Sanyo 3 band radio, potpuno ispravan, radi kasetofon, nema kabl za napajanje, ne hvata fm stanice. Za kolekcionare.

Naslov: Radio i televizija Autor: Danica Aćimović Izdavač: Novi Sad : Cekom Zbirka: Edicija Teorija i praksa Godina izdanja: 2008 Povez: Tvrd Latinica Stanje 4 knjiga ima prateći dvd posveta autorke na predlistu S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

ULTRA REDAK RADIO,NE ZNAM DA LI RADI,GORNJI I DONJI DEO SE OKRECU,VISINA STANDARNE FLASICE KOKA KOLE 20 CM

Dosta star radio, veoma ocuvan. Proizveden je u Jugoslaviji, ei Nis, model je melodija e 70, 220v, 50w, 50-60Hz , , uz radio ide i prikljucni kabl i antena .Ima ulaz za zvucnike, antenu,zemljovod,gramofon, magnetofon . Radio je dosta star i dugo se ne koristi, da li radi ne mogu da garantujem,prodajem ga kao neispitan uredjaj.Kada se utakne u struju daje neki tupi zvuk , ali kada se traze stanice ne reaguje, ne znam da li je to do kabla ili sta je . Kada se utakne u struju daje neki zvuk ali ne znam kako se traze stanice, tu ne reaguje,mislim da je do kabla nesto oko kontakta ali nisam sigurna . Radio svakako ima svoju vrednost cak i da ne neisparavan posto je dosta star ,skoro 50 godina.Za kolekcionare idealna ponuda.

Originalni  filmski (bioskopski) plakat iz vremena Jugoslavije. Radio Vihor zove Andjeliju 1979. Dimenzije  69 x 48 cm Stanje vidlivo na slikama, ukoliko imate nedoumica, pre kupovine pitajte (kupindo) porukom.

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je igracka iz filma Transformers - Decepticon FRENZY, generalno odlicno ocuvana i kao talva predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Nedostaje disk da bi igracka bila u potpunosti kompletna. Transformers ima dva mod-a: 1. Oblik tranzistora (radio), sa sacuvanom antenom; 2. Robot Hasbro, Takara 2006. Prava prilika za sve kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije transformers igracaka. Objektivno stanje igracke je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Karte sa slike!!!

Plakat Radio televizija Novi Sad : Oj Dunave, Dunave plavi : Narodna muzika podunavskih zemalja, 1974. U dobrom stanju Dimenzije: 84 x 59 cm

DVADESET GODINA AKADEMIJE ZA POZORIŠTE FILM RADIO I TELEVIZIJU Izdavac: UMETNICKA AKADEMIJA U BEOGRADU Tvrd povez 247 str.

ALMANAH, UMETNIČKA AKADEMIJA U BEOGRADU, 1971. k22

Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Za ucesnike trke,Jugoslavija 1990ta.Glanc novo,koza,a pljosku radio Rubin

OBRADA ZVUKA Alek Nisbet 1988 za radio tv i film mek povez 20 cm stanje vrlo dobro

Prirucnik dezurnom radio telefonisti- telegrafisti Artilerisko odeljenje Vrhovnog staba NOV i POJ, 1945. Mek povez, 15 strana. EKSTREMNO RETKO RATNO IZDANJE!

POZDRAV IZ BEOGRADA Razglednice iz kolekcije poznatog kolekcionara u originalnoj kutiji Pozdrav iz Beograda : Beograd na starim razglednicama iz zbirke Sergija Dimitrijevića - Predgovor: Sveta Lukić -O razglednicama Beograda do 1941, Sergije Dimitrijević -Razglednice-slikovni izvor, Gordana Gordić Likovna obrada: Miodrag Vartabedijan Fotografije: Sava Starčević Beograd 1986. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, bogato ilustrovano, 104 strane. Sergije Dimitrijević (12. mart 1912, Pirot – 11. avgust 1987, Beograd) bio je pravnik, ekonomista, istoričar i numizmatičar. Školovao se u Leskovcu a zatim je studirao prava i ekonomiju na Pravnom fakultetu u Beogradu između 1930. i 1934. godine. Studije je nastavio usavršavanjem u Parizu na Institutu visokih studija međunarodnih odnosa između 1935. i 1937. godine. Bio je rukovodilac partijske organizacije jugoslovenskih studenata i predstavnik Komunističke partije Jugoslavije u Balkanskom komitetu između 1938. i 1939. godine. Uhapšen je 1939, a rat je proveo prvo po logorima u Francuskoj a zatim u Buhenvaldu (1944—1945). Nakon završetka Drugog svetskog rata prvo je radio u orgnaima vlasti u Leskovcu a zatim je prešao u Beograd gde je radio kao direktor Ekonomskog instituta savezne vlade od 1946. do 1951. godine. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu predavao je političku ekonomiju. Kao saradnik Ekonomskog instituta tokom 50-ih godina je radio na doktorskoj disertaciji Strani kapital u privredi bivše Jugoslavije koju je odbranio 1957. godine. Od 1955. do penzionisanja 1966. radio je u Istorijskom institutu u Beogradu u zvanju naučnog saradnika i naučnog savetnika.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu, uključujući rad u: Pinokio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Voodland Folk, koju je takođe napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, Brdbk izdanje, 2005 Džek i Džil Takođe je dao grafički doprinos adaptacijama knjiga švajcarske TV serije Pingu o glini. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill.Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

Izdavač: GEA, Beograd Biblioteka DRAMSKIH UMETNOSTI: POZORIŠTE, FILM, RADIO, TELEVIZIJA, VIDEO 188 str. : ilustr. ; 14,5 x 20,5 cm - Latinica / Mek povez U KNJIZI SE NALAZI POSVETA AUTORA

Izdavači: RADIO BEOGRAD - RTS, BEMUS, Beograd 78 str. : fotogr. ; 16,5 x 23 cm - Ćirilica / Tvrd povez U KNJIZI SE NALAZI POSVETA MILICE MANOJLOVIĆ, OSNIVAČA I DIRIGENTA HORA `KOLIBRI`, DARINKI MATIĆ MAROVIĆ

Retko u ponudi IZDAVAČ: Fakultet dramskih umetnosti i Institut za film, pozorište, radio i televiziju, Beograd GODINA: 1996. POVEZ: mek, veći format PISMO: latinica STRANA: 295 STANJE: dobro očuvana, malo pohabana i stranice presavijane pri vrhu, ocena 3

R.E.M. Out of Time Tablature Kao novo. Vise informacija o ovim tablaturama pogledajte na linku. http://www.chitarralampo.com/en/scores/rem-out-time-guitar-recorded-versions-tablature-radio-song-losing-my-religion-low-near-wild-h?fbclid=IwAR1n4DseV0IJkeYsUsZ3quaej5w9WJqe8QYHFWoGJVNG-xFALnwJNWyYceM

Jako lepo uradjena figura Zvončiće unutar `zastakljene` svetiljke. Fenjer je urađen da bude radio prijemnik. Verovatno radi na četvrtastu bateriju od 9 V (koju nemam pa nisam ni testirao funkcionalnost radija). Prodaje se kao igračka - figura. Disney original Dimenzije sa slika

FILM I MUZIKA Iskušenja velikih kompozitora FILM Šifra artikla: 304223 Isbn: 9788663890435 Autor : Borislav Stojkov, Donata Premeru Izdavač : ORION ART I RTS Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obi... Detaljnije Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom - od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija FILM Autor Borislav Stojkov, Donata Premeru Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ORION ART I RTS Pismo Latinica Godina 2016 Strana 192 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM DUBRAVKE NEŠOVIĆ IZ 1966. Poslata iz Milana 10. septembra 1966. godina Crno bela fotografija 14 x 10 cm Dubravka Nešović (1932 - 1019 ) Još kao mala naučila je prve note, svirala klavir i pevala u horu.. Roditelji bili bili pozorišni glumci, nikada je nije privlačilo da postane glumica. Ipak na insistiranje dramaturga Velimir Živojinović Masuka Narodnog pozorišta u Nišu Dubravka je dobila ulogu u pozorišnoj predstavi Koštana, koju je igrala naredne tri godine u Nišu, a kao nakon toga na scenama širom Jugoslavije. Nastavlja školovanje u muzičkoj školi Stanković, pa na Fakultetu muzičke umetnosti. Studirala je zajedno sa Biserkom Cvejić i Radmilom Bakočević gde je Dubravka bila najbolji student sa svim desetkama. Nakon diplomiranja, sa državnom stipenijom nastavila u Belgiji, gde je usavršavala crkveno pevanje postavši prvi magistar u tadašnjoj Jugoslaviji. Nakon povratka bila je solista hora Radio Beograda i hora Branko Mrsmanović - Krsmanac, sa kojim je, nastupala u Milanskoj skali, Gavo sali u Parizu I dr. Pevala je starogradske i romanse na srpskom, ruskom i mađarskom jeziku. Nastupala je na mnogim festivalima bila redovan učesnik u programima Jugoslovenske radio-televizije. Dubravka je snimala za arhiv Radio Beograda,, često otvarala Skadarlijska leta i glumila u Pozorištu na Terazijama. Tokom svoje karijere snimila je veliki broj pesama, izdala je 18 sing ploča, 5 LP i 2 CD-a. Pesmu Kad bi ove ruže male iz 1958. godine, posvetila je Novom Bečeju, mestu gde je provela svoje detinjstvo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Tabaković (Arad, Ugarska, Austrougarska, 3. maj 1897 — Novi Sad, SFRJ, 1. septembar 1971) bio je srpski arhitekta i slikar. Poreklo, odrastanje i obrazovanje Otac Milan Tabaković sa sinovima Đorđem (levo) i Ivanom (desno). Đorđe Tabaković potiče iz stare ugledne srpske porodice iz Arada u današnjoj Rumuniji. Krajem 17. veka, Đorđev čukundeda Eftimije doselio se iz Hercegovine u mesto Veliki Sveti Nikola (mađ. Nagy Szt. Miklos). Porodica je početni kapital stekla trgovinom drveta. Đorđe je na krštenju dobio ime Đura, od milja Đurica, da bi po preseljenju cele porodice iz Arada u Novi Sad (1928), preuzeo ime `Đorđe`.[1] Njegov stric Aleksandar (1856—1880), bio je slikar i arhitekta; otac Milan (1860—1946), arhitekta i brat Ivan (1898—1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji. Sestra Marija (1906—1992) je majka arhitekte Predraga Ristića. Đorđe je osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu. 1915. je otpočeo studije na Arhitektonskom odseku Tehničke velike škole u Budimpešti, odakle je isključen zbog javno ispoljenog nacionalnog osećanja tokom Prvog svetskog rata. Tokom rata je radio kao zapisničar i prevodilac u komunikaciji sa savezničkim trupama.[2] Studije je priveo kraju u Beogradu, gde je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta diplomirao 6. marta 1922. godine. Karijera arhitekte Tokom studija, Đorđe Tabaković je povremeno radio za beogradsku građevinsku firmu „Pionir“. Usavršavao se u Parizu (1923) u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela.[3] Po povratku u Arad, nastavio je praksu u očevom ateljeu. Nakon što se 1928. godine cela porodica Tabaković iz Rumunije preselila u Novi Sad, Đorđe je započeo samostalan rad u svojstvu ovlašćenog inženjera arhitekture. Tako je sa ocem podigao kuću u Novom Sadu (u današnjoj ulici Mike Antića br. 5), u kojoj je živeo do smrti i u kojoj je imao atelje. Od 1928. do 1941. radio je kao arhitekt i u tom periodu je projektovao u Sremskim Karlovcima patrijaršijsku biblioteku (1938) i bogosloviju. Izradio je oltare u crkvama u Ruskom selu, Mošorinu, Stajićevu, Vojvodi Stepi, Krsturu, Horgošu i Novim Kozarcima.[4][5] Među projektima koje je Tabaković radio za Srpsku pravoslavnu crkvu su manastir Svete Melanije Rimljanke i Parohijski dom (1938) u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu.[6] Za vreme Drugog svetskog rata predavao je arhitekturu u Srednjoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Od 1. IV 1945. do 31. VIII 1953. radio je kao profesor i šef Arhitektonskog odseka novosadske Građevinske škole, a zatim je predavao istoriju umetnosti i primenjenu umetnost na Odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole. Njegovi crteži-akvareli starog Novog Sada, objavljeni u vidu mape i nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Novog Sada (1967), odlikuju se slikarskim senzibilitetom i razlikuju se od arhitektonskih crteža. Sve što je radio nosi pečat njegove izuzetne ličnosti, vrlo osetljive, estetski prefinjene, sa smislom za svojevrsni humor. Savez arhitekata Jugoslavije proglasio ga je 1968. za zaslužnog člana. [4][5] Osim arhitekturom bavio se opremom knjiga, scenografijom i uređenjem enterijera. Opremio je knjige za Srpsko narodno pozorište, gde je još scenografski opremio predstave: Hvalisavi vojnik, Verter, Pokojnik, Junaci Pavlove ulice, Manon, Leda, Na zapadnim kotama i Naslovna strana.[4][5] Izradio je enterijer Pozorišta u Zrenjaninu (1957) i Pošte u Novom Sadu (1963).[3] Tokom studija u Budimpešti, Tabaković je sklopio prijateljstvo sa Danilom Kaćanskim koji ga je uveo u red Rotari kluba u Novom Sadu. U međuratnom periodu, Tabaković je postao član novosadske masonske lože `Mitropolit Stratimirović`.[1] Tabaković je adaptirao prostorije na prvom spratu velelepnog zdanja u Miletićevoj ulici broj 10 u Novom Sadu, za potrebe Slobodnih zidara čiji je bio član.