti Rikarda Rejsa-Zoze Saramago.Izdavac Radio B92,1997 godine.Mek povez,446 str.Dobro ocuvana.

Mek povez, bez pisanja, pohabana malo spolja, 4+ S-Kanal radio televizije republike Srpske

Vitold Gombrovič-Trans-Atlantik Radio B92,Beograd,1996 142 strane 20 cm Mek povez

Dragan Velikić : DEPONIJA , Radio B92 / Vreme knjige 1994, str. 160. Publicistički tekstovi. Očuvanost 4.

Novi tekstovi indeksovog radio pozorišta Knjiga je u solidnom stanju Mek povez 170.strana

Oto Tolnai - Pesnik od svinjske masti Roman jednog radio - intervjua tvrdi povez, kao nova POLICA 68

Dodatne informacije Pisac TOMISLAV LONGINOVIĆ Izdavač RADIO B92 – BEOGRAD Izdanje 1994 Povez MEKI Strana 253 Stanje Dobro

PEREIRA TVRDI DA... Antonio Tabuki Radio B92, Beograd, 1995. mek povez 152 strane veoma dobro očuvana knjiga

Dodatne informacije Pisac ANTONIO TABUKI Izdavač RADIO B92 – BEOGRAD Izdanje 1995 Povez MEKI Strana 152 Stanje Dobro